Научная статья на тему 'Ғўза кўсаклари очилишида хорижий ва маҳаллий дефолиантларнинг аҳамияти'

Ғўза кўсаклари очилишида хорижий ва маҳаллий дефолиантларнинг аҳамияти Текст научной статьи по специальности «Сельскохозяйственные науки»

CC BY
9
2
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
дефолиация ва дефолиантлар турлари / ғўза барглари / қуриган ва ярим қуриган барглар. / types of defoliation and defoliants / cotton leaves dry and semi-dry leaves.

Аннотация научной статьи по Сельскохозяйственные науки, автор научной работы — Убайдуллаев Мадаминжон Мўминжон Ўғли, Акрамов Шоҳруҳ Шуҳратжон Ўғли

Хорижий Энто-Дефол дефолиантининг ғўзани сунъий баргсизлантириш учун ғўза кўсаклари 30-40% очилганда, гектар ҳисобига 0,200 л/га меъёри қўлланилганда, барглар тўкилиши қолган вариантларга нисбатан юқори натижа кўрсатди. Маҳаллий ФанДЕФ-аъло дефолиантининг 7,0 л/га меъёри қўлланилган вариантида эса қолган вариантларга нисбатан самарадорлиги юқори бўлди. Ғўза кўсаклари очилишида қайси дефолиантни қўллаш яхши самара бериши ёритилган. Дефолиациянинг иккинчи (50-60% кўсаклар очилганда) муддатида дефолиантлар самарадорлиги юқори бўлиб, кўсакларнинг очилиш фоизи биринчи муддатга нисбатан юқорилиги сабабли ҳосилдорлик ҳам ошиқча бўлиб, бунинг эвазига эса рентабеллик 1,1-5,1% га ошди. С-8290 ғўза нави С-6775 ғўза навига нисбатан 10-15 кунга эрта етилиши эвазига унинг барча кўрсаткичлари юқори бўлди, лекин ҳар икки ғўзанинг барг пластинкасида катта фарқ бўлмаганлиги боис қўлланилган дефолиантларнинг меъёрида ҳам фарқ кузатилмади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The importance of foreign and local defoliants when cotton opens

The foreign Ento-Dephol showed high results with 30-40% of guza causes opened using 0.200 litres of defoliation for each hectare in view to defoliate cotton artificially. 7.0 litres of defoliation ensured better results compared to other alternatives. It is explained which defoliant is best used in opening cotton buds. In the second stage of defoliation (50-60% when the cocoons opened), the effectiveness of used defoliants proved to be high, and the yield appeared excessive owing to a high percentage of cocoon opening as compared to the first stage, in return to which the profitability had increased by 1.1-5.1%. Due to the fact that the cotton variety S-8290 ripens 10-15 days earlier than the cotton variety S-6775, the performance was high, however, there was no difference in the amount of defoliants used, as there was no significant difference in the leaf blade of both types of cotton.

Текст научной работы на тему «Ғўза кўсаклари очилишида хорижий ва маҳаллий дефолиантларнинг аҳамияти»

КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ AGRICULTURAL SCIENCES

ft

Я

UDC: 633.511/631.542.4.

ГУЗА КУСАКЛАРИ ОЧИЛИШИДА ХОРИЖИЙ ВА МАХДЛЛИЙ ДЕФОЛИАНТЛАРНИНГ АХДМИЯТИ

Убайдуллаев Мадаминжон Муминжон уFли,

кишлок хужалик фанлари фалсафа доктори (PhD), "^ишлок хужалик мах,сулотларини саклаш ва дастлабки ишлаш технологияси" кафедраси катта укитувчиси, mubaydullaev6554@gmail.com, ORCID: 0000-0003-2904-1132;

Акрамов Шохрух Шухратжон уFли,

"^ишлок хужалик мах,сулотларини саклаш ва дастлабки ишлаш технологияси" кафедраси ассистенти,

ORCID: 0000-0002-3159-6033

Фаргона политехника института

Аннотация. Хорижий Энто-Дефол дефолиантининг гузани сунъий баргсизлантириш учун гуза кусаклари 30-40% очилганда, гектар цисобига 0,200 л/га меъёри цулланилганда, барглар тукилиши цолган вариантларга нисбатан юцори натижа курсатди. Ма^аллий ФанДЕФ-аъло дефолиантининг 7,0 л/га меъёри цулланилган вариантида эса цолган вариантларга нисбатан самарадорлиги юцори булди. Fуза кусаклари очилишида цайси дефоли-антни цуллаш яхши самара бериши ёритилган. Дефолиациянинг иккинчи (50-60% кусаклар очилганда) муддатида дефолиантлар самарадорлиги юцори булиб, кусакларнинг очилиш фоизи биринчи муддатга нисбатан юцорилиги сабабли цосилдорлик щм ошицча булиб, бу-нинг эвазига эсарентабеллик 1,1-5,1% га ошди. С-8290 гуза нави С-6775 гуза навига нисбатан 10-15 кунга эрта етилиши эвазига унинг барча курсаткичлари юцори булди, лекин %ар икки гузанинг барг пластинкасида катта фарц булмаганлиги боис цулланилган дефолиант-ларнинг меъёрида щм фарц кузатилмади.

Калит сузлар: дефолиация ва дефолиантлар турлари, гуза барглари, цуриган ва ярим цуриган барглар.

ВАЖНОСТЬ ЗАРУБЕЖНЫХ И МЕСТНЫХ ДЕФОЛИАНТОВ ПРИ РАСКРЫТИИ

ХЛОПЧАТНИКА

Убайдуллаев Мадаминжон Муминжон угли,

доктор философии по сельскохозяйственным наукам (PhD),

старший преподаватель кафедры «Хранение сельхозпродукции и технология первичной обработки»;

Акрамов Шохрух Шухратжон угли,

ассистент кафедры

«Хранение сельхозпродукции и технология первичной обработки»

Ферганский политехнический институт

КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ AGRICULTURAL SCIENCES

Аннотация. В статье изучено применение зарубежного дефолианта "Энто-Дефол" для искусственного обеззараживания хлопка, что показало более высокий результат, чем у остальных вариантов, когда опадение листьев производилось из расчета 0,200 л/га при вскрытии стеблей хлопчатника на 30-40%. В варианте, когда местный дефолиант "Фан-ДЭФ-отличный" применялся из расчета 7,0 л/га, эффективность была выше, чем в других. Выяснено, какой дефолиант лучше использовать при раскрытии коробочек. Во втором периоде дефолиации (50-60%, когда коробочки раскрываются) эффективность дефолиантов высока, а урожайность также чрезмерна из-за высокого процента раскрытия по сравнению с первым периодом, при этом рентабельность увеличивается на 1,1-5,1%. В связи с тем, что сорт хлопка S-8290 созревает на 10-15 дней раньше, чем сорт хлопка S-6775, все его характеристики были высокими, но это не зависело от количества используемых дефолиантов, также не было значительных отличий в листовых пластинках обоих сортов хлопчатника.

Ключевые слова: дефолиация и виды дефолиантов, листья хлопчатника, сухие и полисухие листья.

THE IMPORTANCE OF FOREIGN AND LOCAL DEFOLIANS WHEN COTTON OPENS

Ubaidullaev Madaminjon Muminjon ugli,

Doctor of Philosophy in Agricultural Sciences (PhD), Senior Lecturer of The Department «Storage of Agricultural Products and Technology of Primary Processing»;

Akramov Shohruh Shuhratjon ugli,

Assi&ant of the Department «Storage of Agricultural Products and Technology of Primary Processing»

Abstract. The foreign Ento-Dephol showed high result with 30-40% of guza couses opened using 0.200 litres of defoliation for each hectare in view to defoliate cotton artificially. 7.0 litres of defoliation ensured better result compared to other alternatives. It is explained which defoliant is beti used in opening of cotton buds. In the second tiage of defoliation (50-60% when the cocoons opened), the effectiveness of used defoliants proved to be high, and the yield appeared excessive owing to high percentage of cocoon opening as compared to the firti tiage, in return to which the profitability had increased by 1.1-5.1%. Due to the fact that the cotton variety S-8290 ripens 10-15 days earlier than the cotton variety S-6775, the performance was high, however there was no difference in the amount of defoliants used, as there was no significant difference in the leaf blade of both types of cotton.

Keywords: types of defoliation and defoliants, cotton leaves dry and semi-dry leaves.

Кириш ва ёгингарчиликли кунлар жуда эрта бошла-

Маълумки, Узбекистан жахонда пахта нади. Пахта хомашёсини етиштиришда, гуза

етиштирувчи давлатлар орасида ер курраси- катор орасига ишлов бериш агротехнология-

нинг энг шимолий худудида жойлашган. Шу ларини куллаш баробарида, гузаларга мине-

сабаб бу улкада бахор ойларидаги иссик ёки рал ва органик угитларни биргаликда кул-

серёгин об-хаво, кеч куз ойларидаги салкин лаш сарфланадиган харажатлар тежалишига

Fergana Polytechnic In^itute

КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ AGRICULTURAL SCIENCES

ft

Я

олиб келса, гуза кусакларини имкон кадар эрта муддатларда очилтириб олишда дефолиация тадбирининг ахамияти жуда катта-дир. Шуларни инобатга оладиган булсак, гуза кусаклари эрта очилишини таъминлаб, барвакт йигиштириб олишда кулланилади-ган хорижий ва махаллий дефолиантлар-нинг макбул меъёр ва муддатлари мухим ахамиятга эга.

Сунгги йилларда гуза дефолиацияси учун Давлат кимё комиссияси томонидан бир неча дефолиантлик хусусиятига эга булган препаратлар руйхатга олиниб, ишлаб чикаришда куллаш учун рухсат этилган. Бу-ларнинг аксарияти махдллий препаратлар булиб, хозирги кунда ушбу препаратлар ишлаб чикаришда кенг майдонларда кулла-ниб келинмокда. Аммо бу махаллий дефоли-антларнинг таъсир этувчи моддаси, асосан, хлорат тузларидан ташкил топганлиги боис усимликка тез, яъни кучли таъсир этади.

Ушбу муаммони бартараф килиш мак-садида кейинги йилларда мамлакатимиз-га хориждан таркиби тидиазурон-диурон моддасидан ташкил топган фенилмочевина гурухига мансуб бир канча гузага юмшок таъсир этувчи препаратлар олиб келинган. Мазкур янги хорижий дефолиантларни ишлаб чикаришда синаб, самарадорлигини урганиш бугунги куннинг долзарб масала-ларидан биридир.

Гуза кусаклари очилиши бир канча ташки омиллар, шу билан бирга, гузада олиб бориладиган дефолиация тадбирларининг муддати хамда кулланиладиган дефолиант-ларнинг макбул меъёрларига хам боглик.

Тадкикот натижаларига кура, гузалар ривожи кечикиши кузатилган йилларда урта толали гуза навлари кусаклари 30-40%, ингичка толали гуза навлари кусаклари 50-60% очилган муддатларда дефолиация тадбирини утказиш яхши самара беради.

Дропп-Ультра дефолианти таъсирида гуза барглари 12-15 кун ичида тушиб кетади ва озик моддалар окими кусакларга боради. Натижада кусаклар 20-25 кун ичида пишади ва очилади. Тажрибаларда кусаклар очили-ши дефолиациядан кейин 15-25 кун мобай-нида 98,1-100%, назорат вариантида эса

58,9-68,4% ни ташкил этганлиги аникланган.

Бундан ташкари, турли гуза навларининг кусаклари 40% хамда 60% очилиб, Ginйar (тидиазурон/диурон) дефолианти билан дефолиация килинганда, гуза кусаклари очи-лиш муддатлари орасидаги фарк пахта хоси-ли ва сифат хусусиятларига салбий таъсир курсатмаслиги хорижлик олимлар томони-дан хам исботланган.

Демак, гуза кусакларининг очилиш муд-датларига дефолиантлар таъсирини урга-нишда уларнинг макбул меъёрлари мухим хисобланади.

Материал ва методлар Тадкикотларимиз 2018-2020 йиллар мо-байнида Фаргона вилоятининг ^ува тума-нида жойлашган Пахта селекцияси, уруг-чилиги ва етиштириш агротехнологиялари илмий-тадкикот институти илмий тажриба станциясининг утлоки соз, механик тарки-бига кура огир кумок, кам шурланган, сизот сувлари 1,6-1,8 метр чукурликда жойлашган тупрок шароитида олиб борилди. Тажриба-да хар бир нав учун 8 та вариант олинди ва 3 та такрорланишда жойлаштирилди.

Тажриба вариантларига С8290 ва С6775 гуза навининг кусаклари 30-40% хамда 50-60% очилган муддатда юкоридаги де-фолиантларнинг курсатилган меъёрлари кулланилиб, уларни макбул куллаш меъёри ва муддати аникланди. Илмий изланишлар УзПИТИда кабул килинган «Методика полевых опытов с хлопчатником» (1981), "Дала тажрибаларини утказиш услублари" (2007) ва УзР Давлат кимё комиссияси томонидан кабул килинган «Гуза дефолиант-ларини синаш буйича услубий курсатма-лар» (1993, 1994, 2004) кулланмалари асоси-да олиб борилди.

Тадкикот натижалари Утказилган тажрибаларимизда урта то-лали С-8290 ва С-6775 гуза навларида ку-сакларнинг очилиш суръатига кулланил-ган дефолиантларнинг таъсири урганилди. Тажрибада куйидаги дефолиантларнинг макбул меъёр муддатлари аникланди:

Супер Суюц Хлорат-магний дефолианти - (Супер ХМД-с) суюк холдаги ХМД ва "Х,о-сил" стимулятори асосида яратилган. Тар-

КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ AGRICULTURAL SCIENCES

кибида 36% таъсир этувчи моддаси булган оч саргиш рангли суюклик. Х,идсиз ва кам захарли.

Супер ХМД-с меъёри хаво харорати ва гуза ривожига караб гектарига 6,5-9 литр. Супер ХМД-с ишлатилганда, дефолиант-нинг юмшок таъсири туфайли гуза барг-лари куриб ковжираб колмасдан ярим нам холида тукилади. Гузанинг юкори кисмида 2-3 та хали етилмаган ёш кусаклар куймай-ди. Улар 8-10 кун мобайнида "^ОСИЛ" стимулятори моддаси ёрдамида озикланиб туради. Кусакларнинг етилиб очилиши ка-мида 12-15 кунга тезлашади. Пахта хосили 1,5-2 ц/га ошади.

ФанДЕФ-аъло дефолианти УзР ФА Умумий ва ноорганик кимё институти хо-димлари томонидан ишлаб чикилган янги дефолиант булиб, мураккаб таркибга эга махаллий хомашёлар - доломит, хлорид кислота, натрий хлорат, карбамид, кальций, магний хлоратлари ва этилен хосил килув-чи бирикмалар асосида синтез килинган. Унинг таъсир этувчи моддаси хлорат кальций магний булиб, оч саргиш рангда булади. Олинган дефолиантнинг реологик ва физик-кимёвий хоссалари урганилган. Препа-ратнинг 20 °С даги зичлиги 1,47 г/см3, ко-вушкоклиги 8,98 мм2/с, рН курсаткичи эса 4,5 тенг эканлиги аникланди. "ФанДЕФ-аъло" дефолианти кишлок хужалигида гуза баргларини тукиш, кусаклари пишиши ва очилишини тезлаштириш учун гектарига 6,0-7,0 л/га микдорда кулланилади. "Фан-ДЕФ-аъло" препарати кам захарли, физио-логик фаол булиб, хлорат магний дефолиан-тига нисбатан гузага "юмшок" таъсир этади.

ЭнтоДЕФОЛ 540 г/л с.к. - гузани дефолиация килишда кулланиладиган икки хил таъсир этувчи моддага эга булган, яъни 1 литрида 360 грамм тидиазурон ва 180 грамм диурон мавжуд сувли суспензия концентрат холидаги усимликка ичдан таъ-сир этувчи препаратдир. У усимлик туки-маларига 12 соат давомида сингиб киради. Препарат таъсирининг белгилари (барглар рангининг узгариши, баъзи япрокларнинг тукилиши) 2-4 кундан кейин сезила бош-лайди. Барглар куримасдан яшиллигича

тукилади, натижада терим пайтида хом-ашё ифлосланмайди. ЭнтоДефол усимликда янги барглар хосил булишига йул куймай-ди, узи зараркунандаларни озука манбаидан махрум килади. Кусаклар табиий холда пи-шиб етилади, шунинг учун хам пахта тола-сининг сифати мутлако ёмонлашмайди.

Шунингдек, тажрибада ушбу урта тола-ли гуза навларига дефолиантларнинг таъсир этиш хусусиятлари урганилган.

Олиб борилган фенологик кузатув ва тах-лил натижаларининг курсатишича, Фаргона вилоятининг утлоки соз тупрокларида пар-варишланган С-8290 навининг гуза кусакла-ри 30-40% очилган муддатда дефолиация утказилганда (дефолиация утказилмаган), назорат вариантда 14 кундан сунг очилган кусаклар сони 67,3%, ярим очилганлари 1,8% га тенглиги кайд этилиб, кусакларнинг очилиш тезлиги 32,5% ни ташкил этганлиги аникланди.

Эталон тарикасида ушбу майдонда СуюкХМД дефолиантини 8,0 л/га меъёрда куллаб урганилган вариантда дефолиация-дан сунг 14 кун утиб очилган кусаклар сони 79,9%, ярим очилганлари 1,5%, очилиш тез-лиги эса 43,2% ни ташкил этиб, назоратга нисбатан очилиши 10,7% га юкори булган-лиги аникланди. Гуза кусакларининг очили-шига дефолиантларнинг таъсири буйича энг юкори натижалар ЭнтоДефол дефолианти 0,200 л/га меъёрда кулланилганда олиниб, кусакларнинг очилиши 85,8%, ярим очил-ганлари 1,4% хамда очилиши тезлиги 50,0% ни ташкил этиб, назоратга нисбатан 17,5% га купрок очилгани маълум булди.

Шунингдек, ФанДеф-аъло дефолианти-нинг 7,0 л/га меъёри кулланилган вариант-ларда кусаклар очилиши 82,9%, ярим очил-ганлари 1,0% ва очилиш тезлиги 47,6% ни ташкил этиб, назоратга нисбатан кусаклар очилиши 15,1%, эталон (СуюкХМД 8,0 л/га) га нисбатан эса 3,0% ва очилиш тезлиги 4,4% га юкори эканлиги аникланди.

Тажрибанинг иккинчи фонида, яъни С-8290 навининг 50-60% очилган муддатида тахлил натижаларининг курсатишича, назо-рат вариантда 14 кун утиб очилган кусаклар сони 73,1%, ярим очилганлари 1,0%ни таш-

КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ AGRICULTURAL SCIENCES

Я

кил этганлиги хамда кусакларнинг очилиш тезлиги 16,9% га тенг булганлиги тахлил-ларда уз исботини топди.

Тажриба тизимига кура, эталон (Суюк ХМД 8,0) кулланилган вариантда очилган кусаклар 85,0%, ярим очилганлари 0,9% ва очилиш тезлиги 30,4% га тенглиги кайд этилди.

Тажриба вариантлари ичида энг яхши курсаткичлар ЭнтоДефол дефолиантининг юкори, яъни 0,150 л/га меъёрида кулланилган вариантида кузатилиб, дефолиациядан 14 кун утиб очилган кусаклар сони 95,1% га етиб, очилиш тезлиги 38,7% ни ташкил этди. Бу муддатда хам назорат ва эталон (СуюкХМД 8,0)га нисбатан кусаклар очилиш тезлиги ошиб, мос равишда 21,8-8,3% га ортганлиги аникланди.

Кусаклар очилиши ФанДЕФ-аъло дефо-лиантининг 6,0 л/га меъёрида кулланилган вариантида юкори самарадорликка эриши-либ, дефолиациядан сунг 14-куни очилган кусаклар 86,1%, ярим очилганлари 0,9% ва очилиш тезлиги 31,2% га тенглиги кайд этилди. Бу муддатда назорат ва эталон (СуюкХМД 8,0) га нисбатан кусаклар очилиш тезлиги ортиб, мос равишда 14,3-0,8% га тенг булди.

Шуни айтиш жоизки, С-8290 гуза на-вининг кусаклари 30-40% очилганда, Эн-тоДефол дефолианти юкори 0,200 л/га меъёри кулланилганда, кусаклар очили-ши ва тезлиги бирмунча ортган. Кейинги муддатда (50-60%) юкори натижалар ЭнтоДефол дефолиантини уртача 0,150 л/га кулланган меъёрида аникланган. Бундан хулоса килиш мумкинки, гуза кусаклари морфологик ва физиологик жихатдан тула пишиб етилиш хисобига дефолиантлар-нинг кам меъёри хам яхши таъсир курса-тади.

Шунингдек, тажрибада иккинчи С-6775 навида гуза кусаклари 30-40% ва 50-60% очилган муддатда фоннинг назорат вари-антида 14 кун утиб очилган кусаклар сони мос равишда 64,3-71,9%, ярим очилганлари 3,5-1,5% ни ташкил этиб, кусакларнинг очилиш тезлиги 30,2-19,8% га етганлиги аникланди.

Эталон (СуюкХМД 8,0) дефолианти кулланилган вариантда хам гуза кусаклари очилиш муддатларига мос равишда очил-ган кусаклар 76,2-85,1%, ярим очилганлари 2,1-0,7% ва очилиш тезлиги 41,6-31,7% га тенг булиб, очилиш тезлигининг назоратдан фарки 11,4-11,9% ни курсатди.

Тажрибада юкори натижалар кусаклар очилиш муддатига (30-40;50-60%) мута-носиб холда ЭнтоДефол ва ФанДЕФ-аъло дефолиантининг 0,200-7,0; 0,150-6,0 л/га меъёрларида кулланилган вариантларидан олинди. Демак, дефолиациядан 14 кун утиб очилган кусаклар сони мос равишда 84,881,3%; 94,2-89,9% га етиб, очилиш тезли-ги 49,3-48,2%; 40,6-34,8%, ярим очилган кусаклар 2,0-1,6%; 0,9-1,1% ни ташкил этди. Ушбу муддатларда назорат ва эталон (СуюкХМД 8,0 л/га)га нисбатан кусак-лар очилиш тезлиги юкори булди ва мос равишда (30-40%) 19,1-7,7%; 13,9-2,5%, (50-60) 20,8-15,0%; 8,9-3,1% га ошганлиги аникланди.

Хулосалар

Хулоса урнида шуни айтиш мумкинки, кулланилган дефолиантларнинг гуза кусак-лари очилишига таъсири хар иккала навда хам самарали булди.

Бирок тажриба маълумотларидан шу нарса маълум булдики, С-8290 гуза нави-нинг кусаклари 30-40% очилган муддатда дефолиация килинганда, назорат варианти-дан уртача 34,1 ц/га пахта хосили олинди ва ушбу хосилдан тушган даромад 15 345 000 сум/га ни, шартли соф фойда 3 345 000 сум/га ни ташкил этганлиги ва хосилни етишти-риш учун жами 12 000 000 сум/га харажат кетганлиги маълум булди.

С-6775 гуза навининг (30-40% очилган муддатда) назорат вариантидан эса уртача 32,6 ц/га пахта хосили олиниб, пахтани со-тишдан тушган даромад 14 670 000 сум/га ни, шартли соф фойда 2 670 000 сум/га ни ташкил этиб, хосилни етиштириш учун кет-ган жами харажат 12 000 000 сум/га га тенг булди.

Шунингдек, дефолиациянинг иккинчи (50-60% кусаклар очилганда) муддатида де-фолиантлар самарадорлиги юкори булиб,

KMWflOK XyWAAMrM OAHAAPM CEflbCK0X03flMCTBEHHblE HAyKM AGRICULTURAL SCIENCES

KycaK^apHHHr onu^um GupuHnu Myg-

gaTra HucGaTaH ^Kopu^um caGaG^u x,ocu.n-gop^HK x,aM omu^a Gy^uG, GyHuHr эвaзнгa эсa peHTaGe^^HK 1,1-5,1% ra omgu.

h^thcoahh caMapagop^uru GyMuna энг ro^opu KypcaTKHH^ap C-8290 Fy3a HaBuga Эн-0,200-0,150 nha xaMga OaH^pO-at.no 7,0-6,0 .n/ra Metepga Ky^^aHu^raH Bapu-aHT^apgaH o^uhug, ge^oпнaцнaнн Ky^-nam MyggaTnapura MyraHocuG paBumga ypTana 37,2-38,1; 36,8-36,6 ^ra naxTa xocunu o^uHgu Ba maprau co$ $onga 4 290 000 - 4 670 000; 4 220 000 - 4 295 000 cyM/ra, peHTaGe^^uK ga-

pa^acu 34,5-34,2; 37,4-34,9% ra TeHr Gy^gu. Y3 HaBGaTuga, Gy KypcaTKun^ap CyroK XM^ (8,0 n/ra) Ky^^aHu^raH BapuaHTHuKugaH My-TaHocuG paBumga 43 180 - 36 180; 64 180 -26 680 cyM/ra Ba 3,1-2,8; 4,7-2,2% ra omu^a Gy^gu.

C-8290 Fy3a HaBu C-6775 Fy3a HaBura HucGaTaH 10-15 KyHra эpтa numumu xucoGu-ra yHuHr Gapna KypcaTKunnapu roKopu Gy^gu, neKuH x,ap ukku Fy3aHuHr Gapr nnacraHKacu-ga KaTTa $apK Gy^MaraRnuru Gouc Ky^^aHun-raH ge^onuaHT^apHuHr Metepuga x,aM $apK Ky3aTu^Magu.

REFERENCES

1. Ubaydullaev M.M., Nematova F.Dj. Znachenie posadki i obrabotki srednepolevyh sortov hlopchatnika mezhdu hlopkovymi rjadami v Ferganskoj oblaSi. Amerikanskij zhurnal sel'skogo hozjajSva i biomedicinskoj inzhenerii [The importance of planting and processing medium-field cotton varieties between cotton rows in Fergana region]. American Journal of Agriculture and Biomedical Engineering, 2021, no. 3 (09), pp. 26-29. Available at: http://theamericanjournals.com/ index.php/tajabe/article/view/1748/. DOI: https://doi.org/10.37547/tajabe/Volume03Issue09-05/.

2. Teshaev F., Ubaydullaev M. Opredelenie effektivnyh norm novyh defoliantov v uslovijah lugovo-solonchakovyh pochv ferganskoj oblaSi pri raskrytii korobochek 50-60% sortov hlopchatnika S-8290 i S-6775. Aktul'nye problemy sovremennoj nauki [Determination of effective norms of new defoliants in the conditions of meadow-saline soils of the Fergana region with the opening of bolls of 50-60% of cotton varieties C-8290 and C-6775]. Actual problems of modern science. Russia, 2020, no. 5 (114), p. 62. eLIBRARY ID: 44169429. Available at: https://www. elibrary.ru/item.asp?id=44169429/.

3. Ubaydullayev M.M. G'o'zada defoliatsiya o'tkazishning maqbul me'yor va muddatlari. Monografiya [Corresponding Sandards and terms of defliation of cotton]. Monograph. Zenodo, 2021. Available at: https://doi.org/10.5281/zenodo.5722721/.

4. Ubaydullaev M.M. The importance of sowing and handling of c-8290 and c-6775 seeds in the conditions of the meadow soils of the Fergana area. International conference on multidisciplinary research. Indiya, 2020. p. 11. Available at: https://virtualconferences.press/ wpcontent/uploads/2020/12/Multidisciplinary_research_India_2020.pdf/.

5. Ubaydullaeva Sh.T., Ubaydullaev M.M. Study of the effect of defoliants on cotton plants. Fergana, 2021, no. 10, pp. 47-50. Available at: http:t.me/ilmiyishlar1/; https: telemetr.io/uk/ channels/1305170500-H^MHH_Hmnap_KOH^peHCHanap/nocTc/.

6. Ubaydullayev M.M., Ibragimova D.Q. Xorijiy va mahalliy defoliantlarning samaradorligini aniqlash [Determining the effectiveness of foreign and domeSic defoliants]. Mezhdunarodnyj nauchno-obrazovatel'nyj elektronnyj zhurnal «Obrazovanie i nauka v XXI veke» - International scientific and educational electronic journal «Education and Science in the XXI century». September, 2021, issue no. 18, vol. 2, pp. 889-993. Available at: https://a7d15ec7-c180-421a-ab56-70aae3695dcc.filesusr.com/ugd/a62191_13c5eb1ba7de4b1dacbe6f4eea018c02.pdf/.

MflM-OAH BA MHHОBAЦMОH PMBOWAAHMW

HAYKA M MHHОBAЦMОHHОE PA3BMTME SCIENCE AND INNOVATIVE DEVELOPMENT

KMWflOK XyWAAMrM OAHAAPM CEflbCK0X03flMCTBEHHblE HAyKM AGRICULTURAL SCIENCES

ft

7. Uljaboev A.A., Ubaydullaev M.M. UzDEF defoliantining g'o'za bargini to'ktirishdagi samaradorligi [Efficacy of UzDEF defoliant in cotton leaf shedding]. Mezhdunarodnyj nauchno-obrazovatel'nyj elektronnyj zhurnal «Obrazovanie i nauka v XXI veke» - International scientific and educational electronic journal «Education and Science in the XXI century». September, 2021, issue no. 18, vol. 2, pp. 885-889. Available at: https://a7d15ec7-c180-421a-ab56-70aae3695dcc. filesusr.com/ugd/a62191_13c5eb1ba7de4b1dacbe6f4eea018c02.pdf/.

8. Abdurahmonov S.J., Akramov Sh.Sh., Bahtiyorova D.F. Regulirovanie plodonoshenija hlopchatnika putem udalenija cha&i novoobrazujushhihsja butonov [Regulation of the fruiting of cotton by removing part of the newly formed buds]. Aktual'naja nauka - Actual science, 2018, no. 11, pp. 18-21.

9. Ibragimov O.O., Akramov Sh.Sh. Regulirovanie plodonosheniem hlopchatnika putem udalenija cha&i novoobrazujushhihsja butonov [Regulation of the fruiting of cotton by removing part of the newly formed buds Modern research and development]. 2018, no. 6, pp. 314-315.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

10. Shodmonov H.M., Ne'matova F.J., Akramov Sh.Sh. Jeffektivno^' mehanizacii tehnologicheskih processov uborki i pervichnoj obrabotki luka [Efficiency mechanization of technological processes of harve&ing and primary processing of onions]. Universum; Technical science, 2020, no. 12-4 (81).

11. Tursunhujaev Z., Balkunov A. Nauchnye osnovy hlopkovyh sevooborotov [Scientific basis of cotton crop rotations]. Tashkent, Mehnat, 1987.

12. Eremenko V.E. Tehnika poliva hlopchatnika [Cotton watering technique]. 1985.

13. Karimov M.A. G'o'za kasalliklari [Diseases of cotton]. Tashkent, Teacher, 1995.

TaKpH3HH: 3oKHpoBa C., «TynpoKrnyHoanHK» Ka^egpacH npo^eccopH, OaproHa gaB.naT

yHHBepcHTera.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.