Научная статья на тему 'ЁШ ТЕННИСЧИЛАРДА ТАНА МУВОЗАНАТИ ТУРҒУНЛИГИНИНГ ҲАРАКАТЛАНАЁТГАН ОБЪЕКТГА РЕАКЦИЯ АНИҚЛИГИНИНГ НАМОЁН ЭТИШДАГИ РОЛИ'

ЁШ ТЕННИСЧИЛАРДА ТАНА МУВОЗАНАТИ ТУРҒУНЛИГИНИНГ ҲАРАКАТЛАНАЁТГАН ОБЪЕКТГА РЕАКЦИЯ АНИҚЛИГИНИНГ НАМОЁН ЭТИШДАГИ РОЛИ Текст научной статьи по специальности «Фундаментальная медицина»

73
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тана мувозанати / тезкорлик / нейрофизиологик ва вестибулосоматик / кечикувчи реакция / body balance / agility / neurophysiological / delayed reaction

Аннотация научной статьи по фундаментальной медицине, автор научной работы — Нафиса Ахмедова, Шерзод Пулатов, Абдулло Азаматов

Ушбу мақолада ёш теннисчиларда тана мувозанати турғунлигининг ҳаракатланаётган объектга реакция аниқлигини намоён этишдаги роли бўйича назорат ва тадқиқот гурухларида ўтазилган тадқиқот натижалари келтириб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по фундаментальной медицине , автор научной работы — Нафиса Ахмедова, Шерзод Пулатов, Абдулло Азаматов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF BODY BALANCE STABILITY IN YOUNG TENNIS PLAYES IN DEMONSTRATION OF REACTION TO A MOVING OBJECT

This article presents the results of research conducted in control and research groups on the role of body balance stability in young tennis players in demonstrating the accuracy of reaction to a moving object.

Текст научной работы на тему «ЁШ ТЕННИСЧИЛАРДА ТАНА МУВОЗАНАТИ ТУРҒУНЛИГИНИНГ ҲАРАКАТЛАНАЁТГАН ОБЪЕКТГА РЕАКЦИЯ АНИҚЛИГИНИНГ НАМОЁН ЭТИШДАГИ РОЛИ»

ЁШ ТЕННИСЧИЛАРДА ТАНА МУВОЗАНАТИ ТУРГУНЛИГИНИНГ ХДРАКАТЛАНАЁТГАН ОБЪЕКТГА РЕАКЦИЯ АНЩЛИГИНИНГ

НАМОЁН ЭТИШДАГИ РОЛИ

Нафиса Ахмедова Шерзод Пулатов Абдулло Азаматов

катта укитувчи п.ф.н., доцент укитувчи

Узбекистон Давлат жисмоний тарбия ва спорт университети

nigoraxon 17@mail.ru

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада ёш теннисчиларда тана мувозанати турFунлигининг хдракатланаётган объектга реакция аниклигини намоён этишдаги роли буйича назорат ва тадкикот гурухларида утазилган тадкикот натижалари келтириб утилган.

Калит сузлар: тана мувозанати, тезкорлик, нейрофизиологик ва вестибулосоматик, кечикувчи реакция

THE ROLE OF BODY BALANCE STABILITY IN YOUNG TENNIS PLAYES

IN DEMONSTRATION OF REACTION TO A MOVING OBJECT

Nafisa Akhmedova Sherzod Pulatov Abdullo Azamatov

Senior Teacher Associate Professor Teacher

Uzbekistan State University of Physical Culture and Sports

nigoraxon_17@mail.ru

ABSTRACT

This article presents the results of research conducted in control and research groups on the role of body balance stability in young tennis players in demonstrating the accuracy of reaction to a moving object.

Keywords: body balance, agility, neurophysiological, delayed reaction

КИРИШ

2 ёки 4 уйинчи бахс олиб бораётган, волейболга нисбатан (6+6 уйинчи, 9х18 м майдон улчами) каттарок майдончада теннисчиларнинг уйин фаолияти тезкор хдракатланиш йуналишининг хдр тарафга йуналганлиги билан уйин хдракатларини амалга ошириш вактида ажралиб туради. Кучли ракобат шароитида фойдали натижа учун олиб боилаётган спорт учрашувлари куп

холларда 4-5 соатгача давом этади, бу эса кучли рухий ва жисмоний юкламалар билан боFлик. Бу вакт давомида спортчилар куп микдорда интилиш, тезланишлар, бурилиш ёки айланишларни аник максад сари техник-тактик усулларни амалга ошириш учун бажаришади.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Нейрофизиологик ва вестибулосоматик конуниятларга кура, бундай кескин узгарувчан тезкор харакатланиш, бурилиш ва айланишлар мувозанатни йукотиш ва харакатлар дискординацияси билан бирга содир буладиган чайкалишларни юзага келтиради(А.И.Яроцкий, А.Н.Ливицкий, !991; Н.А.Разсолов, 2006). К,атор муаллифларнинг спортнинг уйин турлари мисолидаги тадкикотларига кура, чизикли ва бурчак тезланишлари таъсирида юзага келадиган чайкалиш холатлари статик ва динамик мувозанатнинг йукотилишига, харакатларнинг дискординацияланиш холларига олиб келади, аммо максад сари йуналтирилган техник-тактик харакатларнинг таркибини бузмайди(В.П.Безверхов, 2008; А.А.Пулатов, 2016; А.А.Пулатов, 2017;, Ф.А.Пулатов, 2019). Ушбу муаллифларнинг фикрига кура, чайкалиш холатини нейтраллаш, мувозанатни саклаш реакция турFунлиги ва аник-максадли харакатларнинг ишончлилигини айланма юкламалар шароитида кутариш учун, вестибулосоматик функцияни бурчак тезланиш элементлари машклари воситалигида доимий шуFуллантириш керак.

Ёш спортчиларда харакат аниклигининг санаб утилган барча компонентларини интеграл тарзда такомиллаштиришга йуналтирилган ушбу машкларни адекват тарзда танлаш ва самарали фойдаланиш учун, харакатларни максадга кура аник бошкариш сенсомоторик марказларининг функциональ фаоллиги туFрисидаги маълумотларга эга булиш жуда фойдали.

Бундай маълумотларга эга булишга имкон берувчи, умумкабул килинган ва етарлича оддий услубий усуллардан бири- харакатланувчи объектга реакциядир.

МУХОКАМА

Ушбу ишда куйидаги максад олдинга сурилган- педагогик тажриба мобайнида ёш теннисчилардаги тана мувозанатини саклаш даражасининг ХОРга таъсир белгисини урганиш.

Тажрибага 24 нафар ёш шуFулланишни энди бошлаган теннисчилар жалб этилган булиб, улар 12 кишидан икки гурухга булинишган- назорат гурухи (НГ) ва тажриба гурухи (ТГ). Улар тажриба даврида БУСМ да кабул килинган одатий

дастур буйича шуFулланишди. ТГ машFулотлари мазмунига айланма юкламалар таъсири шароитида дифференцияланган харакатлар аниклигини такомиллаштиришга йуналтирилган махсуслашган ва махсуслашмаган машклар киритилди.

Ихтисослаштирилган машклар - турли текисиликларга урнатилган нишонга карата бажарилган аник теннис зарбалари (5дак.), аникликка бажарилган узатмалар (5 дак.), 1 м баландликка урнатилган халка оркали жуфтликдаги уйин (5 дак.). Ушбу машклар тананинг айлана харакатидан кейин олдинга 900 эгилган холатда - 10 маротаба кайтариб бажарилади, улар хар бир дакикадан кулланади.

Ихтисослаштирилганмаган машклар - х,ар куни эрталаб,утирган холатда ва олдинга 900 эгилган холатда, бошни унг ва чапга айлантириш - 15 мартадан; тик турган холатда ва танани олдинга 900 эгилган холатда танани унг ва чапга айлантириш - 15 мартадан бажарилади, айланиш машкларидан аввал ва кейин секундомерни кайд этилган белгида тухтатилади.

Тадкикотларнинг натижаларидан куринадики, тажрибадан аввал назорат ва тажриба гурухи аъзоларидаги ХОРнинг вактидан аввал ва ечикиш холатларидаги фарк кескин микдорга эга булмади.

Бирок, НГ даги болаларда тажрибадан сунг оддий шароитдаги ХОРда кечикувчи реакцияларнинг (66,7%) устун келиш тенденцияси кузатилди, вактидан аввалги реакциянинг киймати 33,3%ни ташкил этди, холос(1-расм).

Бунда, кузатиб йуналтиришсиз назорат гурухидаги болаларда тажрибаларгача вактидан авалги реакциянинг устунлиги-58,3% кузатилган булса, ХОРнинг кечикувчи реакция микдори -41,7% ни ташкил этди. К,айд этиш лозим, урганилаётган реакция типларининг бундай нисбати тажрибадан кейин хам, сакланиб колади.

Ёш теннисчиларда педагогик тажриба давридаги ХОРнинг кузатиб йуналтиришсиз намоён булиш динамикаси.

К,айд этилишича, ТГдаги ёш теннисчилардаги ХОР нафакат, оддий шароитда, балки кузатиб йуналтиришсиз хам, тажриба бошлангунча вактидан аввалги ва кечикувчи реакциларнинг баробар нисбати билан белгиланган(50 %).

Тажрибадан кейин хар икки шароитда ХОР улчанганда, кечикувчи харакаларнинг устунлиги кузатилган. Классик тасаввурларга кура, кечикувчи ва вактидан аввалги реакцияларнинг нисбати бош мия пустлоFидаги кУзFOлиш ва тормозланиш жараёнларининг нисбатига боFлик. Шундай хисоблаш кабул килинганки, тормозланиш жараёнининг нисбатан устун келиши вактидан

аввалги реакцияга олиб келади. Демак, бизнинг тадкикотларимизда кечикувчи реакциянинг устунлигини салбий фактор сифатида караб чикиш керак эмас.

НАТИЖАЛАР

ХОРнинг индивидуал вакт белгиларига кура, оддий шароитларда вактидан аввалги ва кечикувчи реакцияларнинг оралик диапазони берилган белгидан (0) 160 м/с гача етиб борган, вактидан аввалги реакциянинг умумий киймати300м/сон. ва кечикувчи реакциянинг микдори эса, 320 м/с ни ташкил этган. ХОРнинг кузатиб йуналтиришсиз диапазони 290 м/сон., бундаги вактидан аввалги умумий киймати 690 м/с, кечикувчи реакцияларнинг киймати- 540 м/с ни ташкил этган(1,2 жадвал). Тажрибадан кейин ХОР назорат гурухида кечикувчи харакатларнинг устунлиги билан белгиланди-66,7 %.

Кузатиб йуналтиришсиз утказилган шароитдаги ХОРнинг улчаниши аксинчи тасвирни кайд этди, яъни бу холатда вактидан аввалги реакциянинг юкори киймати билан ифодаланди(58,3%). Бундаги ХОР улчанганда, вактидан аввалги ва кечикувчи реакцияларнинг вакт диапозон чегаралари хдр икки шароитда хам, мос равишда 190 м/с ва 230 м/с ни ташкил этди.

Жадвал 1

Назорат гурухи ёш теннисчилари ХОР индивидуал курсаткичларининг

динамикаси

Тажрибагача Тажрибадан сунг

Синалувчилар Оддий Кузатиб Оддий Кузатиб

шароитда йуналтиришсиз шароитда йуналтиришсиз

1 2 3 4 5

Са.С. +5 -10 -7 +5

Ал.Н. +7 -7 +4 -9

Ми.М. -4 +4 -6 -7

Са.К. -9 +13 +4 -11

Ах.С. +3 +15 -8 -9

Ах.С. +6 -11 +7 +12

Ха.Ш. -5 -7 +3 -5

Ра.Н. -8 -12 +5 -8

Ра.Ж -4 -8 -7 +13

Бо.О. +6 -14 +11 +6

Ра.О. +2 +12 +6 +7

Жу.Э. +3 +10 +2 -11

Academic Research, Uzbekistan 337 www.ares.uz

- 300 690 280 600

+ 320 540 420 430

Min-"-" 4 7 6 5

Max-"-" 9 14 8 11

Min-"+" 2 4 2 5

Max-"+" 7 15 11 12

Диапазон 160 290 190 230

Куринадики, кайд этилаётган реакция типларининг таркалиш диапазони тажрибалар бошланишида олинган бундай маълумотлардан кам фарк килади. Бирок, вактидан аввалги ва кечикувчи реакцияларнинг биргаликдаги вактлар йиFиндиси ХОРнинг биринчи бор улчангандаги киймати , албатта катта булиб, у 280 м/сон. ва 420 м/сон. микдорга тенг булди. Аммо, ХОР кузатиб йуналтиришсиз улчанганда бу кийматлар янада ортди- 600м/сон, ва 430 м/сон.

Тажриба гурухидаги болалардаги ХОРнинг аниклиги куйидаги динамика билан белгиланди: тажрибаларгача вактидан аввалги ва кечикувчи реакцияларнинг вактлари йиFиндиси мос равишда -430 м/сон. ва 440 м/сон.; тажрибалар охирида эса, - 210 м/сон. ва 140 м/сон.ни ташкил этди. Бунда ХОР кузатиб йуналтиришсиз вактидан аввалги ва кечикувчи реакциялар вактлари йотиндисининг яхшиланиш анъанасига эга булди: тажрибагача - 650 м/сон. ва 600 м/сон.; кейин эса - 180 м/сон. ва 290 м/сон.(жадв.2).

Жадвал 2

Тажриба гуру^и ёш теннисчилари ХОР индивидуал курсаткичларининг

динамикаси

Синалувчилар Тажрибагача Тажрибадан сунг

Оддий шароитда Кузатиб йуналтиришсиз Оддий шароитда Кузатиб йуналтиришсиз

1 2 3 4 5

За.Ф. -6 -13 -5 +5

Ха.Ш. -7 -8 -4 +4

Са.Р. +4 +12 -6 +3

Шо.А. +8 +7 -4 -6

Ха.Ш. +10 -15 +3 -4

Ша.Ш. -7 +9 0 +5

Са.А. -3 12 +4 +6

Xa.A. -9 +14 0 -4

Xo.A. +7 -9 -2 +3

3p.H. +5 -11 +3 +1

A..C. +10 +6 0 -4

Ca.A. -11 -9 +4 +4

- 430 650 210 180

+ 440 600 140 290

Min-"-" 3 8 2 4

Max-"-" 11 15 6 6

Min-"+" 4 6 2 1

Max-"+" 10 14 4 6

^uana3oH 210 290 100 120

XYtfOCA

KemupunraH XOPHuHr KypcaTKuH^apu ryBox.uK SepaguKu, em TeHHHCHH^apHHHr Ta^puöa rypyxuga negaroruK Ta^puöaHuHr oxupura Ke.uö, Ba^TugaH aBBa.ru Ba KenuKyBHu pea^u^nap Ba^T y^HaM^apHHHHr 6epu.raH 6e.rura HHCÖaTaH akko. ^KHH^amyBH cogup Sy.agu. KypuHaguKu, Ta^puöa gaBoMuga кoopgннaцнoн KOÖH^HaT^apHH puBo^naHTupum BocuTacu cu^aTuga Maxcyc.amraH Ba Maxcyc.amMaraH Mam^apHu Ky..am XOP aHH^^uruHUHr HaMoeH SynumugaH öeBOCHTa paFSaraaffrapyBHu Tatcup KypcaTgu. ycumra tomoh y3rapum Ta^puöa rypyxugaru öo.a.apga XOP KypcaTKHH^apuga x,aM, Ky3aTH^gu, öy эca Ba^TugaH aBBa.ru Ba KenuKyBHH pea^u^nap MH^gopufi Ba Ba^T ymaM.rapHHHHr э..eктpceкyнgoмep aHHK 6e.rHCHra(Hy.b) HucöaTaH ^KHH.amyBura ryBox.uK öepagu.

Ta^puöa rypyxugaru öo.a.apga BecTHÖy.ap annapaTHH gouMHH myFy..aHTupum öup Tapa^gaH XOP Mat.yMOT.apura Kypa, xapaKaT pea^ufl^apu gн$$epeнцнfl.aннm aHHK.uruHHHr opTumura caöaö 6y.gu, öom^a Tapa^gaH эca, öypu.Hm Ba öomHu, TaHaHu Typ.u TeKucuKnapga afi^aHTupum Kaöu Mam^.ap Ta^puöa oxupura Ke.uö, BecTuSyrap pea^ufl^apHuHr TypFyH.uK gapa^acu opTumu öu.aH Ky3aTu.gu. EyHga, ycum Mu^gopu 33,42 coh. hu TamKu. этgн, öy xo.aT, x,ap Tapa^.aMa aö.aHMa Te3.aHum 6e.rucura эгa ^aKTop.ap Tatcupura TaHa MyBO3aHaT ^yH^uacu TypFyH.uruHuHr ^KKO. opTumura ryBox.uK öepagu. MamFy.OT.ap ogguS gacTyp SySuna, afi.aHMa roKnaManapcro o.uö öopu.raH Ha3opaT rypyxugaru öo.a.apga эca, BecTuöy.ap annapaT TypFyH.uru ycumu 1,09 coh.hu TamKu. этgн.

REFERENCES

1. Безверхов В.П. (2008).Теннис. Методика совершенствования юнкх квалифицированных теннисистов 12-16 лет. - Т.: Lider Press, 150.

2. Разсолов Н.А. (2006). Руководство по авиационной медицине: Федеральное агентство по здравоохранению и социальному развитию. - М.: Экон-Информ, 592.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

3. Яроцкий А.И. Ливицкий А.Н. (1991). Проприцетивная и вестибулярная афферентация как доминирующие звенья эмоционального системогинеза в регуляции пространственной эволюции человека //Эмоции человека и современность / Под.общ.ред. д.м.н проф. А.И.Яроцкого. - Т., 221-231.

4. Пулатов.А.А. 2017.

5. Пулатов А.А., Пулатов Ф.А. (2016). Значимость симметризации право и левосторонных двигательных функций в спорте и профессиональной деятельности. //Болалар спортини ривожлантиришнинг долзарб масалалари: Республика илмий -амалий конференцияси маколалари туплами. 1 кисм. Т.: 120122.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.