Научная статья на тему 'ВЗАИМОСВЯЗЬ СМЫСЛА ЖИЗНИ ВОЕННОСЛУЖАЩИХ И ФОРМИРОВАНИЕ КРЕАТИВНОГО МЫШЛЕНИЯ'

ВЗАИМОСВЯЗЬ СМЫСЛА ЖИЗНИ ВОЕННОСЛУЖАЩИХ И ФОРМИРОВАНИЕ КРЕАТИВНОГО МЫШЛЕНИЯ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
23
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Область наук
Ключевые слова
КРЕАТИВНОСТЬ / КРЕАТИВНОЕ МЫШЛЕНИЕ / СОВРЕМЕННОСТЬ / НАУЧНОСТЬ / ТАКТИЧЕСКОЕ МЫШЛЕНИЕ / ДИАЛЕКТИЧЕСКАЯ КРЕАТИВНОСТЬ

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Шеров М.Б.

В статье раскрывается взаимосвязь смысла жизни военнослужащих и формирования креативного мышления. Оно демонстрирует совершенствование через увеличение количества креативно мыслящих специалистов во всех сферах, отвечающих современным требованиям. Среди военнослужащих выдвинуты важные идеи по формированию творческого мышления.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE MEANING OF LIFE OF SERVICEMEN AND THE INTERRELATIONSHIPS OF THE FORMATION OF CREATIVE THINKING

This article reveals interrelationships between the life Content of Servicemen and the Formation of creative thinking. It shows improvement in development by increasing the number of professionals who can be creative in every field, meeting modern, requirements. Important points were put forward in the formation of creative thinking among servicemen.

Текст научной работы на тему «ВЗАИМОСВЯЗЬ СМЫСЛА ЖИЗНИ ВОЕННОСЛУЖАЩИХ И ФОРМИРОВАНИЕ КРЕАТИВНОГО МЫШЛЕНИЯ»

УДК 004.02:004.5:004.9

Шеров М.Б. майор

Чирчиц олий танк кумондонлик мухандислик билим юрти Гуманитар фанлар кафедраси катта уцитувчиси

ХДРБИЙ ХИЗМАТЧИЛАРНИНГ ХДЁТ МАЗМУНИ ВА КРЕАТИВ ТАФАККУРНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ УЗАРО АЛОЦАДОРЛИГИ

Аннотация: Ушбу мацола уарбий хизматчиларнинг уаёт мазмуни ва креатив тафаккурни шакллантиришнинг узаро алоцадорлигини очиб беради. Узамонавий талабларга жавоб берадиган, уар соуада креатив була оладиган мутахассислар сонини ошириш орцали ривожланишни такомиллаштиришни курсатади. Харбий хизматчилар орасида креатив фикрлашни шакллантириш борасида мууим фикрлар илгари сурилган.

Калит сузлар: Креативлик, креатив тафаккур, замонавийлик, илмийлик, тактик мулоуаза, диалектга оид креативлик.

Шеров М.Б. майор

старший преподаватель кафедра Гуманитарных наук Чирчикское высшее танковое командно-инженерное

училище

ВЗАИМОСВЯЗЬ СМЫСЛА ЖИЗНИ ВОЕННОСЛУЖАЩИХ И ФОРМИРОВАНИЕ КРЕАТИВНОГО МЫШЛЕНИЯ

Аннотация: В статье раскрывается взаимосвязь смысла жизни военнослужащих и формирования креативного мышления. Оно демонстрирует совершенствование через увеличение количества креативно мыслящих специалистов во всех сферах, отвечающих современным требованиям. Среди военнослужащих выдвинуты важные идеи по формированию творческого мышления.

Ключевые слова: креативность, креативное мышление, современность, научность, тактическое мышление, диалектическая креативность.

Sherov M.B. major Senior Teacher Department Of Humanities The Educational Institution Of The Chirchik High Tank

Commander and Engineering Knowledge

THE MEANING OF LIFE OF SERVICEMEN AND THE INTERRELATIONSHIPS OF THE FORMATION OF CREATIVE

THINKING

Annotation: This article reveals interrelationships between the life Content of Servicemen and the Formation of creative thinking. It shows improvement in development by increasing the number of professionals who can be creative in every field, meeting modern, requirements. Important points were put forward in the formation of creative thinking among servicemen.

Keywords: Creativeness, creative thinking, modernity, science, tactical reasoning, creativeness on the dialect.

Х,ар бир инсон олдида хаёт мазмуни тугрисидаги масала у ёки бу шаклда кескинлик ва муаммолиликнинг турли даражасида намоён булади. Уз хаётини мазмун билан тулдириш инсонга хос булган хусусиятдир. У уз хаёт фаолияти йуналтирилган максадга эга булишга мойилдир. Узининг мангу эмаслигини, улишини англаган инсон кандайдир мангуликка ошно булгиси келади ва жамиятдаги уз урнини излайди, уз хаётининг кимматини кутаришга интилади.

Инсонни, унинг ривожланишини ижтимоий тараккиёт максади сифатида куриб чикиш, шахс манфаатлари ва жамият ривожлари манфаатларини инсонпарвар, маънавий асосда таккослашга имкон беради. Ушбу услубий мулохаза хаёт мазмунини инсон хаётининг изидан, шахснинг ижодий имкониятлари доимо ривожланиши ва такомиллашувидан излашни таказо этади. Шу боисдан хам А.М.Коршунов "Ижод бу субъектнинг объект билан фаол узаро харакатидир. Бу жараёнда субъект максадга йуналтирилган холда атроф-оламни узгартириб, объектив конуниятлар талабига кура янги, ижтимоий ахамиятдаги оламни яратади. Атроф-оламга таъсир килиб, субъект уз-узини хам узгартиради" [1. 383-б], - деб ёзади.

Х,аёт мазмунини илмий тушуниш хам инсон хам жамият учун объектив кийматга эга булган натижаларга амалда олиб келиши мумкин булган стратегияни ишлаб чикишдан иборат булиши лозим. Замонавий шароитда харбий мутахассисларга янги талаблар куйилади, чунки айнан уларга купинча янги гояларни амалда татбик этишни таъминлашлари учун ностандарт вазифаларни хал килиш мажбурияти юклатилади. Бу жараён харбий мутахассисларда кизикувчанлик, узига хос гайратлилик, таваккалчилик кобилияти, янги гояларга сезгирлик ва фикрлашнинг узига хослиги билан ажралиб туради. Хдрбий хизматчиларда бундай ижодкорлик фазилатларни тарбиялаш ва умуман укув жараёнининг самарадорлигини ошириш учун куйидагиларга алохида эътибор каратиш зарур: 1) булажак харбий мутахассисда креатив тафаккурни ривожлантириш; 2) ёш харбий

кадрларда табиий-илмий дунёкарашни шакллантирган укув жараёнининг мотивациясига эришиш. Бугунги кунда маълум бир фанни урганадиган курсант, купинча унинг амалий ахамиятини, унинг мафкуравий ролини етарли даражада тасаввур килполмайди. Шу сабабли, курсантларда табиий-илмий дунёкарашни шакллантириш келажакдаги нафакат юкори ихтисослашган йуналишларда, балки доимий равишда юзага келадиган жиддий экологик муаммоларни тугри хал килишга имкон беради. Бундай ёндашув жанговар тайёргарлик масаласи билан узаро алокадорликка эга.

^арбий хизматга нисбатан, инсон хаёт мазмунини илмий тушунишни аниклаштирган холда, зобитнинг хаёт мазмуни маънавий, шуурий, касбий ва жисмоний уз узини такомиллаштириш, унинг шахсий бекиёслигига, ер юзидан тинчликни саклаш, тажаввузкорликнинг олдини олиш халкнинг тинч мехнатини ишончли тарзда курол билан химоя килишни таъминлаш борасида хаётий, хизмат йулини хар бир боскичидаги салохиятлари ва яратувчанлик имкониятлари бирлигидан иборатдир деб айтиш мумкин. Зобитнинг хаёт мазмуни у канчалик турли туман булмасин уз мохиятига кура оддий фукаро мазмунидан фаркли булолмайди.

^арбий хизматнинг узига хослиги шахсдан доимий харбий-техник такомиллашувни рухий ва жисмоний чиникишни, огир мехнатнинг доимий босимига чидашни таказо этади. Шу билан бир каторда мустакиллик, яратувчанлик, карорлар кабул килишда бир колипда турмаслик зарурати , кишилар билан мунтазам ишлаш зобитнинг шахсий бекиёслигини намоён этиш ва амалга оширишга имкон беради. Бирок, давлатимиз рахбари Ш.М.Мирзиёев таъкидлаганидек, «Айни вактда, айтиш жоизки, курилаётган чора-тадбирларга карамасдан, харбий кадрларни тайёрлаш тизими замон талабларига тулик жавоб бермайди. харбий укув юртларида замонавий шарт-шароитларни хужакурсинга яратганимиз йук. ...Аксинча, курсантларимиз ва тингловчиларимиз таълим сохасида энг илгор, инновацион билим ва куникмаларга эга булиши зарур. Мана, бизнинг асосий максадимиз»[2].

Харбий хизмат шароитлари инсоннинг маънавий, касбий, харбий тикланиши вактини имкон кадар "ихчамлаштириб" куяди. Шу тарзда унинг уз узини намоён этишни узида мавжуд килган яширин салохиятларини амалга ошириш жараёнини жадаллаштириб юборади. Шу билан бир каторда кундалик хаётнинг хар бир лахзасида: оилада, спорт майдонида, ховлида, театрда ва бошка жойларда узини шахс сифатида намоён этади. У хам бошка хар кандай касбдаги кишилар сингари кечинмаларнинг умуминсоний кадриятларига эга. Бу энг аввало санъат асарларидан завкланиш, атроф оламни маънавий англаш имкониятларидир. Шундай килиб, хаётий кадриятларнинг (яратувчанлик, ижодкорлик, кечинмалар, муносабатлар) зобит хаёт мазмунининг маъносини ташкил этади. Унинг касбидаги тилга олинган узига хосликлар хаёт мазмунини харбий хизматга багишлашда хаёт

мазмунига эга булишнинг объектив имкониятлари мавжудлигидан дарак бермокда.

Узбекистон Республикаси Куролли Кучлар тизимида креатив тафаккур харбий хизматчиларни тайёрлаш ва укитишнинг янги ижодий конунларини урганиш ва амалга оширишда, офицерларни тайёрлашда алохида урин тутади. Шу боисдан хам креатив тафаккур бир катор диалектик хусусиятларга эга. Креатив тафаккур - бу харбий ижодий изланишларнинг фундаментал асослари ва конунларини, харбий хизматчилар ва харбий жамоаларни илмий салохиятини юксалтирувчи мухим омил хисобланади. Креатив тафаккурнинг узига хос хусусияти шундан иборатки, у харбий хизматчиларда хакикий ижодий-жанговар вазифаларни хал килишга хизмат килади. Креатив тафаккурни юксалтириш вазифаларини уз вактида хал этиш, биринчи навбатда, Узбекистон Республикаси Куролли Кучларининг жанговар кучини кучайтириш манфаатларида инсон омилини фаоллаштиришнинг янги усул ва воситаларини излашга имкон беради.

Кумондонлар орасида замонавий илмий-ижодий тафаккурни шакллантириш, функционал ва укув вазифаларини сифатли бажариш, харбий жамоада конун, хукук-тартибот ва харбий интизомни урнатиш учун узига хос ижодий мухит, хамжихатлик, узаро талабчанлик ва шахсий жавобгарлик мухитини яратишга замин яратади.

Креатив тафаккур муаммоларини хал килишда ижодкорлик харбий касб таълими самарадорлигини оширишга имкон берадиган алохида масаладир.

Бу жараён куйидаги бир неча боскичларни уз ичига олади:

1) ижодий тайёргарлик

2) ижодий англаш

3) инкубация даври

4) ижодий юксаклик.

Ушбу ижодий боскичнинг барчасини хар кандай касбий фаолият сохасида самарали куллаш мумкин, чунки бу боскич хар доим муаммони уз вактида хал килишда устувор ахамият касб этади. Шундай килиб, ёш харбий мутахассис фаолиятининг хар кандай сохаларида келгусида мустакил илмий тадкикотлар олиб бориш учун ижодий алгоритмни ишлаб чикиш мухим уринни эгаллайди. Бу боскичлар куйидагилардан иборат:

Тренинг. Бу ижодий режалаштириш боскичидир. Унда назарий маълумотлар йигилади, муаммо аник шакллантирилади ва тадкикот натижалари тугрисида илмий-ижодий тахминлар ишлаб чикилади. Ушбу боскичда аник рационал максадлар белгиланади ва натижалар аникланади. Шунингдек, тадкикот олиб боришнинг тугри йуналиши танланади, зарур воситаларнинг мавжудлиги текширилади ва тажриба стратегияси ишлаб чикилади.

Хуллас, креатив тафаккур, тасаввур, кизикувчанлик ривожининг паст даражаси мазкур харбий таълим тизими шахсга унинг маданиятига нисбатан ахборотлаштириш, хиссий-эмоционал томонига нисбатан рационал жихати устуворлиги сакланиб колинаётганлигидан далолат беради. Яъни бу таълим тизими доирасидаги фаолият асосан курсантларга билим узатишга йуналтирилганлигини, таълим жараёнининг узи эса дидактоцентрик технологияга асосланганлигини ва унда укитувчи ва курсант уртасида субъект-субъектли муносабатлар хукмронлигини курсатади. Шу нуктаи-назардан, укитувчи дарсга канчалик мукаммал тайёргарлик курмасин, унинг тактикаси ва куллаётган методикаси курсантларни янги погонага олиб чикишига хизмат килмайди, зеро анъанавий таълим технологиялар асосида авторитар педагогика асослари ва талаблари жорий килинган булиб, индивидуал ва ижодий кобилиятларни намоён килишга шароит яратилмаган. Креатив-педагогик адабиётлар тахлили курсатишича, курсантларда ижодий кобилиятлар максадли таълими укув жараёнида ижодий мухит яратилишини таъминлайдиган таълим максадга мувофик булади.

Фойдаланган адабиётлар руйхати:

1. Коршунов А.М., Мантатов В.В. Диалектика социального познания. - М.: Политиздат 1988. - 383 с.

2. Ш. М. Мирзиёев. Хавфсизлик кенгаши мажлисидаги "Куролли кучларимиз - мамлакатимиз баркарорлиги ва тараккиётининг мустахкам кафолатидир" мавзусидаги нутки. // - Халк сузи газетаси. 2018 йил, № 3.

3. http://uza.uz/oz/politics/Qurolli-kuchlarimiz-mamlakatimiz-barqarorligi-va-taraqqiyotini-11-01 -2018

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.