Научная статья на тему 'ТАСАВВУФ ТАЪЛИМОТИДА БАРКАМОЛ ШАХС ТАРБИЯСИНИНГ ПСИХОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ'

ТАСАВВУФ ТАЪЛИМОТИДА БАРКАМОЛ ШАХС ТАРБИЯСИНИНГ ПСИХОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Социологические науки»

CC BY
262
30
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Аннотация научной статьи по социологическим наукам, автор научной работы — Н. Саидакбарова

В статье анализируются вопросы воспитания гармонично развитой личности. Для достижения поставленных обществом великих целей оно прежде всего обращается к идеальным идеям воспитания гармонично развитого человека. Вот почему наши предки издавна считали науку, просвещение, образование и воспитание, являющиеся бесценными ресурсами, главным условием и гарантией человеческого совершенствования и развития нации.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

To achieve the great goals set by society, it first of all turns to the ideal ideas of educating a harmoniously developed person. That is why our ancestors long since considered the science, education, education and education which are invaluable resources, the main condition and a guarantee of human improvement and development of the nation. The article analyzes the issues of education of a harmoniously developed person.

Текст научной работы на тему «ТАСАВВУФ ТАЪЛИМОТИДА БАРКАМОЛ ШАХС ТАРБИЯСИНИНГ ПСИХОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ»

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

ТАСАВВУФ ТАЪЛИМОТИДА БАРКАМОЛ ШАХС ТАРБИЯСИНИНГ

ПСИХОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ

Н. Саидакбарова

Тошкент давлат педагогика университети "Амалий психология"

кафедраси укитувчиси

АННОТАЦИЯ

В статье анализируются вопросы воспитания гармонично развитой личности. Для достижения поставленных обществом великих целей оно прежде всего обращается к идеальным идеям воспитания гармонично развитого человека. Вот почему наши предки издавна считали науку, просвещение, образование и воспитание, являющиеся бесценными ресурсами, главным условием и гарантией человеческого совершенствования и развития нации.

ABSTRACT

To achieve the great goals set by society, it first of all turns to the ideal ideas of educating a harmoniously developed person. That is why our ancestors long since considered the science, education, education and education which are invaluable resources, the main condition and a guarantee of human improvement and development of the nation. The article analyzes the issues of education of a harmoniously developed person.

Мустакиллик йилларида тасаввуф таълимоти ва накшбандийлик тарикати намоёндалари меросини чукур урганиш ва укувчилар онгига сингдириш борасида кенг имкониятлар вужудга келди. Бунинг натижасида мутахассислар ва талаба-ёшларда мазкур меросни урганишга булган кизикиш ортмокда.

Мамлакатимизда амалга оширилаётган ислохотларнинг муваффакияти куп жихатдан жамият аъзоларининг маданиятлилик даражаси ва маънавий савияси билан белгиланади. Ёшлар маънавияти ва маънавий савиясини юксалтирмасдан туриб, ижтимоий, интеллектуал тараккиётни таъминлаш мумкин эмаслиги барча замонларда хам уз тасдикини топган. Укувчиларнинг маънавий савиясини юксалтиришда, биринчи навбатда, умумбашарий хамда исломий маданиятга таяниш максадга мувофикдир.

Умумбашарий исломий маданият элементлари, жумладан, тасаввуф таълимоти гоялари шахс маънавиятининг асоси сифатида ёшларни диний экстремизм хуружларидан химоя килувчи, баркамолликка ундовчи карашлар

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

тизимини узида мужассамлаштирган. Шунинг учун хам, тасаввуф таълимоти воситасида укувчиларда диний экстремизмга карши курашчанлик куникмаларини шакллантириш нихоятда самаралидир.

Тасаввуф таълимотини урганмасдан туриб урта асрлар мусулмон шарки маданий хаёти хакида аник тасаввур хосил килиб булмайди. Мазкур таълимот мазмунини тахлил килиш натижасидагина аждодларимиз рухияти, маънавий-интеллектуал мероси, маданий карашлари мазмунини укувчи-ёшлар онгига етказиш оркали улар маънавиятини шакллантириш, уларда ёт гоялар ва маданиятларга нисбатан хакконий муносабатни карор топтириш мумкин.

Манбаларда курсатилишича, тасаввуф таълимотининг асоси булган "Суфийлик" жуда кадимий булиб, у Одам а.с. угиллари Шиш а.с. даврида пайдо булганлигини баён килади [1]. Демак, суфийлик Шиш а.с. даврида вужудга келган. Ислом дини пайдо булгач Суфийлик негизида тасаввуф таълимоти вужудга келган. Тасаввуф таълимотининг пайдо булишини М.А.Жушон куйидагича тавсифлайди: «... тасаввуф хол илми булиб, пайгамбаримиз (с.а.в.) даврида сахобаи киромда мавжуд эди. Х,азрати пайгамбаримиз мутасаввифларнинг султони эдилар. Ул зот хаётлари мобайнида тавозе билан, ибодатга муштоклиги билан, вокеаларга курсатган хатти-харакатлари билан тасаввуфий хаёт тарзининг энг гузал намунаси булдилар»[2 ].

Тарихий манбаларнинг гувохлик беришича, пайгамбаримиз уз сахобаларини тарбиялашда сухбат усулидан кенг фойдаланганлар. Уша даврда сухбат ёшлар онгига маънавият ва маърифатни етказувчи энг самарали таълим-тарбия усули хисобланган. Ислом маданияти ва маънавияти ёшлар онгига сахобалар томонидан фаол тарзда сингдирилган. Мазкур даврда яшаган халклар бир томондан жоме-масжидларида илм-маърифат ва маданиятни узлаштирган булсалар, иккинчи томондан уз давлатларининг чегаралари хамда исломий маданият камровини кенгайтиришга интилганлар. Ислом динига кизикиб, мазкур маданият ва маънавият асосларини эгалловчилар чегаралардаги калъаларда таълим олиш учун тупланишган. Бундай калъалар тарихий манбаларда «Работ»лар номи остида берилган.

Мазкур таълимотнинг вужудга келишини профессор Нажмиддин Комилов куйидагича тавсифлайди: «Тасаввуф тадрижий тараккиётга эга булган бир таълимот булиб ислом оламида VIII асрнинг урталарида пайдо булган» [3].

Тасаввуф таълимоти Шарк халклари тараккиётидаги куп асрлик тажрибаларни узида мужассамлаштириб, уни ривожлантирган. Тасаввуф таълимоти илохий-рухоний билимлар билан дунёвий илм-фан орасидаги узаро

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

алокадорликни таъминлаган. Натижада тасаввуф Шарк халкларининг тафаккур тарзи ва ахлок меъёрлари, маънавий оламини белгилаб берувчи таълимотга айланган.

Уша даврда айникса Бахоуддин Накшбанд асос солган накшбандийлик тарикати уз тараккиётининг юкори боскичига кутарилган. Мазкур тарикат Мовароуннахр ва Хуросонда ривожланган. Хожа Ахрор Валий ва Махдуми Аъзам кабиларнинг фаолиятлари, саъй-харакатлари туфайли накшбандийлик тарикати мустахкамланган. Накшбандия таълимоти оркали баркамол инсонни шакллантириш гояси такомиллашган.

Мазкур гоялар ёрдамида ёш авлодни маънавий, маданий жихатдан етук, жисмонан баркамол шахс сифатида тарбиялаш имконияти кенгайган. Мактаб ва мадрасаларда талабаларга накшбандийлик гоялари чукур сингдирилган.

Накшбандийлик илмида калб, рух, акл ва нафс тарбияси етакчи урин эгаллаган булиб, шунинг учун хам мазкур тарикат бугунги кунда ёшларни оммавий маданият хуружидан химоялашда мухим урин эгаллайди. Тасаввуфда калб, рух, акл ва нафс каби сузларнинг маъноларини чукур англаш алохида ахамиятга эга. Уларнинг хар бирига хос булган хакикатни англаб етиш ва бир-биридан фарклашга талаба-ёшларни ургатиш зарур. Тасаввуф нуктаи назаридан куйидагича тавсифга эга. Чунки, бугунги кунда талабаларни оммавий маданиятга карши курашчанлик рухида тарбиялашда мазкур тушунчаларнинг мазмун-мохиятини англатиш нихоятда зарурдир. Жумладан:

1.Кдлб ва калб тарбияси: калб, юрак, дил - илохиёт ва тасаввуф тушунчаси. Куръони каримда калб сузига 133 маротаба мурожаат килиниши хам бежиз эмас. Тустарий, Балхий, Нурий, Термизий, Газзолий каби хадисшунос ва мутафаккирларнинг таъкидлашларича, калб инсон ичидаги илохий сир булиб, шу туфайли у хатто фаришталардан хам юкори туради.

Инсон калб ёрдамида хар бир нарса ва ходисанинг асл мохиятини англаб етади. Калб инсон хатти-харакатларини акс эттирувчи кузгудир. Инсон уз калбини юмшатиб, маънавий меъёрларни узлаштириши зарурлиги тасаввуф таълимотида алохида уктирилган.

Тасаввуф таълимотида калб - инсон тафаккурида акс этган хакикатдир. Вокеа-ходисаларни идрок килиш, билим олиш, маърифатга интилиш, хитоб килиш хам калбга хос хусусият хисобланади.

2. Рух ва рух тарбияси. Рух хакида одамлар эмас, хатто мутахассислар хам жуда оз маълумотга эга. Рухга кон ёки латиф ва нафис хаводан иборат моддий ходиса сифатида ёндашиш мавжуд.

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

Умуман, рух илохий сир хисобланади. Рух ёрдамида илохий кудрат намоён булади. У энг улуг неъмат булиб, жамики тириклик рух билан боглик. Абу Али ибн Синонинг таъкидлашича: «Улуг Тангри юракнинг икки бушлигидан чап бушлигини рухга урин ва унинг вужудга келиш жойи килиб яратди, рухни нафсоний кувватлар учун улов килиб яратдиким, у (кувватлар) рух воситасида гавданинг турли аъзоларига таркалади. Нафсоний кувватлар, биринчидан, рухга тааллукли булиб, иккинчидан (рух) воситаси билан бадан аъзоларига ёйилади. Тангри рухни хилт (модда)ларнинг латиф ва буг кисмидан яратди. У файзи илохий билан вужудга келур».

Дархакикат, рух латиф ва нафис хаво булиб, инсон конига кушилиб, юрак оркали бутун танага таркалади. Рух покиза булса, инсоннинг бутун танаси покланиб, сайкал топади. Аксинча у нопок булса, инсон хаю-хавас ва дунё лаззатига берилиб, рухул хабис, яъни ёмон рух эгаси булади. Ёмон рух эгалари эса диний экстремизи тузогига тез илинадилар. Шундай экан, инсон рухи илохий хамда табиий кучга эга булиб, у айни шу инсонни синовларга рубару килиш ва маънавий, жисмоний поклаш учун ато этилган. Бундай покланиш ёмонликлардан узоклашиш, маънавий юксалиш оркали амалга ошади. ^албан, рухан хамда жисмонан покланган инсон гузал ахлок-одоб, юксак маънавият ва маданият сохибига айланиб, баркамол шахс даражасига эришади.

3. Нафс ва нафс тарбияси. Тасаввуф таълимотида нафс тарбияси етакчи урин эгаллайди. Нафс - инсоннинг узлиги, «мен»и демакдир. Нафс факатгина еб ичиш, кийинишга булган интилишдан иборат эмас, у жохолат, илмсизлик, манманлик, дунёпарастлик, угрилик, таъмагирлик, порахурлик, хасад, бахиллик, мансабпарастлик, шахват, газаб, хасислик, риёкорлик, золимлик, рахмсизликка хирс куйишдир.

Нафс мунтазам ривожланиб борувчи холат хисобланади. Шунинг учун хам, оммавий маданиятга карши курашишда нафс тарбияси алохида ахамиятга эга. У инсоннинг дунё лаззатларига булган эхтиёжи туфайли усиб ривожланиб боради. Нафс хар доим инсонни ёмонлик, гунох ишларни килишга ундайди. Инсон уз нафсини канчалик кондирса, у шунчалик кучайиб, кенгайиб боради. Тасаввуф таълимотида агар инсон халол нарсаларни истеъмол килса, унинг калби ва рухи пок, яхшиликка интилувчан, хайрли ишларга мойил булади, деган гоя илгари сурилган. Аксинча, инсон харом нарсаларни истеъмол килса, у инсонни жирканч, дагал, берахм, бешафкат, шахватга берилувчан, золим ва нафс бандаси килиб шакллантиради, деб уктирилади.

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

«Нафсни улдириб булмайди. Уни улдирса, инсоннинг узи хам улади. Чунки нафс, нафас - бир суздир. Аммо нафсни тарбиялаб булади, уни жиловлаб, бошкариб булади».

Тасаввуф таълимотига кура нафс бир неча турларга булинади. Жумладан:

а) Нафси аммора - ёмонликка берилувчи нафс. Бундай нафс эгаси кибру-хавога берилган булади, гунох ва савобнинг фаркига бормайди. Инсон камолотига монелик киладиган куч мол-дунёга берилиш хиссидир. Бундай тубан холатдан чикиш учун инсонга умид ёрдам беради. Нафси амморага карши кураш жараёнида инсон ахлоки юксалади ва унда матонат шаклланади. Нафси амморани тулик махв этган инсон кейинги нафс боскичига утади.

б) Нафси лаввома - инсон узи йул куйган хато-камчиликларини англаган холда, уз-узига танкидий караши зарурлигини англатади. Шунинг учун хам ёшларда танкидий тафаккурни шакллантириш нихоятда зарур хисобланади. Танкидий тафаккурга эга булган шахс узи йул куйган хато ва камчиликларини англай бошлайди. Натижада унда уз хатоларини тузатиш, пушаймонлик хисси пайдо булади. Шу асосда шахс уз кувватларини сафарбар килиб, узини-узи англайди, бошкаради ва рухий камолотга эришади.

в) Нафси мулхима - маънавий хаётнинг гузалликларини англайди, ундан кувват олади, эстетик диди ва дунёкараши ривожланади. Натижада инсондаги барча салбий хислатлар бархам топиб, у маънавий юксаклик ва баркамолликка эришади. Шу тарика, инсон илохий сирларни хам идрок этади. Бундай кишиларда мехнатсеварлик, камтаринлик, олийжаноблик, фидоийлик, мехр-мурувват, сабр-бардош, саховат, каноат каби сифатлар таркиб топади.

г) Нафси мутмаинна - таскин топган нафсдир. Бундай инсон унга табиий равишда ато этилган улугвор сифатларга эга булади.

д) Нафси розия - уз хаётидан мамнун, шукр килувчи инсон. У хар бир ишни яхшиликка йуяди, хар бир харакат, хадисдан хикмат излайди.

е) Нафси марзия - бундай кишилар узгалар мухаббатига сазовор, некбин кишилардир.

ё) Нафси софия - улуг сифатларга эга булган кузи тук кишилардир. Ушбу сифатлар турли сабаб ва усуллар оркали Аллох томонидан инсонларга энг улуг неъмат тарзида такдим этилади.

4. Акл ва аклий тарбия. Акл англаш ва фикрлаш хусусияти булиб, у инсонга берилган энг улуг неъматдир. Инсон зиммасига юклатилган турли мажбуриятларни бажариш, ёт гояларга берилмаслик учун аклий жихатдан етук булиши керак. Инсоннинг акли икки хил: тугма ва касбий характерга эга. Тугма

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

акл унинг сохибига Аллох томонидан ато килинади. Касбий акл эса, таълим-тарбия жараёнида муайян касб-хунар сирларини эгаллаш натижасида хосил булиб, у хусусий характерга эга. Тасаввуф таълимотида акл куйидаги икки йуналишда тавсифланади:

а) нарса-ходисалар ва борликнинг хакикий манзарасини идрок этишга асосланган билимлар мажмуининг намоён булиши.

б) инсоннинг мавжуд билимлар ва вокеликни идрок этиш имкониятидир. Куриниб турибдики, тасаввуф таълимотида ифодаланган гоялар бугунги

кунда хам жуда улкан тарбиявий ахамиятга эга булиб, ёшларда оммавий маданиятга карши курашчанлик иммунитетини шакллантиришда мухим восита сифатида хизмат кила олади. Шунинг учун хам, олий таълим муассасалари укув дастурларида тасаввуф таълимоти ёрдамида ёшларни гоявий тарбиялашга кенг урин ажратиш талаб этилмокда.

Баркамол шахс /- том маънодаги зиёли инсон булиб, у хеч качон узлигидан кечиб ёт гояларни кабул килмайди. Бундай кишилар узлари миллий ва умуминсоний ахлок меъёрларига амал килишлари билан бир каторда, ёшларни хам маънавий баркамолликка ундаганлар.

REFERENCES

1. Кошифий Х.В. Футувватномаи султоний ёхуд жавонмардлик тарикати. (тарж.Н.Комилов). - Т.: А.Кодирий ном. Халк мероси нашр. 1994. 17-18 б.

2. Жушон М.А. Тасаввуф ва нафс тарбияси. - Т. Чулпон. 1998. 57-60 б.

3. Комилов Н. Тасаввуф ёки комил инсон ахлоки. 1-китоб. - Т.: Ёзувчи. 1996 й. - 16-б.

4. Жураев З. «Гойиблар хайлидан ёнган чироклар» - Т.: Узбекистон. 1994 й. -15-17 б.

5. Умарова, Н. Ш. (2021). ШАРК МУТАФАККИРЛАРИНИНГ ЩТИСОДИЙ ИЖТИМОИЙЛАШУВ ХАКИДАГИ КАРАШЛАРИ. Academic research in educational sciences, 2(11), 1225-1233.

6. Umarova, N. S. (2019). Economic socialization of the individual in the context of age periods. Bulletin of Science andEducation,(22-3 (76)).

7. Умарова, Н. Ш. (2021). СОЦИАЛЬНО-ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ВОПРОСЫ СПОРТИВНОЙ МАРКЕТИНГОВОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ.

8. УМАРОВА, Н. (2020). СПОРТЧИЛАРНИ ПСИХОЛОГИК ТАЙЁРЛАШ ЖАРАЁНИДА ИРОДА КУЧИНИ НАМОЁН БУЛИШИНИНГ ТЕМПЕРАМЕНТАЛ ХУСУСИЯТЛАРИ. Фан-Спортга, (3), 42-44.

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

9. Умарова, Н. Ш., & Каримова, В. М. (2020). ШАХС ЩТИСОДИЙ ИЖТИМОИЙЛАШУВИДА ПУЛГА БУЛГАН УСТАНОВКАЛАРИНИ АНЩЛАШНИНГ ИЖТИМОИЙ-ПСИХОЛОГИК ТАДЛИЛ. Science and Education, 1 (Special Issue 4), 51-63.

10. Умарова, Н. Ш. (2019). Экономическая социализация личности в контексте возрастных периодов. Вестник науки и образования, (22-3 (76)), 60-64.

11. Atabaeva, N. B. (2019). Psychological factors affecting the development of altruism in humans. Central Asian Journal of Education, 3(1), 98-119.

12. Атабаева, Н. Б. (2018). Психологические особенности проявления

альтруизма у детей. Вестник интегративной психологии, 27-30.

13. Taskarevna, N. Z., Yuldibaevna, B. G., Batirovna, A. N., & Ziyodullayevna, J. D.

(2020). National features which are necessary to be developed in a

person. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(6), 548-564.

14. Атабаева, Н. Б. (2020). The formation of altruism as a national feature in

students. In Актуальные п роблемы психологии и педагогики в современном

образовании (pp. 176-177).

15. Атабаева, Н. Б. (2020). ДИНАМИКА РАЗВИТИЯ АЛЬТРУИЗМА КАК

НАЦИОНАЛЬНОЕ СВОЙСТВО У МОЛОДЁЖИ. In ИННОВАЦИОННЫЕ

ПОДХОДЫ В СОВРЕМЕННОЙ НАУКЕ (pp. 37-40).

16. Atabaeva, N. B. (2019). THE GENDER DIFFERENCES OF ALTRUISM BUILDING UP IN A PERSON. In ИННОВАЦИОННЫЕ ПОДХОДЫ В СОВРЕМЕННОЙ НАУКЕ (pp. 168-172).

17. Абдуллаева, Д. У. (2021). Психокоррекция во взаимоотношениях матери и подростка. Наука и образование сегодня, (4 (63)), 114-115.

18. Ubaydullayevna, A. D. (2019). IMAGINATIONS OF MOTHER ABOUT WOMAN SOCIAL ROLES AS A FACTOR OF ATTITUDES TOWARDS CHILDREN. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol, 7(12).

19. Абдуллаева, Д. У. (2018). ДЕТСКО-РОДИТЕЛЬСКИЕ ОТНОШЕНИЯ КАК ФАКТОР РАЗВИТИЯ КРЕАТИВНОСТИ ДЕТЕЙ. In Развитие интеллектуально-творческого потенциала молодежи: из прошлого в современность (pp. 335-336).

20. Абдуллаева, Д. У., & Маткаримова, Н. Б. (2017). ВЗАИМОДЕЙСТВИЕ ПСИХОЛОГА-ПЕДАГОГА В ИНФОРМАЦИОННОЙ СОЦИОКУЛЬТУРНОЙ СИТУАЦИИ XXI ВЕКА. Актуальные проблемы гуманитарных и естественных наук, (6-2), 127-130.

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

21. Абдуллаева, Д. У. (2016). Взаимодействие психолог-педагог: от парадигмы исследования к парадигме обеспечения. Актуальные проблемы гуманитарных и естественных наук, (5-4), 11-13.

22. Абдуллаева, Д. У. (2016). СУЩНОСТИ И ЗАКОНОМЕРНОСТИ ПРОЦЕССА СОЦИАЛЬНО-ПСИХОЛОГИЧЕСКОГО ОБЕСПЕЧЕНИЯ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ ПЕДАГОГА. Актуальные проблемы гуманитарных и естественных наук, (5-6), 64-66.

23. Махмудова, Д. А. (2017). ОСОБЕННОСТИ ПСИХОТЕРАПЕВТИЧЕСКИХ МЕТОДОВ ПРИ РАБОТЕ С ЖЕРТВАМИ ТОРГОВЛИ ЛЮДЬМИ. Наука и мир, 2(5), 96-97.

24. Махмудова, Д. А., & Зуфарова, М. Х. (2016). ОСОБЕННОСТИ ПРИМЕНЕНИЯ ПСИХОТЕРАПИИ ПРИ РЕАБИЛИТАЦИОННОЙ РАБОТЕ С ЖЕРТВАМИ ТОРГОВЛИ ЛЮДЬМИ. Наука и мир, 3(1), 130-132.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

25. Махмудова, Д. А., & Зуфарова, М. Х. (2016). ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ

ОСОБЕННОСТИ РАБОТЫ С НЕВРОЗАМИ У ДЕТЕЙ. Наука и мир, 3(6), 41-

42.

26. Эгамбердиева, Н. М., & Махмудова, Д. А. (2013). ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ

ОСОБЕННОСТИ ОЩУЩЕНИЯ СЧАСТЬЯ ОДАРЕННЫХ ДЕТЕЙ В

УЧЕБНОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ. SCIENCE AND WORLD, 77.

27. Махмудова, Д. А. (2013). ОСОБЕННОСТИ ПСИХОЛОГИЧЕСКОЙ РАБОТЫ С ЖЕРТВАМИ ТОРГОВЛИ ЛЮДЬМИ. SCIENCE AND WORLD, 116.

28. Kurbanova, F. K. (2022). METHODS OF DEVELOPING INTERCULTURAL COMPETENCE OF FUTURE TEACHERS IN THE CONDITION OF TEACHING A FOREIGN LANGUAGE. Mental Enlightenment Scientific-Methodological

Journal, 2022(2), 202-213.

29. Kurbanova, F. (2021). PECULIAR FEATURES OF ENGLISH AND UZBEK

SPEECH ETIQUETTE. Academic research in educational sciences, 2(4), 1850-

1855.

30. Kurbanova, F. K. (2020). LANGUAGE UNITS DENOTING CULTURAL FEATURES OF A NATION. Academic research in educational sciences, (3), 980984.

31. Реджабаева, М. З., Махмудова, Д. А., & Газиханова, Ш. ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ ОКАЗАНИЯ КОМПЛЕКСНОЙ ПОМОЩИ ОДАРЕННЫМ ДЕТЯМ.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.