Научная статья на тему 'G. BARBADENSE L. ТУРИГА МАНСУБ АЙРИМ НАМУНАЛАРДА КЎСАК СОНИНИНГ ШАКЛЛАНИШИГА ТАШҚИ МУҲИТ ОМИЛЛАРИНИНГ ТАЪСИРИ'

G. BARBADENSE L. ТУРИГА МАНСУБ АЙРИМ НАМУНАЛАРДА КЎСАК СОНИНИНГ ШАКЛЛАНИШИГА ТАШҚИ МУҲИТ ОМИЛЛАРИНИНГ ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
13
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ғўза / G.hirsutum L. / популяция / ташқи муҳит / ўзгарувчанлик / белги / наслдан-наслга берилиш / модификация / популяцион ўзгарувчанлик / корреляция / бир хиллик / cotton / G.hirsutum L. / population / external environment / variability / trait / heritability / modification / population variability / correlation / typicality.

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Э.У.Матяқубова, М.Б.Халикова, М.А.Исабекова

Кўсак сонининг шаклланишида ирсиятдан ташқари ташқи муҳит омилларининг таъсири катта бўлиб ҳисобланади. 2020 йилда ўтказилган тажрибаларда ўсимликларнинг шоналаш ва гуллаш фазасига кирганида ҳароратнинг ошиши дастлаб ҳосил бўлган ҳосил элементларининг тўкилишига ва кўсаклар сонининг камайишига олиб келди. Шунингдек, 2021 йилдаги тажрибаларда июн ва июл ойларида ҳаво ҳарорати ўтган йилга нисбатан паст бўлиб, ҳосил элементлари қўпроқ сақланиб қолган. Бунинг натижасида ҳар бир ўсимликда ўтган йилгига нисбатан юқори бўлганлиги ҳақидаги маълумотлар келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Э.У.Матяқубова, М.Б.Халикова, М.А.Исабекова

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INFLUENCE OF ENVIRONMENTAL FACTORS ON THE FORMATION OF THE NUMBER OF BOLLS IN SAMPLES OF FINE-STAPLE COTTON

In addition to heredity, the degree of influence of environmental factors also matters in the formation of the number of boxes. In the experiments carried out in 2020, when the plants entered the phase of crossing and flowering, an increase in temperature led to shedding of the initially formed crop elements and a decrease in the number of bolls. Also in the experiments of 2021, the temperature in June and July was lower than in the previous year, and the elements of the crop were preserved. As a result, the number of bolls per plant was higher than in the previous year.

Текст научной работы на тему «G. BARBADENSE L. ТУРИГА МАНСУБ АЙРИМ НАМУНАЛАРДА КЎСАК СОНИНИНГ ШАКЛЛАНИШИГА ТАШҚИ МУҲИТ ОМИЛЛАРИНИНГ ТАЪСИРИ»

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

УУТ 633.51:575:631.52 G. BARBADENSE L. ТУРИГА МАНСУБ АЙРИМ НАМУНАЛАРДА КУСАК СОНИНИНГ ШАКЛЛАНИШИГА ТАШ^И МУ^ИТ ОМИЛЛАРИНИНГ ТАЪСИРИ Э.У.МАТЯЦУБОВА1 , М.Б.ХАЛИКОВА2, М.А.ИСАБЕКОВА3

1,2 Пахта селекцияси, уругчилиги ва етиштириш агротехнологиялари ИТИ 3 Низомий номидаги Тошкент давлат педагогика университети

elmira8689@mail.ru tel: (97) 716 99 28 https://doi. org/10.5281/zenodo.7351618 Аннотация. Кусак сонининг шаклланишида ирсиятдан ташцари ташци му%ит омилларининг таъсири катта булиб %исобланади. 2020 йилда утказилган тажрибаларда усимликларнинг шоналаш ва гуллаш фазасига кирганида %ароратнинг ошиши дастлаб %осил булган %осил элементларининг тукилишига ва кусаклар сонининг камайишига олиб келди. Шунингдек, 2021 йилдаги тажрибаларда июн ва июл ойларида %аво %арорати утган йилга нисбатан паст булиб, %осил элементлари цупроц сацланиб цолган. Бунинг натижасида %ар бир усимликда утган йилгига нисбатан юцори булганлиги %ацидаги маълумотлар келтирилган.

Калит сузлар: гуза, G.hirsutum L., популяция, ташци му%ит, узгарувчанлик, белги, наслдан-наслга берилиш, модификация, популяцион узгарувчанлик, корреляция, бир хиллик.

ВЛИЯНИЕ ФАКТОРОВ ВНЕШНЕЙ СРЕДЫ НА ФОРМИРОВАНИЕ КОЛИЧЕСТВО КОРОБОЧЕК У ОБРАЗЦОВ ТОНКОВОЛОКНИСТОГО

ХЛОПЧАТНИКА

Аннотация. Помимо наследственности, в формировании количества коробочек имеет значение и степень влияния факторов внешней среды. В опытах, проведенных в 2020 г., когда растения вступали в фазу скрещивания и цветения, повышение температуры приводило к осыпанию первоначально сформировавшихся элементов урожая и уменьшению количества коробочек. Также в опытах 2021 г. температура в июне и июле была ниже, чем в предыдущем году, а элементы урожая сохранились. В результате количество коробочек на одном растении было выше, чем в предыдущем году.

Ключевые слова: хлопчатник, G.hirsutum L., популяция, внешняя среда, изменчивость, признак, наследуемость, модификация, популяционная изменчивость, корреляция, типичность.

INFLUENCE OF ENVIRONMENTAL FACTORS ON THE FORMATION OF

THE NUMBER OF BOLLS IN SAMPLES OF FINE-STAPLE COTTON Abstract. In addition to heredity, the degree of influence of environmental factors also matters in the formation of the number of boxes. In the experiments carried out in 2020, when the plants entered the phase of crossing and flowering, an increase in temperature led to shedding of the initially formed crop elements and a decrease in the number of bolls. Also in the experiments of 2021, the temperature in June and July was lower than in the previous year, and the elements of the crop were preserved. As a result, the number of bolls per plant was higher than in the previous year.

Key words: cotton, G.hirsutum L., population, external environment, variability, trait, heritability, modification, population variability, correlation, typicality.

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

Кириш. Дунё микёсида пахта етиштирувчи минтакаларда гузанинг G.barbadense L. турига мансуб ингичка толали навлар тола узунлиги, майинлиги ва пишиклиги буйича урта толали навлардан устунлиги билан ажралиб туради. Бу турга мансуб навлар асосан А^Ш, Хитой, Х,индистон, Миср, Гарбий Африка ва Узбекистонда етиштирилади.

Бугунги кунда республикамиз хукумати карорлари ижросини таъминлаш максадида худудларнинг тупрок-иклим шароитларини х,исобга олиб тола сифати, касаллик ва зараркунандаларга чидамлилиги, тезпишарлиги ва х,осилдорлиги юкори булган ингичка толали гуза навларини яратиш, уларнинг экин майдонларини кенгайтириш, янги ва истикболли навларнинг уругларини купайтириш хдмда етиштириш агротехнологиясини ишлаб чикиш буйича куплаб изланишлар олиб борилмокда. Я.А.Бабаев, Р.Г.Ким, А.Б.Амантурдиевлар тадкикотларида, гуза мах,сулдорлиги, кусак сони ва йириклиги бошка кимматли хужалик белгиларига боглик булмаган х,олда ирсийланишини аниклашган (2000)]. Н.Э.Чоршанбиев, С.М.Набиевлар гузада тезпишарлик билан кусак сони ва х,осилдорлик уртасида уртача салбий богликлик мавжудлигини кайд килишган (2005). Гузада кусаклар сонининг юкори курсаткичда булишини генетик таъминланиши билан бир каторда ташки мух,ит омиллари яъни тупрок намлигининг етарли булиши мух,им ахдмиятга эга. ^уёш нурларининг киска муддатли булиши хдмда хароратнинг уртача меъёри гуза усимлигида кусаклар хосил булишини янада жадаллашишига олиб келади (Sawan et al., 2020).

G. barbadense L. турига мансуб популяциялар ичидан кусак сони юкори булганларини танлаб олиб, уларнинг генлари тахлил килиниши оркали жойлашув харитаси шакллантирилган. Бу эса селекция йуналишида кусак сони юкори курсаткичга эга булган навларни яратишда ирсийланиш конуниятларини очиб беради (Man, et al., 2016).

Тадкикотларда давомида урганилган ингичка толали намуналар "Гуза, коллекцияси ва интродукцияси" лабораториясининг коллекция кучатзорида урганилди. Ажратиб олинган G.barbadense L. тури намуналари май ойининг биринчи ун кунлигида дала шароитида 15 уяли килиб экилди. Х,ар бир намуна буйича уруг хажмига кура 10-20 та усимликда фенологик кузатувлар олиб борилди ва уртача курсаткичлар аникланди. Намуналарда битта усимликдаги кусаклар сони биринчи кусаклар очилганидан кейин саналди.

Тажрибаларимизда намуналарнинг бир усимликдаги кусаклар сони биринчи кусак очилгандан кейин хисобга олинди ва турлича курсаткичларни ташкил этди (расм). 2020 йилда урганлган коллекция намуналарида битта усимликдаги кусак сони 14,3-23,3 дона булди. Андоза Сурхон-14 намунасида эса битта усимликдаги кусаклар сони 18,6 донани ташкил этди. Андозага нисбатан юкори курсаткич Сурхон-102 навида кайд этилиб, 23,3 дона кусак мавжудлиги билан бошка намуналардан ажралиб турди. Андозага нисбатан энг паст курсаткич Термиз-31 навида 14,3 донани ташкил килди.

Шунингдек, битта усимликдаги кусаклар сони Карнак 1038 намунасида 19,9 дона, CNW 487-65 намунасида 18,1 дона, Pima S4 намунасида 22,1 дона, Термиз-202 навида 18,7 дона, Сурхон-9 навида 23,0 дона, Иолатань-14 навида 19,5 дона, ML-120 намунасида 22,6 дона эканлиги аникланди (расм).

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

2021 йилги тадкикотлар давомида эса урганилган намуналарда битта усимликдаги кусаклар сони 21,6-33,0 дона орасида булганлиги, андоза навда эса бу белги буйича курсаткич 24,5 дона эканлиги аникланди. Бу намуналар орасида бир туп усимликда 33,0 дона кусак мавжуд эканлиги билан Pima S4 намунаси юкори курсаткичга эга булди. Бу белги буйича паст курсаткич ML-120 намунасида (21,6 дона) кайд этилди.

Шунингдек, CNW 487-65 намунасида 21,9 дона, Термиз-202 навида 24,8 дона, Термиз-31 навида 25,8 дона, Сурхон-9 навида 26,2 дона, Карнак 1038 намунасида 26,5 дона, Сурхон-102 навида 27,0 дона, Сурхон-9 навида 31,8 дона кусак битта усимликда мавжудлиги аникланди.

Гуза усимлигида кусак сонининг шаклланиш жараёнида усимликнинг генетик имконияти даражаси билан бир каторда ташки мухит омилларининг таъсир даражаси хам мухим ахамиятга эга эканлиги тадкикотлар давомида яна бир бор уз исботини топди. 2020 йилда олиб борилган тажрибаларда усимликлар шоналаш ва гуллаш фазасига киришганида хароратнинг кутарилиши дастлаб шаклланган хосил элементларининг тукилиб кетишига сабабчи булган. Бунинг натижасида битта усимликда кусаклар сони камайган.

Бир усимликдаги кусаклар сонининг узгарувчанлиги

(2020- :021 йй.)

2021 йилги тажрибаларда эса июнь ва июль ойларида олдинги йилга нисбатан харорат курсаткичи паст булган ва хосил элементлари сакланиб колган. Натижада олдинги йилги олинган маълумотларга нисбатан битта усимликдаги кусаклар сони курсаткичи юкори булди. REFERENCES

1. Бобоев Я. А., Ким Р.Г., Амантурдиев А.Г. Гузанинг F2 авлодида тезпишарлик белгиларининг бошка хужалик учун кимматли белгилар билан узаро богланиши. //Гуза генетикаси, селекцияси, уругчилиги ва бедачилик туплами. -Тошкент, 2000.- Б. 50-56.

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

2. Чоршанбиев Н.Э., Набиев С.М. Янги ингичка толали гуза навларининг кимматли хужалик белгиларини урганиш. //"Гуза ва бошка кишлок хужалик усимликларида тезпишарликни хдмда мосланувчанликни эвалюцион ва селекцион кирралари" номли халкаро илмий конференция туплами. -Тошкент, 2005. -Б. 86-88.

3. Sawan Z.M., Hanna L.I., McCuistion, W.L. et al. Egyptian cotton (Gossypium barbadense) flower and boll production as affected by climatic factors and soil moisture status. Theor Appl Climatol 99, 217-227 (2010). https://doi.org/10.1007/s00704-009-0138-5

4. Man W., Zhang L., Li X. et al. A comparative transcriptome analysis of two sets of backcross inbred lines differing in lint-yield derived from a Gossypium hirsutum x Gossypium barbadense population. Mol Genet Genomics 291, 1749-1767 (2016). https://doi.org/10.1007/s00438-016-1216-x.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.