Научная статья на тему 'ЗАМОНАВИЙ АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯ ИМКОНИЯТЛАРИДАН ФОЙДАЛАНГАН ҲОЛДА ТУПРОҚЛАРНИ АГРОКИМЁВИЙ КЎРСАТКИЧЛАРИНИ ТАҲЛИЛ ҚИЛИШ БЎЙИЧА ДУНЁ ТАЖРИБАСИ'

ЗАМОНАВИЙ АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯ ИМКОНИЯТЛАРИДАН ФОЙДАЛАНГАН ҲОЛДА ТУПРОҚЛАРНИ АГРОКИМЁВИЙ КЎРСАТКИЧЛАРИНИ ТАҲЛИЛ ҚИЛИШ БЎЙИЧА ДУНЁ ТАЖРИБАСИ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
29
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
маълумотлар базаси / тупроқ / деградация / модель / автоматлаштириш / ахборот / тизим / сақлаш / қайта ишлаш / узатиш

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Х.Рахимов, Г.Джалилова

Ушбу мақолада тупроқшунослик ва агрокимё сохасида яратилган маълумотлар базалари ва уларнинг қишлоқ хўжалигининг юқори ва барқарор ҳосилдорлиги фақат ўсимликларнинг барқарор ўсиши ва ривожланишини таъминлайдиган, юқори сифатли ҳосилнинг шаклланишига ҳисса қўшадиган, ер деградациясини олдини оладиган барча агрокимёвий ва экологик омилларни ҳар томонлама ҳисобга олган ҳолда эришилиши, сифатида ер ресурсларининг қийматини белгилашда энг муҳим омил ҳисобланади. Шу билан бирга, унумдорлик тупроқнинг озуқа моддаларини, ҳавони, сувни, иссиқликни ўсимликларга керакли миқдорда етказиб бериш қобилиятини белгилайди, шунингдек, қулай биологик ва физик -кимёвий муҳитни яратилиши имкониятлари хақида маълумотлар келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Х.Рахимов, Г.Джалилова

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЗАМОНАВИЙ АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯ ИМКОНИЯТЛАРИДАН ФОЙДАЛАНГАН ҲОЛДА ТУПРОҚЛАРНИ АГРОКИМЁВИЙ КЎРСАТКИЧЛАРИНИ ТАҲЛИЛ ҚИЛИШ БЎЙИЧА ДУНЁ ТАЖРИБАСИ»

ЗАМОНАВИЙ АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯ ИМКОНИЯТЛАРИДАН ФОЙДАЛАНГАН ХДЛДА ТУПРОЦЛАРНИ АГРОКИМЁВИЙ КУРСАТКИЧЛАРИНИ ТА^ЛИЛ ЦИЛИШ БУЙИЧА ДУНЁ

ТАЖРИБАСИ Х.Рахимов, Г.Джалилова Мирзо УлуFбек номидаги Узбекистон Миллий университети https://doi.org/10.5281/zenodo. 8382142

Аннотация. Ушбу макрлада тупроцшунослик ва агрокимё сохасида яратилган маълумотлар базалари ва уларнинг цишлоц хужалигининг юцори ва барцарор %осилдорлиги фацат усимликларнинг барцарор усиши ва ривожланишини таъминлайдиган, юцори сифатли %осилнинг шаклланишига %исса цушадиган, ер деградациясини олдини оладиган барча агрокимёвий ва экологик омилларни %ар томонлама %исобга олган %олда эришилиши, сифатида ер ресурсларининг цийматини белгилашда энг му%им омил %исобланади. Шу билан бирга, унумдорлик тупроцнинг озуца моддаларини, %авони, сувни, иссицликни усимликларга керакли мицдорда етказиб бериш цобилиятини белгилайди, шунингдек, цулай биологик ва физик -кимёвий му%итни яратилиши имкониятлари хацида маълумотлар келтирилган.

Калит сузлар: маълумотлар базаси, тупроц деградация, модель, автоматлаштириш, ахборот, тизим, сацлаш, цайта ишлаш, узатиш.

Аннотация. В данной статье рассматриваются базы данных, созданные в области почвоведения и агрохимии, и их достижение высокой и устойчивой урожайности сельскохозяйственных культур только при комплексном учете всех агрохимических и экологических факторов, обеспечивающих устойчивый рост и развитие растений, способствующих формированию качественного урожая, предотвращающих деградацию земель, как важнейший фактор в определении стоимости земельных ресурсов. При этом плодородие определяет способность почвы доставлять питательные вещества, воздух, воду, тепло растениям в необходимом количестве, а также приводятся данные о возможности создания благоприятной биологической и физико-химической среды.

Ключевые слова: база данных, почва, деградация, модель, автоматизация, информация, система, хранение, обработка, передача.

Abstract. In this article, the databases created in the sphere of Soil Science and agrochemistry and their high and stable yield of agriculture are the most important factor in determining the value of land resources, as it is achieved, taking into account in every possible way all the agrochemical and environmentalfactors that ensure only the sustainable growth and development of plants, contribute to the At the same time, fertility determines the ability of the soil to supply nutrients, air, water, heat to plants in the required amount, as well as information is provided on the possibilities of creating a favorable biological andphysico-chemical environment.

Keywords: database, soil, degradation, model, automation, information, system, storage, processing, transmission.

Тупрок унумдорлиги маълум бир иктисодий инфратузилманинг кишлок хужалиги ишлаб чикаришининг асосий бойлиги сифатида ер ресурсларининг кийматини белгилашда энг мухим омил хисобланади. Шу билан бирга, унумдорлик тупрокнинг озука моддаларини, хавони, сувни, иссикликни усимликларга керакли микдорда етказиб бериш

1965

KoGuguaTHHH GegrugaMgu, myHHHrgeK KygaM GuogoruK Ba $h3hk -KHMeBHM MyxuTHH apaTagu Ba KurnnoK xy®:agHK экннgapннннr roKopu ^ocug o^HmHHH TatMHHgaMgH [10].

^umgoK xy®:agHrHHHHr roKopu Ba GapKapop ^ocuggopguru $aKaT ycHMguKgapHHHr GapKapop ycumu Ba pHBo:®gaHHmHHH TatMHHgaMgHraH, roKopu cu^aTgu ^ocugHHHr maKggaHHmura xucca KymaguraH, ep geгpagaцнaсннн ogguHH ogaguraH Gapna arpoKHMeBuM Ba экоgоrнк OMuggapHH ^ap TOMOHgaMa ^ucoGra ograH ^ogga эpнmнgagн [3].

ffly MyHOcaGaT GugaH, TynpoK yHyMgopguruHH Ky3aTum ynyH epgaMHH aBTOMaTgamTHpugraH acGoG-KypugMagapHH umgaG HHKum Ba ygapgaH ^oMgagaHum 3apypaTH ToGopa ce3H.uG GopMOKga [7]. EyHgaM TH3HMgapHu aMagra omupumga KumnoK xy^agura epgapura arpoKHMeBHM, ^HTOcaHHTap Ba экоgоrнк-токснкоgоraк TagKHKOTgap yTKa3um KOugagapuHH xucoGra ogum, myHHHrgeK GocKHHMa-Gockhh paKaMgu gexjKOHHHguKKa yTum 3apypgup [4].

TynpoK yHyMgopguruHHHr nacaMumu Ba O3yKa MoggagapuHHHr TaHKHcguraHHHr KeHr TapKagumu TynpoK yHyMgopgurura, экннgapнннr ^ocuggopgurura, MugguoHgaG ogaMgapHHHr gapoMaggapura Taxgug cogagu. YmGy MyaMOHH enum MaKcaguga yHyMgopguru nacaMraH TynpoKgapHHHr MaMgoHH, ^ocuggopguru, TynpoKgapHHHr arpoKHMeBuM Ba arpo$H3HK xycycuaTgapu Tyrpucuga MatgyMOTgap caKgaHaguraH MatgyMOTgap Ga3acu umgaG HHKum .O3HM. Acochm O3yKa MoggagapuHHHr TapKuGura KapaG TynpoK W3acuHHHr TeMaTHK paKaMgu xapuTagapuHH apaTum Ba ymGy ^apaeHga ^ap Gup TaHgaHraH HaMyHagaru »ohhh arpoKHMeBHM TeKmupum MatgyMOTgapuHH ннтepnоgaцнagamнннr Typgu ycyggapu KyggaHugagu. X,ap Gup gaga ynyH Ty3HgraH ymGy xapuTagap TaGaKagamrHpugraH yFHTgamHHHr acocuM KypcaTKHHH GyguG xH3MaT Kugumu MyMKHH [17].

MuHepag yFHT.apHH TaGaKagamrHpugraH ^ogga Kyggam TH3HMgapuHH ^opuM этнm co^acuga paKaMgu gexKOHnuguK TexHogoruagapHHHHr puBO^gaHumu Kyn ^H^aTgaH экнн MaMgoHgapuHHHr 3aMOH Ba MaKOHga xugMa xugguruHH ypraHumHHHr aHru eHgamyBgapuHH umgaG HHKumra GoFguKgup [14].

PaKaMgu gexKOHnuguK TexHogoruagapugaH ^oMgagaHum TynpoKgapHHHr BaKT Ba MaKOHga xugMa-xugguruHH GaTa^cugpoK Ba nyKyppoK ypraHumHH TagaG KHgagu, Gy эсa экнн MaMgoHgapuga O3yKa MoggagapuHHHr MaB^yg maKggapu TapKuGuHHHr ннтepnоgaцнagaнгaн xapuTagapuHH apaTumHH TatMHHgaM ogagu, HaTH^aga TaGaKagamrHpugraH xogga yFHTgamHHHr aMagra omupum HMKOHuaTH TyFugagu. PaKaMgu gexKOHHuguKHH KeHr ^opuM 3Tum MyaMMogapugaH Gupu - KumgoK xy^aguru epgapu ynyH TynpoK yHyMgopguru KypcaTKHHgapuHHHr paKaMgu gexKOHnuguK TagaGgapura ^aBoG GepaguraH eTapgu MHKgopgaru aHHK xapuTagapu, myHHHrgeK ygapHH apaTumHHHr yMyMHM KaGyg KuguHraH ycyggapuHHHr MyKgHrugagup. MatgyMKH, O3yKa MoggagapuHHHr TapKHGu (MaB^ygguru) HHHr gaga unugaru y3rapumgapHHH aHHKgam Ba xapuTagam KumgoK xy^aguruga aHHK ycyggapHH Kyggam GugaH Gof.hk GygraH MyTaxaccucgapHHHr acocuM MyaMMOCH xucoGgaHagu [6].

PaKaMgu gexKOHnuguK th3hmhhh ^opuM 3Tum MaKcaguga arpoKHMeBuM TagKHKOTgap yTKa3um ynyH Maxcyc ycyggapgaH ^oMgagaHum KepaK, Gy эсa MaB^yg GygraH O3yKa MoggagapuHHHr MaB^ygguru HyKrau Ha3apugaH ^aMgagaguraH epgapHHHr xugMa xHggHrHHHHr TagaGra ^aBoG GepyBHH MogeggapuHH ogumuHH TatMHHgaMgu. ArpoKHMeBuM TeKmupum HaTH^agapu MHHepag yFHTgapHH Kyggam ynyH paKaMgu xapuTa Ba xapuTarpaMMagap (MaB3yra oug xapuTagap) ogum ynyH acoc Gygagu. EyHgaM xapuTagapHH Ty3um GyryH ypraHugraH xygyg

1966

учун махаллий намуналар олиш натижаларини макон ва замонда интерполацияси асосида амалга оширилади [12].

Маълумки, минерал угитлар кулланилганда, маълум бир экин тури учун угит меъёрларини хисоблашда белгиловчи кийматлар майдонларнинг тупрок - иклим шароитига, шу жумладан тупрокнинг гранулометрик хоссаларига, кислоталилик мухитига, озука элементларнинг миграция холатига, уларнинг шакллари каби агрофизик ва агрокимёвий параметрларга богликдир. Анъанага кура, тупрокларнинг агрокимёвий параметрларининг макон-замонга оид тавсифи купгина холларда майдонга аник хавола килинмасдан амалга оширилар эди. Бу шуни курсатадики, кайта текширилганда, намуналар бир жойда олинганлигини аник айтиш кийин. Бундан келиб чикадики, шу тарзда олинган маълумотлар, эхтимол, хакикий холатни акс эттирмайди. Бу машаккатли ишни енгиллаштириш учун замонавий технологияларнинг имкониятларидан фойдаланиш керак. Фан ва техниканинг, айникса, ахборот ва геоахборот сохасидаги сунгги ютуклар тупрокни тадкик килишнинг сифат жихатидан янги боскичига чикиш имконини беради.

Хрзирги вактда кишлок хужалигида инновациялар жорий этилиши билан бир каторда кишлок хужалигида фойдаланиладиган маълумотларни, яъни тупрокларни агрокимёвий хоссаларга оид маълумотларни замон-маконга оид тавсифлашда функциялари турлича булган географик ахборот тизимлари (ГАТ) элементларининг куйидаги энг фаол тизимлари жорий этилмокда: SSToolBox, Agro-Map PF, Агроменеджер, ЛИССОЗ, УрожайАгро, БелГИС-АПК, АдептИС, шунингдек, FieldRover II, Agro-Net NG, MapInfo ва AgroView. ^ишлок хужалиги учун ГАТ нинг руссификация килинган дастурлари хам мавжуд булиб, улар хисоблаш услублари, шунингдек моделлаштириш усуллари, алгоритмлари ва хисоботлар тайёрлаш каби функциялар билан таъминлангандирлар [13.

ГАТ дастурий пакетлари тематик агрокимёвий хариталарни тузиш учун маълум универсал функциялар тупламини таъминлайди. ГАТ ёрдамида картографик тасвирни лойихалаш ва яратишда асосий эътибор хаританинг ранг -баранг дизайнига эмас, балки мажбурий богланган графикли дисплейга эга тупрокларнинг агрокимёвий курсаткичининг мазмунли томонини мувофиклаштиришга каратилиши керак. Картографик тасвирнинг у ёки бу усули ва уни ГАТ пакетида амалга ошириш имкониятлари билан яратилган ракамли агрокимёвий хаританинг амалий киймати унга боглик [8].

А.Л. Киндеев тажриба майдонида тупрок копламининг асосий унумдорлик курсаткичларини маконга оид тахлил килишда геостатистик ёндашув оркали тахлил амалга оширган. Унинг фикрича тасвирий статистик курсаткичлар асосида маълумотлар таксимотининг нормаллиги хакида тасаввурга эга булиш мумкин. ArcGIS Geostatistical Analyst модули ёрдамида анизотропия ва вариограммлар тахлили амалга ошириб, тахлил килинган хоссаларнинг харитаграммалари тузииш мумкин. Турли кригинг жараёнларини амалга ошириб харитаграммалар уртасидаги фаркларни куриш мумкин. Муаллифнинг фикрича, геостатистик ёндашувни куллаш тупрокни ракамли хариталашнинг ажралмас кисми булиб, яъни тупрок хусусиятларининг картограммаларини тузиш ва уларнинг маконга оид таксимланишини тахлил килишдир [2].

"Агрокимё хизмати ишининг энг мухим вазифаларидан бири тупрок унумдорлигини кузатиш усуллари ва воситаларини доимий равишда такомиллаштириш деган фикрни И.Г. Костин уз тадкикот ишларида кайд этиб утган. Муаллифларнинг фикрига кура, кишлок хужалиги ерларини кузатишда, маълумотларни тузиш ва тахлил килишнинг куплаб

1967

жараёнларини автоматлаштиришга имкон берадиган янги технологияларни ишлаб чикиш ва жорий этиш зарур. Бу технологиялардан бири - картографик маълумотлар билан бирга тупрокларнинг агрокимёвий полати хакидаги маълумотларни саклайдиган географик ахборот тизимларидир (ГАТ). Муаллифлар уз маърузасида кишлок хужалиги ерларининг мониторинги жараёнида куплаб операцияларни тезлаштириш ва амалга оширишга ёрдам берадиган функционал тизимларнинг имкониятларини тасвирлаб беришди [4].

Н.Г. Ивлиева кишлок хужалиги ер ресурсларини хариталаш ва агрокимёвий тадкикотлар олиб боришда, алохида кишлок хужалиги корхонаси худудининг электрон тупрок хариталари маълумотлар базасини яратиш учун геоахборот ва математик-картографик моделлаштиришдан фойдаланиш анча самарали деган хулосага келади. Муаллифнинг фикрига кура, тузилган хариталарда тупрокнинг хар хил хусусиятлари кийматларининг маконга оид узгариши аник курсатилган. Дала участкаларини кластерларга, шу жумладан, агрокимёвий курсаткичларнинг етарлича бир хил кийматига эга булган участкаларга, таснифлаш натижаларини харитада курсатиш, агрономлар амалиётида, шунингдек, кейинги тадкикотларда кулланилиши мумкин [1].

О.В. Мартыненко ГАТ ни тупрокларнинг агрокимёвий хоссаларини урганиш жараёнида ишлатганда, шундай хулосалар келтирди: ГАТ да олинган агрокимёвий маълумотлардан фойдаланилган холда урганилаётган худудда тупрок унумдорлигининг хозирги даражасини сезиларли даражада оширадиган чора-тадбирлар мажмуини ишлаб чикиш мумкин.

Муаллифларнинг фикрича, ишлаб чикилган ГАТ асосида тупрок холатини кузатиш, мониторинг хисобини автоматлаштириш ва тадкикот сохасидаги барча хужалик фаолиятини амалга ошириш мумкин. Бундан ташкари, у ахборот карорларини куллаб-кувватлаш тизими сифатида ишлатилиши мумкин ва аник дехкончилик тизимларининг геоинформацион блоки учун асос булиб хизмат килиши мумкин. Олинган ГАТ реал вакт режимида дала тупрокларининг унумдорлигини хам, улардан иктисодий фойдаланишни хам акс эттирувчи куплаб тематик хариталарни тузишга имкон беради. Ишлаб чикилган ГАТ ни ишлатиш осон, агар керак булса, уни ишлаб чикариш ва фаннинг аник вазифалари учун кенгайтириш ва такомиллаштириш мумкин. Бепул дастурлар синфидан дастурий таъминотдан фойдаланиш ушбу тизимни ишлаб чикаришга жорий этиш харажатларини минималлаштиради [9].

В.С. Крыщенко бошчилигидаги бир катор тадкикотчилар тупрок-агрокимёвий очерклар, тупрок хариталари ва озука моддалари таркибининг харитаграммалари асосида тупрок копламининг ГАТ лойихаси ва озука моддалари таркибининг харитаграммалари яратганлар. Муаллифлар кишлок хужалигида ун йиллик интенсив фойдаланиш даврида озука моддаларининг таркибидаги аник узгаришларни аниклаган, шу билан бир каторда турли йиллардаги маълумотларга асосланган холда тахминий интерполация юзаларини куришда геостатистик ёндашувдан фойдаланганлар [6].

Юкорида кайд этилган тадкикотларнинг бир катор ютукларини таъкидлаш керак: тупрок тадкикотларининг захира материалларини тиклаш ва ракамлаштириш; тупрок хариталари, космик тасвирларнинг (GIMP график мухаррири) растрли тасвирларини тахрир килиш ва ердаги географик боглов амалга ошириш (Google Earth дастури) учун умумий дастурлардан фойдаланиш имкониятига эгалиги;

1968

очик ресурсда булган Ерни масофадан зондлаш материаллари билан ишлаш (космик тасвирлар - Google Earth) имкониятини борлиги;

векторлаштирилган материалларни визуализация килиш ва геостатистик тахлил килиш учун ArcGIS дастурий пакетидан фойдаланиш.

Тупрокни агрокимёвий тадкик килиш учун мулжалланган турли хил модуллар мавжуд. Ишлаб чикилган ГАТ модуллари ердан фойдаланиш чегаралари узгаришининг холатини хисобга олган холда якка кишлок хужалиги корхонаси ёки умуман маъмурий минтака даражасида муваффакиятли кулланилиши мумкин. Умуман олганда, ишлаб чикилган ГАТ лойихалари кишлок хужалиги ерларининг холатини маъмурий назорат килиш, дехкончилик тизимида тавсияларни ишлаб чикиш ва уларни амалга ошириш тизимига кулайликлар яратади.

ГАТ модулларини ишлаб чикишда куйидаги талаблар хисобга олиш лозим: биринчидан, хар хил вактда маълумотларни киритишни куллаб -кувватлаш; иккинчидан, объектларни бирлаштириш ва уларни автоматик идентификациялашни таъминлаш;

учинчидан, маълумотларни киритиш ва янгилашни кисман автоматлаштириш; туртинчидан, фойдаланувчининг талабига биноан керакли хисоб -китобларни, тахлилларни амалга ошириш [11].

Географик ахборот тизимлари агрокимёвий хизматлар маълумотлар базасига онлайн киришни таъминлаш ва мослаштирилган ландшафт дехкончилик тизимини лойихалаш учун кенг куламли электрон хариталар ва тупрок унумдорлиги хакидаги барча керакли маълумотларни ишлатиш имконини беради. Ишлаб чикилган ГАТ потенциал инвесторлар учун фойдаланилмайдиган ерлар хакида тематик катламни яратиши мумкин, бу ерда кайд этиб утилган маълумотларга кушимча равишда ернинг кадастр киймати, инфратузилма объектлари, экин майдонларининг потенциал хосилдорлиги хакида маълумотлар бериш имкониятига эгадир.

REFERENCES

1. Ивлиева Н.Г., Манухов В.Ф., Алферина А.В. Картографо-геоинформационное обеспечение почвенных и агрохимических исследований (на примере отдельного сельскохозяйственного предприятия) // Ж.: Географические информационные системы и технологии, с. 41-53

2. Киндеев А.Л., Мейлук Е.А., Данилович Ф.Ю., Применение модуля ArcGis geostatistical analyst для пространственного анализа кислотности и влажности почвенного покрова // ж.: Применение ГИС-технологий в научных и прикладных исследованиях. Беларуссия, с. 6-13

3. Копишев Э.Е., Байгарин Д.Д., Иманбаева М.Т., Солтангулова А.Н. Применение ГИС -технологий при мониторинге и оценке состояния сельскохозяйственных угодий // Матер. Междунар. науч.-практ. конф. (Астана, 30 июня - 1 июля 2016 г.). - Астана, 2016. - С. 155-159

4. Костин И.Г., Малышева Е.С. Мониторинг основных параметров плодородия почв с применением геоинформационных систем// Ж.: Вестник Казанского Государственного Аграрного Университета. Том 15 № 2 (58) , 2020, С.96-101

1969

5. Костин И.Г., Малышева Е.С. Мониторинг плодородия почв с применением геоинформационных систем // Ж.: Плодородие, 2020, 1 (112), с. 24-27

6. Крыщенко В.С., Голозубов О.М., Сахабиев И.А., Литвинов Ю.А., Применение гис -технологий для мониторинга земель Заинского государственного сортоиспытательного участка республики Татарстан // Ж.: Вестник Томского государственного университета. 2013. № 366. С. 180-183

7. Лукин С.В., Костин И.Г., Малышева Е.С. Применение геоинформационных систем для агроэкологического мониторинга сельскохозяйственных земель // Агрохимический вестник. 2019. № 4. С. 8-13

8. Манухов В.Ф., Ивлиева Н.Г. О построении картографических изображений средствами ГИС-пакетов. Педагогическая информатика, 2015. № 1. С. 55-63.

9. Мартыненко О.В., Карминов В.Н., Югай Е.С., Мутыгуллин И.Р., Онтиков П.В. Использование ГИС для агрохимической характеристики почв и засоренности полей Гребневского питомника Щелковского учебно-опытного лесхоза // Бюллетень Почвенного института имени В.В. Докучаева. 2019. Вып. 99. С. 5-20. DOI: 10.19047/0136-1694-2019-99-5-20

10. Методические указания по проведению комплексного мониторинга плодородия почв земель сельскохозяйственного назначения. - М.: Минсельхоз России, 2003. - 304 с.

11. Понькина Е. В., Жданов С. А. Разработка ГИС-модуля анализа состояния и динамики почвенного покрова земель сельскохозяйственного назначения//Известия АлтГУ. 2007. №1.

12. Смирнова Е.В., Гиниятуллин К.Г., Сахабиев И.А. Оценка перспектив использования технологий точного цифрового земледелия в черноземных районах республики Татарстан // Инновационные разработки и цифровизация в АПК РФ: сб. тр. межд. науч. -практ. конф., посвящ. 50-летию Татарского НИИАХП - обособленного структурного подразделения ФИЦ КазНЦ РАН и 75- летию Казанского научного центра Российской Академии наук / Казань, 2020. с. 17-22

13. Федоренко В. Ф., Буклагин Д. С., Аронов Э. Л. Тенденции мирового сельского хозяйства в начале XXI века. Аналитический обзор. М.: ФГНУ «Росинформагротех», 2004. 104 с.

14. Якушев В.П. Перспективы "умного сельского хозяйства" в России // Вестник Российской академии наук. - 2018. - Т. 88. - № 9. - С. 773-784

15. Bychkov I. V., Gachenko A. S., Lukovnikov N. G., Rugnikov G. M., Fereferov E. S., Hmelnov A. E. Regional information-analytical systems and technologies of their implementation // In Proc. Int. Conf on Mathematical and Informational Technologies (Zbornik radova konferencije MIT 2009). Kopaonik, Serbia, Budva, Montenegro, 2009. P. 98-106.

16. Krishna K. R., Precision farming. Soil Fertility and Productivity Aspects. Toronto:Apple Academic Press, 2013. 160 p

17. Sahrawat KL, Wani SP, Chander G, Pardhasaradhi G and Krishnappa K. 2016. Soil nutrient mapping for on-farm fertility management. Pages 59-77 in (KV Raju and SP Wani, Eds.), Harnessing dividends from drylands: innovative scaling up with soil nutrients. CABI

1970

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.