Научная статья на тему 'ЁШ АВЛОДНИНГ МАЪНАВИЙ ТАРБИЯСИДА МУСИҚА САНЪАТИНИНГ ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ'

ЁШ АВЛОДНИНГ МАЪНАВИЙ ТАРБИЯСИДА МУСИҚА САНЪАТИНИНГ ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
68
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Мумтоз мусиқа / мақом / шашмақом / Маддохон / меҳтар / жадид. / Music mumtaz / maqom / shashmaqom / maddokhan / mehtar / jadid.

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Каримов, Абдулхай Турсунович

Мазкур мақолада ўзбек мусиқа санъатининг ўтмишда ва ҳозирги кунда халқимизнинг маънавий савиясини оширишдаги аҳамияти ва ўзбек мусиқа маданиятинишаклланиш жараёнлари илмий асослаб берилади. Мақолада ўтмишдаги мусиқий ижрочилик аньаналарини тиклаш,уларни замонавий шаклда сақлаб қолиш ўзбек миллий мусиқа асарлари ва созларини хорижий мамлакатларда намойиш этиш халқ манавий меросини асраб авайлаш ва келгуси авлодларга етказиш жамият хаётида мусиқа маданиятининг тутган ўрнини тахлил этиш асосий вазифа ҳисобланади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE AND SIGNIFICANCE OF THE ART OF MUSIC IN THE SPIRITUAL EDUCATION OF THE YOUNG GENERATION

This article scientifically substantiates the importance of the Uzbek musical art in the past and present in raising the spiritual level of our people and the processes of formation of the Uzbek musical culture. In the article, the main task is to restore the musical performing traditions of the past, preserve them in their modern form, present Uzbek national musical works and lyrics in foreign countries, preserve the spiritual heritage of the people and transfer it. future generations, to analyze the place of musical culture in the life of society.

Текст научной работы на тему «ЁШ АВЛОДНИНГ МАЪНАВИЙ ТАРБИЯСИДА МУСИҚА САНЪАТИНИНГ ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

ЁШ АВЛОДНИНГ МАЪНАВИЙ ТАРБИЯСИДА МУСЩА САНЪАТИНИНГ УРНИ ВА АХДМИЯТИ

Каримов Абдулхай Турсунович

ФарFOна давлат университети "Санъатшунослик"факултети доценти

АННОТАЦИЯ

Мазкур мацолада узбек мусица санъатининг утмишда ва уозирги кунда халцимизнинг маънавий савиясини оширишдаги ауамияти ва узбек мусица маданиятинишаклланиш жараёнлари илмий асослаб берилади. Мацолада утмишдаги мусиций ижрочилик аньаналарини тиклаш,уларни замонавий шаклда сацлаб цолиш узбек миллий мусица асарлари ва созларини хорижий мамлакатларда намойиш этиш халц манавий меросини асраб авайлаш ва келгуси авлодларга етказиш жамият хаётида мусица маданиятининг тутган урнини тахлил этиш асосий вазифа уисобланади.

Калит сузлар: Мумтоз мусица, мацом, шашмацом, Маддохон, меутар, жадид.

This article scientifically substantiates the importance of the Uzbek musical art in the past and present in raising the spiritual level of our people and the processes of formation of the Uzbek musical culture. In the article, the main task is to restore the musical performing traditions of the past, preserve them in their modern form, present Uzbek national musical works and lyrics in foreign countries, preserve the spiritual heritage of the people and transfer it. future generations, to analyze the place of musical culture in the life of society.

Keywords: Music mumtaz, maqom, shashmaqom, maddokhan, mehtar, jadid.

Бугунги кунда Узбекистонда мусица санъати ва маданиятини янада ривожлантиришда учун янги имкониятлар яратилди. Мусина маданиятининг турли йуналишлари буйича ёш истеъдодларни излаб топиш, уларнинг ижодий фаолиятини юксалтириш юзасидан Fамхурлик килиш мухим ахамиятга молик вазифалардан бирига айланди. Халкимизнинг маънавий савиясини ошириш, ёш авлодни юксак инсоний Fоялар, она Ватанга мехр ва садокат рухида тарбиялаш, миллий ва умуминсоний кадриятлар асосида камол топтиришда мусика санъатининг урни ва ахамияти бекиёсдир. Зеро, утмишдаги мусикий ижрочилик анъаналарини тиклаш, замонавий шароитларда саклаб колиш, узбек миллий мусикий асарлари ва созларини хорижий мамлакатларда намойиш этиш, мусика таълимида янги анъаналарни таркиб топтириш, халк маънавий меросини асраб-

ABSTRACT

КИРИШ

авайлаш ва келгуси авлодларга етказиш, жамият хаётида мусика маданиятининг тутган урнини тахлил этиш долзарб вазифа хисобланади.

Мусика маданияти тарихи мавзусига доир совет даврида яратилган асарлар кулами нихоятда кенгдир. Улар орасида узбек халк мусикаси тарихини урганишда Бекжон Рахмон уFли ва Мухаммад Юсуф Девонзода (Харратов)нинг 1925 йил Москвада араб алифбосида нашр этилган Хоразм мусикий тарихчаси рисоласи мухим ахамиятга эга. Ушбу рисолада Хоразм мусикачилари ижоди, Хива хонлиги худудига Шашмакомнинг кириб келиши, Мухаммад Рахимхон Ферузнинг мусика санъатини ривожлантириш борасидаги харакатлари хакида кимматли маълумотлар берилган.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Узбек миллий мусика маданияти тарихини урганишда Абдурауф Фитратнинг хиссаси салмокли булиб, муаллифнинг мазкур масалага баFишланган асар ва маколаларида узбек мумтоз мусикаси, унинг услублари ва уларнинг турк, араб, форс мусикаларидан фарки, Шарк мусикаси назарияси ва унинг асослари туFрисидаги тахлилий фикр-мулохазалари баён этилган.

Узбек миллий мусика санъати узок тарихий йулни босиб утди. Хусусан, XIX аср охири - ХХ аср бошларида кулами, ижро йуллари, шакллари, мураккаблигига караб анъанавий мусика санъати профессионал мусика асарлари (маком, катта ашула, достончилик) ва халк куйларига (лапар, ялла, кушик, ашула) булинган. Шу боис, бу даврда узбек халки мусика санъати намояндалари фаолияти икки йуналишда ривожланишда давом этган: биринчиси - зодагонлар ва хукмдорларга хизмат курсатувчи сарой мусикачилари, иккинчиси - оддий халкка хизмат курсатган санъаткорлар. Ушбу омил туфайли узбек мусикаси мумтоз мусика ва халк кушикларига ажралган, деган тахмин хам мавжуд. Мумтоз мусика намуналари асосан етук хофиз, созанда ва бастакорлар томонидан яратилиб, узининг жанрлари ва ижро анъаналари мураккаблиги туфайли макомчилик санъати ва достончилик ижро услублари, мактаблари билан ажралиб туради.

Макомлар Шарк халкларининг жуда кадим замонлардан мавжуд булган мусика жанрларидан бири сифатида мусика меросида жуда мухим уринни эгаллайди. Анъанавий мусика санъатининг макомчилик йуналиши Бухоро-Самарканд, ФарFOна-Тошкент хамда Хоразмда кенг ривож топди.

Бухоро амири саройида макомларга жуда катта кизикиш билан каралган. Амир Саид Олимхон маком мусикасини кадрлаб, узи хам дутор чалишни яхши билган ва Шашмаком куйларини ижро этган. Амирликда халк мусикачилари орасидан иктидорли болалар танлаб олиниб, тажрибали мусикачилар кулига

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

топширилган. Масалан, Бухоронинг машхур маком усталари Уста Шоди Азизов, Бобокул Файзуллаев, Шохназар Сохибов кабилар сарой мусикачилари кулида таълим-тарбия олганлар.

Бухоро мусикачилари алохида мавзе ва кучаларда истикомат килиб, уларнинг яшаш манзили "Маддохон" деб юритилган. Х,атто, мусикачилар-нинг факат узлари тушунадиган гаплашиш тили булган. Бу даврда мохир созанда "мехтар" деб аталган.

Тошкент ва ФарFOна водийсида хам мумтоз мусиканинг маълум вариантлари юзага келди. Ушбу йуналиш асосан катта ашула йулларидан иборат. Ашурали Х,офиз, Мирза Косим Х,офиз, Муминжон Х,офиз, Муйдин Х,ожи, Беркинбой Файзиев, Мулла Туйчи Тошмухаммедов, Ганижон Мирзаев, Журахон Султонов, Маъмуржон Узоков, ТурFун Каримовлар халк орасида танилган. ФарFOна водийсида махаллий ижрочилик мактаблари хам кенг таркалиб, улар орасида айникса, Кукон, МарFилон, Бешарик каби ижрочилик мактаблари машхур эди.

XIX аср охири - ХХ аср бошларида Хоразм вохаси узбек мусика санъатида узининг ижрочилик ва хонандалик анъаналари билан анча машхур булган. Вохада маком ижрочилиги достон йуллари, халк оммавий кушиклари уз йуналишлари доирасида ривожланган. Бу даврда Хоразмда Комил Хоразмий, Мирзо, Мухаммад Рахимхон Феруз, Ниёзжон Хужа каби машхур бастакорлар ижод килган эди. Комил Хоразмий Хоразм танбур нота чизотини яратди. Урта Осиёда XIX аср охири - ХХ аср бошларида мусикачилар, хусусан, карнайчи, сурнайчи, ноFорачилар, актёрлик хунари жуда кадрланган.

Туркистонда Европа мусика маданияти тарFиботида В. В. Лейсек, Н. Н. Миронов, В. А. Успенский, С. И. Вансовская, В. И. Михалек каби машхур мусика билимдонлари жуда катта роль уйнаганлар. 1902 йили Тошкентда Чайковскийнинг "Евгений Онегин" операси, Глинканинг "Иван Сусанин" операларидан парчалар куйилган.

1904 йил бошида Тошкентда В.И.Михалек рахбарлигидаги "Симфония ва камера мусикаси хаваскорлари тугараги" ташкил этилган. Тугарак базасида 30 кишидан иборат оркестр жамоаси тузилиб, улар рус ва Европа классикларининг асарларини мохирона ижро этганлар. Айни пайтда нафакат Тошкент шахрида, балки Туркистоннинг ФарFOна, Андижон, Самарканд каби шахарларида хам рус мусикачилари томонидан мусика хаваскорлик тугараклари оркестр жамоаларини тузишга эътибор каратилган.

Мусикашунос-этнограф олим В.Успенский ва В.М.Беляевлар биринчи-лар каторида узбек мусика маданияти тарихини тадкик этишга киришганлар. Улар

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

узбек мумтоз мусика санъати ва унинг узига хос жихатлари, улкада мусиканинг тутган урни, мусика созлари хусусида нихоятда бой маълумот-ларни туплаб, нашр эттирган эдилар.

ХХ аср бошларида Туркистоннинг деярли барча шахарларида жадидларнинг хаваскорлик тугараклари ва театрлари ташкил топди. 1911-1917 йиллар давомида 20 га якин пьесалар ёзилган. К.Нусратиллаевнинг "Туй", А.К,одирийнинг "Бахтсиз куёв", Хужа Муиннинг "Эски ва янги мактаб", А.Бодрининг "Ахмок" пьесалари шу даврда яратилган.

ХУЛОСА

XIX асрнинг охири ва ХХ аср бошларида Туркистон, Бухоро амирлиги ва Хива хонлигида мусика санъатида жиддий узгаришлар ва янгиланишлар юз берди. Европалик мусика билимдонлари Бухоро амирлиги ва Хива хонлигида мумтоз мусика ва халк OFзаки намуналарини урганиш ва уларни ноталаштириш, халк мусика чолFуларини туплашга эътибор каратди. Туркистон шахарларида мусикий жамиятлар тузилиб, хаваскорлар жалб этилди. Рус мусика билимдонлари томонидан узбек халк кушикларини урганилиши, уларнинг ноталаштирилиши, хориж матбуотида нашр эттирилиши каби холатлар уз даврида мусика санъатининг ривожига хисса Хуллас, XIX асрнинг охири ва ХХ аср бошларида Туркистон, Бухоро амирлиги ва Хива хонлигида мусика санъатида жиддий узгаришлар ва янгиланишлар юз берди. Европалик мусика билимдонлари Бухоро амирлиги ва Хива хонлигида мумтоз мусика ва халк OFзаки намуналарини урганиш ва уларни ноталаштириш, халк мусика чолFуларини туплашга эътибор каратди. Туркистон шахарларида мусикий жамиятлар тузилиб, хаваскорлар жалб этилди. Рус мусика билимдонлари томонидан узбек халк кушикларини урганилиши, уларнинг ноталаштирилиши, хориж матбуотида нашр эттирилиши каби холатлар уз даврида мусика санъатининг ривожига хисса кушди. Айни пайтда, Бухоро ва Хоразм худудида узбек мусика санъати анъаналарини саклаб колиш учун зарурий чора-тадбирларнинг олиб борилиши узбек мумтоз мусикаси анъаналарининг ривожланишига хизмат килди.

REFERENCES

1. Узбекистан Республикаси Президентининг 2017 йил 15 августдаги "Узбекистон композиторлари ва бастакорлари уюшмаси фаолиятини ташкил этиш туFрисида"ги ПК,-3212-сонликарори (Электрон ресурс) // www.uza.uz.

2. Бекжон Рахмон уFли ва Мухаммад Юсуф Девонзода (Харратов). Хоразм мусикий тарихчаси (араб алифбосида). - Москва, 1925.

3. Фитрат А. Узбек классик мусикаси ва унинг тарихи (араб алифбосида). -Самарканд -Тошкент, 1927. - 80 б.; Фитрат А. Узбек мусикаси т^рисида // Аланга, 1928, № 2.

4. Nurmamatovich, S. T. (2021). Theoretical of national music culture fundamentals.

5. Шокиров, Т. Н. (2022). АБУ НАСР ФОРОБИЙНИНГ МУСЩА ИЛМИГА КУШГАН ХИССАСИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(10-2), 353-359.

6. Shakirov, T. N. (2022). SUCCESSION IS THE MAIN PRINCIPLE OF DEVELOPMENT OF NATIONAL MUSIC CULTURE. Oriental Journal of Social Sciences, 2(06), 1-10.

7. Шокиров, Т. Н. (2022). МИЛЛИЙ МУСЩА МАДАНИЯТИ ВА УНИНГ РИВОЖЛАНИШ ИСТИКБОЛЛАРИ (фольклор, достончилик, маком мисолида). Science and innovation, 1(C3), 31-38.

8. Nurmuhamedjanov, A., & Rustamov, I. (2022). YOSHLARNING IJTIMOIY FAOLLIGIDA MADANIYAT VA SAN'AT MUASSASALARIDAGI TO'GARAKLARNING O'RNI. Science and innovation, 1(C2), 48-50.

9. Маннопов, С., & Сулейманова, Д. К. (2019). Музыкальное наследие узбекского народа. Проблемы современной науки и образования, (10 (143)), 8284.

10. Nurmuhamedjanov, A., & Rustamov, I. (2022). THE ROLE OF CLUBS IN CULTURAL AND ART INSTITUTIONS IN THE SOCIAL ACTIVITY OF YOUNG PEOPLE. Science and Innovation, 1(2), 48-50.

11. Нурмухдмеджанов, А. (2022). ЁШЛАР ИЖТИМОИЙ ФАОЛЛИГИНИ ОШИРИШДА БУШ ВАКТДАН ФОЙДАЛАНИШ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(10-2), 442-446.

12. Нурмухамеджанов, А., & Султанов, А. Р. (2020). УЗБЕКСКОЕ МУЗЫКАЛЬНОЕ ИСКУССТВО И КУЛЬТУРА ПО ВОПРОСАМ ФОРМИРОВАНИЯ. In ФИЛОСОФИЯ ИННОВАЦИЙ И СОЦИОЛОГИЯ БУДУЩЕГО В ПРОСТРАНСТВЕ КУЛЬТУРЫ: НАУЧНЫЙ ДИАЛОГ (pp. 257261).

13. Tursinovich, A. K., & Abdullayevich, A. E. (2022, June). MILLIY-AN'ANAVIY MUSIQIY CHOLG'U SOZLARINING TASNIFI. In Archive of Conferences (pp. 245-248).

14. Karimov, A. (2022). O'ZBEK MUMTOZ MUSIQASINING UMUMNAZARIY ASOSLARI. Science and innovation, 1(C6), 317-322.

15. Karimov, A. (2022). GENERAL FUNDAMENTALS OF UZBEK CLASSICAL MUSIC. Science and Innovation, 1(6), 317-322.

16. Karimov, A. (2022). GENERAL FUNDAMENTALS OF UZBEK CLASSICAL MUSIC. Science and Innovation, 1(6), 317-322.

17. Исаков, У. Т. (2022). УЗБЕК МУСИКД МАДАНИЯТИ РИВОЖЛАНИШ ЖАРАЁНЛАРИНИНГ НАЗАРИЙ-МЕТОДОЛОГИК АСОСЛАРИ, МАНБАЛАРИ ХАМДА УНИ УРГАНИШНИНГ А^АМИЯТИ. Science and innovation, 1(1), 625-636.

18. Tokhtasinovich, I. U., & Abdumutalibovich, O. R. (2022). The Influence of Music Culture on The Peoples of Central Asia in The Development of Uzbek Music Culture. Eurasian Journal of Humanities and Social Sciences, 5, 70-73.

19. Shohida, S. (2014). The role of the older generation in the education of young people. Austrian Journal of Humanities and Social Sciences, (11-12), 178-180.

20. Ataboyeva, S., & Ergashev, A. (2023). THE PLACE OF NATIONAL INSTRUMENTS IN THE ART OF MUSICIANS. Science and innovation, 2(C1), 38-41.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.