Научная статья на тему 'ЗАМОНАВИЙ ШАХСНИНГ ИЖТИМОИЙ -ПСИХОЛОГИК ТАВСИФИ Э. Ғ.ҒОЗИЕВ ТАЛҚИНИДА'

ЗАМОНАВИЙ ШАХСНИНГ ИЖТИМОИЙ -ПСИХОЛОГИК ТАВСИФИ Э. Ғ.ҒОЗИЕВ ТАЛҚИНИДА Текст научной статьи по специальности «Социологические науки»

CC BY
217
22
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
личность / физическая / сексуальная / социальная зрелость / биологические / социологические / черты / возможности / активность / поведение / поведение / общение. / person / personality / physical / sexual / social maturity / biological / sociological / charactersitics / opportunity / action / behavior / attitude / communication.

Аннотация научной статьи по социологическим наукам, автор научной работы — Турсунов Л

Наверное, сложно встретить человека, мыслителя или государственного деятеля, который не описал человека. Мы видим, что Учитель (Э.Газиев) подошел к определению личности с точки зрения сущности науки объективной психологии.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

It must be difficult to meet any thinker or statesperson who has not described the anatomy-person. We can see that the teacher’s approach to the description of the person is based on the essence of the science of objective psychology.

Текст научной работы на тему «ЗАМОНАВИЙ ШАХСНИНГ ИЖТИМОИЙ -ПСИХОЛОГИК ТАВСИФИ Э. Ғ.ҒОЗИЕВ ТАЛҚИНИДА»

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

ЗАМОНАВИЙ ШАХСНИНГ ИЖТИМОИЙ -ПСИХОЛОГИК ТАВСИФИ Э.

Г.ГОЗИЕВ ТАЛ^ИНИДА

Л. С. Турсунов

ТДПУ "Амалий психология" кафедраси, пс.ф.н. доц. в.б.

АННОТАЦИЯ

Наверное, сложно встретить человека, мыслителя или государственного деятеля, который не описал человека. Мы видим, что Учитель (Э.Газиев) подошел к определению личности с точки зрения сущности науки объективной психологии.

Ключевые слова: личность, физическая, сексуальная, социальная зрелость, биологические, социологические, черты, возможности, активность, поведение, поведение, общение.

ABSTRACT

It must be difficult to meet any thinker or statesperson who has not described the anatomy-person. We can see that the teacher's approach to the description of the person is based on the essence of the science of objective psychology.

Keywords: person, personality, physical, sexual, social maturity, biological, sociological, charactersitics, opportunity, action, behavior, attitude, communication.

Х,ар бир даврнинг маълум бир йуналиши буйича етук вакиллари буладики улар хамкасблари даврасида бошкалардан ажралиб туришга харакат килмайдилар, камтарона фаолиятлари оркали эса узларидан кейинги авлодга катта бир илм хазинаси колдириб кетадилар. Устоз Эргаш Еозиевич Еозиев ана шундай инсонлар тоифасига кирувчи беназир етук комил шахс эдилар десак у кишини таниган ва билган минг- минглаб шогирдлари хамда дустлар фикримизни сузсиз тасдиклашларига заррача шубхам йук.

Узбекистонда рухиятшунослик фани таракиётига катта хисса кушган унлаб дарсликлари рухиятшуносликнинг кайси тармогига нисбатан йуналган булишидан каттий назар унда шахс муаммоси биринчи уринга чикарилганлигини куришимиз мумкин. Бунинг асосий сабаби психологияни барча йуналишларининг объекти шахс эканлиги устозни назарларидан бир сонияга булса хам нари кетмаганлигини таъкидлашимиз жоиз.

Юкоридаги фикрларимизни тасдиги сифатида устознинг куйидаги фикрларини келтириб утишимиз лозим: "Жамият мавжуд экан, унинг кудрати, харакатлантирувчи кучи, моддий ва маънавий махсулот яратувчиси булмиш инсоннинг ахлоки, акл-идроки, юксак хис-туйгуси, иродавий фазилати, кобилияти ва салохияти юзасидан

' V> \J \J \J -w J-

янги маълумотларга эга булиш масаласи уз мавкеини асло йукотмайди. Худди шу

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

боисдан инсон шахси, унинг камолоти, унга таъсир этувчи ички ва ташки омиллар, фаолият, тажриба ва интилишнинг роли масалалари XXI асрда тадкикот этилишга мухтождир".

Тарихга назар ташласак, шахсга таъриф бериб утмаган бирор - бир мутафаккир ёки давлат арбобини учратишимиз кийин булса керак. Шахсга таъриф берган мутафаккир ёки давлат арбобини уз нуктаий назаридан ёндашган булса, устоз шахсга тариф беришда холис рухиятшунослик фанининг мохиятидан келиб чиккан холда ёндашиб куйидагича таъриф берганлар: "Муайян жамоа аъзоси, жисмоний, жинсий, ижтимоий камолотга эришган, биологик ва социлогик шартланган хислатлар эгаси, уз имкониятларини руёбга чицарувчи, билишга интилувчи, фаолият хулц, муомала субъекти шахс ", -дейилади.

Устознинг мазкур таърифлари биринчи уринга шахс аввалом бор "Муайян жамоа аъзоси" эканлиги таъкидланишига сабаб шахс жамиятнинг махсули хисобланади. Инсоният жамиятдан ташкарида шахс шаклланиши ва ривожланиши хакида суз юритиш максадга мувофик эмаслиги инсоният тараккиёти тарихида уз исботини топган десак хато булмайди. Шу сабабли булса керак устоз куйидаги фикрни тез - тез такрорлаб турар эдилар, "Хдммамиз бу дунёга одамизод авлоди сифатида келамиз-у, жамият таъсирида шахс булиб оламни тарк этамиз, аммо хаммага хам бу бахт насиб этавермайди".

Таърифда ургу берилган "Жисмоний, жинсий ва ижтимоий камолатга эришган" талкинига диккатимизни йуналтирадиган булсак хар бир шахс узининг жисмига эътибор каратиб, жамият талаб килганидек жисмига нисбатан ёзилмаган коидаларга амал килиши лозим. Бундан ташкари жинсига нисбатан жамият белгилаб берган статус ва атрибутлардан ташкари чикмаслик шахсликнинг намоён булишини узига хос хусусиятидир. Шахс, качонки жамиятдаги кадриятларга амал килган холда, уз жисмоний ва жинсий хусусиятларини тулик бошкара олгандагина ижтимоий камолатга эришганлиги жамият аъзолари томонидан эътироф этилади. Айнан ана шу уч курсаткич билвосита ва бавосита жамият шахсдан талаб этиладиган маъсулият асосида хар сонияда кузга ташланиб туриши билан бир каторда бошкалар томонидан назорат хам килиб борилади.

"Биологик ва социологик шартланган хислатлар эгаси" шахсни фаолиятга ундовчи икки асосий эхтиёжни (биологик ва ижтимоий) кондиришдаги харакатларини онголди ва онгости акс эттириши асосида акли ёндашув оркали уз хулк - атворининг хислатларга айлантиришни назарда тутилганлигини куришимиз мумкин. Мисол учун корни оч булишига карамасдан катталардан олдин ёшларни дастурхонга кул узатмасликлари каби кадриятларни тушуниш мумкин.

Тарифда шахслиликни асосий белгиларидан бири "Уз имкониятларини руёбга чицарувчи", узига хосликни алохида курсатиб утилишига сабаб мазкур хусусият оркали шахс узининг жамиятдаги урнини белгилаб олиш учун турли

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

имкониятларининг мавжудлигини уктирилиётганлигини тушуниш кийин эмас. Техника ва фан ютукларига бой XXI - аср шахс уз имкониятларини намоён этишига кенг шарт - шароитлар мавжудлиги сир эмас.

"Билишга интилувчи, фаолият хулц, муомала субъекти шахс" таърифдаги мазкур жумларда шахснинг узлигига хос хусусиятлар жамланган булиши билан бирга шахснинг фаоллигини курсатувчи белгиларига ургу берилганлигини куришимиз мумкин. Билимларни эгаллашга ва дунёни англашга булган интилиш шахснинг барча хусусиятларини очиб берувчи калит булиб, уни мувафаккиятли эгаллаган ёшлар жамиятда уз мавкеларини тезда англаб етадилар. Шахснинг билишга интилувчанлик хусусияти икки омил асосида кузга ташланиши мумкин: биринчиси ташки таъсир яъни катта авлод томонидан яратилган шароит; иккинчиси шахснинг уз томонидан янги билимларни эгаллашга булган ички интилиши. Демак шахсни шахс килиб турувчи хусусиятлардан бири билишга интилиш булса кейингиси шу билимлар асносида шахс фаолияти йуналганлиги асосида хулкини намоён булишидир. Шахснинг хулки уни фаолиятида акс этиши исбот талаб этмайдиган хакикатлигидан келиб чикиб таъкидлашимиз мумкинки, онгли фаолиятни амалга оширадиган жамият аъзоси бевосита муомала жараёнини хам миллий ва умум башарий конуниятларга амал килган холда амалга оширади.

Юкорида Э.Е. Еозиев томонидан шахсга берган таърифларини кискача шархлашга харакат килдик, аммо шуни таъкидлашимиз лозимки, биз томонимиздан илгари сурилган изохлар мукаммаллик даво кила олмаслигига сабаб, биздан кейин хам куплаб таткикотчилар мазкур мавзуга мурожаат килиб таърифни янги кирраларини уз нуктаи назарлари оркали очиб беришга интилишлари табиий холдир.

Жахон психология фанидаги турли назарияларга асосланган холда, биринчидан, инсон у ёки бу алокалар тизимига биноан биологик эволюция махсули сифатида урганилади. Иккинчидан, ижтимоий-тарихий жараённинг хам объекти, хам субъекти тарикасида инсон шахси тадкикот килинади. Учинчидан, индивид (одамзод) муайян даражада ва куламда узгарувчан, биологик тараккиётнинг генетик дастурига асосланувчи алохида хусусиятли жонзод тарзида илмий жихатдан урганилади.

Э.Е.Еозиевнинг фикрларига кура, шахс жамият ишлаб чикаришининг етакчи ва асосий таркиби кисми булиб, билиш, коммуникация ва бошкарув жараёнининг субъекти, тарбиялаш ва тарбияланиш предмети сифатида тадкик этилиши мухим ахамиятга эга. Худди шу боисдан шахс ва унинг борлик, ижтимоий жамият билан куп киррали, мураккаб муносабатга хамда алокага киришиши куйидаги тарзда намоён булиши мумкин:

1. Табиатнинг биотик ва абиотик омиллари - инсон.

2. Жамият ва унинг тарихий тараккиёти - инсон.

3. Инсон - техника, технология.

4. Инсон - маданият, маънавият, кадрият ва рухият.

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

Одамга индивид сифатида тавсиф беришда унинг ёш даври, жинсий ва индивидуал-типологик хусусиятларига асосланилади. Ёш даврнинг сифатлари онтогенетик, эволюция боскичларида изчил равишда намоён булади ва такомиллашув жараёнида уз ифодасини топади, жинсий диморфизм хусусияти эса уларга мутлако мос тушади.

Одамнинг шахс сифатида тавсифланишининг мухим психологик лахзаси унинг динамик хусусиятлари хисобланиб, жамиятдаги статуси (иктисодий, сиёсий, хукукий, мафкуравий негизга боглик, яъни унинг жамиятда эгаллаган урни, нуфузи, мавкеи билан белгиланади) оркали ифодаланади. Статуснинг негизида эса хамиша узлуксиз равишда узаро алокалар тизими ётади. Инсон бажариши лозим булган гурухий фаолият ва яккахол турмушга, касб-хунарга алокадор, яъни касабий, оиладаги хамда жамоадаги ролнинг ижтимоий функцияси, унинг муайян максадга, кадриятга, маънавиятга йуналганлиги, шахсни фаоллаштиради, натижада у барча жабхаларда иштирок этиш имкониятига эга булади.

Одамнинг фаолият субъекти сифатидаги асосий тавсифлари каторига унинг бу сохадаги тараккиётнинг махсули - онги (объектив фаолиятнинг инъикоси сифатида (ва фаолияти) вокеликнинг узгартирувчиси тарикасида) киради. Инсон амалий фаолиятнинг субъекти тарзида унинг шахсий фазилатлари ва хислатларини тавсифлабгина колмайди, балки мехнатнинг техник воситалари ва технологияси, уларнинг кучайтирувчанлик, тезлаштирувчанлик ва яратувчанлик функциялари сифатида юзага келади.

Шахснинг субъектив хислатлари интеграциясининг юксак шакли ижодиёт (креация) хисобланиб, умумлашган имкониятлар тарзида кобилиятлар (истеъдод, иктидор), талант ва салохият вужудга келади. Одамнинг субъектив хусусиятлари, хислатлари ривожининг асосий шакллари рухан тайёргарлик, старт, кульминация ва финиш саналиб, инсоннинг жамиятдаги ишлаб чикариш ва ижодиёт фаолиятларини белгилайди. Мазкур турт боскич, турт мезон, тараккиётни бахолаш тизими узига хос хусусиятлари, имкониятлари, суръати, давомийлиги билан бир-бирларидан хам сифат, хам микдор жихатдан ажралиб туради.

Жахон психологияси фанида инсон сифатлари (хислатлари, фазилатлари, хосиятлари) ни индивидуал, шахсга оид ва субъектив гурухларга ажратилиши анъанавий ва касбий хусусиятга эга, чунки улар одамнинг яхлитлиги, бир бутунлиги, алохидалиги тавсифидан иборат булиб, бир даврнинг узида хам табиат, хам жамият жонзоди эканлигини англатади.

Э.Е.Еозиевни илгари сурган фикрлари буйича, индивид, шахс, субъект тараккиётининг тадкикотида куйидаги ижтимоий-психологик холатларга эътибор килиниши зарур:

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

1. Инсон ривожининг детерминатори хисобланган асосий омиллар ва шарт-

/ \J \J и 1 и

шароитлар (ижтимоий, иктисодий, хукукий, мафкуравий, педагогик ва яшаш мухитининг омиллари).

2. Инсоннинг шахсий узига тааллукли, асосий тавсифлар, унинг ривожланиши ички конуниятлари, механизмлари, эволюцион негизда камол топиш боскичлари, баркарорлашуви ва инволюция (усишдан кайтиш даври хусусиятлари).

3. Инсонни яхлит, мукаммал тузилишининг асосий таркиблари, уларнинг узаро алокалари, шахснинг ташки таъсирларга жавоби ва муносабати, тараккиёт жараёнида уларнинг муттасил равишда такомиллашуви каби факторлар.

Уч хил хусусиятли тадкикот дастурининг таркибий кисмлари инсоннинг амалий, назарий ва ижодий фаолиятининг мезонлари хисобланади. Чунки бевосита фаолиятни амалга ошириш жараёнида яшаш мухитини ва ижтимоий-тарихий тажрибани эгаллашнинг хам интериоризация, хам экотериоризация даврлари юзага келади.

XXI асрда индивид, инсон, шахс, субъект ва комил инсонни урганиш турли йуналишларда, вазиятларда, ёш хусусиятлари, алохида ёндашиш негизида, узига хос талхлилга, методологик асосга суяниб олиб борилиши максадга мувофик.

Э.Е.Еозиени такидлашларича, индивид, шахс, субъект ва комил инсон тугрисида мулохазалар юритилганда уларнинг онгсизлик, онгостлилик, онглилик ва ута (супер) онглилик холатлари билан узвий алокадорлигини унутмаслик лозим.

XXI - асрда яшовчи инсон онгли, онгости ва онгсизлик холатларидан ташкари, уз-узини англаш имкониятига эга булади. Худди шу боисдан уз-узини англашнинг куйидаги таркибий кисмларга ажратиш максадга мувофикдир:

1) утмишдаги "Мен" ("Узлик");

2) хозирги "Мен" ("узлик");

3) булгуси "Мен" ("узлик");

4) идеал "Мен" ("узлик");

5) динамик "Мен" ("узлик").

XXI - аср одамлари комилликни эгалловчи, яъни комил инсонликка интилувчи шахслардан таркиб топиши лозим. Комилликнинг бир нечта мезонлари мавжуд булиб, унда жисмоний баркамоллик, ахлокий баркамоллик, бетакрорлик, акл-заковатлилик сингари шахснинг ижтимоий тарбиявий таркиблари уз ифодасини топади.

Комилликнинг узига хос боскичлари, объектив ва субъектив хусусиятли шарт-шароитлари, омиллари мавжуддир. Комил инсон имконияти чексиз, уз иктидори, истеъдоди, салохияти, кобилияти, донишмандлиги, комусийлиги билан уз замондошларидан сезиларли даражада илгарилаб кетувчи, бетакрор, ута (супер) онгли, биосфера ва неосфера муносабатларини англовчи онгли зотдир (онглиликнинг онглилиги устувордир).

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

Э.Е.Еозиев таъкидлашларига кура, бу даражага жамиятнинг барча аъзолари эришиш имкониятига эга эмас, чунки бунинг хам объектив, хам субъектив омиллари, шарт-шароитлари мавжуддир. Худди шу сабабдан шунчаки интилиш, майл, лаёкат билан юксак камолот чуккисига эришиб булмайди, мазкур ижтимоий холатни чукуррок тадкикот килиш фаразларимизни ё тасдиклайди ёки инкор килади.

Юкоридаги фикрлар асосида Э.Е. Еозиев томонларида комил инсонга куйидагича таъриф берилган:

"Субъектликннг инстационал, супер соционал таркибларни узида мужассамлаштиришга, табиат, жамият цонунлари хацидаги билимларнинг сохиби, хулц-атвор тукис, узлигини бизлик билан умумлаштирган, бошца оламлар тугрисидаги тасаввурларни кашф цилувчи донишманд зот (аллома, дахо) комил инсон деб аталади".

Беназир устозни комил инсонга таърифларининг мохиятига каратилган изланишларимизни келгусида алохида маколаларимизда баён этишга харакат киламиз.

REFERENCES

1) Э. F. Еозиев "Умумий психология" Узбекистон Файласуфлари миллий жамияти нашириёти. Т. 2010.

2) Э. F. Еозиев " Онтогенез психологияси" Ношир Т. 2010.

3. Khasanova, A. R., & Ismailova, N. I. Mutual coordination of sensorimotor activity for

physical development of children with autism spectrum disorders.

4. Ismailova, N., & Grahova, S. Mythological stories about house-spirit: Themes, structure,

psychological particularities.

5. Ismailova, N., Panfilov, A., Ljdokova, G., & Farhatovich, K. Gender aspects of

confounding factors in the preparation of powerlifters.

6. Ismailova, N., & Grahova, S. Bylichkas in folklore for children: Psychology of being.

7. Gaifullina, N., Ismailova, N., Makarova, O., Panfilov, A., & Ljdokova, G. Individual

psychological singularities of persons with disabling diseases.

8. Ismailova, N., Tsagarelli, Y., & Shumikhin, S. (2017). Computerised system to rate

junior athletes' psycho-emotional stability in team and individual sport disciplines. SCOPUS00403601-2017-8-SID85039420339.

9. Ismailova, N., Ljdokova, G., Panfilov, A., Gaifullina, N., & Makarova, O. (2015). Individual psychological singularities of persons with disabling diseases. SCOPUS-2015-7-1-SID84922724007.

10. Tashkent, D. S., Abduazizova, V., & Komilova, G. (2021). Health-Saving Problems of Children and Adolescents in Emergency Situations. Biomedical Journal of Scientific & Technical Research, 38(4), 30634-30636.

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

11. Камилова, Н. Г., & Соипова, М. Л. (2020). Правовые и социокультурные основы интеграции в общество детей с ОВЗ в Узбекистане. In Инклюзивное образование и психолого-педагогическое сопровождение лиц с ОВЗ и инвалидов: от раннего возраста до профессиональной подготовки. Региональные практики и модели (pp. 96103).

12. Шарипова, Д. Д., & Камилова, Н. Г. (2020). Развитие действенной мотивации к здоровому образу жизни у неорганизованной молодежи как эффективный путь становления личности. In Современная реальность в социально-психологическом контексте-2020 (pp. 71-74).

13. Комилова, Н. Г., & Шарипова, Д. Д. (2018). Повышение эффективности формирования идеологического иммунитета у молодёжи. Наука и образование сегодня, (4 (27)), 58-59.

14. Камилова, Н. Г., & Парпиева, Ш. А. (2018). Деформации ценностно-смысловой системы как фактор дезадаптации личности подростка. In Образование как фактор развития интеллектуально-нравственного потенциала личности и современного общества (pp. 196-201).

15. Камилова, Н. Г., & Инагамова, Л. У. (2016). Психологические особенности

конфликтности во взaимоотношенияx студенческой молодежи. In Личность в

современном мире (pp. 109-113). 16. Khayitov, O. E. (2022). Leading Factors in the Psyche of Adolescent Girls

Gymnasts. International Journal of Multicultural and Multireligious Understanding, 9(1), 610-615. 1 * ' I

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

17. Khayitov, O. E. (2022). Socio-Psychological Views of Eastern Thinkers and Scholars on Management. International Journal of Social Science Research and Review, 5(1), 184-

189.

18. Xaйитов, О. Э. (2020). Mоделиpовaние пс^ологической компетентности

руководителя: концептyaльный эмпирический aнaлиз. Academic research in

educational sciences, (3), 526-540.

19. Хдйитов, О. Э. (2020). Рах,барда психологик компетентликни ривожлантиришнинг комплекс модели. Academic Research in Educational Sciences, 1(2), 120-136.

20. ХДЙИТОВ, О. (2019). Психологик компетентликни шакллантиришга замонавий ёндашув (назарий жи^ат). Фан-Спортга, (1), 59-64.

21. Хайитов, О. Э. (2019). Научное обоснование формирования социального статуса молодежи в контексте акмеологических взглядов. Вопросы педагогики, (11-1), 261264.

22. Каримова, В. М., & Хдйитов ОЭ, О. Г. Ицтисодий психология ва психологик ицтисод тугрисида. Ицтисодиёт ва таълим, 2007(4), 145-150.

23. Hayitov, O. E., & Eshboev, A. O. (2019). Sports marketing in Uzbekistan: problems and prospects. Economics, (5), 43.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.