Научная статья на тему 'ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОНДА ДУНЁВИЙ ВА ИЖТИМОИЙ ДАВЛАТНИ ШАКЛЛАНТИРИШДА ДИНИЙ ВА ДУНЁВИЙ МАФКУРАЛАРНИНГ УЙҒУНЛИГИ'

ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОНДА ДУНЁВИЙ ВА ИЖТИМОИЙ ДАВЛАТНИ ШАКЛЛАНТИРИШДА ДИНИЙ ВА ДУНЁВИЙ МАФКУРАЛАРНИНГ УЙҒУНЛИГИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
жамият / динийлик / дунёвийлик / мафкура / диний мафкура / дунёвий мафкура / динийлик ва дунёвийликнинг ўзаро муносабати / ғоявий тарбия / ҳамкорлик / диалог / констуктив диалог / илмий билим / диний билим. / society / wordly / religious / ideology / wordly ideology / religious ideology / relations of reliogious and wordly / contribution / dialogue / contsthuctionally dialogue / sciense / religious knowledge.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Алиев, Бекдавлат, Байалиев, Джахонгир Кайнарбекович

Ушбу мақолада янги Ўзбекистонда дунёвий ва ижтимоий давлатни шакллантиришда дунёвий ва диний мафкураларнинг ўзаро уйғунлиги, ўзаро муносабатларининг ўзгариш тенденциялари фалсафий таҳлил қилинган. “Мафкура” тушунчасини, унинг шаклланиши ва функциялари таҳлилига таянган ҳолда аниқланиб, унинг турли даражалари тавсифланган. Мафкура тушунчаси масаласида турли қарашларга муносабат билдирилган. Диний ва дунёвий мафкуралар, уларнинг ўзига хос хусусиятлари, жамият тарихида улар ўртасидаги алоқадорликнинг ижобий ва салбий оқибатлари таҳлил қилинган. Янги Ўзбекистоннинг янги типдаги жамиятга ўтиш шароитида диний ва дунёвий мафкуралар ўртасидаги зиддиятли муносабатлар, уларнинг ўзига хос-хусусиятлари, асосий омиллари аниқланганлиги ва таҳлил қилинган. Янги демократик жамият қуриш шароитида диний ва дунёвий мафкуралар ўзаро ҳамкорлигининг самарадорлигини ошириш муаммосини фалсафий таҳлилнинг алоҳида тадқиқот объекти қилиб олинган ҳамда диний ва дунёвий мафкуралар ўзаро муносабатлари ва ҳамкорликларини такомиллаштириш тизимнинг ижтимоий ўзгаришларда ролини оширишдаги аҳамияти хақида сўз кетади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

HARMONY OF RELIGIOUS AND SECULAR IDEOLOGIES IN THE FORMATION OF A SECULAR AND SOCIAL STATE IN THE NEW UZBEKISTAN

This article philosophically analyzes the mutual harmony of secular and religious ideologies and the changing trends in their relations in the process of establishing a secular and social state in the new Uzbekistan. Based on the analysis of the concept of “ideology”, its formation and functions, its various levels are described. Different points of view have been emphasized regarding the concept of ideology. Religious and secular ideologies, their characteristics, positive and negative consequences of their interaction in the history of society are analyzed. The conflict relations between religious and secular ideologies, their specificity, and the main factors in the conditions of the transition to a new type of society in the new Uzbekistan are identified and analyzed. In the context of building a new democratic society, the problem of increasing the effectiveness of mutual cooperation of religious and secular ideologies are raised as a separate research object of philosophical analysis, as well as the importance of improving the relationship and cooperation of religious and secular ideologies. in enhancing the role of the system in social change.

Текст научной работы на тему «ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОНДА ДУНЁВИЙ ВА ИЖТИМОИЙ ДАВЛАТНИ ШАКЛЛАНТИРИШДА ДИНИЙ ВА ДУНЁВИЙ МАФКУРАЛАРНИНГ УЙҒУНЛИГИ»

ЯНГИ УЗБЕКИСТОНДА ДУНЁВИЙ ВА ИЖТИМОИЙ ДАВЛАТНИ ШАКЛЛАНТИРИШДА ДИНИЙ ВА ДУНЁВИЙ МАФКУРАЛАРНИНГ

УЙГУНЛИГИ

<1 https://doi.org/10.5281/zenodo.12189364

Алиев Бекдавлат

Тошкент давлат иктисодиёт университети Фалсафа фанлари доктори, профессор Байалиев Джахонгир Кайнарбекович Тошкент давлат иктисодиёт университети Фалсафа фанлари номзоди, доцент 1 ahangirbayaliev 1972@gmail.com

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада янги Узбекистонда дунёвий ва ижтимоий давлатни шакллантиришда дунёвий ва диний мафкураларнинг узаро уйгунлиги, узаро муносабатларининг узгариш тенденциялари фалсафий таулил цилинган. "Мафкура" тушунчасини, унинг шаклланиши ва функциялари таулилига таянган уолда аницланиб, унинг турли даражалари тавсифланган. Мафкура тушунчаси масаласида турли царашларга муносабат билдирилган. Диний ва дунёвий мафкуралар, уларнинг узига хос хусусиятлари, жамият тарихида улар уртасидаги алоцадорликнинг ижобий ва салбий оцибатлари таулил цилинган. Янги Узбекистоннинг янги типдаги жамиятга утиш шароитида диний ва дунёвий мафкуралар уртасидаги зиддиятли муносабатлар, уларнинг узига хос-хусусиятлари, асосий омиллари аницланганлиги ва таулил цилинган. Янги демократик жамият цуриш шароитида диний ва дунёвий мафкуралар узаро уамкорлигининг самарадорлигини ошириш муаммосини фалсафий таулилнинг алоуида тадцицот объекти цилиб олинган уамда диний ва дунёвий мафкуралар узаро муносабатлари ва уамкорликларини такомиллаштириш тизимнинг ижтимоий узгаришлардаролини оширишдаги ауамияти хацида суз кетади.

Калит сузлар: жамият, динийлик, дунёвийлик, мафкура, диний мафкура, дунёвий мафкура, динийлик ва дунёвийликнинг узаро муносабати, гоявий тарбия, уамкорлик, диалог, констуктив диалог, илмий билим, диний билим.

ГАРМОНИЯ РЕЛИГИОЗНОЙ И СВЕТСКОЙ ИДЕОЛОГИЙ В СТАНОВЛЕНИИ СВЕТСКОГО И СОЦИАЛЬНОГО ГОСУДАРСТВА В

НОВОМ УЗБЕКИСТАНЕ

Алиев Бекдавлат

Ташкентский государственный экономический университет

доктор философских наук, профессор Байлиев Джахонгир Кайнарбекович Ташкентский государственный экономический университет

кандидат философских наук, доцент j ahangirbayaliev1972@gmail.com

АННОТАЦИЯ

В данной статье философски анализируется взаимная гармония светской и религиозной идеологий и меняющиеся тенденции их отношений в процессе становления светского и социального государства в новом Узбекистане. На основе анализа понятия «идеология», его формирования и функций описываются различные ее уровни. По поводу понятия идеологии высказывались разные точки зрения. Анализируются религиозная и светская идеологии, их характеристики, положительные и отрицательные последствия их взаимодействия в истории общества. Определены и проанализированы конфликтные отношения между религиозной и светской идеологиями, их специфика, основные факторы в условиях перехода к новому типу общества нового Узбекистана. В условиях построения нового демократического общества проблема повышения эффективности взаимного сотрудничества религиозной и светской идеологий вынесена в качестве отдельного исследовательского объекта философского анализа, а также важность совершенствования взаимоотношений и сотрудничества религиозной и светской идеологий. в повышении роли системы в социальных изменениях.

Ключевые слова: общество, светское, религиозное, идеология, светская идеология, религиозная идеология, взаимоотношение религиозного и светского сотрудничества, диалог, конструктивный диалог, научное знание, религиозное знание.

HARMONY OF RELIGIOUS AND SECULAR IDEOLOGIES IN THE

FORMATION OF A SECULAR AND SOCIAL STATE IN THE NEW

UZBEKISTAN

Aliyev Bekdavlat

Tashkent State Economic University Doctor of Philosophy, Professor Bayaliev Jahongir Kaynarbekovich Tashkent State Economic University Candidate of Philosophy, Associate Professor j ahangirbayaliev1972@gmail.com

ANNOTATION

This article philosophically analyzes the mutual harmony of secular and religious ideologies and the changing trends in their relations in the process of establishing a secular and social state in the new Uzbekistan. Based on the analysis of the concept of "ideology", its formation and functions, its various levels are described. Different points of view have been emphasized regarding the concept of ideology. Religious and secular ideologies, their characteristics, positive and negative consequences of their interaction in the history of society are analyzed. The conflict relations between religious and secular ideologies, their specificity, and the main factors in the conditions of the transition to a new type of society in the new Uzbekistan are identified and analyzed. In the context of building a new democratic society, the problem of increasing the effectiveness of mutual cooperation of religious and secular ideologies are raised as a separate research object of philosophical analysis, as well as the importance of improving the relationship and cooperation of religious and secular ideologies. in enhancing the role of the system in social change.

Key words: society, wordly, religious, ideology, wordly ideology, religious ideology, relations of reliogious and wordly, contribution, dialogue, contsthuctionally dialogue, sciense, religious knowledge.

KHPHm

^Hrn Y36eKHCTOHga gyHeBHH Ba h^thmohh gaBnaTHH maKmaHTHpnmga gyHeBHH Ba gHHHH Ma^KypanapHHHr y3apo yHFyHnnrn Typnn TapnxHH gaBpnapga y3rapn6, AHrH xycycn^raap, maKrnap Kac6 этгaн. ^aMHAT TapaKKHeTHHHHr xp3Hprn gaBpn 6y ^Hx,aTgaH ^Haga MypaKKa6 6ynn6, y3apo MyH0ca6aT, mapoHTnapn, HMKOHHtfraapn, maKn Ba BOCHTanapn, 3apypHAT Ba 0Ku6aTnapn ongHHrn gaBpnapgara xpnaTgaH Ty6gaH $apK KHnagn. nocTHHgycTpnan ^aMH^THHHr maKnnaHHmn, 6yTyH gyHega, 6apna coxaga To6opa HyKypnarnnS

бораётган глобаллашув жараёни, мамлакатларнинг ижтимоий-иктисодий, маънавий хаётида шундай муаммоларни келтириб чикармокдаки, улар диний ва дунёвий мафкуралар уртасидаги муносабатнинг, курашнинг шаклларига, йуналишларига хал килувчи таъсир утказмокда, жамият истикболи нуктаи назардан улар уртасидаги муносабатнинг самарали йуналиш ва шаклларини танлаб олишни зарур килиб куймокда.

Шу муносабат билан мазкур маколада постиндустриал жамият, глобаллашув жараёнларининг мохияти, хусусиятлари, жамият ва инсон хаётига таъсирлари кандай муаммоларни келтириб чикараётганлиги, бу даврда диний ва дунёвий мафкуралар узаро муносабатининг мазмуни, шакли ва максадларида кандай жараёнлар,тенденциялар намоён булаётганлигини тахлил киламиз.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДЛАР

Мустакиллик йилларида динга муносабат янгича тамойиллар асосида шаклланди. Президент И.Каримовнинг асарларида жамият тарихи, бугунги тикланиш даврида диннинг бекиёс роли, динга муносабат тамойиллари назарий асослаб берилди. Дин ва диний мафкура, унинг янги жамият куришдаги ахамияти хакида маколалар, тупламлар нашр килинди, монографиялар ёзилди. Нашр этилган бу ишларда диний маънавиятнинг миллий кадриятларга сингиб кетганлиги, юксак маънавиятимизнинг таркибий кисмига айланганлиги, тарихимизда мухим урин тутганлиги ва янги жамият куришда диний ва дунёвий мазмундаги турли карашлар хамкорлиги зарурияти у ёки бу даражада ёритиб берилган.

Сунгги йилларда ислом мафкурасини илмий тадкик килган диссертациялар ёзилди. С.М.Арифханова уз илмий ишида исломнинг ахлокий тамойилларини минтакамиз халклари маданиятининг ажралмас кисми сифатида тахлил килади, унинг маънавиятимиздаги урнини ишончили далиллар асосида исботлайди[1].

П.Ж. Абдуллахонов эса уз номзодлик ишида Урта Осиё халклари маданияти тизимида исломнинг урнини тахлил килган[2]. Б.М. Бобожанов XVI асрнинг биринчи ярмида Моворауннахрда Накшбандия шайхларининг сиёсий фаолиятини тахлил килиб, исломнинг мафкура сифатида жамиятга таъсирини чукур тахлил килиб берган. З.Алимова эса ислом динида ижтимоий адолатнинг намоён булиш хусусиятларини курсатиб берган. Айникса динни никоб килиб олган радикал йуналишдаги окимлар, харакатлар, уларнинг манбаларини урганиш буйича салмокли ишлар килинди.

Сунгги йиларда дунёвийлик категориясини фалсафий тадкик килишга багишланган илмий ишлар яратилмокда[3]. Бу уринда бундай ишларнинг дастлабки салмокли натижаси булмиш "Дунёвийлик фалсафаси", "Дунёвийлик

ва ижтимоийлик" маколалар тупламини таъкидлаб утиш жоиз. Хусусан тупламлардан урин олган Тохир Каримнинг "Дунёвийлик фалсафаси" маколасида дунёвийлик фалсафий категория сифатида тахлил килинади, унинг жамият илмий-фалсафий камолотидаги урни курсатиб берилади. Тупламдаги катор маколаларда хам дунёвийликнинг мохияти тахлил килинган.

Диний ва дунёвий мафкураларнинг мохияти масаласи хам у ёки бу даражада тилга олинади. Т. Карим, X,. Аликулов, X,. Ахмедова, Н. Жураев, Ж. Кодиров, У. Кудратова, Ф. Мусаев, А. Очилдиев каби куплаб тадкикотчиларнинг маколаларида диний ва дунёвий мафкуралар, уларнинг жамиятимиз хаётидаги урни масаласи тахлил килинади. Президент хузуридаги Давлат ва жамият куриш Академияси жамоавий муаллифлар томонидан нашр килинган "Миллий гоя ва рахбар масъулияти" китобида, "Вайронкор гояларнинг шаклланиш боскичлари" номли махсус боб ажратилган булиб, мазкур бобда диний асосдаги гояларнинг шаклланиши хусусиятлари хакида хам мулохазалар юритилган[4].

А. Абдуллахонов, З. Алимова, С. Арифханова, А. Бойназарова, Ш. Евкачев, Д. Каримов, X. Расулов, М. Собироваларнинг номзодлик диссертацияларида диний ва дунёвий мафкураларнинг шаклланиши масаласига диккат килинади.

Бирок бу илмий-тадкикот ишларида диний ва дунёвий илмлар муносабати тахлил этилади, "дунёвийлик" ва "илмийлик" тушунчалари бир хил маънода тушунилади, ёки "динийлик" ва "дунёвийлик" категориялари фалсафий жихатдан каралади. "Диний мафкура", "Дунёвий мафкура" тушунчалари, уларнинг узаро муносабати, таъсири хозирги пайтгача илмий адабиётларда фалсафий тахлил объекти килиб олинган эмас. Динийлик ва дунёвийликнинг айнан мафкуравий жихатларини илмий тахлил килиш, уларнинг мафкура сифатида карор топиши ва ривожланиш хусусиятларини, жамият тараккиётидаги ролини холисона урганиш хозирги даврда долзарб муаммолардан бирига айланиб бормокда.

Диний ва дунёвий мафкураларнинг ижтимоий, фалсафий илдизларини чукур илмий тахлил килиш, уларнинг ижтимоий мухит талабларига кура узаро муносабатларини, жамият ривожига булган таъсирини курсатиш мухим назарий ва амалий ахамият касб этмокда. Хозирги даврда диний ва дунёвий мафкуралар уртасида самарали диалог масаласии фалсафий тафаккурнинг тахлил объектига айланиб бораётганлигини таъкидлаб утишимиз зарур. Глобаллашув шароитида диний ва дунёвий мафкураларнинг шаклланиш манбалари, узига хос хусусиятлари, бир-бирларига ва ижтимоий муаммоларни хал килишдаги уринларини илмий урганиш мазкур масалада тасаввуримизни кенгайтиради, бойитади, холисона муносабатни шакллантиради.

Узбекистондa дyнёвийликкa aсослaнгaн демокрaтик дaвлaт, фукдролик жaмиятини куриш xaM диний Ba дyнёвий мaфкyрaдaрнинг хaмжихaтлиги, хдмкорлиги aсосидaгинa aмaдгa ошиши мумкин^Айник^ хозирги шaроитдa диний Ba дунёвий мaфкyрaлaргa бyлгaн мyносaбaтлaрдa бир томонлaмaдик, yлaрнинг y ёки бу хyсyсиятлaрини холисота бaхолaй олмaслик xaM нaзaрий Ba aмaлий жихaтдaн кaттa зaрaр келтирaди.

НAТИЖAЛAP

Aввaдо "диний мaфкyрa", "дунёвий мaфкyрa", "нодиний мaфкyрa", "aтеистик мaфкyрa" тyшyнчaдaрининг нисбaти aникдaб олинaди. Диний Ba дунёвий мaфкyрaлaрнинг мохияти, хусусияттари, жaмият хaётидaн yринлaри хозирги фaн дaрaжaсидa тaдкдк кдлинган.

Диний FOялaр y ёки бу дaрaжaдa тизимга тyшгaндa, мaълyм мaксaд Ba мaнфaaтлaр aсосидa шaкллaнгaндaгинa диний мaфкyрa тyFрисидa гaпириш мумкин. Шyндaгинa y тaълимот (доктринa) сифaтидa бошкд мaфкyрaвий тизимлaрдaн фaркдaнaди Ba yлaр билaн мyносaбaтдa бyлaди. Унгaчa бyлгaн Fоя, кaрaшлaрни дyнёкaрaш тyшyнчaсидa ифодaдaш уринлидир. Бинобaрин, диний мaфкyрa турли ижтимоий гyрyхлaрнинг жaмиятдaги мaкомлaри Ba yзигa хос мaнфaaтлaри билaн боFлик. Мaколaдa "дyнёвийлик" тyшyнчaси, yнгa берилгaн тaърифлaр хaм тaхлил кдлитади. Бу тyшyнчa бир кaрaшдa хaммaгa тyшyнaрли, жyдa оддий, лекин уз тaркибидaги ёки yзaро якин тyшyнчaдaрдaн (мaсaдaн aтеизм, дyaлизм, деизм, мaтереaдизм Ba хк.) тaфовyтлaрини тушуниб олиш лозим. Биз ara шу тaмойилдaн келиб чиккиб, мaвжyд тaърифлaргa мyносaбaт билдириб дyнёвий мaфкyрaгa кyйидaгичa тaъриф берaмиз:

Дунёвий мафкура деб дунё ва инсон уаётини ундан ташцарида ва устун турган илоуий куч билан эмас, yзu яшаб турган моддий дунёнинг ягона реаллиги, унда инсоннинг yрнuнu рационал мантиций тафаккурга, тажрибага таяниб асослаб берувчи идеалларга, цадриятларга, зоялар ва царашлар мажмуига айтилади.

Диний мaфкyрa деб эсa, дунё ва инсон уаёти моуиятини илоуий куч билан богловчи, шу асосда жамият ёки айрим гуруулар манфаатларини ифодалайдиган идеалларга, зоялар ва царашлар мажмуига айтилади.

Мaсaлaн, турли динлaрни олaйлик. Угар бир-бирига кдрши кyрaшиш билaн бир кaтордa бир-бирини бойитган хaм. X,yдyдимиздa пaйдо бyлгaн зaрдyштийлик хинд дини Ba фaлсaфaсигa, Ведaдaргa бориб тaкaдaди. Уз нaвбaтидa yндaги Fоялaр, кaрaшлaр Ba aйрим мaросимлaр (жaннaт, дyзaх, кил купирик, фaриштaдaр, оловгa мyносaбaт Ba ш.к.) иyдaизм, христиaнлик динлaригa, yлaр оркдли ислом динигa утган.

Фалсафада пантеизм, деизм, дуализм окимлари унсурларини ислом мамлакатлари мутафаккирлари ижодида хам курамиз. Унда диний ва дунёвий мафкуралар кураши намоён булади. Мусулмон дунёсида Закариё ар-Розий, ал-Мутанабби, Абу Ало ал-Мааъррий диний карашларга[6] зид дадил фикрлар билан чикдилар, ундаги айрим гояларни ошкора танкид килдилар. Аждодларимиз булган Форобий, Умар Хайём, Беруний, Ибн Сино каби буюк файласуф ва олимлар хам хур фикрлилик намуналарини курсатдилар Мусулмон дунёсида кенг таркалган икки хакикат назарияси дунёвий, илмий мулохазаларнинг эркин ривожланишига яхши имкон яратди.

Диний мафкурада дунёвий мафкураларда булганидек узгариш ва янгиланиш жараёни хар доим кечган. Аммо хозирги даврда диний мафкуранинг эволюцияси ва тараккиёти дунёвий мафкуралар билан муносабати катор узига хос хусусиятларга эга. Бу ерда узига хос кураш тухтаб колмаганлиги, янги -янги шаклларда давом этаётгани диссертацияда асослаб берилади. Дин инсоният жамиятининг ажралмас таркибий кисми булиб, жамиятда турли манфаат, интилишларга эга гурухлар, ижтимоий катламлар мавжуд экан, мукаррар суратда мафкуравий функциялар касб этади ва ижтимоий хаётни бошкаришда, истикбол йулларини белгилашда уз урнига эга булади. Диний ва дунёвий мафкуралар уртасида муносабат турли шакл ва мазмун касб этиб келган, очик ва яширин, динийлик багрида ва ундан ажралган холда давом этган. У ёки бу томон мутлаклаштирилганда эса, инкор килинган томон хаёт-мамот кураши олиб борган ва охир-окибатда узлигини саклаб кола олган.

МУ^ОКАМА

Жамият тараккиётининг хозирги даври бу жихатдан янада мураккаб булиб, узаро муносабат, шароитлари, имкониятлари, шакл ва воситалари, зарурият ва окибатлари олдинги даврлардаги холатдан тубдан фарк килади.

Ноанъанавий диний харакатлар ва ташкилотларнинг купчилиги ХХ асрнинг 60 - 70 йилларида АКШ ва Гарбий Европада пайдо булди, кейин бутун дунёга таркала бошлади. Диний жамоа аъзоларининг турмуш тарзи катъий белгиланиб куйилган тартиблар, ижтимоий хаётдан узокланиши билан харакатланади, уз рахбарларига сузсиз буйсунишлари талаб килинади. "Севги оиласи" сектаси хеч бир чекланмаган сексуал муносабатлар воситасида "диний тозаланиш" йули билан "худонинг угли" булишни таълим беради. Жанубий Кореялик Сан Мун асос солган "Бирлашган черков" сектаси аскетик турмуш тарзини таргиб килади. "Пайгамбар" Мун билан жинсий алока аёлларни "тозалар" эмиш. "Киришнани англаш Халкаро жамияти" ноанъанавий дини фан ва таълимга оид барча кадриятларни инкор килади, спорт билан шугулланишни, кофе, чой, гушт, тухум истемол килишни такиклайди"[7:1].

Ноaнъaнaвий диний хaрaкaтлaр Ba тaшкилотлaр жaмият Ba оилaдaн aжрaдишини, дyнёвий кaдриятлaрдaн воз кечиб, диний жaмоaнинг кдтъий тaдaблaри aсосидa дaрвешонa хaёт кечиришни тaрFиб кигади. Aйрим диний жaмоaлaр уз aъзолaрдaн квaртирaдaри Ba бaрчa бойликдaрини жaмоaгa yткaзишини тaлaб кдлaдилaр.

Ноaнъaнaвий динлaрнинг ишлaб чикдлган диний тaълимот тизими йук, тaълимотдa aнъaнaдaр Ba yрф-одaтлaр йук. Угар турли динлaрнинг тaсaввyр Ba FOялaридaн фойдaдaнaдилaр, тyшyнaрсиз, сирли, экзотик тaълимот сифaтидa тaкдим кдлишга yринaдилaр. Угар мaвхyм xyдогa эмaс, aсосaн конкрет, жонли "худога" - мaзкyр дин aсосчилaргa сиFинaдилaр. Янги динлaр рaсмий кадрият Ba идеaдлaргa мyxолифaтдa булиш билaн xaрaктерлaнaдилaр"[7:2].

Aгaр мaфкyрaвий тaрбиягa кучли эътибор берилмaсa, ноaнъaнaвий диний хaрaкaтлaр ёшлaр (нaфaкaт ёшлaр) нинг бир кисми онгигa хaдокaтли тaъсир кyрсaтиши мумкин. Чунки утиш дaврининг иктисодий жaрaёнлaри янгичa ижтимоий мyносaбaтлaр тaдaблaригa мослaшишни, зaмонaвий кaсблaрни эгaллaб, ижодкорлик, тaдбиркорлик билaн мехнaт килишни тaкaзо килaди, тaбaкaдaшyв, ишсизлик Ba бошкд сaдбий жaрaёнлaр кечиши хaм мyкaррaр. Бyндaй шaроитдa ноaнъaнaвий динлaр тaркaдиши учун мухит шaкдлaнaди. Чунки бу хaрaкaтлaрнинг купчилиги йирик бизнес билaн шyFyллaнaди Ba фaол миссионерлик фaолияти олиб борaди. Дaстлaбки дaврдa уз aъзолaригa aдохидa эътибор, ёрдaм берa олaди. Мaсaдaн, "Бирлaшгaн черков" сектaсигa кaрaшли тaшкилот Ba фирмaлaрнинг умумий кдймaти 100 млн. доллaрдaн куп, унинг рaхбaри Муннинг шaxсий бойлиги 15 млн. доллaрни тaшкил кдлaди. "Худонинг yFиллaри" сектaси рaхбaри Д.Бергнинг шaxсий бойлиги (сектa aъзолaри хисобидaн) хaм миллионлaб доллaр билaн yлчaнaди. "Kришнaни aнглaш xaдкaро жaмияти" хaм жyдa бой тaшкилот булиб, куп сонли тaшкилотлaрдaн, бой меценaтлaр Ba xaйрия жaмиятлaридaн кaттa дaромaд олaдилaр"[7:3].

Ноaнъaнaвий диний хaрaкaтлaр, гатта тaшвикот Ba моддий ёрдaм бериш орк^и^та эмaс, мaънaвий кдшшоклик, мaиший бузуклик кaби омиллaр тyфaйли хaм aйрим гyрyхлaрни уз тaъсир доирaсигa олaди. Янги диний хaрaкaтлaрнинг aсосчилaри фaкaт yлaргинa мутгак хaкдкaтни, бaрчa инсоний мyaммолaрни хaд килишнинг тyFри йулини, ^ama тyFилиш Ba y дyнёдa yлмaслик орк^и aбaдий фaроFaтгa эришишни билишлaрини дaъво кдлaдилaр. Угарнинг тaълимотлaри мистикa, сирлилик билaн йyFрилгaн. Мaсaдaн, Япониядaн тaркaдгaн "AУМ СЕНРИКЁ" дегaн диний оким вaкиллaрининг фaолиятини эслaйлик. Улaр дунёнинг турли мaмлaкaтлaридaги юзлaб ёш йигит-

кизларни иродасидан, онг-шууридан махрум килиб, зомби- яъни манкуртга айлантириб куйгани яхши маълумку"[7:4].

Хакикатдан хам ноанъанавий динларда ёшларнинг хиссиётига таъсир этиш, ахлокий, маънавий жихатдан узига тортишининг турли услублари кулланади. Жамоа булиб зикр тутиш, кушик айтиш ва раксга тушиш, жамоа булиб Худодан куткаришни сураб сигиниш, экстаз холат кабилар кишини онг-шууридан махрум килади. Бунинг устига ноанъанавий диний харакатлар ижтимоий, маърифий, даволаш- согайтирувчи, спорт ташкилотлари киёфасида фаолият юритади. Киришначилар ташкилотларида Худо абадий ёш, соглом усмир йигит киёфасида тасвирланади. Худо-эркак, жами кришначилар аёл сифатида тасаввур килинади. Киришнага мухаббат, унга тинимсиз интилиш эротик томонга эга. Бу мухаббат индивидуал ва жамоавий медитация оркали диний экстаз холатида узининг олий даражасига эришар эмиш. Жамоавий медитацияга иштирокчилар учун сезилмаган холда мусика ва ракс харакатлари мантрларни жамоа булиб куйлаш оркали амалга оширилади. Киришначилар мантрга ("аклнинг софланиши") алохида ахамият берадилар. Киришначи хар куни 1728 марта куйидаги мантрни такрорлаши керак"[7:5].

Масалан, сунги вактларда (аникроги январ ойидан эътиборан), халкаро майдондаги янгиликларни кузатиб бораётган булсангиз, МДХнинг катор мамлакатлари, хусусан, Украина, Козогистон, Россия ва Киргизистонда усмирлар уртасида уз жонига суикасд килиш холлари купайиб борётгани хакида бонг уришмокда. Маълумотларга караганда, турли ижтимоий тармокларда "кук кит" номи билан разил гаразгоялар гурухи мавжуд. Уларнинг сони битта эмас, бир нечта экани хам маълум. Ачинарли ва ташвишлиси шундаки, хаётнинг аччик-чучиги нима эканини билмайдиган ва дунёкараши шаклланиш арафасида булган усмир ёшлардир. Россия, Украина, Козогистон ва Киргизистоннинг хар бирида камида 15 нафар усмир ушбу уйин курбони булишга улгирган. "[8:1]

Шуни айтиш керакки, ноанъанавий диний харакатлар ва ташкилотлар инсонни фаол ижтимоий хаётдан четлаштиради, инсоният олдида пайдо булаётган муаммоларни хал килишга йуналган эмас. Бунинг устига куплари аъзоларнинг жисмоний ва маънавий саломатлигига зарар етказади.

Аммо ноанъанавий диний харакатларга сиёсатчиларнинг, олимларнинг муносабатлари турличадир. Айримларнинг фикрича, виждон эркинлиги тамойилига асосланиш бу жараённи тан олишни таказо килар эмиш. Бизнингча, бундай муносабат, жамият муаммоларини хал килишга, инсон маънавиятини такомиллаштиришга йуналтирилмаган янги динларни куллаш кандайдир хусусий, сиёсий манфаат, максадларни кузлайди. Айрим олимларнинг фикрича,

жамиятда маълум бир эхтиёж булганлиги учун янги диний харакатлар вужудга келиши заруриятдир. Агар айрим гурухларнинг объектив эхтиёжларини кондирмаганда бу хдракатлар хам уз-узидан йуколиб кетар эди. Ноанъанавий динлар жамиятдаги айрим гурухларнинг эхтиёжларини, истак ва манфаатларини ифодалар экан, уларнинг жамият хаётидаги маълум урнини тан олиш лозим. Бизнингча, ноанъанавий диний харакат ва ташкилотларнинг фаолиятига бахо берганда, улар кандай эхтиёж, максад, манфаатларни ифодалашидан келиб чикиши лозим. Гарб жамиятида кенг таркалиб бораётган функционал саводсизлик, минг йиллар давомида шаклланган маънавий, ахлокий умуминсоний кадриятларнинг емирилиб бораётганлиги, оилавий, шахсий муносабатларда индивидуализм, эгоизм каби салбий хусусиятларнинг кучайиб бораётганлиги, турмуш кечиришнинг яхшиланиб боришига карама-карши равишда айрим ёшларнинг маънавий тубанлашиб бораётганлиги ва ш.к. салбий ходисалар маълум манфаат ва эхтиёжларни тугдириши мумкин. Жисмонан носоглом ёки огир касалликка дучор булган шахсларда келажакдан умидсизлик, тушкун кайфият хам маълум эхтиёж ва манфаатларни шакллантиради. Яшашнинг мохиятини у дунё азобларидан жонини куткаришда курадиган кишилар хам, жамият учун анъанавий булмаган мусика, ракс ва шунга ухшаш жамоавий хатти-харакатлар хам айрим кишиларни узига жалб килиши мумкин. Хуллас, хар кандай жамиятда жамият такомилига, маънавий тараккиётга мос булмаган эхтиёжлар, манфаатлар жуда куп булади. Янги диний харакатлар ана шундай турли-туман ижтимоий хаётдан четлашган, синфсизлашган, жамият тараккиёти талабларига дош беролмаган кишилар интилишлари, эхтиёжларига мос булиши мумкин. Ноанъанавий динларининг мафкураси дунёвийлик мафкураси билан хамкорликда хал килиниши мумкин булган муаммоларга йуналмаган. Динийлик ва дунёвийлик мафкуралари уртасидаги узаро муносабатни оптималлаштиришда умумий тамойилларга асосланиши зарур. Масалан, жамият муаммоларини хал килишга йуналганлик, муаммоларни жамият маънавиятини юксалтириш оркали хал килиш, умуминсоний кадриятларга асосланиш ва шу кабилар. Ана шу каби тамойилларга зид булган холларда динийлик ва дунёвийлик мафкуралари уртасида кескин зиддиятлар келиб чикади.

ХУЛОСА

Дунёвий йулни катъий танлаган Узбекистонда диний ва дунёвий мафкураларнинг ахамияти демократия, хур фикрилилик, багрикенглик тамойиллари асосида белгиланади. Дин ва диний мафкураларининг миллий тарихий кадриятларни халкка кайтариш, уларни урганишдаги ролидан ташкари фукаролик жамият куришда хам ижобий ахамияти бор.

Хуллас, Янги Узбекистонда дунёвий ва ижтимоий давлатни шакллантиришда дунёвий ва диний мафкураларнинг узаро уйгунлиги, динни ва диний мафкурани дин никобидаги зарарли, ёд гояларидан химоя килиш нафакат мазкур сохада хизматчиларининг, балки бутун жамиятнинг ишига айланади. Диннинг мафкуравий функцияларига нисбатан диннинг ижтимоий номафкуравий функциялари устувор ахамият касб эта боради. Узбекистоннинг биринчи Президенти И.А.Каримов таъкидлаганидай дин уз ишини килса кишилар маънавий хаётида яхши натижа бериши мумкин.

АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES)

1. Арифхонова С.М. Нравственные принципы ислама как компонент культуры народов центральной Азиатского региона (методол. анализ) - Дисс.... к.ф.н. Т - 1993.

2. Абдуллахонов П.Дж. Ислам в системе културы средназиатеких народов методол.аспекты иследовадания проблемы. - Дисс. к.ф.н. Т.: - 1992.

3. Алимова З. Ижтимоий адолат тамойиллари ва унинг ислом динида намоён булиш хусусиятлари. Ф.ф.н. илмий даражасини олиш учун ёзилган дисс. Т.-2006.

4. Дунёвийлик фалсафаси. Туплами, Т.: ТДЮИ, 2007; Дунёвийлик ва ижтимоийлик. Т.: Чулпон, 2008.

5. А. Бобоев. Хрзирги даврда динийлик ва дунёвийликнинг узаро муносабати хакида. Туплам, Т:. Чулпон, 2007, 120-б.

6. Сайид Мужтоба Мукни Мусави Лари. Западная цивилизация глазами мусулманина. Баку.: Иршод, 1992.- С. 117-119.

7. Каримов И.А. Жамиятимиз мафкураси халкни-халк, миллатни-миллат килишга хизмат этсин.-Т.: "Узбекистон", 1998.- 6-7 -бетлар.

8. Круглов. А.А. Основы религоведения. Минск:. Тетра системс, 2002.- С. 151-158.

9. www.Kun.uz.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.