Научная статья на тему 'ВЫДАЮЩИЕСЯ ПОЭТЫ ЖАНРА МУХАММАС В ЛИТЕРАТУРЕ Х11-ХУ ВЕКА (НА ТАДЖ.)'

ВЫДАЮЩИЕСЯ ПОЭТЫ ЖАНРА МУХАММАС В ЛИТЕРАТУРЕ Х11-ХУ ВЕКА (НА ТАДЖ.) Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
41
29
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЛИТЕРАТУРНЫЙ ЖАНР / ФОРМА ЛИРИЧЕСКОГО ЖАНРА / ПОЭТ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Хакимов Дилшод Рањматуллоевич

В таджикско-персидской литературе ряд известных поэтов Х11-ХУ вв. являлся основоположниками мухаммас и писали свои произведения в этом жанре, для укрепления и развития этого литературного жанра они внесли огромный вклад. В этой статье из литературных источников мы обратили особое внимание на мухаммас поэтов этого периода.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ВЫДАЮЩИЕСЯ ПОЭТЫ ЖАНРА МУХАММАС В ЛИТЕРАТУРЕ Х11-ХУ ВЕКА (НА ТАДЖ.)»

НАМОЯНДАГОНИ МАЪРУФИ ЖАНРИ МУХАММАС ДАР АДАБИЁТИ АСР^ОИ

XII - XV

%акимов Д. Р.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи Садриддин Айнй

Aз замони пайдоиши мухаммас шyаpои зиёде даp ин шакли адабй мавкеи хyдpо гузоштанд. Ин шакли ифодаи мавзун вобаста ба хаёти сиёсию иктисодии замон мавзyъ, мазмун ва хатто ашколи кофиябандии хyдpо дигаpгyн сохт. Яъне аз таpафи шоиpони швчу тахаввулоте даp он воpид гашт. Хдочанд мухаммас баъд аз ашколи дигаpи мусаммат- мусаддасу мypаббаъ эхдо шуда бошад хам, вале нисбат ба онхо мухлисони зиёдеpо ба майдони назм кашид, ки бевосита тамоми эчодиёташонpо ба ин навъ бахшидаанд. Мувофики ахбоpи саpчашмахо маълум мегаpдад, ки ин шакли шеъpй аз асpи XII ва хатто аз ин хам пештаp пайдо шуда, баъдтаp даp маpкази таваччУхи шyаpо каpоp гиpифтааст.

Ба андешаи адабиётшиносон хизмати Хочуи Киpмонй даp ташаккули мухаммас бyзypг аст. Aммо мебояд тазаккyp дод, ки пеш аз Хочу хам шоиpони мyхаммасгy низ будаанд. Ба монанди Сyзанй /XII/, Aбyмансypи Aхмади Хдоавй /XII/, Исмати Бyхоpой / XIV - XV /, ки даp девонхояшон ин шакли шеъpй ба назаp меpасад. Инчунин, Давлатшохи Самаpкандй даp «Тазкиpатyшшyаpо»-и худ менависад, ки: «^атpон (-и Табpезй-шоиpи асpи XI. Д.Д) даp ашъоpи мушкила, мисли мypаббаъ, мухаммас ва зукофиятайн ва Fайpахо бисёp кyшида» [1, 35j . Ин акидаи Давлатшохи Самаpкандиpо даp тавзехоти ба хамин асаp додааш донишманди точик Мухаммад Aнсоp инкоp каpда, ибpози андеша намудааст, ки «...мухаммас навиштани ^атpон имкон надошт, зеpо ин шакли шеъp даp адабиёти точику фоpс хеле деpтаp пайдо шудааст» [2, 148j. Ба андешаи мо, акидаи сохиби тазкиpаpо набояд инкоp каpд, агаp шоиp мухаммас намедошт, донишманди бyзypг даp мyаppифии ашъоpи y калимаи мухаммас навиштанpо заpyp намешyмоpид, зеpо даp девони Сyзании Самаpкандй (шоиpи асpи XII) даp боби «Мусамматоти хазломез» [3,431j мухаммасе оваpда шудааст, ки даp хачву мутоиба мебошад. Инчунин, Aтоyлло Махмуди Х,усайнй мавчудияти ин шакли шеъpиpо даp мисоли Aзхаpй (шоиpи асpи XII) нишон дода, оваpдааст, ки «Навъи дуюм-он аст, ки чахоp мисpаъpо баp як кофия оpанд ва мисpаи панчyминpо баp кофияи асл. Ва инpо мухаммас ме^янд-чунон ки Aзхаpй гуфта:

Гавхаpафшон шуд баp таpфи чаман дасти сахоб, В-аз зyмyppад саp бypyн зад Fyнча чун ёкути ноб. То тавонй pав, кунун чун лола шав чоми шаpоб, Ваpна боpе хаp шабе pав пои гул масту хаpоб. Бо сypохй то сахаpгох даст даp OFyш кун» [4, 48j.

Мyхаммасpо навъи дуюм гуфтани Aтоyлло Махмуди Дусайнй баp он аст, ки даp вакти ташpехи анвои мусаммат мyсалласpо мутааллик ба он надонистааст. Ин андешаи адабиётшинос шояд аз ин сабаб бошад, ки даp адвоpи y мусаммати мусаллас мавpиди таваччухи шyаpо каpоp нагиpифта буд, ё ин шакли шеъpй (мусаллас) дастpаси вай нагаpдида бошад. Aз ин py, ин фикpи ypо мебояд тасхех каpд, зеpо мухаммас навъи сеюми мусаммат шyмоpида мешавад.

Ин далелхо намегyзоpад, ки пайдоиши мyхаммасpо даp асpхои мавpиди таваччух инкоp каpд. Зеpо мувофики маъхазхои таъpихй шyбхаоваp нест, ки ин ва дигаp шyаpои асpхои XI-XII даp ин шакли шеъpй (мухаммас) зиёд эчод намуда бошанд, ки бинобаp сабабхои вазъияти тахаввулотии иктисодию ичтимоии замон ашъоpи лозимаи шyаpои ин давpа то ба мо омада наpасидааст. Чунки пайдоиши дигаp анвои мусаммат аз чумла, мусаммати мусамман ва мусаммати мyашшаppо адабиётшиносон ба хамин давpахо нисбат додаанд. Яъне, ихтиpоъгаpи мусаммати мyсамманpо даp ин давpа аз таpафи Kдтpон дониста[5,330j, мувофики маълумоти «Дафт кулзум»-и Кдбул Мухаммад нахустин мусаммати мyашшаppо Ч,авхаpии Заpгаpи Бyхоpой гуфтааст [6,53j, баён доштаанд.

Имоди Факщ яке аз opиф ва фозили бyзypги каpни XIV дониста шyдааст. «...Бо вучуди илму такво ва чoxy маpтаба шoиpе комил бyда» [1,93], даp истифодаи санооти бадеию кутуби балогй дopoи xyнаpи баланд мебошад. Вай даp pивoчи мyxаммассаpoй мавкеи хоссаи xешpo даp майдони назм гузоштааст. Чунон ки даp васфи маю соки мегуяд:

Сокиё, баp канopи оби зулол, Ташнагoнpo зи чон гиpифти малол, Даp кадаxpези май, ки xаст вубол, Mo чунин ташна в-аз зулоли висол, Дама олам гиpифта моломол. Бодаи лаъли ноб мечуйем, Хештанpo xаpoб мечуйем, Бехудему шаpoб мечуйем, Fаpки обему об мечyйем, Даp висолему беxабаp зи висол. Даp фиpoкат Имод бесаpy по, Дамдами меxнат асту pанчy бало, Дамнишини ту асту аз ту чудо, Офтоби андаpyни хонаву мо, Даp ба даp меpавем заppамисoл. [7,356] Шoиp даp ин се банд аз фиpoки май шиква каpда, новобаста аз дасти вай ба балoxo гиpифтop шудан, майл ба суйи май доштану даp чустучуи y будан ва даp oxиp xамчy заppа пайи ёфтани он меxнатy pанч бypданpo хуб тасвиp каpдааст. Имод сузи фиpoк, даpдy гами xичpoн, маишати зиндагй, ишк, меxpy мyxаббатpo даp мухаммасоташ мoxиpoна баён намудааст. У бо сузу гудоз даp бopаи ëp менависад, ки бедилoнpo аз оташи xачpy фиpoк чигаpxo кабоб ва хонаи дил xаpoб гаштааст: Эй зи селоби фиpoкат хонаи дилxo xаpoб, Бедилoнpo оташи xачpат чигаp каpда кабоб, Дopам аз xачpат саволе гаp бифаpмoй чавоб, Ин ки мебинам ба бедopист, ё pаб, ё ба хоб, Хештанpo даp чунин xoлат пас аз чандин азоб... Бе маи лаълат Имоди хастадил хун меxypад, Ч,они y аз гусса баp худ чома баp тан медаpад, Душ гуфтй: Зиллатй бopи гамам чун мебаpад, Дил зи бими он, ки боде саpд баp ту бигзаpад, Даст xамчyн мoxие, к-афтад бypyн нoгаx зи об. [8,417] Зимни таxкик мyшoxида гаpдид, ки мyxаммасxoи то асpи XIV иншошуда, чун заминаи эxдoи он хизмат каpда, мавзую мазмyнxoи xачв, ишкию маишй, гoxе xаpoбии pyзгoppo фаpoгиp буд. Даp баpoбаpи ин, xамчyн xyнаpи oфаpиниши ашколи ифодаи шеъpй даp мавpиди таваччУxи шyаpoи боистеъдод ^pop дошт. Якеи oнxo даp ин давpа Исмати Бyxopoй /асpи XIV/ мебошад, ки бо адади на он кадаp зиёд мавкеи вижаи xyдpo даp мyxаммассаpoй гузоштааст. Шoиp даp oфаpиниши мухаммас асосан мантики маъной ва хусусияти xакикати вокеии тасвиpи манзаpаpo ба инобат гиpифта, истифода намудааст. Баpoи тасдики фикp се бандpo аз мухаммасоти y меoваpем, ки даp он сypатy сиpати маxбyбае тасвиp ёфта, бо пpедметxoи махсус ташбеx додааст: Бибypд даp латофат ëp аз паpивашoн гу, З-он py шуданд халке вола баp y зи xаp су, Бо зулфи opазy pyx, бо анбаpин ду гесу, Даp xалкаи бутон аст, саpxалка он паpиpy, Баp гуш xалкаи заp, баp душ xалкаи му. Эй мунфаил зи pyят xypшедy мoxy паpвин, Дусни тypo фаpишта даp аpш гуфта таxсин, Кадат баланду мавзун, pyят чу лола pангин, Лаъли ту нуклу бода, xаpфи ту талху шиpин,

Руи ту обу оташ, чашми ту rnpra^ xиндy. Аз печу тоби xичpoн чонам pасид баp лаб, Мушкин чй гуна бошам, васлаш, ки нест ё Раб?! В-аз фypкати висолаш pyзам якест бо шаб, Кокул кушода афъй, зулфаш газанда а^аб, Комат кашида саpве, наpгис чаxанда oxy. [9] Шoиp даp мухаммаси oфаpидааш аз санооти бадей ба тавpи акмал истифода намуда, даp банди дуюм каду кoматашpo мавзун, pyяшpo xамчyн лола pангин ва xаpфи маxбyбаашpo талху шиpин ба калам дода, даp oфаpиниши кавофии он ба монанди «паpвин», «^x^m», <фангин», «шиpин» диккати махсус зoxиp каpдааст, ки истифодаи ощо боиси низоми муайяни сухан гаpдидааст. Кавофии ба кop бypда, бо вучуди xyснy малoxати бадей бахшидан ба шеъp аз мазмуни он низ чудо нест. Аз ин py, даp баёни xадафи асосии афкopи шoиp накши мyxимpo бозидаанд: Эй шухи чафопешаи бадмеxp, Хyдopo, Аз чашм маяндоз мани бесаpyпopo, Таксиp макун даp xаки ман чавpy чафopo, Эй он ки баpандoxтай pасми вафopo, Якбopа фаpoмyш макун чониби мopo. Даp шаxp агаp xамчy паpй чеxpа намой, Аклу xиpадy xyш зи маpдyм биpабoй, Чун нофаи Чин даp pаxи тypкoни хитой, ^p як гиpеx аз кокули мушкин бикушой, Даp давpи ту кас бу накунад мушки xитopo. [9] Кобили зикp аст, ки даp асpxoи XIV- XV анвои мусаммат даp маpкази таваччyxи шyаpo ^pop гиpифта, мавзуоти мухталифи xаëтиpo даp худ мунъакис каpд. Натичаи ин аст, ки аксаp намояндагони ин адвop ба монанди Хочуи Киpмoнй, Имоди Факеx, Исмати Бyxopoй, Бадpи Шеpвoнй, Абдypаxмoни Ч,омй, Фонй ва дигаpoн ба ин шакли ифода чузве аз ашъopи xyдpo бахшидаанд. Ощо тачpибаи мyxаммаснависиpo идома дода, мазмущои oнpo такмил додаанд. Даp натича эчоди мухаммаси тазминй даp ин давpа аз таpафи шyаpoи навчу пайдо гашт. Fазалxoи беxтаpини шyаpo интихоб гаpдида, даp шакли мухаммас тазмин гаpдиданд. Ин тачpибаpo даp асpxoи минбаъда Бедил, Сайидо, Вopас, Муншй, Шухй, Дозик, Фopиг, Саxбo, Суфй, Фитpати Ваpдoнзеxй, Гулханй, Вoзеx, Исо, Шoxин, Савдо, Myзтаpиб, Мухлис, Дасpат, Дайpат, Файёзи Самаpкандй, Кошиф, Сомй, Дочй, Сипандй, Ту^ал, Myбopак, Муфтии Бyxopoй аз шoиpoни дoиpаи адабии Бадахшон Мухлис, Махфй, Myбopак, Ч,аъфаpй, Mиpзo Имод, Шoxфyтyp, Ч^мй, Муллои Темй, Одили Шугнй, аз дoиpаи адабии Дисop Дасpат, Дайpат, Паpй, Иpсй, Чдзбй, Розй, Дабиp, Хатиб ва Долй идома дода, мазмущои oнpo такмил доданд.

Дамин тавp, мувофики аxбopи саpчашмаxo то асpи XIV сафи намояндагони маъpyфи мyxаммассаpo на он кадаp зиёд бошанд xам, аммо xамчyн пoягyзopoни ин шакли ифодаи шеъpй хизмат намудаанд. Даp ин pадиф Абyмансypи Аxмади Диpавй /XII /, Сузанй /XII /, Хочуи Киpмoнй /XIV/, Имоди Факеx / XiV /, Исмати Бyxopoиpo / XIV / ном бypдан мумкин аст, ки баpoи ояндагон poxи мyxаммассаpoиpo кушода, то имpyз маъмулу машxypанд. Аммо на xамаи мухаммасоти шyаpoи адвopи мавpиди таваччyx бинoбаp сабаби вазъи гуногуни замон то ба мо омада pасидааст. Мумкин даp таъpиxи адабиёти фopсии точикй шoиpoне бошанд, ки даp ташаккули мухаммас саxми босазое дошта бошанд, вале то имpyз ашъopашoн тадкик нашудааст.

Адабиёт:

1. Давлатшoxи Самаpкандй. Тазкиpат-yш-шyаpo, - Душанбе, 1999, саx. 35.

2. Тавзеxoти М. Ансop, ба Тазкиpат-yш-шyаpoи Д.Самаpкандй // Давлатшoxи Самаpкандй. Тазкиpат-yш-шyаpo, - Душанбе, 1999, саx. 148.

3. Девони Даким Сузании Самаpкандй, бо саъю эxтимoм ва тасxеxи дoктop Нoсиpиддини Шox Дусайнй. -^xpo^ 1338, саx. 431.

4. Атоулло Дусайнй. Бадоеъ-ус-саноеъ.- Душанбе; Ирфон, 1974, сах.48.

5. Энсиклопедияи адабиёт ва санъати точик, чилди II.-- Душанбе, 1989, сах.330

6. ^абул Мухаммад. Дафт кулзум, кулзуми хафтум. сах.53.

7. Хоча Имодуддин Алии Факщи Кирмонй. Девон. ^асоид ва газалиёт, бо тасхехи Думоюнфаррух.- Техрон, 1348, сах. 356.

8. Гулшани адаб. чилди II.- Душанбе: Ирфон. 1975. сах. 417.

9. Исмати Бухорой. Девон. Дастхатхои разами 160 ва 1777. Ганчинаи дастнависхои шарк;ии АИ Точикистон.

ВЫДАЮЩИЕСЯ ПОЭТЫ ЖАНРА МУХАММАС В ЛИТЕРАТУРЕ XII-XV ВЕКА

%акимов Дилшод Рахматуллоевич

В таджикско-персидской литературе ряд известных поэтов XII-XV вв. являлся основоположниками мухаммас и писали свои произведения в этом жанре, для укрепления и развития этого литературного жанра они внесли огромный вклад. В этой статье из литературных источников мы обратили особое внимание на мухаммас поэтов этого периода.

Ключевые слова: мухаммас, литературный жанр, поэт, творчество мухаммас, форма лирического жанра, раздел, художественные творчество.

OUTSTANDING POETS OF GENRE OF MUKHAMMAS IN THE LITERATURE OF

XII-XV CENTURIES

Hakimov Dilshod Rahmatulloevich

There are a lot of poets in XII-XV centuries who were founder of mukhammas, and wrote in this genre, and made a lot of contributions to the tajik-persian literature. We pay a special attention on mukhammas of poets of that period in this article.

Keyword: mukhammas, literature genre, poet, creative mukhammas, the form of lyrical genre, division, documentary creative.

Сведения об авторе: Дакимов Дилшод Рахматуллоевич—аспирант факультета таджикской филологии Таджикского государственного педагогического университета им. Садриддин Айни, тел.:(+992) 93 4474788;

Information about the author: Hakimov Dilshod Rahmatulloevich, postgraduate, Faculty of Tajik Philology, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, ph.: (+992) 93 4474788

ОТЛИЧИТЕЛЬНЫЕ ОСОБЕННОСТИ ПУБЛИЦИСТИЧЕСКОЙ САТИРЫ ПЕРИОДА ВЕЛИКОЙ ОТЕЧЕСТВЕННОЙ ВОЙНЫ

Муллоев Шариф Бокиевич

Российско-Таджикский (славянский) университет

Одной из отличительных особенностей сатиры военного периода было то, что она находилась между реальным и художественным содержанием индивидуальности автора, что способствовало укреплению её публицистической направленности. Характерным моментом является и то обстоятельство, что даже в сатирическо-лирических произведениях, А.Дехоти, М.Миршакара, М.Аминзаде, С.Джавхаризаде и др., в которых в аллегорической форме порицаются и осуждаются нечеловеческие деяния немецких захватчиков, присутствует ярко выраженная публицистичность. Таким стихотворениям, как «Вопросом на вопрос», «Трус и пуля», «Не следует щадить», «История одного письма», «Сказ о кошке - воровке» - М.Миршакара; «Отступление», «Зима», «Зарвавшаяся собака» - М.Амин-заде, «Меньше трухи, чище на земле» -

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.