Научная статья на тему 'ҒЎЗА ҲОСИЛДОРЛИГИ ВА СИФАТИГА АГРОТЕХНИК ОМИЛЛАРНИ УЙҒУНЛАШГАН ҲОЛДА ҚЎЛЛАШНИНГ ТАЪСИРИ'

ҒЎЗА ҲОСИЛДОРЛИГИ ВА СИФАТИГА АГРОТЕХНИК ОМИЛЛАРНИ УЙҒУНЛАШГАН ҲОЛДА ҚЎЛЛАШНИНГ ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Туп қалинлик / ўғитлаш нисбати / суғориш режими / ҳосилдорлик / сифат / чекланган дала нам сиғими / нам сиғими / ялпи / умумий / ҳаракатчан / азот / фосфор калий / гумус / иқтисодий самарадорлик / рентабеллик. / Bush thickness / fertilization ratio / watering regime / fertility / the quality / limited field moisture capacity / wet capacity / gross / general / mobile / nitrogen / phosphorus / potassium / humus / economic efficiency / profitability.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Жуманов Д.Т., Очилдиев Н.Н., Убайдуллаева Ш.Ҳ.

70-70-60 % суғориш режимида туп қалинлиги ва ўғитларнинг ўзаро нисбатига боғлиқ ҳолда ўртача 35,4-40,5 ц/га ҳосил олинган бўлса, 75-75-60 % суғориш режимида ҳосилдорлик вариантлар бўйича ўртача 33,5-36,5 ц/га ни ташкил этди.Тажриба вариантларидан териб олинган пахта ҳосилида толанинг микронейр кўрсаткичи 4,3-4,5 ни ташкил этиб, 75-75-60 % суғориш режимига нисбатан 70-70-60 % режимда суғорилган вариантлардан териб олинган пахта толасининг микронейр кўрсаткичи бир оз юқорилиги аниқланди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по биологическим наукам , автор научной работы — Жуманов Д.Т., Очилдиев Н.Н., Убайдуллаева Ш.Ҳ.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE INFLUENCE OF THE HARMONIZED APPLICATION OF AGROTECHNICAL FACTORS ON THE PRODUCTIVITY AND QUALITY OF COTTON

At 70-70-60% irrigation mode, depending on the thickness of the bush and the fertilizer ration, on average yield of 35,4-40,5c/ha is abtained, 75-75-60% the yield in cultivation varied by an average of 33,5-36,5e/s.Experience shows that the micronaire index of the fibers is higher in the irrigation mode of 70-70-60 %than the fiber which consists of 4,3-4,5micronaire and irrigation of 75-75-60 %.

Текст научной работы на тему «ҒЎЗА ҲОСИЛДОРЛИГИ ВА СИФАТИГА АГРОТЕХНИК ОМИЛЛАРНИ УЙҒУНЛАШГАН ҲОЛДА ҚЎЛЛАШНИНГ ТАЪСИРИ»

ARTICLE INFO

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

THE INFLUENCE OF THE HARMONIZED APPLICATION OF ' AGROTECHNICAL FACTORS ON THE PRODUCTIVITY AND

QUALITY OF COTTON Jumanov D.T.

Dean of the Faculty of Agrobiology of TerAIRI, PhD candidate, associate

professor, Ochildiyev N.N. Director of the Scientific-Research Institute of Fine Fiber Cotton, "Primary Seed Breeding and Seed Science", k.h.f. doctor of philosophy

Ubaydullayeva Sh.H. Student of TerAIRI Faculty of Agrobiology, Department of Plant and Agricultural Product Quarantine. https://doi.org/10.5281/zenodo.12749303 ABSTRACT

At 70-70-60% irrigation mode, depending on the thickness of the bush and the fertilizer ration, on average yield of35,4-40,5c/ha is abtained, 75-75-60% the yield in cultivation varied by an average of33,5-36,5e/s.

Experience shows that the micronaire index of the fibers is higher in the irrigation mode of 70-70-60 % than the fiber which consists of 4,3-4,5 micronaire and irrigation of 75-75-60 %.

Received: 10th July 2024 Accepted: 15th July 2024 Online: 16th July 2024 KEYWORDS

Bush thickness,

fertilization ratio,

watering regime, fertility, the quality, limited field moisture capacity, wet capacity, gross, general, mobile, nitrogen,

phosphorus, potassium, humus, economic

efficiency, profitability.

ВЛИЯНИЕ СОГЛАСОВАННОГО ПРИМЕНЕНИЯ АГРОТЕХНИЧЕСКИХ ФАКТОРОВ НА ПРОИЗВОДИТЕЛЬНОСТЬ И КАЧЕСТВО ХЛОПКА

Жуманов Д.Т.

Декан агробиологического факультета ТерАИРИ, кандидат биологических наук,

доцент, Очилдиев Н.Н.

Директор Научно-исследовательского института тонковолокнистого хлопка «Первичная семеноводство и семеноводство», к.х.ф. Доктор Философии

Убайдуллаева Ш.Х.

Студентка агробиологического факультета ТерАИРИ, кафедра карантина растений и

сельскохозяйственной продукции. https://doi.org/10.5281/zenodo.12749303

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 10th July 2024 Accepted: 15th July 2024 Online: 16th July 2024 KEYWORDS

В режиме орошения 70-70-60 % средняя урожайность составляла 35,4-40,5 ц/га в зависимости от толщины куста и соотношения удобрений, в то время как в режиме

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

орошения 75-75-60 % средняя урожайность составляла 33,5-36,5 ц/га

Опыт показывает что индекс микронейра волокно выше в режиме орошения 70-70-60 % чем волокон который составляет 4,3-4,5микронейр и орошение 75-75-60 %.

Толщина куста,

коэффициент оплодотворения, режим полива,

плодовитость, качество, ограниченная влагоемкость поля, влажная емкость, брутто, общий,

движения, азот,

фосфор, калий, гумус, экономическая эффективность, рентабельность.

ГУЗА ХОСИЛДОРЛИГИ ВА СИФАТИГА АГРОТЕХНИК ОМИЛЛАРНИ УЙГУНЛАШГАН ХОЛДА ЦУЛЛАШНИНГ ТАЪСИРИ

Жуманов Д.Т.

ТерАИРИ Агробиология факультети декани, ;.х.ф.номзоди, доцент,

Очилдиев Н.Н.

Ингичка толали пахтачилик илмий-тад;и;от институти, "Бирламчи уругчилик ва уругшунослик" мудири, ;.х.ф. фалсафа доктори, Убайдуллаева Ш.Х.

ТерАИРИ Агробиология факультети, Усимликлар ва ;ишло; хужалиги мах,сулотлари

карантини йуналиши талабаси. https://doi.org/10.5281/zenodo.12749303

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 10th July 2024 Accepted: 15th July 2024 Online: 16th July 2024 KEYWORDS

Туп цалинлик, угитлаш нисбати, сугориш

режими, цосилдорлик, сифат, чекланган дала нам сигими, нам сигими, ялпи, умумий,

царакатчан, азот, фосфор калий, гумус, ицтисодий самарадорлик, рентабеллик.

70-70-60 % сугориш режимида туп цалинлиги ва угитларнинг узаро нисбатига боглиц %олда уртача 35,440,5 ц/га уосил олинган булса, 75-75-60 % сугориш режимида уосилдорлик вариантлар буйича уртача 33,536,5 ц/га ни ташкил этди.

Тажриба вариантларидан териб олинган пахта уосилида толанинг микронейр курсаткичи 4,3-4,5 ни ташкил этиб, 75-75-60 % сугориш режимига нисбатан 70-70-60 % режимда сугорилган вариантлардан териб олинган пахта толасининг микронейр курсаткичи бир оз юцорилиги аницланди.

Республикамизнинг тупро;-и;лим, гидрогеологии, мелиоратив ва бош;а табиий шароитлари нихоятда турличадир. Х,ар бир и;лим худуди учун муайян агротехника,

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

жумладан сугориш, угитлаш тизимлари х,амда туп сон калинлиги ишлаб чикилиши лозим.

Маълумки, экинларнинг яратилган х,ар бир нави маълум минтакага экилиб, шунга мос келадиган омиллар таъминлаб берилгандагина унинг потенциал имкониятларидан туларок фойдаланишга имкон яратилиб, мул ва сифатли х,осил олиниши бажарилган тажрибаларда исботланилган.

Сув танкислиги йилдан йилга ошиб бормокда, минерал угитларни етишмаслиги ва уларни усимлик талабидан келиб чи;;ан х,олда куллаш талабларига риоя килмаслик х,олларини учраши мамлакатимизда экологик шароитни мураккаблигига таъсир курсатмокда. Шуларни х,исобга олиб, мавжуд сув зах,ираларидан унумли фойдаланиш, сув исрофгарчиликларини камайтириш яъни экинларни навларига мос ма;бул булган них,ол калинлигини аниклаш, сув ва ози;а режимларини ишлаб чи;иш ва жорий этиш шу куннинг долзарб муаммоларидан бири булиб х,исобланади.

Шуларни инобатга олиб, Республикамизнинг ;атор вилоятларида шу жумладан Самарканд вилоятида х,ам кенг майдонларда экилиб келинаётган гузанинг Зарафшон навининг сугориш ва озика режимларини урганиш натижасида шу навнинг потенциал имкониятларидан кенг фойдаланишга сабаб булади. Шу максадда турли сугориш режимларини маъдан угитлар меъёрлари билан боглик равишда урганиш максадида псуеаити Самарканд итининг утлок-буз тупроклари шароитида дала тажрибалари утказилди [9. 4-б.].

Тажриба даласи тупрогининг сув-физик ва агрокимёвий хоссаларини таърифи куйидагичадир: бах,ор фаслида чигитлар экилишидан олдин тупрокнинг х,ажм массаси уртача 0-70 см катламда 1,27, 0-100 см катламда 1,30 г/см3 ни ташкил этди.

Тупрокнинг чекланган дала нам сигими (ЧДНС) уртача 0-70 см катламда 21,0 %, 0100 см катламда эса 22,0 % булганлиги аникланди. Тажриба утказилган даланинг тупрогини агрокимёвий х,олати бах,ор фаслида тажриба куйилишидан олдин уртача куйидаги микдорда булганлиги кайд этилди: гумус 0-30 см катламда 1,13 %, 30-50 см да 0,80 %, умумий азот юкоридагига мос равишда 0,125, 0,078 %, ялпи фосфор-0,220, 0,155 %, нитрат шаклидаги азот-21,4, 9,2, х,аракатчан фосфор 32,2, 14,3 мг/кг [1;18-б].

Тажрибада гузанинг уч хил туп калинлиги (гектарига 80; 100 ва 120 минг, шунингдек 1 погонометрда мос равишда 7,2; 9,0 ва 10,8 дона усимлик), тупрокнинг чекланган дала нам сигимига (ЧДНС) нисбатан икки хил сугориш режими (70-70-60 ва 75-75-60 %, шунингдек сугориш тартиби мос равишда 2-3-0 ва 2-4-0) ва икки меъёрдаги угитларнинг ^РК) узаро нисбатлари (1:0,7:0,5 ва 1:1:0,5) булган икки меъёри урганилди. Угитларнинг йиллик меъёри: N200 Р140 ва К100 х,амда N200 Р200 ва К100 кг/га ташкил этди (1-жадвал).

Кулланиладиган агротехнологиялар мажмуасида гуза х,осилдорлигини ошириш билан бир каторда жах,он андозаларига мувофик равишда тола сифатини ракобатбардош булишини таъминлаш х,ам мух,им вазифалардан биридир.

Гузаларнинг амал даври охирига келиб, режимлар буйича сугоришлар усимликларнинг ривожланиш фазалари буйича куйидагича таксимланди. Тажрибанинг 70-70-60 фоизлик сугориш режимида мавсум давомида гузалар 5 маротаба сугорилиб 23-0 тартибда, яъни гузаларниг гуллаш фазасигача 2 маротаба, гуллаш ва х,осил туплаш

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

gaBpuga 3 MapoTaöa cyropH^HÖ, (üHrnnrn gaBpuga эса cyFopum yTKa3H^MagH, aihh Tynpon; HaMAuru ga^a HaM cuFHMura HucöaTaH 60 $ou3ra TymMaraHAuru ca6a6^u) reKTapura MaBcyMHH cyB cap^u ypTana 5110 M3 hu TamKuA ^u^gu [2; 2-6].

75-75-60 $ou3 cyFopum pe^uMugaru BapuaHTAapga эca, Fy3a^apHuHr aMaA gaBpuga 6 MapoTaöa 2-4-0 TapTuöga cyFopu^uö, reKTapura MaBcyMufi cyB cap^u 5330 M3 hu TamKuA Ku^gu.

Ta^puöa ga^acuga Fy3aHuHr ycyB gaBpuga yTKa3u^raH ^eHo^oruK Ky3aTyB HaTu^a^apu Tax-flu^ этнAгaнga cyFopum pe^uMu, Tyn coh ^a^uHAuru, myHuHrgeK, yFuTAapHuHr y3apo Typ^u Me^ëp Ba HucöaTAapga öy^umu, ycнмAHKAapнннг ycumu, puBo^^aHumura KaTTa Ta^cup ^u^umu Ma^yM öy^gu.

1 ceHTHÖpga yTKa3u^raH Ky3aTyBAapga xaM 6apna ypraHu^raH BapuaHTAapga KynaT cohuhu opTumu öu^aH, xap 6up Tyn ycuMAuKKa TyFpu Ke^aguraH KycaK cohu 2,1 goHarana Ba y^apHuHr oннAнmннн 1,2 goHarana KaMafiumu aHuK^aHgu.

Fy3aHuHr 1 ceHTHÖp caHacugaru Tyn^araH KycaKAapuHu onu^umu Tax^u^ ^u^uHraHga Ma^^yM öy^umuna, 75-75-60 % pe^MMga cyFopu^raH BapuaHTAapga ycTupu^raH Fy3a^apHuHr KycaKAapuHu onu^umu 70-70-60 % pe^MMga cyFopu^raH BapuaHTAapgaru Fy3ara rçuëcflaraHga ce3uAapgu gapa^aga 1,5 goHarana oprçaga rço^umu Ma^yM öy^gu. ammo, Ta^puöaga yFuTAap 6u^aH 1:1:0,5 HucöaTga oзн^AaнтнpнAгaн BapuaHTAapgaru Fy3aga Tyn^aHraH KycaKHu 1:0,7:0,5 HucöaTga oзн^AaнтнpнAгaн BapuaHTAapgaru Fy3aHuHr KycaKAapura HucöaTaH 0,6 goHarana Te3po^ onu^umu Ma^yM öy^gu [4. 21-6.].

oau6 öopu^raH ga^a Ta^puöa^apu Ma^yMoTAapuHu KypcaTumuHa, Fy3a XocuAgopAurura Tam^u MyxuT oMu^^apu yfiFyHAamraH xo^ga Ta^cup ^u^umu Ma^yM öy^gu.

CyFopum pe^uMu Tynpo^Hu H^,HC ra HucöaTaH 70-70-60 % öy^raH mapouTga ycTupu^raH Fy3a^apHuHr xocнAgopAHгн 75-75-60 % pe^MMga cyFopu^raH BapuaHTAapgaru XocuAgopAuKKa HucöaTaH Ta^puöa^ap yTKa3u^raH Hu^Aapga rorçopu 6yAнmAHгн xucoöra o^uHgu (1-^agBa^).

70-70-60 % cyFopum pe^uMuga Tyn ^a^uHAuru Ba yFuTAapHuHr y3apo HucöaTura öofauk; xo^ga ypTana 37,2-42,3 ц/гa xocuA o^uHraH öy^ca, 75-75-60 % cyFopum pe^MMuga XocuAgopAuK BapuaHTAap öy^una ypTana 36,3-39,3 ц/гa hu TamKuA этgн [9. 87-ö.] (1-^agBa^).

YFuT^am 1:0,7:0,5 HucöaTga cyFopum 75-75-60 % pe^uMga oauö öopu^uö, Tyn cohu ypTana 80 MuHr/ra ^oAgupuAraH BapuaHTga Fy3a xocнAgopAHгн ypTana 38,0 ц/гa hu TamKuA этгaн öy^ca, Tyn ^a^uHAuru 100 MuHrTarana omupu^raHga, xocнAgopAHк 36,9 ц/гa, Tyn cohu 120 MuHrTarana KynafiraH BapuaHTga эca 36,3 ц/гa 6yAгaнAHгн xucoöra o^uHgu. Xyggu myHgafi xo^aT yFuTAap 1:1:0,5 HucöaTga KyAAaHuAraHga xaM кyзaтнAgн (1-^agBa^).

1-^agBa^

Typ^H Tyn ^a^HH^HrH, cyFopHm Ba 03HK; pe^HM^apHga Fy3a x;ocH^gop^HrH, ^ra

Ta^puöa H^HC ra ^ocua NPK YpTana

BapuaHTAapu HucöaTaH TepuMu HuHr y3apo ^aMu fflyHgaH

cyropum o^gugaH Tyn HucöaTu XocuA KycaK

pe^uMu, % ^a^uHAuru, maKAuga

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

минг дона/га

1(назорат) 70-70-60 80,4 1:0,7:0,5 38,3 4,0

2 99,1 40,6 5,3

3 118,9 37,2 4,9

4 79,2 1:1:0,5 39,6 3,6

5 98,1 42,3 4,2

6 118,2 38,4 5,2

7 75-75-60 78,9 1:0,7:0,5 38,0 3,8

8 99,6 36,9 4,9

9 118,5 36,3 4,7

10 81,2 1:1:0,5 39,3 3,4

11 99,1 37,2 3,7

12 118,9 36,5 4,8

А(сув). ВДОРК). С(туп сон). ЭКФо,5=1,3

ЭКФо,5=1,59 ц/га, ЭКФо,5=1,59 ц/га, ц/га

Тажриба утказилган йиллар давомида уртача энг ю;ори х,осил (42,3 ц/га) гузанинг усув даврида тупро;ни ЧДНС га нисбатан 70-70-60 % режимда сугорилган, угитларнинг узаро нисбати 1:1:0,5 ва кучат калинлиги 100 минг/га булган шароитда олинганлиги ани;ланди [8; 11-б] (1-жадвал).

Угитлар 1:1:0,5 нисбатида кулланилганда гуза 70-70-60 % режимда сугорилганда гектар х,исобига туп калинлиги 80-100 мингта булган вариантларда тола чи;иши, тола узунлиги ва 1000 дона чигитнинг массасида ижобий узгаришлар ани;ланди, аммо, кучат калинлигини 120 минг тупга ошиши билан ушбу курсаткичларни пасайиши х,исобга олинди.

Сугориш 75-75-60 % режимда утказилганда туп калинлиги 80 мингдан 100 минггача булганда тола узунлигини 33,5-33,6 мм булиши, 1000 дона чигит массаси уртача 120-121,1 г ни ташкил этиши, аммо, туп калинлигини 120 минггача купайиши билан тола чи;иш фоизи, тола узунлиги, толанинг етилиш коэффициенти, шунингдек 1000 дона чигит массасини бош;а урганилган вариантларга киёслаганда сезиларли камайиши ани;ланди (2-жадвал).

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Тажриба вариантларидан териб олинган пахта х,осилида толанинг микронейр курсаткичи 4,3-4,5 ни ташкил этиб, 75-75-60 % сугориш режимига нисбатан 70-70-60 % режимда сугорилган вариантлардан териб олинган пахта толасининг микронейр курсаткичи бир оз ю;орилиги ани;ланди [5; 35-б].

Руза 75-75-60 % режимда сугорилганда 70-70-60 % режимда сугорилган вариантлардагига нисбатан пахтанинг саноат навини пасайиш х,олати х,ам ;айд этилди.

Шундай ;илиб, тажриба натижалари асосида хулоса ;илиш мумкинки, агротехнологик элементларнинг узаро уйгунлашуви х,осилдорлик ва х,осил сифатини оширишда асосий омиллардан булиб х,исобланади.

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

Угитлар нисбати ва сугориш режимларига боглик хрлда туп калинлиги гектар х,исобига 80 мингдан 120 минггача ошиб бориши билан тола чикиши 1,6 % гача, тола узунлиги 0,6 мм гача ва минг дона чигит массаси 3,4 г гача камайиб бориши кузатилди.

Гуза 70-70-60 % сугориш режимида парвариш килиниб, гектарига уртача 100 минг туп сон колдирилган ва угитлар 1:1:0,5 нисбатда кулланилган вариантдан энг ю;ори х,осилдорлик-42,3 ц/га, рентабеллик даражаси 34,0 % ни ташкил ;илди, иктисодий жих,атдан энг самарали вариант эканлиги ани;ланди. Шунингдек, назорат вариантига нисбатан рентабеллик даражаси 4,3 % га баланд булди [3. 26-б.].

2-жадвал

СуFориш, озик режимлари ва туп калинликларини пахта толасининг технологии курсаткичларига таъсири

Тажр Тола Тола Узили Микронеер Етили Саноа 1000

иба чики узунлиг ш кучи, курсаткич ш т дона

вари- ши, % и, мм гк и коэф- нави чигит

антла фицент массаси,

ри и г

1(назо 36,8 33,5 4,6 4,4 2,0 I 121,4

рат)

2 36,5 33,4 4,4 4,4 2,0 I 120,0

3 35,2 33,0 4,4 4,3 2,0 I 118,0

4 36,8 33,6 4,6 4,5 2,0 I 121,9

5 36,8 33,6 4,5 4,4 2,0 I 121,2

6 35,4 33,1 4,5 4,4 2,0 I 119,0

7 36,4 33,6 4,4 4,3 2,0 I 120,9

8 36,0 33,5 4,3 4,4 1,9 II 120,0

9 35,0 33,0 4,3 4,3 1,9 II 118,0

10 36,5 33,6 4,5 4,4 2,0 I 121,1

11 36,2 33,6 4,5 4,4 1,9 II 120,3

12 35,0 33,1 4,3 4,4 1,9 II 118,2

Хулоса ;илиб шуни айтиш мумкинки, гузалар 70-70-60 % сугориш режимида парвариш килиниб, гектарига уртача 100 минг туп сон колдирилган ва угитлар 1:1:0,5 (N200 Pi40 ва K100 х,амда N200 Р200 ва К100 кг/га) нисбатда кулланилган вариант иктисодий ва пахта толасининг барча технологик сифат курсаткичлари жих,атдан энг самарали вариант эканлиги аникланди. Тажриба вариантларидан териб олинган пахта х,осилида толанинг микронейр курсаткичи 4,3-4,5 ни ташкил этиб, 75-75-60 % сугориш режимига нисбатан 70-70-60 % режимда сугорилган вариантлардан териб олинган пахта толасининг микронейр курсаткичи бир оз юкорилиги аникланди.

Гуза 75-75-60 % режимда сугорилганда 70-70-60 % режимда сугорилган вариантлардагига нисбатан пахтанинг саноат навини пасайиш х,олати х,ам кайд этилди.

References:

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

1. Жуманов Д.Т. Сугориш меъёри. Узбекистон кишлок хужалиги журнали 2007 йил №4 18-бет.

2. Жуманов Д.Т., Ризаев А., Орипов Р., Тоштемиров А. - Уйгунлашган технология элементларини асослаш. АГРО ИЛМ «Узбекистон кишлок хужалиги» журнали илмий иловаси, Нишона сон, 2007 йил № 1 (1), 2-3-бетлар.

3. Жуманов Д.Т., Тухтамешова М., Назарова А., У.Бахромов - Технологик омилларнинг гуза х,осилдорлигига таъсири. Тошкент «Узбекистон кишлок хужалиги» журнали 2011 йил №11. 26-бет.

4. Жуманов Д.Т., Евка В. - Уйгунлашган технологияда х,осил. Узбекистон кишлок хужалиги журнали. 2007 йил № 12-сон 21-бет.

5. Жуманов Д.Т., Евка В.- Ма;бул технология ва х,осилдорлик. Самарканд Сам КХИ «Картошка селекцияси, уругчилик ва етиштириш, саклаш технологиясини ривожлантириш муаммолари» Республика илмий-амалий конференцияси материаллари туплами 2007 йил 33-35 бетлар.

6. Жуманов Д.Т. Уйгунлашган технологиянинг афзаллиги. Самарканд Сам КХИ «Кишлок хужалигини ривожлантириш-даги муаммолар ва ёш олимларнинг тадкикотлари» Аспирант, докторант ва тадкикотчиларнинг 2009 йил «Кишлок тараккиёти ва фаравонлиги йили»га багишланган илмий-амалий анжумани 22-23 апрел 2009 йил 5-9 бетлар.

7. Жуманов Д.Т., Орипов Р. Агротехнология-лар уйгунлашуви ва гуза х,осилдорлиги. Самарканд Сам КХИ «Фермер хужаликларида ишлаб чикариш самарадорлигини ошириш истикболлари» Профессор-укитувчиларнинг кишлок тараккийти ва фаравонлиги йили»га багишланган илмий-амалий конференцияси материаллари ТУПЛАМИ 1-кисм 6-7 май 2009 йил 30-33 бетлар.

8. Жуманов Д.Т., Кулатов Б. Омад гуза навининг х,осилдорлигига сув ва озика режимларининг таъсири. Самарканд Сам КХИ «Кишлок хужалигида ислох,отларни чукурлаштиришда ёш олимларнинг эришган ютуклари ва муаммолар» Стажиёр-тадкикотчи-изланувчи ва ёш олимларнинг 2011 йил «Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик йили»га багишланган илмий-амалий конференцияси материаллари ТУПЛАМИ 1-кисм 26-27 апрел 2011 йил 9-11 бетлар.

9. Жуманов Д.Т. Окдарё-6 гуза навининг усиши, ривожланиши ва х,осилдорлигига технологик жараёнларнинг таъсири. 06.01.09 - Усимликшунослик. Кишлок хужалик фанлари номзоди илмий даражасини олиш учун ёзилган диссертация. Самарканд-2008 йил. 178 бет.

10. Доспехов Б.А. Методика полевого опыта. - М.: «Агропромиздат», 1985.

11. Методика полевых опытов с хлопчатником. - Т.: 1981. (Дала тажрибаларини утказиш услублари. - Т.: 2007.)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.