Научная статья на тему 'ҲУҚУҚИЙ, ДУНЁВИЙ ВА ИЖТИМОИЙ ДАВЛАТ ТУШУНЧАЛАРИ: НАЗАРИЯ АМАЛИЁТ'

ҲУҚУҚИЙ, ДУНЁВИЙ ВА ИЖТИМОИЙ ДАВЛАТ ТУШУНЧАЛАРИ: НАЗАРИЯ АМАЛИЁТ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
жамият / давлат / дунёвий давлат / ижтимоий давлат / ижтимоий гуруҳ / ижтимоий муносабат / ижтимоий шериклик / назария амалиёт / констуктив диалог / илмий билим / ҳуқуқий / ижтимоий давлатнинг ҳуқуқий асослари / конституция / қонун. / society / state / secular state / social state / social group / social relations / social partnership / theoretical practice / constructive dialogue / scientific knowledge / legal / legal foundations of the social state / constitution / law.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Норов, Тожи Омонович

Ушбу мақолада ҳуқуқий давлат, ижтимоий, ва дунёвий давлат тушунчалари, бундай жараёнлар бўйича назарияларнинг пайдо бўлиши, ривожланиши, назарияларларнинг умумийлиги, хусусиятлари таҳлил қилинган. Хусусан, Ўзбекистонда дунёвий ва ижтимоий давлатни шакллантиришда ижтимоий муносабатларининг ўзгариши тенденциялари фалсафий таҳлил қилинган. Янги Ўзбекистоннинг янги типдаги жамиятга ўтиш шароитида диний ва дунёвий мафкуралар ўртасидаги зиддиятли муносабатлар, уларнинг ўзига хос-хусусиятлари, асосий омиллари аниқланганлиги ва таҳлил қилинган. Янги демократик жамият қуриш шароитида диний ва дунёвий мафкуралар ўзаро ҳамкорлигининг самарадорлигини ошириш муаммосини фалсафий таҳлилнинг алоҳида тадқиқот объекти қилиб олинган ҳамда диний ва дунёвий мафкуралар ўзаро муносабатлари ва ҳамкорликларини такомиллаштириш тизимнинг ижтимоий ўзгаришларда ролини оширишдаги аҳамияти хақида сўз кетади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

LEGAL, WORLD AND SOCIAL PUBLIC ENTITIES: THEORETICAL AND PRACTICAL

This article analyzes the concepts of the rule of law, social and secular state, the emergence, development, commonality and features of theories on such processes. In particular, trends in social relations in the formation of a secular and social state in Uzbekistan are philosophically analyzed. Contradictory relations between religious and secular ideologies, their features, the main factors in the context of the transition to a new type of society of the new Uzbekistan were identified and analyzed. In the context of building a new democratic society, the problem of increasing the effectiveness of the interaction of religious and worldview ideologies is considered as a separate object of research in philosophical analysis, and religious and worldview ideologies emphasize the importance of improving relationships and cooperation in increasing the role of the system in social transformations.

Текст научной работы на тему «ҲУҚУҚИЙ, ДУНЁВИЙ ВА ИЖТИМОИЙ ДАВЛАТ ТУШУНЧАЛАРИ: НАЗАРИЯ АМАЛИЁТ»

ХУКУЦИЙ, ДУНЁВИЙ ВА ИЖТИМОИЙ ДАВЛАТ ТУШУНЧАЛАРИ:

НАЗАРИЯ АМАЛИЁТ

d https://doi.org/10.5281/zenodo. 11661072

Норов Тожи Омонович

Тошкент давлат иктисодиёт университети "Ижтимоий фанлар" кафедраси профессори вазифасини бажарувчи

фалсафа фанлари доктори

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада ууцуций давлат, ижтимоий, ва дунёвий давлат тушунчалари, бундай жараёнлар буйича назарияларнинг пайдо булиши, ривожланиши, назарияларларнинг умумийлиги, хусусиятлари таулил цилинган. Хусусан, Узбекистонда дунёвий ва ижтимоий давлатни шакллантиришда ижтимоий муносабатларининг узгариши тенденциялари фалсафий таулил цилинган. Янги Узбекистоннинг янги типдаги жамиятга утиш шароитида диний ва дунёвий мафкуралар уртасидаги зиддиятли муносабатлар, уларнинг узига хос-хусусиятлари, асосий омиллари аницланганлиги ва таулил цилинган. Янги демократик жамият цуриш шароитида диний ва дунёвий мафкуралар узаро уамкорлигининг самарадорлигини ошириш муаммосини фалсафий таулилнинг алоуида тадцицот объекти цилиб олинган уамда диний ва дунёвий мафкуралар узаро муносабатлари ва уамкорликларини такомиллаштириш тизимнинг ижтимоий узгаришларда ролини оширишдаги ауамияти хацида суз кетади.

Калит сузлар: жамият, давлат, дунёвий давлат, ижтимоий давлат, ижтимоий гуруу, ижтимоий муносабат, ижтимоий шериклик, назария амалиёт, констуктив диалог, илмий билим, ууцуций, ижтимоий давлатнинг ууцуций асослари, конституция, цонун.

ПОНЯТИЯ ПРОВОВАЯ, СВЕТСКОГО, И СОЦИАЛЬНАЯ ГОСУДАРСТВА: ТЕОРИЯ И ПРАКТИКА

Таджи Омонович Норов

доктор философских наук. и.о.проф. кафедры "Социальных наук" Ташкентского государсвенного экономического университета

АННОТАЦИЯ

В этой статье проанализированы понятия правового государства, социального и светского государства, возникновение, развитие, общность и

особенности теорий по таким процессам. В частности, философски проанализированы тенденции изменения социальных отношений в формировании светского и социального государства в Узбекистане. Выявлены и проанализированы противоречивые отношения между религиозными и светскими идеологиями, их особенности, основные факторы в условиях перехода к новому типу общества нового Узбекистана. В условиях построения нового демократического общества проблема повышения эффективности взаимодействия религиозных и мировоззренческих идеологий рассматривается как отдельный объект исследования философского анализа, а религиозные и мировоззренческие идеологии подчеркивают важность совершенствования взаимоотношений и сотрудничества в повышении роли системы в социальных преобразованиях.

Ключевые слова: общество, государство, светское государство, социальное государство, социальная группа, общественные отношения, социальное партнерство, теоретическая практика, конструктивный диалог, научные знания, правовые, правовые основы социального государства, конституция, закон.

LEGAL, WORLD AND SOCIAL PUBLIC ENTITIES: THEORETICAL

AND PRACTICAL

Norov Taji

Tashkent State Economic University Professor of department "Social siense" Doctor of Philosophy,

ANNOTATION

This article analyzes the concepts of the rule of law, social and secular state, the emergence, development, commonality and features of theories on such processes. In particular, trends in social relations in the formation of a secular and social state in Uzbekistan are philosophically analyzed. Contradictory relations between religious and secular ideologies, their features, the main factors in the context of the transition to a new type of society of the new Uzbekistan were identified and analyzed. In the context of building a new democratic society, the problem of increasing the effectiveness of the interaction of religious and worldview ideologies is considered as a separate object of research in philosophical analysis, and religious and worldview ideologies emphasize the importance of improving relationships and cooperation in increasing the role of the system in social transformations.

Key words: society, state, secular state, social state, social group, social relations, social partnership, theoretical practice, constructive dialogue, scientific knowledge, legal, legal foundations of the social state, constitution, law.

KHPHm

^aMHOT, yHgaru h^thmohh rypyx Ba KaraaMnap ypTacugaru MyHocaôanap, gaBnaraap nafigo Synumu, gaBnar ôunaH ^aMuaT ypTacugaru MyHocaôar Tyrpucugaru Kapamnap gaBpnap orna maKrnaHraH Ba TaKOMHnnarnnô KenraH. MyafiaH ^HKp, roa By^ygra Kenumu BaKT Tanaô Kunagu. 3aMOHacHHHHr unrop ^HKpnu, 3HënH-onHMnapu Typnu ycynnapHH Ky^naraH xonga y3 KaparnnapuHH unrapu cypraHnap. YnapHHHr MaKcagu y3napu MaHcyô ^aMuaT paBHaKH 6ynraH. fflyHH anoxuga TatKugnam ho3umku, xap gouM xaM, aKcapuaT xonnapga aparnnraH Ha3apuanap aManuëT ôunaH Moc-MyTaHocuô ôynMaraH. ^yHKu, Taôuar Ba umuMoufi MyHocaôaraap 6up ^ofiga y3rapMacgaH kotuô KonMafigu. Y Te3 Ba muggarau y3rapu6 Typagu. MyaMMo myHgaKu, Kynnaô Ha3apuanap maKrnaHuô ynrypMaëK эcкнpagн. Y pean xaëTra moc KenMafi Konagu. ^Ha 6up ^uxara ôopKu, Kynnaô Ha3apuanap myHnaKu cuëcufi nonynu3MgaH uôopar ôynuô, ynapHM aManuëTra TagôuK этнmнн yMyMaH umkohu fiyK. -flna 6up ^uxarn, aparanraH Ha3apuanap ëKu кoнцeпцнaпap ynapHuHr apaTraH Myamu^napuHuHr $apa3napu, xaBacnapu Ba ^aHTasuanapugaH uôopar ôynagu. ffly ypuHga rëTeHuHr:

Ha3apun KypyKfàup àycmuM, HeuuH RMHap x^aëm àapaxmu geraH Mamxyp xuKMaru ^yga Tyrpu afiTunraHnuru эtтнpo$ этнm MyMKuH. fflyHu xaM эtтнpo$ этнm KepaKKu, afipuM Myra^aKKupnap ToMoHugaH aparanraH Ha3apuanap, ynap KaHgafi ®;aHpga ëKu ycnyôga u^oganaHraH SynurnugaH, Kaficu gaBpga aparanraHnurugaH KaTtu Ha3ap Kagpu, MoxuaTu Ba acocaH go-roapSnuruHM fiyKoTMaraH.

Â^ABHËT^AP TAX^MH BA METO^tfAP

KaguMru puM Myra^aKKupu MapK Tynufi ^^poH^aMuaT Ba gaBnarnM TeHraamrapgu xaMga gaBnar y3apo MaH^aaraap ôunaH y3apo ôoraaHraH ogaMnap Ma^Myu Ba xanKHuHr yMyMufi MynKu экaнннн TatKugnagu. YHuHrna, gaBnarauHr Ba3u$acu MynKHu Myxo$a3a KunurngaH uôopar. ^aBnar afiHu my MaKcagga Tammn этнпagн. Uu^poH ^uKpura Kypa, yn ôomKapyB maKnu (MoHapxua, apucTOKparaa Ba geMoKpaTua) yHcypnapuHu y3uga My^accaMnamrapraH apanam gaBnar энг ugean gaBnargup[1].

roKopuga ugean ^aMuaT xaKugaru afipuM Tapuxufi Kapamnap KenTupungu.

Аслида, уларнинг хеч бири идеал булмасдан, самарадорлиги вакт ва макон, ижтимоий-сиёсий вазият билан боглик. Бундан ташкари, уларнинг тулаконли хаётга кучиши учун халк кадриятлари, урф-одатлари, анъаналари ва хатто ушбу мамлакатнинг ижтимоий, иктисодий, сиёсий муносабатлари хам мухимки, уларни эътиборга олмаслик мумкин эмас[2].

Дунёнинг бошка минтакаларида ва турли замонларда кечгани каби, Марказий Осиё худудида, сиёсий карашлар эрамиздан бир неча минг йиллар аввал вужудга келган булиб, у уша даврда хукмрон булган сиёсий гоялар, диний-сиёсий мифология шаклида ривожланди.

Дастлабки диний таълимотлар зардуштийларнинг мукаддас китоби "Авесто"да мужассамлашган холда ёритилган. У Марказий Осиё халкларининг кадимги ижтимоий-иктисодий, сиёсий, хукукий, ахлокий, ижтимоий-фалсафий фикрларининг мухим томонларини узида ифодалайди.

Кейинчалик, зардуштийлик карашлари урнини ислом гоялари эгаллади. Тарихий нуктаи назардан сиёсий фикрларнинг вужудга келиши ва ривожланишида ислом дини мухим манба хисобланади. Сиёсат ва сиёсий масалалар шариат (Куръон асосида ишлаб чикилган диний, жиноий ва фукаролик конуният хамда коидалари мажмуи)да уз аксини топган.

Марказий Осиё худудида сиёсий фикрларнинг ривожланишига IX-Х асрларда хукмронлик килган сомонийлар сулоласининг таъсири жуда катта эди. Улар даври Абу Наср Форобий, Абу Райхон Беруний, Абу Али ибн Сино каби улуг мутафаккирларни етиштирди. Бу давр олимлари дунёвий маърифатга интилиш, табиатга кизикиш, табиатшунослик илмларини ривожлантириш, инсонни улуглаш, комил инсонни тарбиялаш, универсаллик-комусийлик, умуман, фойдали барча илмлар билан кизикиш борасида узларини намоён килдилар.

Марказий Осиёда давлат ва жамиятни юритиш масалаларига Абу Наср Мухаммад ибн Мухаммад ибн Узлук ибн Тархон Форобий бенихоя катта хисса кушган. Форобийнинг жамият, давлат, хукук, сиёсат, адолат, таълим, тарбия хакидаги гоялари, карашлари "Бахтга эришиш хакидаги трактат", "Уруш ва тинч-тотув яшаш хакида", "Жамиятни урганиш хакидаги китоб", "Давлат арбоблари хакидаги афоризмлар", "Фозил одамлар шахри" каби асарларида узининг чукур ифодасини топган [3].

Форобий жамият, давлат ва хукук масалаларининг назарий, умумий фалсафий асосларини тушунтиришга харакат килди. У жамиятнинг келиб чикиши, давлатнинг пайдо булиши, унинг шакли, давлат арбоби ва унинг вазифаси, улар олдига куйилган асосий талаблар, давлатни идора этиш усуллари хакида фалсафий-сиёсий карашларини баён этди. Форобий уз

асарларида бир катор мухим ижтимоий масалаларни ёритишга уринди. У инсон томонидан жамиятда яшаш учун содир килинадиган харакатларни иккига булди:

1. Адолатли, хакикий аклга мувофик харакатлар. Бу харакатлар оркали хакикий бахтга эришиш мумкин. Шу уринда "акл" масаласи изохталаб. Зеро, айрим даврларда акл инкор этилиб, унга мутлак амал килувчилар каттик кораланган. Яъни унга кура, инсон хаётининг айникса эътикодий жихатлари ечимида илохий манбалар бирламчи хисобланиб, бу борада аклга эхтиёж йук. Бу мухокамасиз итоатни талаб килади.

2. Адолатсиз, максадга мувофик булмаган харакатлар, улар бахтсизлик келтиради. Демак, Форобий адолат деганда бахтни, унинг зиддидан бахтсизликни назарда тутган.

Форобий жамият сиёсий хаётида давлат аппарати томонидан олиб бориладиган ишларга алохида эътибор берди. Унингча, давлат бошлиги ва давлат хизматчилари бошкарув санъатини яхши билишлари керак.

Форобий ана шундай бошкарув кишилари бахтга, тинчликка олиб боради, бундай давлатда бошкарув адолатлидир, аксинча, бахтсизликка, уруш ва киргинликларга олиб борадиган бошкарув адолатсиздир, деб хисоблади.

У идеал (фозил) шахарлар, яъни идеал шахар давлатлари ва идеал булмаган шахар давлатлари хусусида хам фикр юритди. У фозил шахар энг адолатли ва маърифатни узида мужассам килган донишманд томонидан бошкарилиб, бу давлат шахар ахолисининг узаро кумаклашувига, бир-бирига ёрдам беришига асосланади, деб хисоблади.

Унинг фикрича, бошкарув (идора) санъати икки кисмдан иборат булади: назарий ва амалий. Назарий кисми бошкарувнинг асосий усул ва конуниятлари хакидаги билим булса, амалий кисм давлатни идора килишдир. Уларнинг хар иккисига хам сиёсий амалиёт, тажриба ва кузатув натижасида эришилади. Форобий инсон табиатан иттифокда, алокада, муносабатда булишга интилади, деган фикрни ёклаб чикди.

Абу Райхон Мухаммад ибн Ахмад Беруний одамлар жамоа булиб яшашининг асосий коидалари узаро ёрдам, бир-бирлари билан тинч-тотув яшаш, умумий манфаат учун ишлашга асосланган булиши керак, деб хисоблади. Буюк олим мамлакатлар ва давлатлар уртасида яхши кушничилик муносабатларини олиб бориш гоясини илгари сурди. Беруний наздида, давлат ва хукукнинг пайдо булиши, уларнинг вазифалари эхтиёждан.

Яъни одамлар ижтимоий адолатли тартиб, коида урнатиш учун давлатга бирлашадилар. Беруний давлатни мутлак хоким эмас, балки маърифатпарвар рахбар бошкариши кераклиги хакидаги гояни илгари сурди. Аникрок килиб

aйтгaндa, y демoкpaтик жaмиятни opзy килди. Беpyнийнинг сиёсий-хукукдй кapaшлapи энг ^Fop Ba 4ys;yp инсoний кoидaгa aсoслaнaди. Aдлoмa шoxлap Ba KOнyниятлap x^para инсoн учун xизмaт килиши xдмдa уни бoскинчилapдaн хишя килиши repax, дегaн FOялapни илгapи сypди[4].

Aбy Aди ибн Синoнинг сиёсий кapaшлapи aббoсийлap хвлифвлигининг сиёсий тушкунликта yчpaгaн xaмдa xoнликдap, бекдикдap ypтaсидa yзapo зиддиятлap, низoлap, ypyшлap кyчaйгaн биp зaмoндa шaкдлaнди. У куп жиxдтдaн Фopoбийдек фикpлaди. Шунингдек, ижтимoий-сиёсий кapaшлapидa Юнoн oлимлapи Aфлoтyн, ApaCTy, Сyкpoт FOялapидaн хдм илxoмлaнди.

Унинг иде&п дaвлaт тyFpисидaги фикpигa ^pa, бyндaй дaвлaт тепaсидa мaъpифaтпapвap шox1 тypиши, жaмият aъзoлapининг бapчaси фoйдaли мехтат билaн шyFyллaнишлapи лoзим. Ибн Сито жaмиятни дaвлaтсиз, кoнyн-кoидaсиз тaсaввyp килa oлмaйди.

У узининг "Рисoлaи тaдбиpи мaнзил" aсapидa шyндaй ёзган: "Arap xaммa oдaмлap шox, сyлтoнлapдaн ибopaт бyлсa ёки xaммaдapи oддий меxнaткaш бyлсaдap эди, yлapгa paxбapлик килувчи сyлтoнлap, xoнлap бyлмaсa эди, бyндaй XOлдa yлapнинг бapчaдapи х&гок бyлгaн бyлyp эдилap". Мyтaфaккиp жaмиятдaги мoддий тенгсизликни эътиpoф этиб, 6üp4ü oдaмлapнинг бoйиб кетиши Ba aксинчa, кaмбaFaдлaшиб кетишигa кapши чикди. Унингчa, aгapдa xaммa жaмият aъзoси биpдек бoйликкa, мyлккa эгa бyлсa, y xoлдa биp кишининг бoшкaсигa ёpдaм кypсaтиши, биp-биpини paFбaтлaнтиpиши тyгaтилaди.

Aксинчa, oдaмлapнинг xaммaси йyксиллapгa aйлaнсaдap, бyндaй xoлдa yлap oчapчиликдaн к^^иб кетади. Шyндaй килиб, Ибн Синo жшият aъзoлapининг ниxoятдa бoйиб Ba aксинчa, кaмбaFaдлaшиб кетишлapигa кapши. У oдaмлapни yзapo xaмжиxaтликдa, биp-биpигa ёpдaм кypсaтиш кoидaдapигa aсoслaниб яшaшгa дaъвaт килaди. Aйни шу кapaш шaклaн сoциaлистлap кapaшлapигa yxшaб кетaди. Aммo Ибн Сита мулкни ёкдaди - xap биp инсoн xyсyсий мyлкигa эта булиши, уни тaсappyф этиши Ba шу opкaди жaмиятдa уз Уpнини тoпиши лoзим. Сoциaдистлap эсa aксинчa мулксизлик тapaфдopи -6üp4ü мулк дaвлaтники. Бу мулксизлик, яъни oммaвий кaшшoкдик FOясидиp[5].

XIV aсpнинг ypтaлapигa келиб, дунёни лapзaгa сoлгaн мyFyллap ^y^ponrarara кapши Xypoсoндa бoшлaнгaн oзoдлик xapa^ra Мoвapoyннaxpгa етиб келди. МyFyллap xyкмpoнлигининг мaFлyбиятгa yчpaшигa кaттa xизмaт килган сapкapдa Aмиp Темyp шми билaн бoFлик сиёсий кapaшлap "Темyp тyзyклapи"[6] дa мyжaссaм.

Темyp уз импеpиясини тyзишдa Ba уни бoшкapишдa янги диний мaфкypaни яpaтмaсдaн, ислoмни тaнлaди. Aсoсий ^нуният килиб эсa шapиaтни ^бул

килди ва уни химоя килди. Буюк империяни мустахкам мафкура ва конуният-коидага асосан идора этди. У биринчи навбатда халкка таянган холда давлатни бошкарди. Мухим ишларни улар билан кенгашган холда олиб борди.

XIX асрнинг иккинчи ярми ва ХХ асрнинг бошларида бутун Туркистон чоризм томонидан босиб олинди. Натижада, махаллий ахоли узининг барча ижтимоий ва сиёсий хукукларидан, тили - давлат тили мавкеидан махрум булди.

Янги давр ижимоий-сиёсий тафаккури ва назариялари тизимида, "Ижтимоий давлат" тушунчаси биринчи марта XIX аср урталарида Лоренс фон Штейн томонидан илгари сурилган. У давлат гояси тенглик ва эркинликни тиклаш, кам таъминланган синфларни бой ва кучлилар даражасига кутариш, давлат "барча аъзоларининг иктисодий ва ижтимоий тараккиётини амалга ошириши, чунки бирининг ривожланиши бошкасининг ривожланишининг шарти ва натижасидир". Ижтимоий давлат - умумий тамойиллари (аралаш иктисодиёт, ижтимоий муаммоларни хал килишда иштирок этиш ва бошкалар) дунёнинг иктисодий ривожланган аксарият мамлакатларида амалга оширилган модел.

Ижтимоий давлат модели Буюк Британия, Франция, Швеция, Италия, Бельгия, Дания, Финдленд, Германия, Португалия, Испания, Австрия, Греция, Япония, Нидерланды, Швейцария, АКШ каби давлатларда кулланилмокда.

Хукукий ва дунёвий давлат тушунчаси Германия, Испания, Италия, США, Франция каби давлатлар Конституцияларда ифодаланган[7].

XIX асрнинг охири ва XX асрнинг бошларида Узбекистонда сиёсий фикрларнинг ривожланишига Махмудхужа Бехбудий жуда катта хисса кушган. Унинг сиёсий карашлари жадидлик харакати ва унинг фаолияти билан боглик. Махмудхужа Бехбудий ана шу харакатнинг ташкилотчиси ва йулбошчиларидан бири сифатида унинг ривожланишига катта хисса кушди. Жадидлар туб социал-иктисодий, сиёсий хамда маданий узгаришлар килиш талаблари билан чикди[8].

Кейинги пайтларда оммавий ахборот воситаларида идеал жамият хакидаги карашлар илгари сурилиб, уларнинг айримлари куплаб гояларни бирлаштирган холда янги мафкура яратишга асосланган. Умуман, бу янгилик эмас. Бунга аввал хам уринишлар булган.

НАТИЖАЛАР

Узбекистондаги ислохотларнинг пировад максади ижтимоий камолот, жамият инсон фаравонлигига, манфаатларига каратилганлиги, унинг

Koнститyциясидa мyстax1кaмлaб куйидди. Янги тaxpиpдaги Koнститyциядa жyмлaдaн шyндaй белгилaб куйилди:

"Узбекистан - сyвеpен pеспyбликa, хукукий, ижтимоий, дунёвий, демoкpaтик давлат... (1-модда)""

Х^з^та кyндa Узбекистан ижтимoий дaвлaт Ba aдoлaтли жaмият кypиш сapи дaдил бopмoкдa. Шу сaбaбли «Янги Узбекистон - ижтимоий давлат ", деган тaмoйилни кoнститyциявий кoидa сифaтидa мyxpлaшнинг Ba^ra^oara етди".

"Ижтимоий давлат - фaкaт мyx1тoжлapгa oзик;-oвк;aт, зapyp aшёлap, уй-жoй, яшaш учун зapyp бyлгaн истеъмoл тoвapлapининг энг кaм микдopи белгилaб куйилишини нaзapдa тyтмaйди. У шaxс Ba унинг oилaси мyнoсиб хдёт кеч^иши учун етaдигaн иш хдкд, бaндликни тaъминлaш, xaвфсиз мех,тат шapoитини яpaтиш, кaмбaFaдликни кдскapтиpишни тaдaб килaди.

Шу билaн биpгa, ишсизликдaн x1имoялaниш, кaфoлaтлaнгaн сифaтли тaълим, мaдaкaди тиббий ёpдaм, бapчa учун тенг имкoниятлap, oraarap, бoлaдap, aёллap, кapиялap, нoгиpoнлиги 6op шaxслapни x,ap тoмoнлaмa кУллaб-кyввaтлaш хдм ижтимoий дaвлaтнинг aсoсий вaзифaсидиp.

Шyлap кaтopидa яшaш учун зapyp pесypслap - ичимлик сyви, тaбиий гвз, электp энеpгияси, тpaнспopт Ba бoшкa кyлaйликдap билaн тaъминлaниш, мaжбypий мехдатга тaкик куйиш хдм ижтимоий давлатдa мухим axaмият кaсб этaди.

Биp суз билaн aйтгaндa, ижтимoий дaвлaтдa хеч ким эътибopдaн четдa KOлмaйди, уз мyaммoлapи билaн ёлFиз тaшлaб кУйилмaйди", деб бaён этилган.

3. Ушбу кУшимчa билaн Узбекистан дaвлaтининг сиёсий-хукукий мaкoмигa янги yчтa, яъни "хукукий давлат", "ижтимоий давлат" Ba "дунёвий давлат" тyшyнчaлapи кyшимчa килинмoкдa.

Хукукий давлат - бу демoкpaтик тaмoйиллap aсoсидa кдбул килинган s^y^ap oлдидa бapчa тенг Ba xисoбдop бyлгaн, хеч ким кoнyндaн устун тypмaйдигaн дaвлaтдиp. K;oлaвеpсa, кoнyнлapнинг бутун дaвлaт xyдyдидaги yстyвopлиги, xoкимиятлap вaкoлaтининг булиниши, шaxс Ba дaвлaтнинг yзapo мaъсyллиги, инсoн xyкyкдapи Ba эpкинликлapининг xимoялaнишидиp.

2017-2021 йилларда Х,аркатлар стратегияси асосида инсoн xyкyкдapини тaъминлaш Ba суд xoкимияти мyстaкиллигини кyчaйтиpиш мaксaдидa сyдьялap oлий кенгaши тузилди, Олий суд Ba Олий xyжaлик суди биpлaштиpилди, мaъмypий сyдлap, тyмaнлapapo и^и^дий суди тaшкил этилди, Koppyпциягa к^ши кypaшиш aгентлиги тaшкил этилди, Koppyпциягa к^ши кypaшиш Миллий кенгаши тузилди Ba xoкaзo.

Ижтимоий давлат - бу хар бир фукаронинг муносиб турмуш сифати ва даражасига эришиш, ижтимоий тафовутларни юмшатиш ва мухтожларга ёрдам бериш учун ижтимоий адолат тамойилларига мувофик моддий бойликларни адолатли таксимлашга каратилган давлат моделидир.

Энг мухими, охирги беш-олти йилда ижтимоий давлатнинг асосий талаблари амалда кулланилди, хусусан Иктисодий тараккиёт ва камбагалликни кискартириш вазирлиги ташкил этилди, "Мономарказ" лар фаолияти йулга куйилди, "Темир дафтар", "Аёллар дафтари" ва "Ёшлар дафтари" тизимлари ташкил этилди. Ишлаётган пенсионерларга пенсиялар 100 фоиз туланишга утилди.

Ижтимоий давлатда таълим ва тиббиёт жуда катта ахамиятга эга. Шу нуктаи назардан карасак, олий таълим билан камров даражаси 9 фоиздан 40 фоизга оширилди. Олий таълим муассасалари сони 2 бараварга оширилди, 2017 йилда республикада 72 та олий таълим муассасалари фаолият курсатган булса, хозирда 167 тани ташкил этди.

2017 йилда 5211 та мактабгача таълим муассасаси фаолият юритган булса, 2021 йилда муассасалари сони 19 316 тага етказилди, республика буйича камров 62,4% га етди. Ёки, Хусусий тиббиёт ташкилотлари сони 3 810 тадан 6 527 тага етди.

Умуман олганда, Узбекистонни ижтимоий давлат, деб эълон килишга асослар яратилди.

Дунёвий давлат - давлат хокимияти ва бошкарувдан дин ажратилган, бошкарув диний коидалар билан эмас, балки фукаролик конунчилик хужжатлари билан тартибга солинадиган, карорлар кабул клиишда диний асосларга таянилмайдиган давлатдир. Шунингдек, хеч кандай дин ва мафкура давлатнинг мажбурлов кучи билан урнатилмаслигини, уларнинг давлатдан айри эканлигини тавсифлайди.

Шуни алохида таъкидлаш зарурки, дунёвий давлатда дин давлатдан ва сиёсатдан ажратилса-да, жамиятдан ажратилмайди.

Ижтимоий давлат функциялари - бу ижтимоий химояланмаган ёки эхтиёжманд катламни куллаб-кувватлаш; ишсизликка карши курашиш; тадбиркорларга ёрдам; ахолининг бандлигини ва даромадларини доимий усишини таъминлаш; таълим, согликни саклаш, ижтимоий хизматлар ва маънавий-маданий ривожланишнинг кулайлигини таъминлаш; жамиятдаги ижтимоий тенгсизликни юмшатиш, имтиёзларни кайта таксимлаш оркали муносиб турмуш шароитини яратиш.

Ижтимоий давлат белгилари:

- бу сифaтли тaълим, мaлaкaли Ba мaкбyл тиббий xизмaт; ижтимoий йyнaдтиpилгaн и^и^д^т;

- фyкapoлик жaмиятини pивoждaнгaнлиги; ижтимoий дaвлaт дaстypлapини ишлaб чикиши Ba aмaдгa oшиpиш;

- дaвлaтнинг x,ap кимгa мyнoсиб тypмyш шapoити, ижтимoий тaъминoт Ba шaxснинг узини узи aнглaши учун тенг бoшлaнFич шapoитлapини тaъминлaш мaксaдлapини тaсдикдaш;

- фyкapoлap oлдидaги ижтимoий мaсъyлият;

- ижтимoий œxara тyлoвлapнинг юкоди микдopи; ижтимoий хдётни яxши pивoжлaнгaн тapтибгa сoлиш тизими;

- бюджетдaн ижтимoий тyлoвлapининг мaвжyдлиги;

-ижтимoий x1имoя, ижтимoий тaъминoт Ba бaндлик дaвлaт тизимлapининг мaвжyдлиги;

- жaмиятнинг бapчa мухтож aъзoлapини истиснoсиз ижтимoий кУллaб-кyввaтлaшнинг мaвжyдлиги;

- фyкapoлapнинг фapoвoнлик дapaжaси учун дaвлaт тoмoнидaн жaвoбгapликни кдбул килиш.

"Янги Узбекистоннинг 2022-2026 йиллapгa мyлжaдлaнгaн тapaккиёт стpaтегияси" IV - бoбидa "Адолатли ижтимоий сиёсат юритиш, инсон капиталини ривожлантириш" мaсaлaсигa aдox1идa эътибop ^apam^a^ Шунингдек, мaзкyp стpaтегиянинг 43 та максади бевoситa x,ap биp фyкapoнинг мyнoсиб тypмyш сифaти Ba дapaжaсини кyтapишгa кapaтилгaн.

МУ^ОКАМА

Узбекистан Koнститyциясидaги 1-мoддaдa Узбекистан дyнёвий дaвлaт экaни белгилaнди. Хуш, дyнёвий дaвлaт нимa дегaни узи? Дyнёвий дaвлaтнинг кaндaйдиp крлип, кypиниши бopми? Бу мaсaдaдa oлимлap ягота кoнсенсyсгa келгaнми? Aйни тyшyнчaнинг кoнститyциядa aкс этишигa кaндaй зapypaт 6OP эди? кaби сaвoлap кенг мyxoкaмaдapгa сaбaб булиб келaётиp. Мaвзy юзaсидaн сaвoллapгa oддий кишилapдaн тopтиб, тaникди oлимлap, мyтyxaссислap, экспеpтлap уз фикp-мyлox1aзaдapини билдиpиб келишмoкдa. Бyндaй мyx1oкaмaдapдa. Ижтимoий-дyнёвий-xyкyкий дaвлaт тyшyнчaсини юксaк бax1oлaшдaн, уни мyтлaкo paд этиш дapaжaсигaчa фикpлap 6op.

Kun.uz мyxбиpи мaвзy юзaсидaн сиёсaтшyнoс Фapx1oд Тoлипoв, aдвoкaт Рaззoк Aдтиев Ba жypнaдист Сapдop Садим билaн сyxбaтлaшди Ba кyйидaги бax1с, фикp-мyлox1aзaдap бaён килинди:

Фар^од Толипов:

- ...Бу уч — дунёвий, хукукий, ижтимоий деган тушунчалар борасида хозирча дунё сиёсатшунослари, экспертлари орасида аник бир келишув, якдиллик мавжуд эмас. Турли сиёсий доиралар турлича бахслар булади бу борада. Хукукий давлат тушунчаси нега кушилди, конституция ва бошка конунлар ишласа, шундок хам хукукий давлат буламиз-ку, деган гапларни хам эшитяпмиз.

Дунёвий давлат тушунчаси хакида гапирсак. Бу борада аксарият олимлар, экспертларда якдиллик бор, аммо аник бир атама сифатида киритилгани йук. Лекин халкка, жойлашувга кура намоён булиши хар хил. Секуляризмни[9] менинг назаримда 4 томондан куриб чикса булади: диний томондан, сиёсий томондан, фалсафий ва хукукий томондан.

Сиёсий нуктаи назардан каралса хам бир нечта тушунча бор. Собик иттифок давридан колган дин давлатдан ажратилган, деган ёндашув бор. Аникрок килиб айтилиб, дин эмас, диний институтлар давлатдан ажратилган, дейилади. Бундан ташкари, давлатда хеч бир дин устувор булмайди, бир-бири билан тенг, давлат даражасига чикмайди, каби таърифлар хам учрайди. Социологик нуктаи назардан дунёвийлик диний эркинликни таъминлайди, дейилади.

Диний институтлар давлатдан ажратилган булади, деган тамойилни илгари сурсак хам, нотугри булиб колади. Чунки Марказий Осиё давлатларида буткул ажратилмаган.

Сардор Салим:

- Секуляризм тушунчаси жадидчилар ва большевиклар билан кириб келган узбек жамиятига. Мен унга 3 та нуктаи назардан ёндашаман:

1. Социологик нуктаи назар: оиладаги, жамиятдаги конунлар конунларга асосланади, динга эмас;

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

2. Фалсафий нуктаи назар: бунда айни яшаб турган дунёга купрок эътибор бериш булади, охиратга эмас;

3. Сиёсий секуляризм, яъни бунда дин ва давлатни ажратиш. Аслида, бу мумкин эмас. Махатма Ганди динни сиёсатдан ажратмокчи булган одам сиёсатни хам, динни хам тушунмайди, деган.

Секуляризмнинг конституция даражасига кутарилишига сабаб Узбекистонда ахоли Ислом динига эътикод килиши кучаймокда. Маълум элита катлам вакиллари томонидан бу тахдид сифатида курилмокда. Радикаллашиш ва исломлашишни бир-биридан ажрата олишмаяпти.

Секуляризм тушунчаси киритилиши бир томондан имконият булиши мумкин. Масалан, Европада секуляризм икки хил тушунча, яъни динга

хайрихох секуляризм ва динга карши секуляризм. Бизга болшевиклар оркали динга карши секуляризм кириб келган. СССР 30-йиллардан диндорлар катагон килиши шундан. Динга хайрихох секуляризм тушунчаси булса, имконият булади бу. Юкоридаги элитага боглик бу. Раззок Алтиев:

- Конституциялар мисолида бу тушунча янгилик эмас, куплаб гарб давлатларида мавжуд. Олдинги конституцияда хам дин ва давлат ажратилгани белгилаб куйилганди. Конституцияга шархнинг намунасида дунёвийлик деганда, конунлар устуворлиги таъминланадиган, дин ва давлат бир-биридан ажратилган экани айтилган.

Баъзи давлатларнинг конституциясида диний коидаларга амал килиниши, шунга кура иш курилиши белгиланган. Факат мусулмон давлатлар эмас, бошка давлатларда хам бор. Умуман, дунёвий давлат эканимизни мустакиллик эълон килинган даврдан эътироф этилади. Яъни виждон эркинлиги таъминланишининг узи дунёвийлик, факат хозирги конституциясида аник термин сифатида киритилди. Юрист сифатида бу нарса янги конституциянинг ютуги деб биламан.

- Бу тушунча киритилиши фукаро ва фукаро ёки давлат ва фукаро уртасидаги муносабатларда кандай узгаришларга олиб келади?

Фар^од Толипов:

- Мавхумлик кириб келди деган фикрдаман мен. Бу тушунчага аник шарх берилмас экан, турлича талкинларга сабаб булаверади.

Олдин хам конституциядан ташкарида диний ташкилотлар, эътикод хакида конун бор эди. Уша конунда хам дунёвийлик тушунчасини очиб берувчи бандлар бор эди. Балки уша конунларни такомиллаштириш максадга мувофик буларди. Конституцияга бу тарзда мавхум килиб киритиш айтганимиздек турли ёндашувларга сабаб булиши мумкин.

Диний идоралар оркали давлат билвосита тарзда дин ишларига аралашмаяптимикан, деган савол куйиш хам мумкин. Мувофиклаштириш бордек тасаввур пайдо булади. Баъзи диний муассасалар давлат бюджетидан куриляпти. Демак, ажратилмаган тулик.

Одамлар уртасидаги муносабатлар масаласида экспертлар бош котиришяпти хозир. Масалан, ОТМда хижоб ураш такикланган эди ички тартиб-коидалар оркали. Буни изохлаш учун биз дунёвий давлатмиз дейишарди масъуллар. Шундай турлича холатлар булгани хам анча вазиятни чалкаштириб юборади.

Раззок Aлтиев:

- Дyнёвийлик дегaндa, дaвлaт дин эpкинлиги тaъминлaши, дин ypтaсидaги тoтyвликнинг сaкдaши тушунилиши rapax. Биз бaхслaшaётгaн хoлaтлapгa шapх беpилсa, хдммд тyшyнмoвчиликлap бapхaм тoпaди.

Умумий кoидaгa кypa тyшyнмoвчилик хoлaтлapи фyкapo фoйдaсигa хэл килитади. Aммo бyндaй кoидaдap илгapи хдм 6op эди. Кдй дapaжaдa ишлaгaни хдм мaълyм.

Дyнёвий дaвлaт тyшyнчaсини фдкдт шу мoддaдap, s^y^ap opeara мyхoкaмa килиш эмaс, 6ддки шу кoнyнлap билaн ишлoвчи xoдимлap сaвияси билaн бoFлaш кеpaк. Хoдимлap уз билгaничa, уз тддкини билaн иш килсд, rçaTOp мyaммoлapни келтиpиб чикapaди. Шунинг учун ^^pos; шapх, тyшyнтиpиш кеpaк бyлaди мoддaдap хдкидд.

Сардор Салим:

- Дyнёвийлик тyшyнчaси дaвлaт Ba фyкapoлap тoмoнидaн тyFpи aнглaнилсa, ижoбий нaтижaлap беpaди, фикpимчa. Секyляpизм R^po»; тoлеpaнтликкa бoшлaйди, яxши нapсa бу. Лекин Fapбий Евpoпaдaн кyp-кypoнa yзлaштиpиш билaн тдт6ик килинмдслиги кеpaк. Секyляpизм тепaдaн бoсим билaн эмaс, пaстдaн тетага усиши кеpaк. Биз бу секyляpизмни узимизники килишимиз кеpaк, кyp-кypoнa куч^иш эмaс.

Диндop кaтлaмдa бу нoтyFpи тyшyнилaди. Чунки бaъзи дaвлaтлapдa нoтyFpи твдкдн килингдн бу. Сaбaби бу нapсa füp6 кoлoниялaштиpиши билaн к^иб келгaн aксap жaмиятлapгa. Шунинг учун хдм тyFpи тушуниши кеpaк икки тoмoн хдм[10].

XУЛОСA

юкодидд келтиpилгaн нaзapиялap тдхлили, мyхoкaмaдap, кoнститyция Ba KOнyнлapдa белгилaнгaн yстивop вaзифaдapдaн келиб чикиб, дyнёвий, ижтимoий, хукукий дaвлaт тyшyнчaдapи бyйичa кyйидaгилapни xyлoсa килиш мумкин:

ижтимoий дaвлaт мyхтoжлapгa yй-жoй, яшaш учун зapyp бyлгaн истеъмoл тoвapлapининг энг кaм микдopи белгатаб куйилишини нaзapдa тyтaди;

шунингдек, ижтимoий дaвлaт шaxс Ba унинг oraa^ мyнoсиб хaёт кечиpиши учун етaдигaн иш хдки, бaндликни тaъминлaш, xaвфсиз мехтат шapoитини яpaтиш, кaмбaFaдликни кдскapтиpишни тaдaб килдди;

ишсизликдaн химoялaниш, кaфoлaтлaнгaн сифaтли тaълим, мaдaкaди тиббий ёpдaм, бapчa учун тенг имкoниятлap, oraarap, бoлaдap, aёллap, кapиялap, нoгиpoнлиги 6op шaxслapни xap тoмoнлaмa кУллaб-кyввaтлaш хдм ижтимoий дaвлaтнинг aсoсий вaзифaсидиp;

яшаш учун зарур ресурслар - ичимлик суви, табиий газ, электр энергияси, транспорт ва бошкка кулайликлар билан таъминланиш, мажбурий мехнатга такик; куйиш хам ижтимоий давлатда мухим ахамият касб этади;

энг мухими, ижтимоий давлатда хеч ким эътибордан четда колмайди, уз муаммолари билан ёлгиз ташлаб куйилмайди.

Мухтасар айтганда, бугунги кунда Узбекистон ижтимоий давлат ва одил фукаролик жамиятини куриш йулида илдам одимламокда. Шу долзарб омилни хисобга олган холда, "Янги Узбекистон - ижтимоий давлат" тамойили хаётимизнинг барча сохаларида уз аксини топишига алохида эътибор каратилмокда.

АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES)

1. Марк Туллий Цицерон. https: ru.wikipedia.org/wiki

2. Даминов.И. Аждодларимизнинг идеал жамият хакидаги фалсафий-хукукий карашлари. https: //www.facebook.com/manaviyat.

3. Абу Наср Мухаммед ибн Мухаммед аль-Фараби. https: //ru.wikipedia. org/wiki/

4. Abu Rayhon Muhammad ibn Ahmad Al-Beruniy. https://uz.wikipedia.org/wiki/Abu Rayhon Beruniy

5. Абу Али Хусейн ибн Абдулл^х ибн аль-Хасан ибн Али ибн Сина. https: //ru.wikipedia. org/wiki.

6. Темур тузуклари. https: //temurtuzuklari .uz/uz

7. Конституцияга узгартириш: 1-моддага "хукукий, ижтимоий, дунёвий" сузлари кушилмокда. https://aniq.uz/yangiliklar/konstitusiyaga-uzgartirish-1-moddaga-huquqiy-ijtimoiy-dunyoviy-suzlari-qushilmoqda

8. Махмудхужа Бехбудий. https://ziyouz.uz/ilm-va-fan/tarix/manaviyat-yulduzlari/mahmudhuj a-behbudiy-1875-1919/

9. Секуляризм. https: //ru.wikipedia.org/wiki/

10. Узбекистон - дунёвий давлат. Бу нима дегани? — тахлилчилар билан сухбат. https://kun.uz/kr/news/2023/06/02/ozbekiston-dunyoviy-davlat-bu-nima-degani-tahlilchilar-bilan-suhbat

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.