Научная статья на тему 'ЮРТИМИЗДА ТАСВИРИЙ САНЪАТНИНГ ШАКЛЛАНИШИ ВА ТАРАҚҚИЁТИДА КАМОЛИДДИН БЕҲЗОД ИЖОДИНИНГ ТУТГАН ЎРНИ'

ЮРТИМИЗДА ТАСВИРИЙ САНЪАТНИНГ ШАКЛЛАНИШИ ВА ТАРАҚҚИЁТИДА КАМОЛИДДИН БЕҲЗОД ИЖОДИНИНГ ТУТГАН ЎРНИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

44
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ҳирот / Бойсунқур / мусаввир / хаттот / наққош / китобхона / мусаввир / аср нодири / мусаввирлар пешвоси / ижодкор / А.Навоий / Зафарнома / портрет / Тошкент / миниатюра / музей / Herat / Boysunqur / artist / calligrapher / painter / library / artist / rarity of the century / leader of artists / creator / A.Navoi / Zafarnoma / portrait / Tashkent / miniature / museum.

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Мирҳамид Мухамеджанович Сабиров

Мақолада юртимиз тарихида миллий тасвирий санъатимиз ривожида катта аҳамиятга эга бўлган мусаввир К.Беҳзоднинг ҳаѐти ва ижоди билан таништириш мақсад қилинад. Беҳзоднинг буюк муссаввир бўлиб етишишида маънавий устози А.Навоийнинг ўрни беқиѐсдир. Мусаввир ўз даврининг йирик бадиий ва тарихий китобларни бетакрор суратлар билан безаб ўз даврида катта обрўга эга бўлди. Унинг ижоди серқирра бўлиб, бадиий китобларга чизилган кўплаб суратлар қатори тарихий асарларга чизилган суратларда йирик шахслар қиѐфасини кўрамиз. К. Беҳзод шарқ тасвирий санъатида портрет жанрининг шаклланишига катта хисса қўшган мусаввир сифатида тарихда қолди. У ҳаѐти давомида Ҳирот ва Табриз кутубхоналарини бошқариш баробарида кўплаб шогирдларни тарбиялади. Буюк мусаввир ижодига чуқур хурмат кўрсатиш сифатида Юртимизда бир қатор амалий ишлар амалга оширилди. Юртимиздаги ѐш мусаввирлар унинг асарларини ижодий тахлил қилиб, иш усулларини ўзлаштириб унга содиқ шогирд бўлиб етишиш баробарида унинг номини абадийлаштириш ишларига ўз ҳиссаларини қўшмоқдалар.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article aims to acquaint with the life and work of the artist K. Behzod, who played an important role in the development of our national fine arts in the history of our country. The role of Behzod's spiritual teacher A.Navoi in his development as a great artist is incomparable. The artist gained a great reputation in his time, decorating the major art and history books of his time with unique paintings. His work is multifaceted, and we see the image of great personalities in paintings on historical works, as well as in many paintings in art books. K. Behzod went down in history as an artist who made a significant contribution to the formation of the portrait genre in oriental fine arts. Throughout his life, he managed many libraries as well as managing the libraries of Herat and Tabriz. As a deep respect for the work of the great artist, a number of practical works have been carried out in our country. Young artists of our country, along with creative analysis of his works, mastering the methods of work and becoming a loyal student, contribute to the perpetuation of his name.

Текст научной работы на тему «ЮРТИМИЗДА ТАСВИРИЙ САНЪАТНИНГ ШАКЛЛАНИШИ ВА ТАРАҚҚИЁТИДА КАМОЛИДДИН БЕҲЗОД ИЖОДИНИНГ ТУТГАН ЎРНИ»

WPTHMH3AA TACBHPHH CAHtATHHHr mAKT.TAHHmH BA TAPAK^HÉTH^A KAMO.TH^HH H^O^HHHHr TYTrAH

YPHH

Мир^амид Мухамеджанович Сабиров

К. Бехзод номидаги МРДИ, "Миниатюра ва китоб графикаси кафедраси профессори

АННОТАЦИЯ

Маколада юртимиз тарихида миллий тасвирий санъатимиз ривожида катта ахамиятга эга булган мусаввир К.Бехзоднинг хаёти ва ижоди билан таништириш максад килинад. Бехзоднинг буюк муссаввир булиб етишишида маънавий устози А.Навоийнинг урни бекиёсдир. Мусаввир уз даврининг йирик бадиий ва тарихий китобларни бетакрор суратлар билан безаб уз даврида катта обруга эга булди. Унинг ижоди серкирра булиб, бадиий китобларга чизилган куплаб суратлар катори тарихий асарларга чизилган суратларда йирик шахслар киёфасини курамиз. К. Бехзод шарк тасвирий санъатида портрет жанрининг шаклланишига катта хисса кушган мусаввир сифатида тарихда колди. У хаёти давомида Х,ирот ва Табриз кутубхоналарини бошкариш баробарида куплаб шогирдларни тарбиялади. Буюк мусаввир ижодига чукур хурмат курсатиш сифатида Юртимизда бир катор амалий ишлар амалга оширилди. Юртимиздаги ёш мусаввирлар унинг асарларини ижодий тахлил килиб, иш усулларини узлаштириб унга содик шогирд булиб етишиш баробарида унинг номини абадийлаштириш ишларига уз хиссаларини кушмокдалар.

Калит су'злар: Х,ирот, Бойсункур, мусаввир, хаттот, наккош, китобхона, мусаввир, аср нодири, мусаввирлар пешвоси, ижодкор, А.Навоий, Зафарнома, портрет, Тошкент, миниатюра, музей.

ABSTRACT

The article aims to acquaint with the life and work of the artist K. Behzod, who played an important role in the development of our national fine arts in the history of our country. The role of Behzod's spiritual teacher A.Navoi in his development as a great artist is incomparable. The artist gained a great reputation in his time, decorating the major art and history books of his time with unique paintings. His work is multifaceted, and we see the image of great personalities in paintings on historical works, as well as in many paintings in art books. K. Behzod went down in history as an artist who made a significant contribution to the formation of the portrait genre in oriental fine arts. Throughout his life, he managed many libraries as well as managing the libraries of Herat and Tabriz. As a deep respect for the work of the great artist, a number of practical works have been carried out in our country. Young artists of our country, along with creative analysis of his works, mastering the methods of work and becoming a loyal student, contribute to the perpetuation of his name.

June, 2022

217

Keywords: Herat, Boysunqur, artist, calligrapher, painter, library, artist, rarity of the century, leader of artists, creator, A.Navoi, Zafarnoma, portrait, Tashkent, miniature, museum.

КИРИШ

XV асрнинг иккинчи ярми XVI аср бошларида Хирот шахри Темурийлардан Султон Хусайн Бойкаро ва буюк шоир Алишер Навоий даврида мамлакат маданий хаётида кутарилиш даври булди. Улар орасида мусаввир Камоллидин Бехзод номи алохида урин тутади.

АДАБИЁТЛАР ТАХ,ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

XV-XVI асрларда Мовароннахр ва Хуросонда барча сохаларда кутарилиш даври булди. Бу улкалардаа темурийлар Мирзо УлуFбек ва унинг отаси Шохрух Мирзолар мамлакатларни бошкарар эдилар. Хиротда Шохрух Мирзо ва унинг уFли Бойсункур Мирзолар киркдан ортик китоб усталари ижод килган сарой кутубхонасини ташкил килдилар. Бу кутубхона уз даврининг санъат академияси эди. Кейинчалик Хусайн Байкаро ва Алишер Навоий даврида Хирот кутубхона янада ривож топиб, Хуросоннинг маданий марказига айланди. Кутубхоназамонасининг йирик санъаткорлари Мирак наккош, хаттот Султон Али Машхадий, Шох Музаффар, Камолиддин Бехзод, Махмуд Музахиб каби уз даврининг етук шоир, хаттот, муковасоз, наккош ва мусаввирлари ижод килдилар. Кутубхонада таълим олган куплаб ижод ахли орасида асарлари бугунги кунгачан уз кадрини йукотмай келаётган мусаввир Камолиддин Бехзод номи алохида урин тутади. К.Бехзод хаёти ва ижоди йулини тахлил килиб уни икки даврга булиш мумкин.

Биринчиси-, Хиротдаги болалик ва А Навоий кутубхонаси ва сарой кутубхонаси бошлоти сифатида ишлаб, мусаввир сифатида ноёб кулёзмаларни ажойиб суратлар билан безаш, машхур мусаввир сифатида танилиш даври дейиш мумкин.

Хирот даври: Бехзод 1455 йилда хунарманд оиласида таваллуд топиб, эрта етим колади. Уз даврининг етук устаси сарой кутубхонаси бошлоти Мирак Наккош Хуросоний кулида тарбия олиб наккошлик хунарини урганади. Бехзоднинг мусаввир сифатида шаклланиш даврида буюк шоир маърифатпарвар, ижод ва хунар ахлининг хомийси Алишер Навоий катта урин эгаллайди. Ёш мусавввир олдин шоирнинг шахсий кутубхонасида наккош мусаввир сифатида иш бошлаб кутобхона раиси даражасига кутарилади. Тарихчи Хондамир маълумотларига кура, Бехзод 23 ёшида етук мусаввир булиб етишади. Бехзоднинг ноёб кобилиятидан хабар топган Хусайн Байкаро А .Навоий розилигини олиб саройга таклиф килади ва киска вактдан сунг сарой кутубхонасига бошлик этиб тайинлайди. К. Бехзодни сарой кутубхонасининг бошлоти этиб тайинлаган нишонда "...аср нодири, мусаввирлар пешвоси..." деб аталиши мусаввирнинг ноёб кобилият эгаси булганлигини билдиради. Бехзод сарой кутубхонасига рахбарлик килиш билан бирга сермахсул ижод килди. Унинг кулёзма китоблар мавзусига чизган суратлари

June, 2022

узининг бетакрорлиги, мураккаб композиция курилиши ва хаётийлиги билан ажралиб туради. Бугунги кунгача унинг барча асарлари етиб келмаган булсада, унинг имзоси куйилган тасвирлар дунёдаги турли мамлакатларнинг музей, давлат кутубхоналари ва шахсий коллекцияларда сакланмокда. К.Бехзоднинг сермахсул шартли равишда ижодини уч кисмга булиб урганиш максадга мувофик булади.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Биринчи кисм: адабий кулёзмаларни безаган суратлари.

Жумладан: 1478 йили Шайх Саъдийнинг "Бустон" кулёзма кито бига чизган (Лондондаги Честер Битти кутубхона.). Шайх Саъдийнинг яна бир "Бустон" кулёзма китобига ишланган 4та сурат (Крхира. Миср миллий кутубхонаси.).

Низомий "Хамса"си (1442 йили кучирилган булиб, 1490 йилдан кейин суратлар билан безатилган). "Икки кабиланинг туялар устидаги жанги" (121-сахифа), "Бахромнинг Аждар билан жанги", (161-с) "Искандарнинг шох Доро билан жанги"(Лондон. Британия кутубхонаси. Add. 25900 шифри билан сакланади).

1480 йил хаттот Султон Али Машхадий томонидан кучирилган Шайх Саъдийнинг " Гулистон" кулёзма китобига чизилган "Икки курашчи", "Саъдий ва Кдшкарлик йигит" номли суратлар, Атторнинг "Мантик ат-Тайр" асарига ишланган "Кумиш маросими", "Чукаётган одам ва утинчилар", "Шайх ва дехкон сухбати" (Нью-Йорк. Метрополитен музейи).

Низомийнинг "Хамса" асарига ишланган "Султон Санжар ва кампир", "Хусрав ва Ширин касрда", "Мажнун кабъа олдида", "Сахродаги Мажнун йирткичлар орасида", "Махан ва девлар" суратлар (Лондон Британия кутубхонаси. шифри Add.25900).

Султон Хусайн учун кучирилган Низомийнинг "Хамса"си Хирот кулёзмаси. Кулёзманинг охириги вараFида Шох Жахонгир (1605-1627й.) кули билан ёзилган 16 сурат Бехзод, 5 Мирокка ва 1 сурат Абд ал Раззок тамонидан ишланганини ёзади. "Халиф Хорун хаммомда", "Хусрав отаси ёнида", "Фарходнинг улими", "Хусравнинг улдирилиши" , "Лайли ва Мажнун мактабда", "Мажнун сахрода", "Лайли эрининг кумиш маросими", "Лайли ва Мажнуннинг учрашув вактида хушидан кетиши", "Бахромнинг аждар билан жанги", Чумилаётган кизларни кузатаётган Искандар", "Искандар ва зохид" (Британия кутубхонасида шифри0г.6810) суратлари сакланиб колган.

Мусаввир ижодининг иккинчи кисми сифатида тарихий китобларга чизилган суратлари алохида эътиборга лойик.

Султон Хусайн Байкаро йирик тарихчи Шарофиддин Али Яздийнинг Амир Темур хаёти ва харбий юришларига баFишлаб ёзган"Зафарнома" кулёзма китобини безаш ишини Камолиддин Бехзодга топширади. Мусаввир кулёзмага олтита кушваракли (жами12та) суратлар чизади. Бу суратларнинг ахамияти катта булиб улар, хаётий вокеаларга баFишланганлиги ва таркибида сохибкирон Амир Темур тасвири мавжудлигидадир.

Бу кулёзма аввал Султон Хусайн Байкаро кутубхонасида, кейин Бобурийлар Акбар шох ва Жохонгиршох хазинасида сакланди. Кулёзманинг биринчи варагида шох Жахонгирнинг

June, 2022

Academic Research in Educational Sciences Volume 3 | Issue 6 | 2022 ISSN: 2181-1385_Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

xara билaн китоб cypaтлapини K. Бехзод чизгани ëзилгaн. (Бугунги кyндa yлчaми 22Х15см бyлгaн кУлëзмa AK,Ш.Бaлтимopдaги Жон Хопкинс yнивеpcитети кyтyбxoнacидa caклaнмoкдa).

K.Беxзoд ижодининг учинчи кисми cифaтидa зaмoндoшлapининг xaëтий киëфaлapини чизиб, тapиx caxифaлapигa мyxиpлaгaнини aйтиш мумкин Унинг пopтpет жaнpидa чизгaн cypaтлapи ca6a6 Султон X,ycaйн Бaйкapo, Шaйбoнийxoн, Шо^ Хaтифий кaби тapиxий шaxcлapнинг xaëтий киëфaлapидaн xaбapдopмиз. Тapиxчилapнинг ëзмa мaълyмoтлapидaн мaълyмки У Узининг мaънaвий устози Aлишеp Нaoийнинг биp нечa кУpинишлapдaги cypaтлapини чизгaн бyлcaдa, aфcycки yлap бизнинг кyнгaчaн етиб келмaгaн ëra aниклaнгaни йук. Бехзоднинг шoгиpди Мaxмyд Myзaxиб мyйкaлaмигa мaнcyб acoгa суяниб тypгaн Нaвoий пopтpети Бехзод чизган cypaтдaн нycxa булиши мумкин деган тaxминлap 6op.

K.Беxзoд уз cyparaap^a "CyBBapaxy aл-aбд Бехзод" (Aллoxнинг кули Бехзод чизди), "Aмaл aл-aбд Беxзoд"(Aллoxнинг кули Бехзод иши) ëки кис^ килиб "An-aбд Бехзод" (Aллox кули Бехзод) деб имзо куйган. Бехзод cypaтлapи тиpиклик дaвpидaëк мaшxyp булиб, шoгиpдлapи yнгa тaклид килишapди шу caбaб унинг номи билaн имзoлaнгaн бaъзи cypaтлapни кaйcиниcи унинг мyйкaлaмигa тегишлигини aниклaш кийин кечaди. XVI acpдa кечгaн мycaввиp xaëra тyFpиcидa тypли мaълyмoтлap булиб, бaъзилapи биp биpигa зид келaди. 1506 й. X,yccaйн Бaйкapo вaфoтидaн кейин Хдоот Шaйбoнийxoн тoмoнидaн босиб олишди. Бaъзи мaълyмoтлapгa кУpa, 1507-1510 й. Бехзод Шaйбoнийxoн билaн биpгa Бyxopoгa кучиб келгaн. Лекин Бoбyp ëзишичa, y бу вaктдa X^po^a булган.

K.Беxзoд xaëтининг иккинчи кисми Тaбpиздa кечгaн йиллapдaн ибopaт булиб, y Caфaвийлap дaвлaтининг acocчиcи Исмоил I номи билaн бoFлик. 1510 йилдa Хдоотни босиб oлгaн Исмоил I Бехзод acapлapининг мухлиси бyлгaнлиги учун уни узи билaн биpгa Тaбpизгa олиб кетaди. Бу вaктдa Тaбpиз capoйидa Султон Мyxaммaд, OFa М^ок cингapи кyплaб мaшxyp мycaввиpлap ижод килишлapигa кapaмaй шох фapмoни билaн capoй кyтyбxoнacининг paиcи этиб тaйинлaниши Бехзоднинг мaшxyp бyлгaнлигини билдиpaди. Бехзоднинг Тaбpиздa кечгaн xaëти xaкидa мaълyмoтлap оз бyлcaдa y Исмоил I вaфoтидaн кейин унинг УFли Тaxмacп шoxлиги вaктидa xaм capoй кyтyбxoнacи бoшлиFи булиб ишлaгaни Ba иззaтдa бyлгaни мaълyм. Бехзод 1535-(36)й oлaмдaн yтaди. Унинг кaбpи xaкидa икки хил мaълyмoтгa эгaмиз, биpи К,ози Axмaднинг "Xairoraap Ba мycaввиpлap" тyFpиcидa тpaктaтидa Бехзод кaбpи Хдоот aтpoфидaги Kyxи — Мyxтop тoFи aтpoфидa, Дуст Мyxaммaд ëзишичa y Тaбpиздa шoиp шaйx Kaмoл Хyжaндий кaбpи ëнигa дaфн этилгaн.

XУЛОСA

Бугунги кyндa унинг acapлapи дyнëнинг тypли музей, кyтyбxoнaлap Ba шaxcий кoллециялapнинг фaxpи xиcoблaнaди. Юpтимиздa темypийлap дaвpи caнъaтининг йиpик вaкилининг номини xypмaтлaб aбaдийлaштиpиш мaкcaдидa, кyплaб xaйpли ишлap килинди Ba дaвoм этмoкдa. Жyмлaдaн, шaxpимиз кyчaлapидaн биpи Ba Миллий paccoмлик Ba дизaйн институти ^молиддин Бехзод

June, 2022

22G

Academic Research in Educational Sciences ISSN: 2181-1385

Volume 3 | Issue 6 | 2022 Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

номи билан аталади. Талабалар учун К. Бехзод номидаги стипендия хар йили энг иктидорли талабаларга топширилади. Институт таркибидаги "Миниатюра ва китоб графикаси" кафедрасида тахсил олувчи талабалар унинг асарларидан нусха олиш оркали ижодий услубини урганишга интиладилар. Республикамиз пойтахти Тошкент шахрининг марказида К.Бехзод номидаги "Шарк миниатюра санъати" музейи курилиб, унинг хайкали урнатилди. Хар йили музей ходимлари томонидан К.Бехзод ижодига баFишланган илмий анжуман ва миниатюра санъати йуналишида ижод килаётган мусаввирлар кургазмалари хар йили ташкил килиниб келинмокда. Республикамизда ижодкорлар учун яратилган кулай шароитлар миниатюра санъати йуналишида ижод килувчи ва тахсил олаётган ёш мусаввирларни янада куп ва сифатли ижод килишга буюк Бехзодга содик меросхур булишга ундайди.

REFERENCES

1. Н.Норкулов, И.Низомиддинов "Миниатюра тарихидан лавхалар". Т.: Г.Гулом номидаги адабиёт ва санъат нашриёти, 1979 й

2. Усмонов О, Мадрахимов А. "Камолиддин Бехзод", Ижодий асарлар туплами Т.:"Халк мероси". 2000й

3. Мукаддима Ашрафи. От Бехзада до Риза йи Аббаси. Развитие миниатюры XVI — начала XVII века. — Тошкент, 2011.

4. Сабиров М.М. "Китобат санъати". Укув кулланма—Тошкент 2018 "Info Capital Group".

5. Сабиров М.М. "Миниатюра композицияси".Укув кулланма Тошкент 2019 Lesson press.

June, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.