Научная статья на тему 'ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОНДА ИЖТИМОИЙ ДАВЛАТ ВА АДОЛАТЛИ ЖАМИЯТ ҚУРИШНИНГ ТАРИХИЙ-ИЖТИМОИЙ ЖИҲАТЛАРИ'

ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОНДА ИЖТИМОИЙ ДАВЛАТ ВА АДОЛАТЛИ ЖАМИЯТ ҚУРИШНИНГ ТАРИХИЙ-ИЖТИМОИЙ ЖИҲАТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ижтимоий давлат / адолатли жамият / “Фозил одамлар шаҳри” / Абдулла Авлоний / Лоренц фон Штейн / Янги Ўзбекистоннинг Тараққиёт стратегияси / “Ўзбекистон-2030” стратегияси / “Темир дафтар” / “Аёллар дафтари” / “Ёшлар дафтари” / “Ижтимоий ҳимоя ягона реестри”. / Social state / fair society / “Treatise on the views of residents of a virtuous city” / Abdullah Avloni / Lorenz von Stein / New development strategy of Uzbekistan / strategy “Uzbekistan-2030” / “Iron notebook” / “Women’s notebook” / “Youth notebook” / “ Unified register of social protection”.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Обломурадов, Наим Халимович

Мақолада Янги Ўзбекистонда ижтимоий давлат ва адолатли жамият қуришнинг тарихий-ижтимоий жиҳатлари ёритилган. Ижтимоий давлат ғоясининг келиб чиқиши, адолатли жамият ва маърифатли давлат бошқаруви бўйича Шарқ мутафаккирларининг қарашлари таҳлил этилган. Янги Ўзбекистоннинг Тараққиёт стратегияси ҳамда “Ўзбекистон-2030” стратегиясида аҳоли талабларига ва халқаро стандартларга тўлиқ жавоб берадиган ижтимоий ҳимоя тизимини ташкил этиш ва унинг натижалари ижтимоий-тарихий жиҳатдан очиб берилган. Янги Ўзбекистонни “ижтимоий давлат” тамойили асосида қуришнинг стратегик лойиҳалари ва уларнинг истиқболлари ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

HISTORICAL AND SOCIAL ASPECTS OF BUILDING A SOCIAL STATE AND A FAIR SOCIETY IN THE NEW UZBEKISTAN

The article highlights the historical and social aspects of building a social state and a fair society in New Uzbekistan. The origins of the idea of the welfare state, the views of Eastern thinkers on a just society and enlightened public administration are analyzed. The development strategy of the new Uzbekistan and the Uzbekistan-2030 strategy reveal the creation of a social protection system that fully meets the requirements of the population and international standards, and its results from a socio-historical point of view. The strategic projects for building a new Uzbekistan based on the principle of the “Social State” and their prospects are highlighted.

Текст научной работы на тему «ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОНДА ИЖТИМОИЙ ДАВЛАТ ВА АДОЛАТЛИ ЖАМИЯТ ҚУРИШНИНГ ТАРИХИЙ-ИЖТИМОИЙ ЖИҲАТЛАРИ»

"Yangi O'zbekiston huquqiy, dunyoviy va ijtimoiy (E)ISSN: 2181-1784 davlat sifatida rivojlanishining ijtimoiy, falsafiy, 4(21), May, 2024

iqtisodiy va siyosiy masalalari" www.oriens.uz

ЯНГИ УЗБЕКИСТОНДА ИЖТИМОИЙ ДАВЛАТ ВА АДОЛАТЛИ ЖАМИЯТ КУРИШНИНГ ТАРИХИЙ-ИЖТИМОИЙ ЖИХДТЛАРИ

d https://doi.org/10.5281/zenodo. 11627887

Обломурадов Наим Халимович

ТДИУ Ижтимоий-гуманитар фанлар кафедраси профессори, т.ф.д.

АННОТАЦИЯ

Мацолада Янги Узбекистонда ижтимоий давлат ва адолатли жамият цуришнинг тарихий-ижтимоий жщатлари ёритилган. Ижтимоий давлат гоясининг келиб чициши, адолатли жамият ва маърифатли давлат бошцаруви буйича Шарц мутафаккирларининг царашлари таулил этилган. Янги Узбекистоннинг Тарацциёт стратегияси уамда "Узбекистон-2030" стратегиясида ауоли талабларига ва халцаро стандартларга тулиц жавоб берадиган ижтимоий уимоя тизимини ташкил этиш ва унинг натижалари ижтимоий-тарихий жиуатдан очиб берилган. Янги Узбекистонни "ижтимоий давлат" тамойили асосида цуришнинг стратегик лойиуалари ва уларнинг истицболлари ёритилган.

Калит сузлар: Ижтимоий давлат, адолатли жамият, "Фозил одамлар шаури", Абдулла Авлоний, Лоренц фон Штейн, Янги Узбекистоннинг Тарацциёт стратегияси, "Узбекистон-2030" стратегияси, "Темир дафтар", "Аёллар дафтари ", "Ёшлар дафтари ", "Ижтимоий уимоя ягона реестри ".

ИСТОРИЧЕСКИЕ И СОЦИАЛЬНЫЕ АСПЕКТЫ ПОСТРОЕНИЯ СОЦИАЛЬНОГО ГОСУДАРСТВА И СПРАВЕДЛИВОГО ОБЩЕСТВА В

НОВОМ УЗБЕКИСТАНЕ

Обломурадов Наим Халимович

Профессор социально-гуманитарного факультета ТГЭУ,

доктор исторических наук

АННОТАЦИЯ

В статье освещены исторические и социальные аспекты построения социального государства и справедливого общества в Новом Узбекистане. Анализируются зарождение идеи государства всеобщего благосостояния, взгляды восточных мыслителей на справедливое общество и просвещенное государственное управление. Стратегия развития нового Узбекистана и

стратегия "Узбекистан-2030" раскрывают создание системы социальной защиты, полностью отвечающей требованиям населения и международным стандартам, и ее результаты с социально-исторической точки зрения. Освещены стратегические проекты построения нового Узбекистана на основе принципа "Социального государства " и их перспективы.

Ключевые слова: Социальное государство, справедливое общество, "Трактат о взглядах жителей добродетельного города", Абдулла Авлони, Лоренц фон Штайн, Новая стратегия развития Узбекистана, стратегия "Узбекистан-2030", "Железная тетрадь", "Женская тетрадь", "Молодежная тетрадь", "Единыйреестр социальной защиты".

HISTORICAL AND SOCIAL ASPECTS OF BUILDING A SOCIAL STATE AND A FAIR SOCIETY IN THE NEW UZBEKISTAN

Naim Halimovich Oblomuradov

Professor of the Social and Humanities Department of TSUE

Doctor of Historical Sciences

ABSTRACT

The article highlights the historical and social aspects of building a social state and a fair society in New Uzbekistan. The origins of the idea of the welfare state, the views of Eastern thinkers on a just society and enlightened public administration are analyzed. The development strategy of the new Uzbekistan and the Uzbekistan-2030 strategy reveal the creation of a social protection system that fully meets the requirements of the population and international standards, and its results from a socio-historical point of view. The strategic projects for building a new Uzbekistan based on the principle of the "Social State " and their prospects are highlighted.

Key words: Social state, fair society, "Treatise on the views of residents of a virtuous city", Abdullah Avloni, Lorenz von Stein, New development strategy of Uzbekistan, strategy "Uzbekistan-2030", "Iron notebook", "Women's notebook", "Youth notebook", " Unified register of social protection ".

KHPHm.

CyHrra nnnnapga MaMnaKaTHMH3ga axpnHHHHr H^THMOHH XUMOACHHH KynaHTHpHrn, ^yKaponapra gaBnaT TOMOHHgaH KypcaranaeTraH H^THMOHH xroMaraap xa^MH Ba TypnapHHH KeHraHTnpnm 6opacnga th3hmhh nrnnap aManra OfflHpnnMOKga. H^THMOHH gacTypnapHH MonHanamTHpnm xapa^araapn HKKH

баравар купайди, ногиронлиги булган шахслар ва ногирон болаларга гамхурлик килаётганлар учун янги турдаги имтиёзлар жорий этилди.

Янги Узбекистоннинг асосий максади - хар бир фукарога гамхурлик килиш, инклюзив ривожланиш, ахолининг барча катламлари учун тенг хукук ва имкониятларни таъминлаш эканини хам таъкидлаш зарур. Бинобарин, Узбекистонни уз Ватани, деб билган, унинг равнакига хисса кушаётган хар бир инсон миллати, тили ва динидан катъи назар, хамиша давлат ва жамиятнинг эътибори ва гамхурлигидадир.

Шуни хам таъкидлаш жоизки, 2022-2026 йилларга мулжалланган Янги Узбекистоннинг Тараккиёт стратегияси юртимизда изчил амалга оширилаётган шиддатли ва камровдор ислохотларнинг мантикий давоми хисобланади. Тараккиёт стратегиясининг "Адолатли ижтимоий сиёсат юритиш, инсон капиталини ривожлантириш" номли туртинчи устувор йуналишида ижтимоий давлат негизини ташкил этувчи масалаларга алохида эътибор каратилган. Жумладан, мазкур дастурий хужжатнинг 43-максади бевосита хар бир инсон учун муносиб шароит яратиш ва турмуш даражасини мунтазам яхшилаб боришга йуналтирилган.

Шу уринда "Ижтимоий давлат узи нима?" деган савол тугилиши табиий. "Ижтимоий" сузи арабча — "жамоа, жамиятга оид хамда инсон ва жамият хаётига оид" деган лугавий маъноларни англатади. Ижтимоий давлат -инсоният тарихий тараккиётининг муайян даври махсули, давлатчилик ривожининг махсус боскичидир. Шунингдек, ижтимоий давлат - сифатли таълим, малакали тиббий ёрдам, оилалар, болалар, аёллар, кариялар, ногиронлиги бор шахсларни хар томонлама куллаб-кувватлаш, мухтожларни уй-жой билан таъминлаш, бандлигини таъминлаш, хавфсиз мехнат шароитини яратиш, камбагалликни кискартиришга каратилган давлат моделидир.

МАВЗУГА ОИД АДАБИЁТЛАРНИНГ ТАХДИЛИ.

Ижтимоий давлат гояси, энг аввало, кадимги Шаркда, хусусан, мутафаккир аждодларимиз томонидан илгари сурилган. Буюк бобомиз Абу Наср Форобий маърифатли инсонлар жамоасини, идеал жамият гоясини «Фозил одамлар шахри» асарида тараннум этган.

Аждодларимиз орасида давлат ва сиёсат сохасидаги энг кудратли зот булган Амир Темур конун-коидаларни урнатиб, улардан давлатни бошкаришда фойдаланди. Амир Темур тузган конун-коидаларда жамиятдаги мавжуд барча табака ва тоифаларнинг кизикиш ва манфаатлари инобатга олинган эди. Жамиятда кечадиган ижтимоий муносабатларнинг баркарор булишида бу жихат мухим ахамиятга эгадир. Уз тузукларида Амир Темур шундай ёзади: «Салтанатим ишларини конун-коида ва интизомга солиб, салтанатим

мартабасига зебу зийнат бердим. Салтанатимни ун икки тоифага булиб, уларга таянган холда иш юргиздим. Салтанатим конун-коидаларини хам шу ун икки тоифага боглаб туздим. Бу ун икки тоифани салтанатим фалакининг ун икки буржи ва давлатим корхонасининг ун икки ойи деб хисобладим»[1]. Айтиб утилган ана шу тоифалар таркибига Амир Темур давлатида яшаган ахолининг деярли барча катламлари киритилган эди. Ижтимоий муносабатлар хам ушбу фаолиятдан келиб чиккан. Албатта, бунинг учун уша хукмрон табака вакилларида ва хукмдорларда нафсини ва газабини тия олиш, узокни кура олган холда сиёсат олиб бориш, хаммага адолатли була олиш, акл-идрок билан, огир ва вазминлик билан иш юритиш каби бир катор юксак ижобий фазилатлар булиши шарт эди.

Ижтимоий давлат барпо этиш Алишер Навоий бобомизнинг хам эзгу орзуси булган. У инсонларнинг бахтли яшаши учун муносиб ижтимоий мухит яратиш, фаровон жамият куриш, маърифатли давлат бошкаруви, адолатпарвар ва одил хукмдор, инсонлар узаро мехр-окибатли ва багоят ахлокий булиш каби карашларни илгари сурган эди. Шу каби гояларни Абу Райхон Беруний, Абдулла Авлоний, Ахмад Дониш сингари алломаларимиз ижодида куришимиз мумкин.

Хрзирги "ижтимоий давлат" тушунчаси илк бор 1850 йилда немис олими Лоренц фон Штейн томонидан илмий муомалага киритилган. Унинг таъкидлашича, давлат уз фукароларининг ижтимоий-иктисодий ривожланишига хисса кушиши, барча ижтимоий табакалар учун уз хокимияти оркали шахсий хукукларда мутлак тенгликни таъминлаши лозим. Бунда инсон камолоти давлат равнаки учун зарурий шарт хисобланади [2].

ТАДЦЩОТ МЕТОДОЛОГИЯСИ.

Замонавий илмий манбаларда кенг таркалган талкинга биноан, ижтимоий давлат, энг аввало, ижтимоий адолат хакида, уз фукароларининг фаровонлиги, ижтимоий химояланганлиги хусусида гамхурлик киладиган давлатдир. Бундай давлат уз фаолиятини ахолининг ижтимоий химояга мухтож катламлари: ишсизлар, мехнат кобилиятини йукотганлар, бокувчисидан махрум булганлар, ногиронлиги булган инсонлар, болалар, кексаларни ижтимоий химоялаш билан узвий олиб боради. Ижтимоий ёрдамга мухтож шахслар - узининг саломатлиги, ёши, даромад олиш имкониятларининг чекланганлиги туфайли узганлар кумагига мухтож шахслар хамда оилалар булиб, улар ижтимоий ёрдамнинг бир ёки бир неча турларидан фойдалишга хакли буладилар [3].

Бунда "ижтимоийлик"нинг асосий шарти инсонга унинг кадри, шаъни ва эркини асраб-авайлаб муносабатда булишдир. Бу, уз навбатида, инсон хукуклари, эркинликлари ва конуний манфаатлари амалда тула таъминланиши

ва бу кафолатланганлиги билан чамбарчас боглик. Ижтимоий давлатнинг мохияти унинг окилона ижтимоий сиёсатни амалга оширишида, айникса, инсон ва жамият манфаатларига мос ижтимоий функцияларни изчил адо этишида намоён булади. Шу боис бундай давлат фаолиятининг мухим кисмини ижтимоий вазифаларни бажариш ташкил этади.

Ижтимоий давлатда инсонлар орасида хасадни йукотиш, мехр-окибат, багрикенглик ва бирдамликни мустахкамлаш, хайр-саховат тадбирларини бардавом йулга куйиш, инсонларнинг ички дунёсини пок ва уларни халол, болалигидан узининг мехнатидан бошка бирор-бир усул ёки восита оркали муваффакиятга эришиб булмаслиги тушунчаси билан тарбиялаш борасидаги саъй-харакат-ларга алохида эътибор бериш мухим ахамиятга эга. Ижтимоий давлатчилик нафакат Америка ва Европа, балки Осиё давлатларида, жумладан, Жанубий Корея, Сингапур ва Японияда хам ривожланиб бормокда. Хрзирги замон тажрибасига кура, Европа мамлакатларида ижтимоий давлат гояси турли норматив-хукукий хужжатлар билан мустахкамланган. Хусусан, Германияда унинг ижтимоий давлат экани Конституция даражасида белгиланган. Шунингдек, ижтимоий давлатнинг Скандинавия ва континентал моделлари хам мавжуд булиб, бунда давлатлар уз фукароларининг ижтимоий фаровонлиги, таълим, согликни саклаш сохаларига, болалар ва ёшларга, кексаларга ижтимоий хизматлар курсатиш учун масъул булади.

Халкаро Мехнат ташкилоти маълумотларига кура, айни пайтда дунё ахолисининг 55 фоизи ижтимоий химоядан махрум булса, атиги 29 фоизи комплекс ижтимоий таъминотдан фойдаланиш имкониятига эга. Пенсия ёшидаги кексаларнинг 68 фоизи карилик пенсиясини олишади. Бу эса куплаб мамлакатларда хам жамгариб бориладиган, хам сугуртали пенсия таъминотининг етарлича ривожланмаганлигини курсатади. Яна бир огир муаммо — тараккий топган йигирма биринчи асрда хам, афсуски, инсонларнинг согликни саклашга булган хукуки дунёнинг купгина минтакаларида хали реал хакикатга айланмади. Бу, айникса, ахолининг 56 фоизи мазкур имтиёздан махрум булган кишлок жойларига тааллуклидир [4].

Ижтимоий давлат тор маънода уз фаолиятида ахолига нафакалар тулашни, жамиятга хизмат курсатишни амалга оширади ва уй-жой билан таъминлаш билан боглик масалаларни хал килади. Кенг маънода нафакат ахолини бевосита куллаб-кувватлашга каратилган сезиларли даражада куп сонли дастурларни, балки иктисодиётни бошкариш ва ташкил этишга каратилган чора-тадбирларни, шу жумладан, бандлик ва у билан боглик масалаларни хамда комплекс макроиктисодий бошкарувни амалга оширади.

Таъкидлаш жоизки, Президентимиз "Ижтимоий давлат бу, энг аввало, инсон салохиятини руёбга чикариш учун тенг имкониятлар, одамлар муносиб хаёт кечиришига зарур шароитлар яратиш, камбагалликни кискартириш", дея изохлаган ва уз навбатида, "Биз Янги Узбекистонни "ижтимоий давлат" тамойили асосида куришни максад киляпмиз. Буни Конституцияда мустахкамлашимиз керак", деб таъкидлаган эдилар [5]. Мазкур маколада мавзуни ёритишда тарихийлик, анализ ва синтез, киёсий тахлил ва таккослаш каби илмий тадкикот усулларидан фойдаланилди. ТАХДИЛ ВА НАТИЖАЛАР.

Мамлакатимизда сунгги йилларда ижтимоий давлатнинг асосий талаблари амалда кулланилди, жумладан:

биринчидан, 2017-2021 йилларга мулжалланган Хдракатлар стратегияси ва 2022-2026 йилларга мулжалланган Тараккиёт стратегиясида, айнан ижтимоий сохани ривожлантириш, адолатли ижтимоий сиёсат юритиш, инсон капиталини ривожлантириш масалалари устувор вазифалар сифатида белгиланиб, дастуриламал хужжат - "Узбекистон-2030" стратегиясида ахоли талабларига ва халкаро стандартларга тулик жавоб берадиган ижтимоий химоя тизимини ташкил этиш асосий гоялардан бири сифатида унинг 100 та устувор максади Баркарор ривожланиш буйича Узбекистон миллий максад ва вазифаларининг барчасини тулик камраб олди;

иккинчидан, Камбагалликни кискартириш ва бандлик вазирлиги ташкил этилди, "Мономарказ"лар фаолияти йулга куйилди, "Темир дафтар", "Аёллар дафтари" ва "Ёшлар дафтари" ташкил этилди, ишлаётган пенсионерга юз фоиз пенсия тулашга утилди, хар бир ахоли пунктларида (махаллаларда) камбагалликни кискартириш, тадбиркорликни ривожлантириш, иш уринларини яратиш, ахоли даромадини ошириш учун масъул булган хоким ёрдамчилари лавозими жорий этилди. Энг мухими, ахолига гамхурлик курсатиш буйича янги тизим йулга куйилди;

учинчидан, ижтимоий давлатга мос булган таълим ва тиббиёт сохаларига алохида эътибор каратилди. "Таълим учун инвестиция - буюк келажакка сармоя" шиори остида узлуксиз таълим тизимини мунтазам такомиллаштириб бориш буйича жиддий ислохотлар амалга оширилди.

Бугун юртимизда инсон омили олий кадрият даражасига кутарилди. Президентимиз Шавкат Мирзиёевнинг «Одамлар эртага эмас, бугун бахтли яшашни истайдилар», деган тамойилни илгари суриши ва буни бугунги сиёсатимизнинг устувор йуналишига айлантиришида хам айнан шу мазмун-мохият мужассамдир. Хусусан, мамлакатимизда илк бор пенсия ва ижтимоий нафакалар микдори минимал истеъмол харажатларидан кам булмаган даражага

олиб чикилди. 2017 йилда кам таъминланган 500 минг оила ижтимоий ёрдам олган булса, бугунга келиб 2 миллиондан ортик оилага кумак берилмокда. Ажратилаётган маблаг эса 7 баробар купайтирилиб, йилига 11 триллион сумга етди.

Кам таъминланган оилалар фарзандларини парвариш килиш буйича нафакалар камрови кенгайтирилди, нафака тайинлашда хисобга олинган болаларнинг ёши 14 ёшдан 18 ёшгача оширилди, мазкур тулов муддати 6 ойдан 12 ойгача хамда нафака микдори уртача 1,5 баробар купайди, 2022 йилдан бошлаб оиланинг хар бир аъзосига жами бир ойлик уртача даромад минимал истеъмол харажатлари микдоридан ошмаганда оилани кам таъминланган, деб эътироф этилиши белгилаб куйилди.

Кам таъминланган оилаларни аниклаш ва уларга манзилли ёрдам курсатиш максадида "Ижтимоий химоя ягона реестри" ахборот тизими жорий килинди, кам таъминланган нафака олувчи оилалар сони охирги уч йилда турт баробар ошиб, 1,9 миллионга етди. 2023 йил учун давлат бюджетининг ижтимоий сохага йуналтирилаётган маблаги микдорига жиддий эътибор каратилди. 2023 йилда таълим сохаси харажатларига 58,4 триллион сум, согликни саклаш сохасига 28,4 триллион сум, маданият сохасига 2,5 триллион сум, спорт сохасига 2,3 триллион сум ва фанни янада ривожлантириш тадбирлари учун 1,8 триллион сум йуналтирилди.

Жорий йилги давлат бюджетида ахолини ижтимоий химоя килишнинг устувор йуналишларини молиялаштириш учун 18,1 триллион сум ажратилиши, даромади юкори булмаган ва уй-жой шароитларини яхшилашга мухтож жами 52 мингдан ортик фукарога ипотека кредити буйича дастлабки бадал ва фоизларнинг бир кисмини коплаш учун бюджет маблаглари хисобидан 1,1 триллион сум субсидия тулаб берилиши кузда тутилди.

Сунгги олти йилда ижтимоий ёрдам кулами 5 баробар оширилиб, 2 миллиондан ортик оила камраб олинди. Хрзирги кунда хар бир эхтиёжманд оила бюджет ва 3 та "дафтар" тизими оркали моддий ёрдам олмокда. Бу максадларга бюджетдан хар йили ажратиладиган маблаг 18 триллион сумга етди. Хрлбуки, 2016 йилда бу курсаткич 2,2 триллион сум эди.

Ижтимоий таъминотга йуналтирилган маблагнинг ялпи ички махсулотдаги улуши 2,5 баробар ёки 2016 йилдаги 0,9 фоиздан 2022 йилда 2,2 фоизга купайди. Аввалги тахрирдаги Конституциямизда ногиронлар хакида суз юритилмаган. Бирок хозирги кунда Узбекистонда ногиронлиги булган 1 миллионга якин шахс, жумладан, 16 ёшгача ногиронлиги булган 100 мингдан ортик бола истикомат килишини хисобга олсак, Конституциянинг алохида моддаси ижтимоий химоя ва ахолининг ушбу тоифасига нисбатан камситишни

"Yangi O'zbekiston huquqiy, dunyoviy va ijtimoiy (E)ISSN: 2181-1784 davlat sifatida rivojlanishining ijtimoiy, falsafiy, 4(21), May, 2024

iqtisodiy va siyosiy masalalari" www.oriens.uz

такиклаш масалаларига багишлангани жуда мухимдир. [6]. "Узбекистон-2030" стратегиясида 2026 йилга кадар камбагалликни 2022 йилга нисбатан икки баробар, 2030 йилга кадар эса кескин кискартириш белгиланган. Камбагалликка тушиш хавфи мавжуд булган 4,5 миллион ахоли даромадини ошириш, ижтимоий шериклик асосида 500 минг малакали мутахассис тайёрлаш максад килинган.

ХУЛОСА ВА ТАКЛИФЛАР.

Юкоридагилардан келиб чикиб, ижтимоий соха, айникса, таълим сохасига ажратилаётган маблаглар микдори янада оширилиши максадга мувофик. Айникса чекка кишлок худудларда мактабгача таълим ташкилотлари ва умумий урта таълим мактабларининг моддий-техник холатини янада яхшилаш, пойтахт ва шахарлардан замонавий методлар асосида таълим берадиган педагогларни купрок жалб килиш уз самарасини беради. Чунки, сифатли таълимсиз, етук кадрларсиз буюк келажакни тасаввур этиб булмайди. Шунингдек, согликни саклаш сохасида кадрлар танкислиги муаммоси хам ахолига сифатли тиббий хизмат курсатиш уз таъсирини курсатмокда. Ушбу йуналишда хам давлатнинг ижтимоий кумагига жиддий зарурат тугилмокда.

Хулоса сифатида кайд этиш лозимки, Узбекистонни эркинлик, имкониятлар тенглиги, адолат, бирдамлик, ижтимоий химоя ва масъулият принциплари хукмронлик киладиган, Конституция ва конунларнинг устуворлиги сузсиз таъминланган, инсонларнинг кескин табакаланишига йул куйилмайдиган ва барча ахоли катлами учун муносиб хаёт шароити яратилган, кучли "хукукий-ижтимоий давлат" сифатида ривожланган давлатлар каторига кушилиши йулида хизмат килиш - барчамизнинг асосий максадимизга айланиши зарур.

REFERENCES

1. "Темур тузуклари".Тошкент. Гафур Гулом номидаги нашриёт-матбаа бирлашмаси. 1991 й.53-б.

2. https://uza.uz/uz/posts/izhtimoiy-davlatning-konstituciyaviy-asoslari 471933

3. "Ижтимоий химоя. Атамалар изохли лугати". Тошкент.: Алишер Навоий номидаги Узбекистон Миллий кутубхонаси нашриёти. 2007 й.104-б.

4. https://old.gov.uz/uz/news/view/16261

5. https://president.uz/uz/lists/view/5830.

6. https://yuz.uz/news/milliy-taraqqiyot-yoli--adolatli-ijtimoiy-siyosat-yuritishning-bosh-mezoni

7. Saifnazarov, I. (2023). Yangi O'zbekiston: inson qadri ulug'langan yurt. -Tashkent: "Ilm-Ziyo-Zakovat" MChJ. - 209.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.