Научная статья на тему 'ЁШ АВЛОДНИНГ МАЪНАВИЙ –АХЛОҚИЙ КАМОЛОТИДА ГЕНДЕР ТЕНГЛИК РАҲИМАХОНИМ МАЗОХИДОВА ТИМСОЛИДА САНЪАТКОР ХОТИРАСИ'

ЁШ АВЛОДНИНГ МАЪНАВИЙ –АХЛОҚИЙ КАМОЛОТИДА ГЕНДЕР ТЕНГЛИК РАҲИМАХОНИМ МАЗОХИДОВА ТИМСОЛИДА САНЪАТКОР ХОТИРАСИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
57
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Лапар / алла / фольклёр / этнографик / ансабл / гендер тенглик . / Lapar / alla / folklore / ethnographic / ensemble / gender equality.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — I. Qirg'Izov, O. Imomova

Мақолада гендер тенглик аёл хофиза Ўзбекистон халқ артисти меҳнат шуҳрат ордени сохибаси Раҳимахоним Мазохидованинг ижро маҳорати, ижодкорнинг ижод махсули ва унинг издошлари хақида фикр юритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

GENDER EQUALITY IN SPIRITUAL AND MORAL DEVELOPMENT IN MEMORY OF THE YOUNG GENERATION RAKHIMACHONIM MAZOKHIDOV

The article discusses the performance skills of the woman khafiza, People's Artist of Uzbekistan, holder of the Order of Labor Fame, Rahimakhanim Mazhodova, the creative product of the artist and her followers.

Текст научной работы на тему «ЁШ АВЛОДНИНГ МАЪНАВИЙ –АХЛОҚИЙ КАМОЛОТИДА ГЕНДЕР ТЕНГЛИК РАҲИМАХОНИМ МАЗОХИДОВА ТИМСОЛИДА САНЪАТКОР ХОТИРАСИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ЁШ АВЛОДНИНГ МАЪНАВИЙ -АХЛОЦИЙ КАМОЛОТИДА ГЕНДЕР ТЕНГЛИК РА^ИМАХОНИМ МАЗОХИДОВА ТИМСОЛИДА

САНЪАТКОР ХОТИРАСИ Имямин Киргизов

Фаргона давлат университети даценти Имомова Одинахон

Фаргона давлат университети 2 курс магистранти https://doi.org/10.5281/zenodo.7260004

Аннатация. Мацолада гендер тенглик аёл хофиза Узбекистон халц артисти меунат шуурат ордени сохибаси Рауимахоним Мазохидованинг ижро мауорати, ижодкорнинг ижод махсули ва унинг издошлари хацида фикр юритилади.

Калит сузлар : Лапар, алла, фольклёр, этнографик, ансабл, гендер тенглик .

ГЕНДЕРНОЕ РАВЕНСТВО В ДУХОВНО-НРАВСТВЕННОМ РАЗВИТИИ ПАМЯТИ МОЛОДОГО ПОКОЛЕНИЯ РАХИМАХОНИМ МАЗОХИДОВОЙ

Аннотация. В статье рассматривается исполнительское мастерство хафизы, народной артистки Узбекистана, кавалера ордена Трудовой Славы Рахимаханум Мажодовой, творчество артистки и ее последователей.

Ключевые слова: Лапар, алла, фольклор, этнографический ансамбль, равенство полов.

GENDER EQUALITY IN SPIRITUAL AND MORAL DEVELOPMENT IN MEMORY OF THE YOUNG GENERATION RAKHIMACHONIM MAZOKHIDOV

Absrtact. The article discusses the performance skills of the woman khafiza, People's Artist of Uzbekistan, holder of the Order of Labor Fame, Rahimakhanim Mazhodova, the creative product of the artist and her followers.

Keywords: Lapar, alla, folklore, ethnographic, ensemble, gender equality.

КИРИШ

Сен муътабар она, меури ягона, Сен опам, синглимсан, гузал дурдона. Сен гулдай нозиксан маъсума уаёл, Дунёнинг бешиги бу сенсан АЁЛ!

Аёл — жамият гултожи, борлик кузгуси, миллат тарбиячисидир. Унинг мехр-мухаббати навнихолларни, эртамиз эгаларининг униб-усишига, камол топишига сабаб булади.

Аёл бахтли булса, жамият бахтли булади.

Хотин-кизларни эъзозлаган, кадрлаган юртнинг эса бугуни ва эртаси шубхасиз фаровондир!

Бугунги кунда хам хукуматимиз томонидан хотин-кизларнинг хукук ва манфаатларини таъминлаш, жамиятда кадрини ва каддини кутариш максадида катор ишлар амалга оширилмокда.

Бу хайрли ишларнинг самарасини эса барча опа-сингилларимиз уз хаётлари, умр йуллари давомида хис этишмокда.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Шу билан бирга курсатилаётган мех,р-мух,аббатни юксак бах,олаб, барча сохдларда уз билим ва салох,иятларини курсатмокда, жах,он ареналарида давлатимиз байрогини янада баланд тутмокда, ер юзидаги энг машхур, йирик компанияларда мех,нат килиб, узбекларнинг салох,иятини намойиш килмокда.

Албатта, келажаги буюк, эртаси фаровон булишини истаган халк миллат давомчиларини кай сох,а вакили булмасин кунгли тинч, хдёти фаровон булиши учун харакат килади, муносиб турмуш кечиришлари учун шароит яратади. ^уконди Латифда уз кушиклари билан халкимизни хушнуд килиб келаётган Рахимахоним издошлари булмиш " ^укон ёр-ёри " фальклёр этнографик халк ансамбли жамоаси шулар

жумласидандир.

Аёл зоти чиндан х,ам уз тимсолида гузаллик ва нафосат, эзгулик ва фидоийлик каби олийжаноб инсоний фазилатларни мужассам этганига яна ва яна бир бор ишонч х,осил киламиз.

Аёл-борлик кузгуси. Унинг нафис гузаллиги оламни чарогон этади, чунки унинг нияти пок, узи пок. Барчамизга аёнки, оналарни, аёл зотини эъзозлаш эл-юртимиз учун азал-азалдан эзгу кадрият булиб келган. Биз мех,р-мух,аббат ва одамийликнинг илк сабокларини азиз оналаримиздан, уларнинг бешигимиз узра парвона булиб айтган алла охднгларидан оламиз. Миллий куй -кушикларимиздан бири булмиш: "Алла" Узбекистон халк артисти Рахимахоним Мазохидова алласи бунинг ёркин тимсоли була олади.

Алла - бешик кушиги булиб, бола тугилгандан то бешикдан чиккунча айтилган. Яна у халк огзаки ижоди намуналарида хам кенг куйланган. Болани йургаклаш, бешикка солиш, ухлатиш, уйгонган болани йургакдан ечиб олиш сингари машгулотлар куйлар, чиройли охангдор сузлар билан безалган булади. Бундай дилни эркаловчи кушиклар болага хам хуш ёккан. Ана шу шеърий тукималар турли вокеаларга, айрим маросимларга боглаб айтилган бу кушикни алла кушиклари дейишган.

Алла айтай, жоним болам, цулоц солгин, алла Ширин аллам тинглаб аста, ухлаб колгин, алла

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Ky3napuma moMsaH cyesa xaüpoH ÖynMa, anna-H EaxmuMsa ceH Kamma öynsuH, xa30H ÖynMa, anna HcmuKÖonum nopnoK ceHUHS, wawwusuHaM, anna-H EaxmuMsa ceH Kamma öynsuH, xa30H ÖynMa, anna CeesaHUMÖaH eösopuMcaH, onmuH Ky3uM, anna-e MeH mypnuKÖaü myKunMasuH, Kypap Ky3uM, anna Anna, anna, anna-e

^apxaKHKaT, 6h3 xaeTHMH3 Ma3MyHH öynraH ceBru Ba cagoKaT , Mexp -MyxaööaT, Ha30KaT Ba naTO^aT Kaöu энг ho3hk, cupnu TyÖFynapHH .SpaTraHHMH3HHHr öeKuec My^roacu öynMum aen 30thch3 acno Taca^yp этa onMaÖMH3.

TA^H^OT MATEPHA.MAPH BA METO^O^OrHACH

Äen geraHga Ky3 onguMH3ra энг aBBano MytTaöap OHaMH3, Kagpnu öyBH^oHnapHMro, MyHHC ona-cuHrunnapuMro Kenagu.

Ynapra Kama эtтн6oр, FaMxypnuK KuncaK, KyBoHTupumra ypyHcaK öapuöup o3gup. HyHKH, MaHa my aennap gyHega AHrugaH-aHru naKanoK hhfhch эmнтнпнmнгa caöaö öynaeTraH 3oTnapgup.

GyHega myHgaM 6up 3OT öopKH, yHH xap KyHH эtзoзпacaк xaM, gunnapuHH xymHyg Kunumra ypyHcaK xaM yHHHr xaKKHHH ago этa onMaÖMH3. Ey MytTaöap 3OT- oHagup.

MyKaggac hc.om guHHMH3ga OHara axmanHK Kunum öopacuga «yga Kyn öyMpyKnap Ba OHaHH gunuHH oFpHTMacnHK xaKuga KynruHa KaÖTapuK^ap MaB^yggup. EupruHa muco. Ke^TupaMH3.

Ännox, Taono «Hcpo» cypacuHHHr 23-o^Tuga MapxaMaT kh.h6 afrragu:

«Po66uHrH3 $aKaT YHHHr YsuraruHa uöogaT KunumuHrroHH Ba oTa-oHara axmunuK KunumHH aMp этgн. Ärap xy3ypuHrga ynapHHHr öupnapu eKH HKKoBnapu xaM KeKcanuKKa eTcanap, 6ac, ynapra «y$$»geMa, ynapra o3op öepMa Ba ynapra axmu cy3 aftr!»

Ey «yM^aHHHr «y$» cy3ura öof.hk hkkh xun MatHocu 6op. EupuHHH MatHocu — oTa-oHara eMoH cy3 aÖTHÖ, öexypMaT KunMa, geraHH öynca, hkkhhhh MatHocu— oTa-oHaHr onguga «y$» geMa, ynap, öonaM OFup xonra Tymuögu, geö o3op.naHagu.nap, geraHugup.

«...ynapra o3op öepMa Ba ynapra axmu cy3 aml»

OTa-oHaHrra xen 6up o3opHH paBo KypMa! ^aHgaM axmu cy3 öynca, ymaHH oTa-oHaHrra

paBo Kyp!

Pacynynnox (c.a.B.) xaM oTa-oHara axmunuK Kunumra Kyn 6opa öyroprannap. EyHgaH TamKapu 6up Hena xagucnapga oHaHHHr xaKKH oTaHHHr xaKKura KaparaHga KynpoK экaнннн xaM aÖTraHnap.

Eax3 höh XaKHMgaH phboat KunuHagu:

«E, Pacynynnox, KHMra axmunuK KunaH?»,-gegHM.

«OHaHrra»,-gegunap.

«CyHrpa KHMra?»,-geguM.

«OHaHrra», - gegunap.

«CyHrpa KHMra?» — geguM.

«OHaHrra», - gegunap.

«CyHrpa KHMra?» - geguM.

«OTaHra Ba cyHr «khh öynraH KapuHgomnapuHrra », - gegunap»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Мана шу хадиси шаърифда Расули Акрам алайхиссолату вассалом «Кимга яхшилик килай?» деб сураган сахобийга кетма-кет уч марта «Онангга яхшилик кил» деб туриб, туртинчисида «Отангга» дейишларидан уламоларимиз хукм чикариб: «Онанинг хакки отаникига нисбатан уч марта юкори туради», дейишади.

Ушбу хадиси шарифдан олинадиган фойдалар куйидагилардан иборат:

1.Фарзанднинг яхшилик килишига энг сазовор шахс она экани.

2.Фарзанднинг яхшилик килишига онадан кейин энг сазовор шахс ота экани.

З.Онанинг хакки отаникидан уч марта куп экани.

Чунки, она боланинг дунёга келишида, униб -усишида жуда катта машаккат чеккан зот булади. Хомиладорликнинг барча машаккатларини онанинг узи тортади. Кунгил айниш, бехол булиш, заифлашиш, болани коринда кутариб юриш ва шунга ухшаш бошка хомиладорликка оид машаккатларга она дучор булади. Тугиш машаккатлари, тулгок кийинчиликлари онанинг улимни буйнига олганига далилдир. Баъзи оналар айни тугиш жараёнида халок булишларининг узи барчага онанинг хакки отаникидан нима учун устин куйилганини билиб олишга ёрдам бериши керак.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Болани эмизиш, уни ювиб-тараш, кечалари уйкудан колиб бола учун машаккат тортиш ва шунга ухшаган ишларнинг барчасини она уз зиммасига олади.

У шундай бир зотки дуоларида узини унутиши мумкин аммо хеч качон фарзандларини унутмайди.

Шу билан бирга, онанинг мунислиги, муштипарлиги, жисм нозиклиги, кунгил нозиклиги ва бошка тарафлари хам бор. Улар оталарга нисбатан ёрдамга, яхшиликка, иноятга, лутфга, мархаматга купрок, мухтожлиги учун хам, уларга ортикрок, даражада эхтиром курсатиш зарур.

Пайгамбаримиз Расулуллох (с.а.в.): видолашув хутбаларида умматларини уч нарсадан огох этиб, шундай дедилар: "Намоз, намоз, намозга диккат килинг, унга хеч хам бепарво булманг! "^ул остингиздагиларга кучлари етмайдиган вазифаларни юкламанг! Хотинларнинг хакларини хурмат килинглар, мен бу хусусда Аллохдан куркишингизни тавсия этаман. Хотинларнинг хаки масаласида Аллохдан куркинглар! Зеро, улар сизнинг ёрдамингизга мухтождирлар. Улар сиз га Аллохнинг омонатидирлар..."

Пайгамбаримиз (с.а.в.) эътибор каратиш лозим булган асосий 3 масаланинг бири бу аёлларнинг хакки хусусида Аллохдан куркиш ва уларни Аллохнинг омонати деб асраб авайлаш кераклиги эканини уз умматларига насихат килмокдалар. Шундай экан, омонатга содик колиб, аёлларимизнинг турмушини фаровон килишликка, уларга доимо эътиборли ва мухаббатли булайликка харакат килишимиз лозимдир.

Хозирда Юртимизда аёлларга каратилаётган эътибор ва гамхурликлар хам таксинга лойик ишдир. Ватанимизда яшаётган аёлларга улар хохлаган барча шарт-шароитлар мавжуддир. Мамлакатимизда аёлларга булган юксак хурмат-эътибор ва гамхурликнинг амалий исботи сифатида кейинги йилларда хотин-кизларнинг жамият хаётидаги рули ва таъсирини кучайтириш, уларнинг хукукий, ижтимоий, иктисодий ва маънавий манфаатларини химоя килишга каратилган 80 дан ортик миллий ва халкаро хужжатлар кабул килинганини алохида кайд этиш лозим. Хаттоки бу иш давлат сиёсати даражасига кутарилиб, 1999-йил эса «Аёллар йили», 2001 -йил «Она ва бола йили» деб эълон

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

KunuHgu. Y3ÖeKHCTOH 1995 Manga MapKa3uM Ocuega GupuHHH GynuG XoTHH-KH3nap KaMcHTHnumuHUHr Gapna maKnnapura Gapx,aM Gepum TyFpucHgarH Конвенцнaнн paтн$нкaцнfl kh.hG, yHgaru Me3oHnapHH aManueTra «opuM этa GomnaraH. Ey x,aKga ranupraHga, XanKapo Gonanap «aMFapMacu-roHHCEOHHHr fflapKuM EBpona, EonTHKÖyMu Ba MycTaKun gaBnaTnap XaMgycxnuru MaMnaKaTnapu GyMuna o^ucu OHanuK Ba GonanuKHH Myxo$a3a Kunum Gopacugaru gacTypnapHH «opuM Kunumga y3GeKHcTOHHH MHHTaKagaru HaMyHa geG TaH onraHHHH KaMg этнm no3HM. EyHgaM FaMxypnuKgaH pyxgaHraH aennapuMH3 BaTaH ynyH AHaga KynpoK y3 xuccanapuHH Kymumra Ba MaHa my MyKaggac 3aMHHHH, yHgaru Myca^^o ocmohhh acpamra x,apaKaT KunMoKganap. EyryHru KyHga aennapuMH3 Gapna coxanapga эpкнн umnam HMKoHHATura эгagнpnap. Xox y Maopu$ GyncuH, xox, y caHoaT cox,acu GyncuH, eKH cHecHM-H«THMouM, TagGupKopnuK Ba ^epMepnuK cox,acu GyncuH Gapnacuga aennapuMH3 Mex,HaT Kunum xyKyKura эгagнpnap. ^ucKa kh.hG aMTraHga, Gu3HHHr ropT aennap Kagp TonraH ropT gecaK MyGonaFa GynMaMgu. fflyHgaM Gyncaga, x,ap KaHgaM aen cyroKnu ep, MexpuGoH oHa, $aM3nu xoHagoH GeKacu cu^araga ypHH, эtзoзннн TonraHgaruHa y3HHH HHHaKaM GaxTnu x,uc этagн.

Y3GeKHCToH PecnyGnuKacu Ba3upnap MaxKaMacu "2030 Munrana GynraH gaBpga GapKapop puBo«naHum cox,acugaru MunnuM MaKcag Ba Ba3H$anapHH aManra omupum nopa -TagGupnapu TyFpucuga" Kapop KaGyn Kungu.

ffly GunaH Gupra, y3GeKHcTOH EapKapop puBo«naHHmHHHr EemuHHH MaKcaguHH aManra omupum goupacuga 'TeHgep TeHrnuKHH TatMHHnam x,aMga Gapna xoTHH-KH3napHUHr xyKyK Ba HMKoHH^TnapuHH KeHraMTupum"ra oug TyKKH3Ta Ba3u$aHH umnaG HHKgu.

EemuHHH MaKcagHHHr Ba3H$anapura (reHgep TeHrnuK) MyBo^HK, 2030 Munra KenuG Gapna xoTHH-KH3napra HucGaTaH KaMcuTumnapHHHr x,ap KaHgaM maKnura Gapx,aM Gepum, cuecuM, HKTHcoguM Ba h«thmohM x,aeTga Kapopnap KaGyn KunumHHHr Gapna gapa«anapuga aennapHHHr TynuK Ba caMapanu umTupoKHHH Ba eTaKnunuK Kunum ynyH TeHr HMKoHHATnapHu TatMHHnam 3apyp.

EyHgaH TamKapu, ymGy MaKcag gaBnaTHHHr Typnu gapa«anapuga ^aBnaT gacrypnapuHH KaGyn Kunum «apaeHuga reHgep TeHrnuK TaMoMunnapuHH «opuM KunumHH y3 unura onagu.

MY^OKAMA

CyHrru Munnapga reHgep TeHrnuKHH TatMHHnam, aennapHHHr h«thmohm Ba cuecuM xaeTgaru ponuHH omupum GyMuna umnap Gup Hena MyHanumnapga onuG GopunMoKga:

- aennap xyKyKnapu TyFpucugarH KoHyH xy««aTnapuHH TaKoMunnamTupum;

- aennapHH xhmo« KunumHHHr ннcтнтyцнoнan acocnapuHH TaKoMunnamTupum;

- axonuHHHr reHgep TeHrnuK Ba aennap xyKyKnapu TyFpucuga xaGapgopnuruHH omupum;

- xyKyKHH Kynnam aManueTuga ynapra puo« aTHnumuHH TatMHHnam ynyH Mactyn MaHcaGgop maxcnapHH Terumnu xyKyKuM Metepnap acocuga yKHTum.

reHgep TeHrnuruHH «opuM Kunum HyKTau Ha3apugaH TatnuMgaru h«oGhM cun«umnapHH anoxuga TatKugnam KepaK. ^tHH, 2017 MungaH GomnaG aKcapu^T onuM yKyB ropTnapuga Typnu MyTaxaccucnuKnap GyMuna cupTKH GynuMnap ^aonu^TH THKnaHgu. TatnuMHHHr ymGy maKnu em aennapra GonanapHH napBapum Kunum Ba GomKa ounaBuM Ma«GypH«TnapHH Ga«apumra xanan KunMacgaH onuM MatnyMoT onum hmkohh«thhh Gepagu. Acpnap gaBoMuga y3 morupgnapura aen Kagp- KHMMaTu xaKuga yHHHr roKcanumu napBo3 Kunumu xaKuga P. Ma3oxugoBa ycTo3-morupg aHtHanapuga ypraTuG Gopgu . Acpnap

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

давомида унинг кушиклари абадий яшамокда хозирда олийгохлар мутахассислари магистрлари унинг учмас хотирасини куйлаб келмокдалар.

Узбекистон халк артисти "Мехнат Шухрат" ордени сохибаси Рахимахон Мазохидова 1930-йил 8-март куни таваллуд топганлар, 9 ёшларидан кушик куйлаганлар. Устоз 1948 йил ^укондаги 8-урта мактабни битириб Мукимий номидаги шохи атлас тукиш фабрикасига ишга кирадилар. Фабрикадаги бадиий хаваскорлик тугарагига катнашиб, хаваскорларнинг шахар куригида "^урамиз зур каналлар" кушигини махорат билан ижро этган кизалокни Узбекистон халк артисти, режиссёр Мурод ^улдошев 1955-йилда театрга ишга таклиф этади.

Рахимахоним Мазохидова ^укон шахар Узбек давлат мусикали ва драмма театридаги 50 йиллик ижодий мехнат фаолиятлари давомида 30 дан зиёд турли жанрдаги спектаклларда эсда коларли ажойиб обазлар яратганлар. Булардан "Бой ила хизматчи"да Рахима хола, "^он сачраган тол"да Норхоннинг онаси, "Дуст нидоси"да, Раъно, "Холисхон"да "Мастура", "Адашган сохибжамол"да Чарос, "Мукимийда"да Рисолат чевар, "Нурхон"да Нурхоннинг онаси, "Куёвнинг омонати"да Тутихон образлари шулар жумласидандир. Онахон "Утган кунлар", "Зулматни тарк этиб", "Ота васияти" кинофилмларида хам роллар ижро этганлар. Рахимахон аямиз хонанда сифатида уз мухлисларига эга санъаткор эдилар. "Феруз", "Бозиргоний", "Самарканд ушшоги", "^ашкарчаи ушшок"ва "Чорзарб" маком кушикларини маромига етказиб ижро этганлар.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Узбек халк лапар кушикларини кайтадан тиклаб, "^ари наво", Мужгонларинг" кушикларига янгича сайкал, жило берганлар.

^укон шахар Маданият булимига карашли Дегрезли махалласидаги 3-клубда "Омонёр" фольклор ансанблини ташкил килиб, шу махалладаги доира чолиб кушик айтувчи аёлларни ва уз шогирдларни ансанблга жалб килдилар. Дастлаб 35 нафар аёллардан ташкил топган жамоа кейинчалик 50 нафаргача етди.

Ансанблдаги барча кушик, лапар, улан, айтишувларни халк орасидан излаб юриб топдилар ва ёнларида доим олиб юрадиган кичкина магнитафончаларига охангларини ёзиб олиб, сайкаллаб ансанбль иштирокчиларига ургатиб, халк сайилларида, вилоят хамда шахар тадбирларидаги концертларда ижро этдилар.

Республика микёсида утказилган барча курик танловларда муносиб урин олиб халкимиз олкишига сазовор булдилар. 1988-йилда Республика Маданият вазирлиги ансанблни ижодига котта эътибор берди, режиссёр Нодир ^улдошев ансанбль хакида "Х,алк кушикларини калбингда сакла" номли телефильмини яратди. 1992-йил театримизда "Тохир ва Зухра" мусикали драммасини сахналаштириш учун Тошкентдан прафеционал дерижёр Дехкон Жалилов ва балетмистр Юлдузхон Исматова ёрдамга чакирилган экан. " Устоз отангдай улуг" - деган ибора асрлар давомида кулланиб келади . Фестиваль бизга номоддий маданий меросимизни янада чукуррок урганиб уни келажак авлодга етказишимиз зарурлигини ургатди. Шу йили Самарканд шахрида биринчи маротаба булиб утган Шарк тароналари фестивалида шух лапарлари билан катнашиб Узбекистон биринчи президенти И.Каримов ва чет эллик мехмонларнинг олкишига сазовор булиб Тошкентдаги Мустакиллигимизнинг байрам танталарида хам иштирок этдилар. Рахимахоним Мазохидовани фидокорона мехнатларини кадирлаб юртбошимиз Мехнат Шухрат ордени билан такдирладилар. Мукофотни топшириш тадбирида эса" Сиз фольклоримиз онахонисиз"-деб Рахимахоним Мазохидовага янада юксак бахо бердилар.

2003- "Омонёр" ансанбли ташкил килиниб хозирги давлат дастури асосида ёшлардан жалб килиниб янада ривожлантирилди. Узбек фольклор санъати узбек ахлини кимлигини номоён килди. Узбек санъатини юртимиз мустакилликка эришгандан кейин биринчилардан булиб Туркияда Узбекистонни дунёга таништирган буюк санъаткор Рахимахоним Мазохидова булиб...

Хозирги аёллар хукукини химоя килиш тугрисидаги конунни устувор куйганлар.

2005-йилда Андижон шахрида утказилган Республика минтакавий фольклор фестивалида олий уринни эгаллаб, Англияга йулланма олганлар.

Фестиваль ташкилотчилари, режиссёрлари ва катнашчилари - "Фольклоримиз онахони " - дея табриклаб, устозга таъзим килдилар.

2007-йилда "^укон ёр-ёри" ансанблига "Х,алк хаваскорлик жамоаси" унвони берилди. Узбекистон республикаси Маданият ва спот ишлари вазирлигининг Халк ижодиёти булими рахбарлари томонидан диплом билан мукофотландилар келиб тантанали равишда дипломни Рахимахон Мазохидова кулларига топширганда -

2008-йил 25-февраль куни дунё ларзага келгандек булди. Узбекистон халк артисти Рахимахоним Мазохидова олмдан утди. Шу йилги фестивалнинг котта сахнасида вазирлигимиз ансанблни Рахимахон Мазохидова номидаги "^укон ёр-ёри" фольклор этнографик халк ансанбли деб эълон килиб, фестивал голиби дипломини топширди.

Устозлар сабогидан шукур баланд парвозим,

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Миллий мумтоз наволар, лапар, ёр-ёр айтгайман. Манзур нафас элим суйган Рахима^он устозим, Номингиз ёд этгайман, ру^ингиз шод этгайман Х Кодирова. ХУЛОСА

Хулоса килиб шуни айтиш жоизки Узбекистан Гендел Тенглигида аёллар урни кандай эканлигини Рахимахоним Мазохидова тимсолида курдик. Аёл жасорати нафосати сабр бардоши устоз -шогирд анъанасини куллаб кувватлаш барча сохада саньат сохасида хам чукур илдиз отишини хам исботлаб берганлар. Устоз Рахимахоним Мазохидова ижод билан чегараланиб колмай устозлардан урганган лапар айтишув маросим кушикларини янгидан тиклаб алохида ансамбиллар тузди.

У уз ижоди давомида илдиз отган кушикларни куйлаб халк юрагидан жой олган. Фаргона Давлат Университети Магистр мусика ва санъат йуналиши хотин кизлари устознинг ва кукон ёр ёри ансамбл рахбари Хурсаной ^одированинг айтган лопар фольклёр миллий маросим кушикларини иштиёк билан куйлаб дарс давомида талабаларга хам устоз-шогирд аньаналарини давом эттиришни ургатиб келмокдалар.

REFERENCES

1. М.Рахимов. Узбек театири тарихи. Фан наширёти 1975 й

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

2. Х,.Бобобеков ^укон тарихи. Фан наширёти. Тошкент 1996 й

3. Н.Тургунова. Яллачилик санъатининг сахнавий талкинлари. УзДСМИ хабарлари. 2019/3(11)

4. С Маннопов Навобахш Оханглар . "ИЖОД ПРЕСС" Тошкент 2018й.

5. Болтабоева У, Абдуназаров З . Усмонов С. (2021) The balance of language and speech in the Uzbek theter .

6. Kirgizov, I., Imyaminovich, K. I., Nurmuhammedjanov, A., Sotvoldievich, S. B., Mamasodikovna, N. M., & Juraevna, A. S. (2021). The Pleasure of Singing, Listening and Understanding Navoi. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 2410-2413.

7. Mannopov, S., Karimov, A., Qurbonova, B., & Dilobar, J. (2022, February). THE EMERGENCE AND DEVELOPMENT OF MUSIC. In Archive of Conferences (pp. 49-52).

8. A. Karimov (2022). O'ZBEK MUMTOZ MUSIQASINING UMUMNAZARIY ASOSLARI. Science and innovation, 1 (C6), 317-322. doi: 10.5281/zenodo.7197976

9. Ahmadj on Nurmuhamedj anov, & Ismoilj on Rustamov (2022). YOSHLARNING IJTIMOIY FAOLLIGIDA MADANIYAT VA SAN'AT MUAS SASALARIDAGI TO'GARAKLARNING O'RNI. Science and innovation, 1 (C2), 48-50. doi: 10.5281/zenodo.657842

10. I. Rustamov (2022). DOYRA CHOLG'USIDA IJROCHILIK MAHORATINI OSHIRISHDA QO'LLANILADIGAN MASHQLAR MOHIYATI. Science and innovation, 1 (B6), 456-460. doi: 10.5281/zenodo.7164885

11. Rustamov, I. (2022). The Place of Doira Instrument in Uzbek National Art. Eurasian Journal of Humanities and Social Sciences, 5, 74-77

12. Madina Nasretdinova, Ismoil Rustamov, & Oybek Karimov (2022). MUSIQA SAN'ATINING HOZIRGI KUNDAGI O'RNI. Scientific progress, 3 (2), 841-845.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

13. Исаков Улугбек Тухтасинович (2022). УЗБЕК МУСЩА МАДАНИЯТИ РИВОЖЛАНИШ ЖАРАЁНЛАРИНИНГ НАЗАРИЙ-МЕТОДОЛОГИК АСОСЛАРИ, МАНБАЛАРИ ^АМДА УНИ УРГАНИШНИНГ А^АМИЯТИ. Science and innovation, 1 (1), 625-636. doi: 10.5281/zenodo.6529117

14. Исаков Улугбек Тухтасинович (2022). УЗБЕК МУСЩА МАДАНИЯТИ РИВОЖЛАНИШ ЖАРАЁНЛАРИНИНГ НАЗАРИЙ-МЕТОДОЛОГИК АСОСЛАРИ, МАНБАЛАРИ Х,АМДА УНИ УРГАНИШНИНГ А^АМИЯТИ. Science and innovation, 1 (1), 625-636. doi: 10.5281/zenodo.6529117

15. Nasritdinova, M., Nigora, M., & Murodova, D. (2022, February). UZBEK FOLK ART AND ITS PLACE IN PUBLIC LIFE. In Archive of Conferences (pp. 44-48).

16. Nasretdinova, M., Toshaliyev, D., & Murodova, D. R. Q. (2022). AN'ANAVIY IJROCHILIK SAN'ATINING HOZIRGI DAVR MUAMMOLARI. Scientific progress, 3(2), 846-850.

17. Murodova, D. (2021). THE CONCEPT OF MUSICAL THINKING AND ITS STAGES OF DEVELOPMENT. Galaxy International Interdisciplinary Research Journal, 9(05), 245250.

18. Nurmuhammadovich, R. O., & Nurullaevna, N. M. (2021). Social And Spiritual Importance of Lessons of Musical Culture. Journal of Pedagogical Inventions and Practices, 2(2), 5052.

19. Nasritdinova, M., & Khokimova, K. (2021, October). LANGUAGE IS THE MIRROR OF THE NATION. In Archive of Conferences (pp. 92-94).

20. Nurullayevna, N. M., & Muhlisa, T. (2021, December). SOME PROBLEMS AND SHORTCOMINGS IN THE HIGHER EDUCATION SYSTEM. In Archive of Conferences (pp. 61-62).

21. Nasretdinova, M., Isakov, U. B., & Orziboyev, R. (2022). XALQ IJODIYOTINI RIVOJLANTIRISH ISTIQBOLLARI. Scientific progress, 3(2), 851-856.

22. M. Nasritdinova (2022). УЗБЕКИСТОН ЖАМИЯТИНИНГ ЯНГИ ТАРАЩИЁТ БОС^ИЧИДА ЁШЛАР БАДИИЙ-ЭСТЕТИК МАДАНИЯТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ИЖТИМОИЙ-ФАЛСАФИЙ ОМИЛЛАРИ. Science and innovation, 1 (B6), 950-955. doi: 10.5281/zenodo.7195710

23. Nasritdinova, M. (2021). PEDAGOGICAL COMPONENTS AND STAGES OF HEALTH OF DEVELOP CHILDREN THROUGH MUSIC EDUCATION. Galaxy International Interdisciplinary Research Journal, 9(05), 251-258.

24. Мадина Насритдинова (2022). МУСЩА ТАЪЛИМИ ОР^АЛИ РИВОЖЛАНИШИДА СОГЛОМ БОЛАЛАРДАН ОРТДА ДОЛГАН БОЛАЛАРНИ СОГЛОМЛАШТИРИШНИНГ ПЕДАГОГИК ТИЗИМИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШГА ДОИР ТАЖРИБА-СИНОВ ИШЛАРИ НАТИЖАЛАРИ. Science and innovation, 1 (1), 538-549.

25. Jo'Rayev Xamidjon, & Madina Nasritdinova (2022). DOIRA CHOLG'USIDA IJRO MAHORATINI YUKSALTIRISH (BOLALAR MUSIQA VA SAN'AT MAKTABLARI MISOLIDA). Science and innovation, 1 (C2), 26-28. doi: 10.5281/zenodo.663646

26. Najmetdinova, M., & Odinahon, S. (2021, October). HISTORY OF TRADITIONAL PERFORMING ARTS. In Archive of Conferences (pp. 89-91).

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

27. Navoi. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 2410-2413.

28. Камбаров, А. А., & Нажметдинова, М. М. (2019). НЕКОТОРЫЕ ОСОБЕННОСТИ РЕЛИГИОЗНЫХ ЦЕННОСТЕЙ В ФОРМИРОВАНИИ ЗДОРОВОГО ОБРАЗА ЖИЗНИ МОЛОДЕЖИ. In Условия социально-экономического развития общества: история и современность (pp. 148-151).

29. Нажметдинова, М. (2022). Общественно-культурные мероприятия теоретические основы. Общество и инновации, 3(3/S), 473-479. https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol3-iss3/S-pp473-479

30. Аскарова, M., Намозова, Д., Мадаминов, Н., & Алихонова, Д. (2020). PSYCHOLOGICAL FEATURES OF PREPARING CHILDREN FOR SCHOOL. Scientific Bulletin of Namangan State University, 2(7), 402-407.

31. Nomozova, D. (2020). THE IMPORTANCE OF TEACHING VOCABULARY IN STAGES. Архив Научных Публикаций JSPI.

32. Namozova, D. T. (2021). MUSIQA DARSLARIDA O'QUVCHILARNI KREATIVLIK HAMDA ERKIN TAFAKKURINI SHAKLLANTIRISHNI TASHKIL ETISH. Scientific progress, 2(2), 1313-1315.

33. Namozova Dilorom, & Astanova Zumradxon Tohirovna (2022). BRAYL NOTA TIZIMINING MUSIQA TA'LIMIDAGI ILK QADAMLARI. Science and innovation, 1 (C2), 36-38. doi: 10.5281/zenodo.656980

34. Omadjon Rakhimov Nurmuhammadovich, Jamoldin Muydinov Sharobidinovich, Mahmudov Ismoiljon Isroilovich, & Usmanova Shoxista Shavkat qizi. (2022). UZBEK MUSIC HISTORICAL THE ROLE OF FOLKLORE CREATION IN DEVELOPMENT. Galaxy International Interdisciplinary Research Journal, 10 (3), 557559. Retrieved from https://internationaljournals.co.in/index.php/giirj/article/view/1520

35. Дилобар Журабоева (2022). ИМКОНИЯТИ ЧЕКЛАНГАН У^УВЧИЛАРНИ ИНКЛЮЗИВ ТАЪЛИМ ОР^АЛИ МУСЩИЙ МАДАНИЯТИНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ ПЕДАГОГИКПСИХОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ. Science and innovation, 1 (C3), 19-23. doi: 10.5281/zenodo.6655382

36. Маннопов, С., & Сулейманова, Д. К. (2019). Музыкальное наследие узбекского народа. Проблемы современной науки и образования, (10 (143)), 82-84.

37. Mannopov, S. (2004). Uzbek folk music culture.(Study guide) Tashkent. New Age Generation.

38. Маннопов, С. (2018). Навобахш оханглар. Т.: IJOD-PRESSнашриети.С.

39. Маннопов, С. У. Л. Т. О. Н. А. Л. И. (2004). Узбек халк мусика маданияти. Янги аср авлоди.

40. Нажметдинова Мавлуда Мамасодиковна (2022). ОММАВИЙ-МАДАНИЙ ТАДБИРЛАРНИНГ УЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ Science and innovation, 1 (1), 892-903. doi: 10.5281/zenodo.653977

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.