Научная статья на тему 'ЁШ АВЛОДНИ ДИНИЙ ВА МИЛЛИЙ БАҒРИКЕНГ ЭТИБ ТАРБИЯЛАШ БУЮК ДАВЛАТЧИЛИГИМИЗ ПОЙДЕВОРИ БЎЛИБ ХИЗМАТ ҚИЛАДИ'

ЁШ АВЛОДНИ ДИНИЙ ВА МИЛЛИЙ БАҒРИКЕНГ ЭТИБ ТАРБИЯЛАШ БУЮК ДАВЛАТЧИЛИГИМИЗ ПОЙДЕВОРИ БЎЛИБ ХИЗМАТ ҚИЛАДИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
4
1
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
миллий-маънавий қиёфа / диний бағрикенглик. миссионерлик ва прозелитизм / диний ва миллий идентификация / national-spiritual image / religious tolerance. missionary and proselytizing / religious and national identity

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Муҳаммадсиддиқов, Муҳаммадолим

ХХI аср бизнинг ҳаётимизга фан ва технология, ривожланган инсоният эришган ютуқлар билан бирга ўзига хос бўлган мураккаб жараёнлар билан ҳам кириб келди. Бугун бунга бир қанча аянчли ҳолатларни мисол қилиб келтириш мумкин. Хусусан, ҳозирги даврда жаҳон миқёсида авж олган миллий интеграциялашув, сиёсийлашган халқаро миссионерлик, экстремизм нафақат бир давлат ва миллат учун, балки бутун инсоният учун мураккаб вазиятларни юзага келтирмоқда.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

EDUCATION OF THE YOUNG GENERATION TO RELIGIOUS AND NATIONAL TOLERANCE SERVES AS THE FOUNDATION OF OUR GREAT STATE

The 21st century entered our lives with science and technology, the achievements of developed humanity, and complex processes of its own. A number of sad cases can be cited as an example of this today. In particular, national integration, politicized international missionary work, and extremism, which have increased on a global scale in the current period, create difficult situations not only for one country and nation, but also for the entire humanity.

Текст научной работы на тему «ЁШ АВЛОДНИ ДИНИЙ ВА МИЛЛИЙ БАҒРИКЕНГ ЭТИБ ТАРБИЯЛАШ БУЮК ДАВЛАТЧИЛИГИМИЗ ПОЙДЕВОРИ БЎЛИБ ХИЗМАТ ҚИЛАДИ»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

ЁШ АВЛОДНИ ДИНИЙ ВА МИЛЛИЙ БАГРИКЕНГ ЭТИБ ТАРБИЯЛАШ - БУЮК ДАВЛАТЧИЛИГИМИЗ ПОЙДЕВОРИ БУЛИБ ХИЗМАТ

КИЛАДИ

Мухаммадолим МУХДММАДСИДДЩОВ,

Сиёсий фанлар доктори, профессор

XXI аср бизнинг хаётимизга фан ва технология, ривожланган инсоният эришган ютуклар билан бирга узига хос булган мураккаб жараёнлар билан хам кириб келди. Бугун бунга бир канча аянчли холатларни мисол килиб келтириш мумкин. Хусусан, хозирги даврда жахон микёсида авж олган миллий интеграциялашув, сиёсийлашган халкаро миссионерлик, экстремизм нафакат бир давлат ва миллат учун, балки бутун инсоният учун мураккаб вазиятларни юзага келтирмокда. "Глобаллашув жараёнининг тобора шиддатли тус олиши нафакат инсоният имкониятларини кенгайтирмокда, балки зиддиятларнинг кескинлашуви, ривожланган ва колок давлатлар уртасидаги тафовутнинг усишига олиб келмокда. Бунинг окибатида тинчлик ва баркарорликка рахна солаётган, мохияти ва куламига кура трансмиллий хусусиятга эга турли хатти-харакатлар содир этилмокда"1. Бундай вазиятда келажак авлодни турли ёт гояларга таргиб этиш куринишидаги тахдидлар авваламбор, асрлар давомида шаклланган миллий-маънавий киёфамиз, диний багрикенглик мухитига рахна солади. Уларнинг маънавий асосларини емиради, миллий кадриятларнинг авлодлараро ворисийлигини узади ва истикболда улкан хатарларни келтириб чикаради. Миссионерлик ва прозелитизм каби бузгунчи гоялар мохият эътибори билан «...аввало, аник бир шахсга, яъни иймон-эътикоди мустахкам шаклланмаган, уз хаётини тугри йулга куя олмаган, шахсий муаммолар гирдобида колиб, тушкунлик кайфиятига тушган кишиларга ёки хаётий тажрибага эга булмаган ёшларни уз домига илинтиришга каратилмокда. Одатда бундай кишиларнинг муким иш жойига эга эмаслиги ва ёшларнинг кизикувчанлиги уларга жуда кул келади»2. Шу жихатдан, хозирда ижтимоий жараён сифатида намоён булаётган диний ва миллий идентификация миссионерлик каби гайриинсоний тахдидларга карши курашда мухим ахамият касб этади. «Бугун инсоният узи орзу килган ва узининг муносиб яшаш андозасига эриша олмай, калби, шуури нотинч бир даврни бошидан кечиряпти» 3 , - дея таъкидлайди проф. Т.Жураев. Бу даврда огохлик,

1 Мирзиёев Ш.М. Миллий тараккиёт йулимизни катъият билан давом эттириб, янги боскичга кутарамиз. 1 Т. - Тошкент: Узбекистон, 2017. - Б. 33.

2 Ташанов А. Вайронкор гоялар ва бузгунчи мафкуралар. - Тошкент: Турон замин зиё, 2015. - Б. 202.

3 Жураев Т. Миллий давлатчилик: хавфсизлик ва баркарорлик. - Тошкент: АкМетуа, 2007. - Б. 4.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

arpo$HMH3ga, aHHHKca, ^axoHga cogup ôynaëTraH h^hmohh ôyxpoHnapra HHcôaraH xymëpnHK Ba 3HÖpaKnHK yTa MyxHMgup.

HcnoM gHHH ÔH3HH эзгyпнк Ba THHHnHKKa, x,aëTga acn hhcohhh $a3HnaraapHH Kapop TonTHpumra gatBar этagн. ffly MyHocaôar ôunaH, ^a^ar ôapna MycynMoH MaMnaKaraapu ôunaH ôupranHKga энг MyxuM Ba3H$aHH atHH, ynyr a^gognapHMH3 gHHHH-MatHaBHH MepocHHHHr a^panMac khcmh ôynraH MycynMOH axroK-ogoô KonganapHHH, ^yMnagaH, MytTagHMHK, Mypoca Kunum, THH^nHK-xorap^aMnHK Ba ôup-ôupHHH y3apo TymyHHÔ amamra HHTHnum KaÔH onH®;aHo6 $a3HnaraapHH acpaô-aBaônam Ba ôyryHru pean Ba3HaTHH xucoôra onraH xpnga ôyryH^axpH xaM^aMH^THra eTKa3HmgeK FoaT MyxuM Ba3H$aHH x,an KunHmHMH3 MyMKHH, geô

" 4

TatKHgnam ypHHnugup4.

3aMOHaBHH y3ÔeK ®:aMHaTHga gHHHH THKnaHHm KoHTeKcTHga gHHHH y3Hra xocnHKHH maKnnaHTHpnmHHHr MatHaBHH acocnapu Ba pyxuaTH gaBnaraMH3 paxôapu TOMOHHgaH «MytTagunnHK, Mypoca Kunum, THH^nHK-xorap^aMnHK Ba ÔHp-ÔHpHHH y3apo TymyHHÔ amamra HHTHnum» TymyHnanapu ôunaH Kypcaraô yrangu. X,aKHKaTaH x,aM ynKaH MycynMOH onaMHga ôyHgaH gHHHH y3Hra xocnHK geapnu ynpaMaögH Ba ôy MHHTa^aMH3ra xoc xycycuaraapgaH ôupugup. fflyHHHrgeK, ôyryH gHHHH y3Hra xocnHKKa Tatcup KypcaraguraH acocuH TamKH Ba hhkh OMHnnap MaB^ygKH, ynap h^thmohh x,aëTHH мogepннзaцнa Kunum, raoôarnamyB, gHHHH TamKHnoraapHHHr MHCCHOHepnHK ^aonuaTH, h^thmohh MaKOHHH внpтyaпнзaцнa Kunum Ba KHÔepMaKOHHHHr naHgo ôynumH, TatnHM Myaccacanapuga gHH acocnapHHH ypraHHm, gHH Kagpuaraapura Mypo^aar KH^um Ba ôomKanapgup.

^hhhh y3Hra xocnHK gHHHH OHr TOMOHHgaH KypunraH Ba gHHHH xyn^-aTBopga aKC эттнpнпгaн. MacanaH, aHpHM gHHHH KouganapHHHr pag этнпнmн gHHgopHHHr OHrH Ba xarra-xapaKaraapHgarH 3HgguaTra onuô Kenagu, ôy эca y3Hra xoc HHKHpo3HH KemupHÔ HH^apagH Ba maxcHHHr aHrH gHHHH ^aMoaga TonHmH ymôy rypyx, BaKHnnapH ôunaH y3-y3HHH TaHHÔ onumra ëpgaM ôepagu. Ey эca ymôy rypy^HHHr KagpHaTnapHHH Kaôyn Kunumura, TerumnH xy^K-arBopra Ba HHxpaT aHrH gHHHH Kypumra ohhô KenagH. fflyHgafi khhhô, gHHHH oHr Ba gHHHH y3Hra xocnHKHHHr y3apo TatCHpH ^apaëHH xa^Hga ranHpHm MyMKHH. X,aKHKHH h^thmohh xaëTga HoMHHan Ba xaKHKHÖ gHHHH y3Hra xocnHK ÔHp-ÔHpHra moc KenMacnHrH MyMKHH, aMMo x,ap hkkh xonga xaM maxc gHHHH oHrHHHr TamyBHHcH ôynagH.

TatKHgnam MyMKHHKH, MHccuoHepnHK KaÔH Ta^gugnapHHHr 3aMoHaBHH

4 MHp3HëeB ffl.M. Xa^KHMH3HHHr po3H^HrH ÔH3HHHr $ao^HaTHMH3ra öepu^raH энг o^HH öa^ogup. 2 T. - TomKeHT: Y36eKHcTOH, 2018. - E. 453.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

жамият, диний узига хосликка таъсирининг конструктив окибатларини таъкидлаш жоиз. Миссионерлик таъсиридаги гоялар авваламбор, узбекларнинг нафакат диний, балки этник ва фукаролик узига хослигини куллаб-кувватлайдиган анъанавий диний маданиятга салбий таъсир курсатади. Шунингдек, сохта ва ноанъанавий диний кадриятлар ва меъёрларнинг таркалиши натижасида жамиятнинг маънавий ривожланишида юзага келадиган салбий узгаришларга олиб келади. Миссионерликнинг биргина учкуни биринчи навбатда, диний фазилатлар ва ахлокий покликни таргиб килишга каратилса хам, агарда мусулмонлар учун мухим булган кадриятларга дахл килинса анъанавий мусулмон жамиятида катта зиддиятларни келтириб чикаришга кодир.

Жамият маънавий хаётида миссионерлик ва прозелитизм каби гоявий таъсирларнинг халокатли окибатлари орасида куйидагиларни таъкидлаш лозим:

1) гипноз ва турли психотехника ёрдамида издошларнинг онгини узгартириш;

2) бошка анъанавий конфессиялар вакилларига душман муносабати; 3) миссионерлик тарафдорлари томонидан уз издошларига нисбатан бирон бир коидалар билан чекланмаган кучдан фойдаланиш; 4) миссионерлик вакиллари томонидан издошларнинг соглигига зарар етказадиган сохта тиббий амалиётлардан фойдаланиш; 5) миссионерлик тарафдорлари томонидан сиёсий максадларга эришиш; 6) тижорат фойда олиш учун миссионерликдан фойдаланиш; 7) миссионерлик фаолиятининг мамлакатимиз конунларига мос келмаслиги.

Мамлакатимизда виждон ва эътикод эркинлиги, турли миллат вакилларининг хукуклари кенг кафолатланиб, диний багрикенглик мухити мустахкамланмокда. Хрзирги вактда диёримизда 130 дан зиёд миллат ва элат вакиллари узаро хамжихат яшамокда, 16 та конфессияга мансуб диний ташкилотлар эркин фаолият юритмокда5 . Динлараро узаро муносабатлар муайян диний гояларга ва бир катор психологик хусусиятларга эга булган шахслар томонидан амалга оширилади. Диндорларга хос булган диний онгнинг багрикенглик табиати нафакат уларнинг когнитив жараёнларига таъсир килади, балки ижтимоий муносабатлар контекстида коммуникатив мулокотга хам ёрдам беради. Шундай килиб, диний жамоаларнинг фаолияти диндорлар йигиндиси сифатида тавсифланади.

Глобаллашув шароитида жамоалар уртасидаги муносабатларнинг янги шакллари, уларнинг хилма-хиллиги ва оммавий характери пайдо булди. Бунинг

5 Мирзиёев Ш.М. Миллий тараккиёт йулимизни катъият билан давом эттириб, янги боскичга кутарамиз. 1 Т. -Тошкент: Узбекистан, 2017. - Б. 138-139.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

сабаби, бугунги кунда ахборот алмашиш тезлиги ошди, жахон иктисодий ва сиёсий тенденциялари деярли барча инсониятга таъсир курсатмокда. Натижада, ижтимоий муносабатлар контекстида цивилизациялараро ёки маданиятлараро, давлатлараро ва динлараро узаро муносабатларнинг вариантлари мавжуд булган куп улчовли мулокот булиб утади. Турли шакллардаги алока инсонга узига хос булмаган ва асосий маънога эга булган харакат сифатида намоён булади.

Глобаллашув берган имкониятлардан фойдаланган мафкуравий ва маънавий тажовузларнинг кучаяётганлиги хар бир давлатга узининг таъсирини утказмай колмайди. Шу боис бу масалага ун чандон масъулият билан караш ва амалий харакат килиш талаб этилади. Бугунги кун хар биримиздан сиёсий хушёрликни, бугунги кун талабларига жавоб бера оладиган юксак интеллектуал салохиятни талаб килади. Чунки дунёдаги ёвуз ниятли сиёсий харакат ва кучлар уз таъсир доирасини миллатчилик, ахлоксизлик, диний экстремизм, шовинизм, неофашизм, иркчилик, сепаратизм, демократияни экспорт килиш, гарбона оммавий маданият, миссионерлик, прозелитизм каби никобланган гоялар ва мафкуралар оркали кенгайтиришга харакат килиб, янгидан-янги усул ва воситаларни кашф килмокда. Шу туфайли эртанги кунини уйлаган хар бир давлат хам уз фаолиятида масъулиятни хис этган холда сиёсий жихатдан хушёр булиши, вокеликни тугри бахолаши ва бу борадаги масаланинг ечимини бера олиши керак.

Узбекистон Республикаси Президенти Ш.Мирзиёев 2017 йил 19 сентябрда БМТ Бош Ассамблеясининг 72-сессиясида сузлаган нуткида: «Бугунги дунё ёшлари - сон жихатидан бутун инсоният тарихидаги энг йирик авлоддир, чунки улар 2 миллиард кишини ташкил этмокда. Сайёрамизнинг эртанги куни, фаровонлиги фарзандларимиз кандай инсон булиб камолга етиши билан боглик. Бизнинг асосий вазифамиз - ёшларнинг уз салохиятини намоён килиши учун зарур шароитлар яратиш, зуравонлик гояси «вируси» таркалишининг олдини олишдир»6. Бу билан факатгина уз юрти ёшларининг эмас, балки дунё ахолисининг катта кисмини ташкил этадиган, инсониятнинг эртанги такдирига тугридан-тугри таъсир этувчи ёшларнинг онгу тафаккурини маърифат асосида тарбиялаш лозимлигига, ёш авлод муаммоларига бефарклик ута хатарли эканига инсоният эътиборини каратди.

6 Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Бирлашган Миллатлар Ташкилоти Бош Ассамблеясининг 72-сессиясидаги нутки. «Халк сузи», 2017 йил 20 сентябрь.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

npe3HgeHTHMH3 MaHa my MyaMMoHH raoôan MHKëcga xan этнm 3apyparugaH Kenuô hhkhô, MyxHM xyKyKHH xy^®ar - EMTHHHr Ëmnap xyKyKnapu TyFpucHgarH xan^apo кoнвeнцнacннн umnaô HHKumHH TaKnu^ этgн.

Ahhh my ^uxar, MatHaBHaT Ba Matpu^ar ®&MHaT TapaKKHëTHHH ôenrHnoBHH MyxHM omh. экaнпнrннн acocnafigu. ^aMHaT MatHaBuaTHHH puBo^naffrapum, yHH WKcaKHHKKa KyTapum MunnuH y3HHKHH aHraamHH, энг MyxuMH эca raoôarnamyB mapoHTHga xanKHMH3, aHHHKca, ëmnapHMH3 oHruga xap KaHgaH MatHaBHH, Ma^KypaBHH Taxgugnapra Kapmu Typa onum HMMyHHTeTHHH maKmaHTHpagu.

Ëmnap MatHaBHH gyHëcHHH MuccuoHepnuKgaH xHMoa KHnumga xaM "^axonarra Kapmu Matpu^ar" KoH^myan Foacu xo3upru MatHaBuH-Ma^KypaBuH ^aonuaTHHHr acocuHH TamKHn KunMoKga. 3epo, ôyryHru KyHga axôopoT anMamyBHHHHr ^agannamyBH, Ma^KypaBHH ®:apaëHnapHHHr raoôannamyBH HHcoHnap, aHHHKca, yHHÔ-ycHÔ KenaëTraH ëm aBnog MatHaBHaTura y3HHHHr Typ^a TatcupuHH yTKa3MoKga. AHa myHgaH Ba3uaTga ëmnapra KaHgaH Tapôua ôepunca, MatHaBHaTH HHMa ôunaH cyFopunca, Kena^aKga gaBnaTHHHr MatHaBuH-Matpu^uH xaëTHga y y3 H^ogacuHH myHgaHnuruHa Tonagu. fflyHHHrgeK, axonu ocofiumTanuruHH TatMHHnam, ouna Ba xoTHH-KH3nap ôunaH umnam th3hmhhh aHru gapa^ara o.hô HHKum, HypoHuHnap h^thmohh ^aonnuruHH omupum, MaxannaHH ®:HHoaTHHnHKgaH xo.h xygygra aHnaHTHpumga ^yKaponapHHHr y3HHH y3H ôomKapum opraHnapuHHHr ponu Ba MaBKeuHH aHaga MycTaxKaMnam, myHHHrgeK, Y3ÔeKHcTOH PecnyônHKacu npe3ugeHTHHHHr 2020 hh. 24 aHBapgaru 0.hh Ma^nucra Mypo^aarnoMacuga ôenrunaHraH Ba3H$anapHH aManra omupum MaKcaguga Y3ÔeKHcTOH PecnyônuKacu npe3ugeHTHHHHr 2020 hh. 18 ^eBpangaru «^aMHaTga h^thmohh - MatH aBHH MyxHTHH coFnoMnamTupum, Maxanna HHcTHTyTHHH aHaga Kynnaô-KyBBaraam xaMga ouna Ba xoTHH-KH3nap ôunaH umnam TH3HMHHH aHru gapa^ara o.h6 HHKum Hopa-Tagôup.apH TyFpucHga»rH nO-5938-coh OapMoHHra MyBo^HK, Y3ÔeKHcTOH PecnyônuKacu Maxanna Ba ounaHH Kynnaô-KyBBaraam Ba3HpnurH TamKH. KunHHgu7. Ymôy Ba3upnHK ^aonuaTHgaru ycTyBop HyHanumnapgaH ôupu xaM ëm aB.ogHH MunnuH MeHTanHTeTHMH3ra ëT ôynraH MuccuoHepnHK Kaôu MatHaBuH-Ma^KypaBuH TaxgugnapgaH xHMoa Kunum ôopacuga KeHr KynaMnu umnap onuô ôopumra KaparanraH.

fflyHHHrgeK, gaB.arHMH3 eTaKHucuHHHr h^thmohh, MatHaBuH-Matpu^uH coxanapgaru umnapHH aHru TH3HM acocuga Hynra KyHum ôyHuna unrapu cypraH 5

7 Y36eKHcTOH PecnyônHKacu npe3ugeHTHHHHr 2020 hh. 18 ^eBpangaru «^aMnaTga h^thmohh-MatHaBHH MyxHTHH coFnoMnamTupum, Maxanna HHcTHTyTHHH aHaga Kynnaô-KyBBaT.am xaMga ouna Ba xoTHH-KH3nap 6unaH umnam th3hmhhh aHru gapa^ara onuô HHKum Hopa-TagôupnapH TyFpucHga»rH n®-5938-coH ®apMoHH / lex.uz

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

та мухим ташаббуси хам ёшларни миссионерлик тахдидларидан химоялашда мухим восита булиб хизмат килади: Биринчи ташаббус ёшларнинг мусика, рассомлик, адабиёт, театр ва санъатнинг бошка турларига кизикишларини оширишга, истеъдодини юзага чикаришга хизмат килади ва бу ёшларда бадиий маданиятини шакллантиради, эстетик дидини оширади. Иккинчи ташаббус ёшларни жисмоний чиниктириш, уларнинг спорт сохасида кобилиятини намоён килишлари учун зарур шароитлар яратишга йуналтирилган булиб, бу ташаббус ёшларда жисмоний маданиятни шакллантиради хамда жисмоний маданият маънавий маданиятга асос булади. Учинчи ташаббус ахоли ва ёшлар уртасида компьютер технологиялари ва интернетдан самарали фойдаланишни ташкил этишга каратилган. Туртинчи ташаббус ёшлар маънавиятини юксалтириш, улар уртасида китобхонликни кенг таргиб килиш буйича тизимли ишларни ташкил этишга йуналтирилган. Бешинчи ташаббус хотин-кизларни иш билан таъминлаш масалаларини назарда тутади. Бу борада хотин-кизларни хар томонлама куллаб-кувватлаш, айникса, уларнинг маърифий даражасини янада ошириш, иш билан таъминлашни кузда тутади.

Айни мухим хужжатлар асосида мамлакатимизда амалга оширилаётган ижтимоий-иктисодий ислохотлар ёшларда соглом дунёкараш, жумладан, китобхонлик куникмасини шакллантириш, Интернет, ахборот-коммуникация технологияларидан окилона фойдаланиш маданиятини ошириш, уларда гоявий ва ахборот хуружларига карши мафкуравий иммунитетни кучайтириш, дунёда юз бераётган мураккаб геосиёсий ва гоявий-мафкуравий жараёнларнинг мазмун-мохиятини хар томонлама чукур ёритиб бориш, терроризм, диний экстремизм, акидапарастлик, сепаратизм, одам савдоси, «оммавий маданият», миссионерлик, наркобизнес ва бошка тахдидларга карши самарали гоявий кураш олиб бориш, жамиятимизнинг баркарор ривожланишига тускинлик килаётган ички тахдидлар - эл-юрт такдирига локайдлик, махаллийчилик, уруг-аймокчилик, оилавий кадриятлар ва ёшлар тарбиясига эътиборсизлик каби холатларга бархам беришга каратилган.

Маълумки, мамлакатимиз ахолисининг 30 фоизини 14 ёшдан 30 ёшгача булган йигит-кизлар ташкил этади. Ёшларнинг таълим олиши, касб-хунар эгаллаши учун кенг шароит яратиш билан бирга, уларнинг буш вактларини мазмунли утказишни ташкил этиш хам долзарб масаладир. Крлаверса, 18-25 ёшлардаги одамнинг хаётга муносабати ва дунёкараши хали тула шаклланиб улгурмаган давр булгани боис улар келажакдаги шахсий режаларини амалга оширишда кандайдир «муъжизакор» маънавий рахнамога мухтож булади.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

Анъанавий мухитда тарбия олган инсон хаётида аксар холатларда шу маънавий рахнамо вазифасини диний эътикод утайди.

«Хдётий меъёрларимиз тугрилигига ишонч килмасдан яшашимиз мумкинми? Йук, инсон ишончсиз сукир ва химоясиздир. Инсонни эътикодсиз дахшат ва тахликали куркув камраб олади... Лекин хар доим хам эътикоднинг предмети булиб Худо ёки бошка диний таълимотлар роль уйнайдими? Хдкикатан хам эътикод ва дин уртасида чамбарчас богликлик мавжудми?»8. Америкалик психолог ва социолог Э.Фроммнинг фикрича, илохиёт билан бирга, акл-заковатга, инсониятга, буюк шахсларга нисбатан хам эътикод булиши, инсон шу эътикод билан хам максади сари одимламоги мумкин. Этник ва миллий хусусиятлар кучли шаклланган жамиятда эса, диний эътикод яккол эътикод шакли сифатида намоён булади. Лекин бу эътикод хар доим хам изчил назарий диний билимга асосланади, дегани эмас. Негаки, диний эътикоди була туриб, аммо унинг асослари буйича етарли назарий билимга эга булмаган кишилар, хусусан, ёшлар баъзан тушуниб, купинча эса тушунмаган холда дин номидан иш кураётган турли хил гурухларга нисбатан узларида мойиллик сезадилар. «Ёшларнинг онгида кандай кайфият устунлигини айтсанг, мен сенга кейинги авлоднинг табиати кандай булишини айтиб бераман», - деган эди инглиз сиёсий арбоби Эдмунд Берк. Шу жихатдан хам миссионерларнинг жамиятнинг эртанги кунини белгилаб берадиган авлод онгини эгаллаш, назорат килишни кузлаб иш юритаётганини такрор таъкидлаш жоиз.

Миссионерликнинг таникли назариётчиси П.Джонстоун узининг «Дунё операцияси» китобида талаба ёшларни миссионерлик фаолиятининг асосий объекти эканлигини таъкидлаб, жумладан, шундай ёзади: «Бутун дунёда университет ва коллежларда 37 миллион талаба тахсил олади. Уларнинг куплари 20 йилдан сунг йирик мансабларни эгаллашади». Бу каби мулохазалар нега ёшлар миссионерлик фаолиятининг асосий объектига айланганини муайян даражада тушуниш имконини беради, албатта.

Шундай экан, хулоса сифатида шуни айтиш мумкинки, бугунги ёш авлодни баркамол килиб тарбиялашда, уларда ватанпарварлик, инсонпарварлик каби хусусиятлар билан бирга диний ва миллий багрикенглик, юксак маънавият эгаси булишлик хамда бошка миллат ва дин вакилларига нисбатан хурмат билан караб, инсоний кадр-кимматни эъзозлайдиган килиб тарбиялаш биз кураётган буюк давлатчилигимиз пойдевори булиб хизмат килади.

8 Фром Э. Бегство от свободы. Человек для себя. - Минск: ООО «Попурри». 1998. - С. 541.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.