Научная статья на тему 'XVI АСР БУХОРО ХОНЛИГИДА ИЖТИМОИЙ-СИЁСИЙ ҲАЁТ ВА ПЕДАГОГИК ТАФАККУР ТАРАҚҚИЁТИНИ ЁРИТИШДА "МУЗАККИРИ АҲБОБ”АСАРИДАН ФОЙДАЛАНИШ ИМКОНИЯТЛАРИ'

XVI АСР БУХОРО ХОНЛИГИДА ИЖТИМОИЙ-СИЁСИЙ ҲАЁТ ВА ПЕДАГОГИК ТАФАККУР ТАРАҚҚИЁТИНИ ЁРИТИШДА "МУЗАККИРИ АҲБОБ”АСАРИДАН ФОЙДАЛАНИШ ИМКОНИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

344
45
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Музаккири Аҳбоб / дин / тасаввуф / миллий мерос / мадраса / ренессанс / мударрис / тафаккур / мактабдор / маданият / ҳандаса / илм-фан / наққош / шоир / олим. / Muzakkiri Ahbob / religion / mysticism / national heritage / madrasa / renaissance / teacher / thinker / schoolboy / culture / handasa / science / painter / poet / scholar.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — А. Н. Нусратов

Ушбу мақолада XVI аср Бухоро хонлигида ижтимоий-сиѐсий ҳаѐт ва педагогик тафаккур тараққиѐти масалалари Ҳасанхожа Нисорийнинг Музаккири аҳбоб” асари воситасида очиб берилган. Асардаги Бухоро хонлигида шайбонийлар ҳукумронлиги даврида илм-фан, санъат, маданият, таълим ва бошқа соҳалардаги ўзига хос, давр руҳини, ўзида мужассам этадиган, қиѐсий таҳлиллар келтириб ўтилган.Шунингдек ўша даврда маълум ва машҳур бўлган қатор олимлар,шоирлар рассомлар,наққошлар,мударрислар ва бошқа илм фан намояндалари уларнинг қилган ишлари ва ѐзган асарлари,унда ѐритилган ўша давр муҳити тўғрисидаги қимматли маълумотлар келтириб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

OPPORTUNITY TO USE THE WORK "MUZAKKIRI AHBOB" IN THE DEVELOPMENT OF SOCIO-POLITICAL LIFE AND THE DEVELOPMENT OF PEDAGOGICAL THINKING IN THE BUKHARA KHANATE OF THE XVI CENTURY

In this article, the issues of socio-political life and the development of pedagogical thinking in the Bukhara khanate of the XVI century are revealed through the work of Hasankhoja Nisori's "Muzakkiri ahbob". The book contains a unique, comparative analysis of the Bukhara khanate in the field of science, art, culture, education and other areas during the reign of the Shaybanids. other works of science and their works contain valuable information about the environment of that period

Текст научной работы на тему «XVI АСР БУХОРО ХОНЛИГИДА ИЖТИМОИЙ-СИЁСИЙ ҲАЁТ ВА ПЕДАГОГИК ТАФАККУР ТАРАҚҚИЁТИНИ ЁРИТИШДА "МУЗАККИРИ АҲБОБ”АСАРИДАН ФОЙДАЛАНИШ ИМКОНИЯТЛАРИ»

XVI АСР БУХОРО ХОНЛИГИДА ИЖТИМОИЙ-СИЁСИЙ ^АЁТ ВА ПЕДАГОГИК ТАФАККУР ТАРАККИЁТИНИ ЁРИТИШДА "МУЗАККИРИ А^БОБ"АСАРИДАН ФОЙДАЛАНИШ ИМКОНИЯТЛАРИ

А. Н. Нусратов

Бухоро давлат университети таянч докторанти

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада XVI аср Бухоро хонлигида ижтимоий-сиёсий хаёт ва педагогик тафаккур тараккиёти масалалари Хдсанхожа Нисорийнинг Музаккири ахбоб" асари воситасида очиб берилган. Асардаги Бухоро хонлигида шайбонийлар хукумронлиги даврида илм-фан, санъат, маданият, таълим ва бошка сохалардаги узига хос, давр рухини, узида мужассам этадиган, киёсий тахлиллар келтириб утилган.Шунингдек уша даврда маълум ва машхур булган катор олимлар,шоирлар рассомлар,наккошлар,мударрислар ва бошка илм фан намояндалари уларнинг килган ишлари ва ёзган асарлари,унда ёритилган уша давр мухити тугрисидаги кимматли маълумотлар келтириб утилган.

Калит сузлар: Музаккири Ахбоб, дин, тасаввуф, миллий мерос, мадраса, ренессанс, мударрис, тафаккур, мактабдор, маданият, хандаса,илм-фан, наккош, шоир,олим.

OPPORTUNITY TO USE THE WORK "MUZAKKIRI AHBOB" IN THE DEVELOPMENT OF SOCIO-POLITICAL LIFE AND THE DEVELOPMENT OF PEDAGOGICAL THINKING IN THE BUKHARA KHANATE OF THE XVI

CENTURY

A. N. Nusratov

Doctoral student of Bukhara State University

ABSTRACT

In this article, the issues of socio-political life and the development of pedagogical thinking in the Bukhara khanate of the XVI century are revealed through the work of Hasankhoja Nisori's "Muzakkiri ahbob". The book contains a unique, comparative analysis of the Bukhara khanate in the field of science, art, culture, education and other areas during the reign of the Shaybanids. other works of science and their works contain valuable information about the environment of that period.

Keywords: Muzakkiri Ahbob, religion, mysticism, national heritage, madrasa, renaissance, teacher, thinker, schoolboy, culture, handasa, science, painter, poet, scholar.

Бухоро шахарлар рашкини келтирувчи ва Эрам богидан хам яхширок бир жойга йигилган, дин улугларининг кибласи ва ер юзи фозиллари йигингохига айлангандир.

Хасанхожа Нисорий

КИРИШ

XVI аср Бухоро хонлигида ижгимоий-сиёсий хает ва педагогик тафаккур тараккиётини белгиловчи омиллардан бири, бу уз даврида фаолияг юригган гарихий шахслар, олимлар, дин ва тасаввуф вакиллари, шоир хамда ёзувчилар утган мухаддис ва мударрислар уларнинг келажак авлодларга колдирган кулёзма асарлари билан белгиланади. Шунингдек миллий педагогикамиз тарихий тарак;к;иёти мазмунини бойитишда хизмат киладиган, хамда бугунги кун ёшлари онгида тарихий тафаккурни шакллантириш воситалари булган маданий-маънавий мерос билан хам улчанади.

Тарихий манбааларнинг киёсий тахлиллари шуни курсатадики, Бухоро хонлигининг деярли барча тарихий даврларида бу диёрда илм-фанга, диний ва дунёвий билимлар ривожига, булган эьтибор мухим ахамият касб этганлигини куришимиз мумкин.

Шуни алохида такидлаш жоизки XVI аср узбек миллий маданияти тарихида темурийлардан кейинги узига хос ренессанс даври булган десак муболага булмайди.Бу даврга келиб мукаддас Бухоро заминида куплаб шох асарлар яратилганлиги, хамда улуг алломаларимиз яшаб утганлиги, улар

узидан улкан маънавий мерос колдирганлигини яхши биламиз. Зеъро бу даврнинг тугри обеъктив бохосини бериш хамда уша даврнинг ижтимоий -сиёсий хаёти, унда уртага ташланган фалсафий ва педагогик карашларни киёсий тахлил килиш учун, уша даврда яратилган адабий тарихий манбаларни урганишга эхтиёж сезилади.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Бундай асарлар сирасига Хдсанхожа Нисорийнинг "Музаккири Ахбоб",Камолиддин Биноийнинг "Шайбонийнома",Фазлуллох ибн Рузбехоннинг "Мехмонномаи Бухоро" ва "Сулук ал - мулук", Мулла Шодининг "Фатхнома" (Шайбонийхоннинг таржимоий холи шерий тарзда хикоя килинади) ва Таворихи гузида нусратнома (узбек тилидаги насрий асар), Абдулла ибн Мухаммад ибн Али Насруллонинг "Зубдат ул - осор", Х,офуз Таниш ибн Мир Мухаммад ал - Бухорийнинг "Шарафномаи шохий" (бу асар

"A6gynnaHoMa" homu 6unaH Mamxyp), MyxaMMag h6h BanHHHHr "Eaxp yn -acpop", 3aHHHggHH Bacn^HHHHHr "Eagoe yn BaKoe"Ka6u Kynna6 TapuxuH acapnapHH ^purum MyMKuH.fflyHgaH MyxuM acapnapgaH 6upu 6y ^acaHxo^a HncopHHHHHr "My3aKKHpu Ax6o6" acapugup.

YHHHr Mynnu^u Mamxyp EyxoponuK ohhm Ba moup ^acaHxo^a HucopuH 6ynu6 y 1516 ftunga y3 3aMOHacuga MatnyM Ba Mamxyp 6ynraH cepKuppa u^ogKopu nogmoxo^a 6uh A6gynBaxxo6xo:«:a ounacuga gyHera Kenagu.Y3 coBoguHu gacna6 OTacugaH KeftuHnanuK Eyxopo Magpacanapuga onagu.Magpacaga y Ko^ua cupnapuHu nyxTa эгaппam 6unaH Supra тн66нeт,xaнgaca,мycнкa Ba pнeзнeт Ka6u ^aHnapHu xaM axmu y3namTupagu. Huccopuft Te3 opaga Mamxyp moup cu^araga TaHunagu.

Eyxopo xoHnuru Tacappy^uga 6ynraH Kynna6 maxapnapgaru Magpacanapga MygappucnuK Kunagu. 1533-1543 ftunnap ounacu 6unaH Eanx maxpuga ama6 KaMonugguH kyhok Magpacacuga xaHgaca ^aHugaH gapc Sepagu.Eyxopo xoHnapu A6gyna3u3xoH gaBpuga cagpnuK naBo3uMuga umnaraH 6ynca,A6gynnoxoH II gaBpuga "ManuK ym-myapo" yHBoHura xaM ca3oBop 6yпagн.Hнcopнн 1957 nunrana atHu yMpuHuHr oxupurana Eyxopoga ama6 MaKTa6gopnuK umu 6unaH myrynnaHagu Ba my epga Ba^oT этagн.

^acaHxo^a Hucopuft y3uHuHr "My3aKKupu Ax6o6" ("^ycraap egHoMacu") acapuHu A6gynnoxoH II ra SaFumnaftgu. "My3aKKupu Ax6o6"acapuga CaMapKaHg Ba Eyxopoga ama6 u^og KunraH 250 opraK 3aMoHacuHuHr Mamxyp u^ogKopnapu xa^uga KuMMarau Ba Hoe6 MatnyMoraapHu Sepagu.Mynnu^ y3 acapuHu Kyftgaruna TapTu6naraHu xasuga aHTagu. Acap MaKona , 4 Ta 6o6 Ba xoraMagaH u6opaT Kunu6 Ty3unraH. MaKona kucmu ukku pyKHgaH u6opaT 6ynu6 yHga ^BHrrouH Ba ^uraTOH cymoHnapu axBonu SaeHura 6arumnaHagu. EupuHnu 6o6ga Myannu^ KypumMaraH Ba 6y onaMgaH yTraH ohum Ba moupnap xycycuga xuKoa KunaHagu.

Hkkuhhu 6o6ga эca Myannu^ ynpamraH Ba gyHegaH yrraHnap xycycuga. Yhuhhu 6o6ga moup ynpamraH Ba aHHu naHTga xaeT 6ynraH 3oraap xaKuga.

TypTuHHu 6o6ga Myannu^ KypumMaraH aMMo xo3up amaeTraH uhm axnu xycycuga 6ynca,KuTO6 xoraMacuga HucopuHHuHr 6o6ocн,oтacн,aмaкнпapн,aкa-yKanapu Ba akuh KapuHgomnapu 3uKp KunuHagu.

MY^OKAMA BA HATH^A^AP

Eu3HuHr $нкpнмнзнa "My3aKKupu Ax6o6" ("^ycTnap egHoMacu") acapu y3 MoxuaTura Kypa, MoBopoyHHaxp,XypocoH,fflapKufi TypKucToH, 03ap6afi^;oH xaMga ^uHgucToHnuK moup Ba u^ogKopnap xaKuga, exyg ynapHuHr Faзaппapн,py6oнн,мaтпa,кнтa Ba mepnapugaH HaMyHanapHu gaBpnapra 6ynu6

жамлаган таскира жанридаги шунчаки асар эмас. Балки бу асарда уз даврида ёзилган бошка тарихий асарларда кам учрайдиган XVI аср Бухоро хонлиги ижтимоий-сиёсий хаёти ва педагогик тафаккур тараккиётини ёритишда хизмат киладиган кушимча кимматли маълумотларга гувох буламиз.

Чунончи "Музаккири Ахбоб"нинг макола кисмида Нисорий Шабоний хукмдорлар хакида тухталиб XVI аср Бухоро хонлиги маданиятини бошлаб

"5

берган Мухаммад Шайбонийхонни Бухорога илм излаб келганлиги, ута такводор инсон булаганлиги,накшбандия тарикатининг асосчиси хазрат Бахоуддиннинг макбараларига ибодат килиб,яшаганлиги хусусида маълумотларни келтиради.Хажаи бузругворнинг набираси Низомиддинжоха Мир Мухаммад Накшбандийнинг хизматларида бир муддат булиб у кишига мурид тутунган.

Низомиддинжоха Мир Мухаммад Накшбандий Мухаммад Шайбонийхонга у хакида бир илохий башорат булганлигини унинг бу юртни тарк этмаслиги хакида, унинг икболи ва такдирида шу улкада буюк ишларни килишга бир ишорат борлигини яйтади. Уша башоратли ишорага амал килган Шайбонийхон 12 йил давомида Туркистон вилоятидан Хуросонгача булган катта бир худудда уз империяни тузиб у ерларни иктисодий,ижтимоий,сиёсий ва маданий жихатдан бакувват ва обод улкаларга айлантиради. Муаллифнинг келтиришича 4Мухаммад Шайбонийхон куплаб илм сохаларини мукаммал эгаллаган киши булган.

Шерият сохасида куплаб шоирларга эътикоди ва эътибори баланд булган.Мудом олиму фозилларни туплаб илмий сухбатлар уюштурганлиги хакида кизикарли ва аник маълумотларни келтиради.

Ёки Шайбонийхондан кейин Бухорода хукмронлик килган унинг жияни Убайдуллохон хакида куплаб фактик маълумотларни келтиради. Масалан: Убайдуллохон канчалик давлат ишлари билан банд булмасин.У хадис илмини Хожа Мавлоно Исфахонийдан, фикхни Мавлоно Махмуд Азизондан, Куръон кироатини Мавлоно Ёрмухаммад кори каби замонасининг пешкадам алломаларидан кунд билан эгаллайди. Шу боисдан бу йуналишлардаги фаолиятида Убайдуллохон чукур билимга эга эканлили кузга ташланади. Муаллифнинг асарда келтиришича у Куръон кироатида тажвидсиз укишни ножоиз санаган. Куръонга тафсир ёзган,фикхга багишланган рисола хам яратган. У етти хил хуснихатда ёза олган. Насх хатини ёзишда махорати бекиёс булган.

Мусика илмининг билимдони,чалувчи созанда, куйловчи сифатида замондошларининг тахсинига сазовор булган. Бундан ташкари асарда

Абдулазизхон,Абдулатифхон,Кучкинчихон,Абулхайрихон каби куплаб шайбоний хукмдорлар хакида ута ноёб маълумотлар далилларда келтирилади.

Асардаги яна бир этиборга молик жихатлардан бири, тарих,тиббиёт,хатотлик,нотиклик,тассаввуф,ахлок,динилми,шахарсозлик, мударрислик каби катор илм сохаларида мувоффакиятга эришган замонасининг етук олимлари хусусида:Чунончи мохир табиблар: Мавлоно рухий табиб (Хозирда психиатр) [1;81-б.], Х,офиз Камол Турбатий [1;119-б.], Мавлони Абул Хаким, [1;231-б], Мир табиблар [1:234-Б]. Мохоратли мударрислар: Камолиддин Иброхим Ширвоний,Мавлоно Хужамухаммад Садр [1:74-б], Мавлоно Фоний [1:75-б], Мавлоно Пирмухаммад[1:262-б], Мавлоно Фозил [1:105-б], Мавлоно Мирмуфтилар [1:233-б].

Серкирра нотиклар: Мавлоно Мажлисий [1:80-б],Мавлоно Кобулий Бухорий [1:82-б],Мавлоно Кавсий [1:86-б], Низомиддин Абул Бако [1;88-б],Мавлоно Хдмидиддин Шоший,[1;101-б], Мавлоно Нахлий[1;239-б]. Машхур хаттотлар: Мавлоно Сокиний [1;82-б],Шайх Баязид Пуроний, [1;92-б], Мавлоно Мархамий [1;237-б], Хужа Хусайн Марвий [1;243-б], Мирзо Бокийлар [1;245-б]. Пешкадам олимлар: Мир Гусийи [1;109-б],Шайх Абу ал-Важд, [1;128-б], Мавлоно Жамолиддин Исматулло [1;219-б], Амир Садриддин Мухаммад [1;227-б],Мавлоно Мухаммад Амин [1;230-б], Кози Саид Харрозийлар [1;260-б]. Мусика илми намояндалари: Мавлоно Номий, [1;120-б], Мирзо Сабрийлар [1;247-б] хакида куплаб фактик маълумотларни келтириб утганлигига гувох буламиз.

Куйида номлари келтирилган турли соха вакиллари ва намояндалари муаллиф айтганидек шериятга ихлоси баланд утган булсада, бирок улар уз даврининг машхур шоирлари сифатида эмас, балки улар асл касбида машхур ва номдор саналишган.

Мисол учун:Асарда табиб Мавлоно Абул Хдким хакида шундай келтиралади. У тиб илмлари амалини тула узлаштирган,касалликларни аниклаш бобида донг таратган табиб эди.Бошка фазилатлардан хам бенасиб булмай купчилик илмлар унга мужассам эди.Шайхлар авлодидан булганлиги боис шерга хам илтифоти булганлигини келтиради муаллиф.

Мохоратли мударрислардан Камолиддин Иброхим Ширвонийни фозиллар йулбошчиси сифатида тарифлаб,бир канча вакт Бухоро мадрасаларида мударрислик килиб самарканддаги машхур олим ва фозиллар хурматига сазовор булгалиги,у дарс берган шогирдларининг барчаси мавлонолик макомига эришганлиги баён килинади. Бундан ташкари Мавлоно

Ширвоний суз санъти ва ижодий фаолиятда тенгсиз ва машхур булганлиги келтирилади.

Серкирра нотиклардан Мавлоно ^обулий Бухорийни ажойиб нотик ва хушсухбат киши булганлиги,унинг сухбатини Мухаммад Шайбонийхоннинг узи хуш курганлиги келтилган.Мавлоно Х,исор томонларига борганида Х,исор ахли хурсандлик билан уни сухбатига ошикганлиги ибратли хикоят шаклида баён килади.

Машхур хаттотлардан Шайх Баязид Пуроний хакида тухталиб шайх асли Хуросоннинг муътабар улугларидан эканлиги, Бухорода маълум ва машхур булиб,шайхга шухрат келтирган фазилатлардан бири хушнавис хаттотлиги, етти каламда хам бир хилда ёза олишидир деб келтиради.Бухородаги жомеъ масжиди мехробидаги китоба унинг ижодига тегишлидир, дейди муаллиф.

Шунингдек асарда XVI асрнинг пешкадам олимларидан Мавлоно Жамолиддин Исматулло хусусида суз юритилиб, унинг ёшлигидан илохий илмларни пухта ёгаллаганлиги,кейинчалик замонасининг машхур олимлари хузурида муридликда булиб, бир нечта илм сохаларини машхур билимдонига айланиб,мавлавийлик мартабасига етишганлиги тугридаги маълумотлар кизикарли мисолларда келтирилган. Шунингдек Мавлоно Жамолиддин Исматулло Самарканд мадрасаларида мукаммал маърузалар укиб илм толиблари ва одамлар фахрига айланган мударрислардан бири булганлиги, Олимнинг Абдурахмон Жомийнинг "Фавоиди саноъ" асарини аниклашга ёзган "Шиъаи пурфавоид"асари уша давр мадрасалари учун асосий кулланмалардан бири хисобланганлиги тугрисида келтириб утилган.

Шунингдек асардан биз уз замонасининг забардаст мусикачилари хакида хам теран маълумотларни олимиз мумкин. Чунончи машхур мусикашунос олим ,созанда хамда хонанда Мирзо Сабрий хусусида тухталиб утилган булиб,Мирзо Сабрий ута ноёб ва баланд овозга эга эканлиги,у мусика назариёчиси ва мусикий асбоблар ихтирочиси эканлиги, хусусан олим томонидан уд ва рубобдан ташкил топган узига хос бир асбоб ихтиро килинганлиги, бу мусикий асбоб чалинганда ноёб куй нагмалари жаранглаб инсонга хуш завк хамда рухий таскинлик бера олиши тугрисида тухталиб утилган.Бундан ташкари Мирзо Сабрий Бухоро шахрида куплаб уз шинавандаларига эга булган.Ёкимли овози сехирли куй ва наволарни чалиш махорати сирларини толиби илмларга хам ургатган.

"Музаккири ахбоб"асари оркали биз шунингдек бошка бир катор касб эгалари чунончи укчи,тижоратчи кулчапаз,тароксоз,наккош каби куплаб замонасининг машхур хунармандлари уларнинг ижодий намуналари хакида

хам билиб олишимиз мумкин.Бу эса XVI асрга келиб Бухоро хонлигининг ижтимоий -сиёсий, маънавий -маданий хаётида юзага келган маънавий кутаринкилик кайфияти ута юкори даражада булганлигини,илм-фан ва педагогик тафаккур ривожи юксак тариккий этганлигини курсатади.

ХУЛОСА

Умуман олганда "Музаккири ахбоб"асари XVI аср Бухоро хонлигида ижтимоий-сиёсий хаёт ва педагогик тафаккур тараккиётини ёритишда энг мухим комусий асарлардан бири булиб, унинг воситасида,биз бир томондан Бухоро хонлиги тасарруфидаги шахарлар уларнинг пайдо булиши, топономик тарихи этнографияси, шунингдек бу шахарлардаги будёдкорлик ишлари курилган мадрасалар,масжидлар ,кутубхоналар,бог хамда бозорлар хакидаги куплаб мухим маълумотлар билан куроллантирса, иккинчи томондан Бухоро хонлиги маданий хаёти ва унинг ривожига улкан хисса кушган шайбоний хукмдорлар хаёти хамда замонасининг машхур

тарихирчилари,табиблари,хатотлари,нотикдари,тассаввуф ва дин илми уламолари, даррислари шоир ва уста ханармандлари, улар томонидан ёзиб колдирилган асарлар хамда келтирилган ижод намуналари урганиш оркали том маънода китобхоннинг давр хакидаги педагогик тафаккурини ривожлантиришга хизмат килаоладиган нодир манбалардан бири эканлигини англаб оламиз.

REFERENCES

1. Хасанхожа Нисорий "Музаккир ал-ахбоб" (Дустлар ёдномаси) / Форс тилидан Исмоил Бекжон тарж. А.Кодирий номидаги халк мероси нашриёти. Т.: 1993.

2. Ас ророва Л. К. Бухоро мадрасалари тарихидан Hilol-nashriyoti. Тошкент 2016.

3.Адизова И. Узбек мумтоз адабиёти тарихи (XVI-XIX АСР I ЯРМИ). .,2009.

4. Валихужаев Б. Узбек адабиётшунослиги тарихи. Т., 1993.

5. Херман Вамбери. Бухоро ёхуд Мовароуннахр тарихи. -Т.: Укитувчи,1993.

6. Пугаченкова Г.А., Ремпель Л.И. Выдающиеся памятники архитектури Узбекитана. Т. 1958.

7. www. Histori uz.

8. www. wostlit. narod.ru

9. www. tarih. uz.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.