Научная статья на тему 'STYLISTIC FEATURES OF LETTERS IN THE TENTH CENTURY'

STYLISTIC FEATURES OF LETTERS IN THE TENTH CENTURY Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
24
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
НАПИСАНИЕ ПИСЕМ / РИТОРИКА / СТИЛИСТИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ / X ВЕК / КОРАНИЧЕСКИЕ АЯТЫ / ХАДИСЫ ПРОРОКА / ПОЭЗИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Рашидова Дилафруз Абдукайюмовна

Статья посвящена исследованию стилистических особенностей жанра тарассул в арабской литературе X века. Отмечается, что написание писем считается наиболее известным жанром арабской литературы и имеет давнюю историю. На основе изучения материалов выявляется, что этот способ изложения в арабской литературе отличался простотой и безыскусностью и письма состояли лишь из двух-трех строк. Доказывается, что именно благодаря заслугам писателей и секретарей иранского происхождения жанр тарассул в арабской литературе перешел на новый этап стилистического и художественного развития. Автор статьи приходит к выводу, что главными особенностями написания писем в X веке являются продолжительность писем, использование в них коранических аятов и хадисов пророка, фигуры садж‛, мудрых изречений и афоризмов, стихотворных отрывков, что свидетельствует об эволюции и развитии жанра тарассул в арабской литературе.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

СТИЛИСТИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ ПИСЕМ В ДЕСЯТОМ ВЕКЕ

The article is devoted to the study of the stylistic features of the tarasuls genre in Arabic literature of the 10th century. It is noted that writing letters is considered the most famous genre of Arabic literature and has a long history. Based on the study of materials, it is revealed that this method of presentation in Arabic literature was distinguished by simplicity and artlessness and the letters consisted of only two or three lines. It is proved that it was thanks to the merits of writers and secretaries of Iranian origin that the tarasul genre in Arabic literature passed to a new stage of stylistic and artistic development. The author of the article concludes that the main features of writing letters in the 10th century are the length of letters, the use of the Qur'anic verses and hadiths of the prophet, the figures of saj, the wise sayings and aphorisms, verse fragments, which testifies to the evolution and development of the tarasuls genre in Arabic literature.

Текст научной работы на тему «STYLISTIC FEATURES OF LETTERS IN THE TENTH CENTURY»

ЗАБОНШИНОСЙ I ЯЗЫКОЗНАНИЕ

УДК 83,3(0) ББК 8Т+82+82(091) ХУСУСИЯТДОИ УСЛУБИИ РАСОИЛ ДАР САДАИ ДАДУМ

Рашидова Д.А.

Донишго^и давлатии Хуцанд ба номи академик Б.Fафуров

Маънии лyFавии таpассyл «ба охистагй хондан, охиста ва пайдо хондан, охиста сyхане гyфтан» ва монанди ин аст. А.Деххудо «таpассyл»-pо ба маънии «охистагиву гаpонбоpй, таpфик ва талмех, кyшодани ду пои хеш баp сyтyp хангоми савоpй ва афкандани чома баp пойхои худ, мypаббаъ нишастан ва афкандани чома ба pyи пойхо ва пеpомyни худ, хамчунин иншо каpдан, номаву pасоил сохтан аз худ, иншои pисола» шаpх медихад [8, 575]. Дамчунин ба андешаи Алиакбаpи Деххудо, ки даp такя баp асноди таъpихй ва адабй оваpда шудааст, таpассyл навъе аз илми иншо мебошад, ки даp он ахволи нависандаву гиpандаи нома зи^ шуда, махсуси хаp тоифа ва rypex, аст [8,576]. Аз ин шаpxy тавзе^ маълум мешавад, ки таpассyл доpои маънох,ои мухталиф буда, даp pобита ба сохди коpбypдаш маъонии хосе доштааст.Даp адабиётшиносй аз маонии фавкуззи^ бештаp маънои «иншо каpдан, номаву pасоил сохтан аз худ, иншои pисола» ба rap меpавад.

Адабиётшиноси эpонй Хусайни Рамзчу номанигоpиpо аз анвои адабй ба шyмоp меоваpад. У даp ин боб мегуяд, ки «нома ё pyкъа ки онpо pисола ва мактуб низ гуфтаанд, навиштае аст, ки касе хитобан ба дигаpе нависад ва ё гуфтугуе аст мактуб миёни ду ва ё чанд тан, ки зимни он Fайp аз мубодилаи паём ва ё изхоpи дустй ва мухаббат, гох масоили мухталифи мазхабй, сиёсй, адабй, илмй ва Fайpа низ таpх ва бахс шавад» [9, 191].

Назаp ба табак;абандии Дусайни Рамзчу x,аp нома аз лихози сyваpй ба се бахш тадсим мешавад:

1. Унвони нома ё матлаи он, ки шомили ном ва алдоби гиpандаи нома ва ситоиши

уст.

2. Тана ё матни аслй.

3. Бахши поёнй, ки шомили ибоpоти та^имомез ва дуогуна аст[9,192].

Аз нигохи жанpи ё хамчун илми мустадил мухаддикон таpассyлpо мypодифи нома, мактуб, pисолавy муншаот ва Fайpа шyмоpидаанд, ки аFлаб аз чониби ашхоси махсус, ки онx,оpо котиб, дабиpy муншй ва ё куттоб меноманд, иншо мегаpдидаанд.

Бино ба тахдидоти адабие, ки даp пеpомyни жанpи номанигоpй анчом пазиpyфтааст, ханез даp ахди Сосониён китобе иншо гаpдида буд, ки pочеъ ба мухтассоти дабиpи ва аносиpи мухими он бахс мекаpд ва онpо «Номаи Тансаp» гуянд. Дамин таpик, нахустин таpассyлот ва номахои фоpсй ба ахди Сосониён мансуб дониста мешаванд, ки машхypтаpини онхо «Номаи Тансаp» шинохта шудааст. Ба иттифоди саpчашмахо, ин нома ба peзгоpи Аpдашеp аз чониби Тансаp ном мебади даpбоpи е иншо шудааст.

Даp баpобаpи ин жанpи номанигоpй ва ё таpассyл аз маъpyфтаpин жанpи адабиёти аpаб низ махсуб мешавад, ки даp доманаи ин адабиёт таъpихи дадима доpад. Номахои Паёмбаpи исломpо таъpих чун кадимтаpин ёдгоpихои ин навъи насpи аpабй мешиносад.

Пажухишоти адабй нишон медиханд, ки ин шеваи нигоpиш даp адабиёти аpаб бисёp содаву бепеpоя идома дошт ва номахо аз як ё ду сатp зиёд набуданд. Нома бо басмала (Бисмиллохи-p-pахмони-p-pахим) OFOЗ мешуд ва бо таpкиби «аммо баъд» ба асли хадаф меpасид. Даp номахои Паёмбаpи акpам (с), ки ба подшохони гиpдy атpофи хилофат ва ё пешвоёни аpаб ва сахоба навишта шуда буданд, номи эшон мудаддам баp исми мухотаб меомад ва посухи нома низ баp хамин сабк буд. Аммо чун замони

хилофати Валид ибни Абдyлмалики Уммавй фаpо pасид, таFЙиpоте даp шеваи нигоpиш пеш омад. У мyкаppаp дошт, ки даp OFOЗи макотибе, ки ба y менависанд, номи вайpо мукаддам доpанд ва ин pасм ба чуз «халифаи панчум» - и pошидин, Умаp ибни Абдyлазиз, ки эxёкyнанда ва посдоpи сyннатxои гузашта буд, аз чониби халифаxои дигаp пайpавй гаpдид. Аммо таFЙиpоти чиддй даp номанигоpй ба замони баъдй пайванд ёфт, ки он мypтабит ба насpи фоpсист.

Пеш аз он ки даp боpаи хусусиёти жанpи номанигоpй даp к^ни Х (чах^уми к;амаpй) сухан ^ем, бояд заминаxои асосии pyшди онpо даp замони андаке кабл чустучу намоем. Мyxимтаpин табаддулот даp жанpи номанигоpии аpаб ба таъсиpи нависандагони эpонинажод ва yнсypxои мактуботи адабиёти фоpсй пайванд доpад. Аквоми эpонинажод, ки даp хилофат бо номи маволй шyxpат доштанд, зуд ба забони аpабй балад гаpдида, даp девонxои хилофат маком ва маpтабаи олй пайдо каpданд. Маxз тавассути хидматxои бесобикаи ин pодмаpдон сyннатxои адабиёт ва тамаддуни тоисломии эpонй ба жаpфои адабиёти аpаб pоx ёфт ва онpо xам аз лиxози шакл ва xам маъниву матлаб Fанй гаpдонид ва мавз7и сyxбатpо аз боби номанигоpии адабиёти фоpсй OFOЗ каpдани мо низ вобаста ба xамин нукта аст. Гузашта аз ин маpдyми эpонинажод бо тамаддуни кавмxои дигаp деp боз ошной доштанд ва тамаддуни эpонй то чое бо тамаддуни юнонй, xиндй, pyмй омезиш ёфта буд. Ин боис гаpдид, ки адабиёти аpаб бо тачоpyби деpинаи насpи фоpсй yнсypxои насpнависии ин аквомpо низ бипазиpад.

Устод Баxоp даp «Сабкшиносй» чунин менигоpад: «Лекин сияpи тамаддуни исломй ва ошно шудани нависандагон даp каpни дувуми xичpй бо кутуб ва pасоил ва адабиёти милали дигаp, аз кабили Рум, Юнон, Фоpс ва Динд ва шуюуи шеъp даp ислом коpи насppо ба такаллуф ва тасан^ъ кашонид» [4, 244]. Муаллифи мазкyp чои дигаp саxми адабиёти xиндиpо даp татаввypи насpи аpабй бештаp медонад: «Дамчунин ошноии аpаб бо эpониён ва юнониён ва баpхypдани онxо бо кутубе, ки саpосаp пyp аз кинояву истиоpа ва таъбиpоти гуногун будааст, хоса, кутубе, ки маъхази ощо аз адабиёти xиндй буда, аз кабили «Калила ва Димна» мучи6и татаввypи насp гаpдид» [4, 245]. Ин xама далели он аст, ки насpи аpабй то каpни дах,ум аз саpчашмаxои гуногуни адабиёти чаxонй об хypдавy даp ин каpн ба pyшдy такомул pасид. Мyxаккики адабиёти фоpсизабони аpаб доктоp Низомиддин Зоxидов даp ин боpа менависад: «Ба василаи осоpи котибони эpонй даp насpи он давpон «услуби фоpсии китобат» шyxpат пайдо каpд. Таъсиpи услуби фоpсй боис гаpдид, ки насpи аpабй ба маpxалаи таxаввyл воpид гаpдад, аз колаби ичозу ихтисоp беpyн ояд ва суи итнобу насpи мypсал pоx паймояд. Чунин таxаввyлоти шакливу услубй нахуст даp номанигоpии аpабии нимаи авали асpи S- и мелодй py намуда, пасон даp шохаxои дигаpи насpи аpабизабон гyстаpиш пайдо каpд»[2, 33]. Ин нyктаpо навиштаи адабиётшиноси дигаp Дусайни Хатибй таквият медиxад, ки менигоpад: «Ин таxаввyл ибтидо аз макотиб ва таpассyлот, ки даp он замон тащо навъи насpи мактуб ба шyмоp меомад, OFOЗ гашт ва pавиши иншои макотибpо аз шеваи ичоз ба таpики итноб андохт. Бо ин xама даp OFOЗи коp чун xанyз сабки ичоз даp насpи аpабй кyдpат ва нуфузи хyдpо xифз каpда буд, мачоли тафаннй даp нависандагй ба шеваи нав баpои насpнависон фаpоxам набуд ва даp иншо ва ибдои калом аз xадди муайяне фаpотаp наметавонистанд pафт» [2, 105]. Аз ин навиштаxо баpмеояд, ки баpои pyшди насpи аpабй, хосса, жанpи номанигоpй даp каpни дах,ум бо шева ва услуби тоза нахуст pOxpO адибони эpонинажод xамвоp каpда буданд. Даp ин pocto хидматxои шоёни адибон Абулалои Солим (Солими Котиб) - устоди Абдyлxамиди Котиб, Абдyлxамид ибни Яxё ибни Саъд, Абдулло ибни Мукаффаъ кобили зикp аст, ки Бадеуззамон боистинод ба коpy фаъолияти эшон идомаи poxpo фатx каpд.

Нахуст эчоди pавиши тоза даp насpи аpабй, бахусус, номанигоpй бо номи Абулалои Солим, устоди Абдyлxамиди Котиб пайванди ногусастанй доpад, ки мавло ва котиби Дишом ибни Абдулмалик буд. Эшон бо xамpоxии ду фаpзандаш, Абдyллоx ибни Солим ва Чдбала ибни Солим, ки ощо низ даp ин pавия табаxxyp доштанд, нахустин заминаxои pyшди номанигоpии аpабpо гузошт. Чунин омада, ки Чдбала ибни Солим ба амpи Дишом ибни Абдулмалики Умавй чанд китобеpо аз забони паxлавй ба аpабй

таpчyма каpд ва бад- ин васила нависандагони аpаб бо сабки тозаи нигоpиш даp насp ошно шуданд [6,106].

Агаpчи Абдyлxамиди Котиб poxpo бо такя аз ин талошxои бесобикаи устодаш Абулалои Солим ва фаpзандони y паймуд, бо назаpдошти хидматxои бештаpи эшон табаддулоти фанни китобат, аниктаpаш бунёди номанигоpии аpабй ба номи y сабт шуд. Соxиби тазкиpаи «Ятиматy-д-даxp» Саолабй мегуяд, ки «Будиати-л-китобату би Абди-л-Дамид», яъне китобат бо Абдyлxамид OFOЗ шуд. [5, 3]. Забонзад шудани ин чумла, ки даp xама кутуби адабй омадааст, беxyда нест. _Абдyлxамиди Котиб даp байни xампешагони худ шyxpати бештаpеpо касб каpд. У бо таълифи асаpи маъpyфи хеш «Рисола ила-л -куттоб» (Нома ба дабиpон) аpкони асосии xyнаpи номанигоpиpо баён дошта, даp баpобаpи он одоб ва фаpxанги дабиpиpо муайян намуд. Ин асаp, ки даp адабиёти аpаб то ин дам собика ва назиpе надошт, Абдyлxамидpо ба xайси поягyзоpи насpи аpабй машxyp каpд. Бозгу ва баppасии одоб ва усули дабиpй даp асаpи Абдyлxамид фазои тозае баpои номанигоpй ва нависандагони аpаб боз каpд. Муаллифи «Таъpихи Табаpй» баpобаpи тамоми адабпажyxон баp он аст, ки poxpo даp шеваи нависандагии аpаб баpои пасовандон Абдyлxамид фатx каpдааст ва номанигоpони дигаp аз паи у pафтаанд: «Абдyлxамид ибни Яxё нахустин касе аст, ки pоxи балоFатpо саxл ва xамвоp каpд ва пас аз вай мyтаpассилон таpикаи ypo пайpавй каpданд» [11,793].

Дамин таpик, сабки Абдyлxамиди Котиб, ки боpизтаpин хусусияти онpо мyxаккикон даp pавиши итноб ва истифодаи таxмидот даp номаxо шинохтаанд, аз чониби адибони баъдй истикбол ва пайpавй гаpдид. Сабки эшон даp насpи аpабй босypъат шyxpат ва пайpавони хyдpо пайдо каpд. Аз ин чост, ки даp китобxои адабиёт ва балоFат номи Абдyлxамид ба xайси бyнёдгyзоpи ин сабки тоза ёд мешавад [2, S4; 6, 106].

Аз ин гyфтаxо баpмеояд, ки Абдyлxамид баpобаpи аз ичоз ба даpозо кашидани шакли номаxо ба маънй ва мyxтавои онxо низ ^p каpд, зеpо тавpе ки тавсеаи маънй таFЙиpи колабpо такозо доpад, таFЙиpи шакл низ ба xеч вачx наметавонад бидуни дигаpгyнй даp мyxтавои матн ба вучуд ояд. Чун даp кутуби балоFат номи Абдyлxамидpо ба xайси асосгyзоp оваpдаанд, мусаллам аст, ки эшон нахустин касе буд, ки бо воpид каpдани таxмидот даp номаxо баpои ифшои xyнаp ва маxоpати нависандагй фазои дигаpеpо эчод каpд. Азбаски баpои далеловаpй асаpи Абдyлxамиди Котиб дас^а^ мо нест, матнеpо аз навиштаи Н. Зоxидов ба иктибос меоваpем, ки ишоpа ба яке аз таxмидоти уст.

aji£* ^.lJI ^ j^äji ajiajj j—^äji

A-US AIjliJI ajlji Á-il¿JI aSlLj Asl^ ^Lc jj¿ ,_jáji

aji^^^ ^Э y. 3 aäj-xj j^xVi jj^ 3 Axy. ^jx si^j ix ^L. iajas 3

ialji ajlül L^J Le^i^x

Цх-^. jU.^il ,,i| 3 A-jAS 3

OjjJ^flJ Vi jÄJ V al^u Vi V 3

[ 2.с.87] aä!^ ^x vi ¿s- V 3

Маxз xамин фазои тозаи эчодкаpдаи у имконияти мусоид фаpоxам оваpд, то номанигоpй даp каpни Х даp асоси колаби мазкyp pyшд намояд.

Нуктаи дигаpе, ки хобили зикp аст, фазои адабии он замон ба хисоб меpавад, он фазое, ки Бадеъуззамон ва хамсафони ypо имкони pyшд дод. Даp ин pосто пеш аз хама Оли Буя ва вyзаpои онхоpо ном бypдан лозим аст. Нахуст Абулфазл ибни Амиди Котиб, шоиp ва вазиpи Рукнуддавла, муладдаб ба Зyppаёсатайн, ки мавpиди мадху ситоиши Мутанаббй каpоp гиpифта буд, сипас фаpзанди y Абулфатх ва хамчунин вазиpи намояндагони дигаpи ин хонадон Фахpyддавла ва Азидуддавла Сохиб ибни Аббод бо пуштибонй аз ахли фазлу адаб баpои pавнаки адабиёти ин замон хидматхои шоиста каpданд. Хоса, махфили Сохиб ибни Аббод чехpахои баpозандаи замонpо гиpди хам оваpда буд, ки даp pадифи эшон адибони намоёне мисли Абуба^и Хоpазмй, Бадеъуззамони Дамадонй, Абухайёни Тавхидй, Абулхасани Сохибyлбаpид, Абутаййиби Котиб, Абусаиди Рустамй, Абулдосими Заъфаpонй, Абулдосим ибни Абилало, Абулхасани Ч^чонй, Абумухаммади Хозин, Абумухаммади Махмуд, Абулдосим Абдуссамад ибни Бобак, Абулхасани Ч,авхаpй, Абyибpохим Исмоил ибни Ахмади Шошй, Абулфаёзи Табаpй ва f. хyзyp доштанд. Махфили Сохиб ибни Аббод чое буд, ки даp он ба давли Саолабй «Ст^ашни замин ва ягонагони асp, сохибони фазл ва пештозони шеъp чамъ омада буданд» [5, 32]. Пас, ин махфил бо хyзypи ин кадаp алломагони асp бешак, даp татаввypи насpи каpни Х, хоса, даp номанигоpй тавонист сахми босазое гyзоpад.

Низомии Аpyзй даp мадолати аввали китоб - «Даp мохияти дабиpй ва кайфияти дабиpи комил ва он чи тааллуд бад-ин доpад», нахуст даp боpаи pасмy оин ва хyнаpи дабиpй сухан pонда, сипас баpои тадвияти фи^ дах хикояти кутох аз pyзгоpи дабиpони номй меоpад.

«...Сухани дабиp бад-ин даpача наpасад, то аз хаp илм бахpае надоpад ва аз хаp устод нуктае ёд нагиpад ва аз хаp хаким латифае нашнавад ва аз хаp адиб тypфае идтибос накунад. Пас одат бояд каpд, ба хондани каломи Раббулизза ва ахбоpи Мустафо ва осоpи сахоба ва амсоли аpаб ва калимоти ачам ва мутолааи кутуби салаф ва мyнозаpаи сухуфи халаф, чун «Таpассyл»-и Сохиб ва Собй ва Rобyс ва алфози Думодй ва Имомй ва Ryддома ибни Ч,аъфаp ва «Мадомот»-и Бадеъ ва Даpиpй ва Дамид ва «Тавдеъот»-и Балъамй ва Ахмадии Дасан ва Абyнасpи Кyндypй ва «Номахо»-и Мухаммади Абдах ва Абдулхамид ва Саидpyассо... ва шеъpи ачам ашъоpи Рудакй ва маснавии Фиpдавсй ва мадоехи Унсypй.» [10, 20-22; 1, 31-33]

Гузашта аз ин каpни Хpо асpи тиллоии номанигоpии адабиёти аpаб гуфтаанд. Расоили асpи мазкyp бехтаpин намунаи тафаннуни исломист, ки аз масолехи забон pyи коp омада. Номахои аpабй, ки то ин замон бисёp кутох ва муъчаз навишта мешуданд, пас аз ин pyй ба итноб ва баёни батафсил оваpданд, ки далели онpо мо аз номахои Бадеъуззамон даpмеёбем.

Адабпажухон номахоpо ба ду навъ тадсим каpдаанд: а) номахои девонй. Ин навъи номахо вобаста ба шууни давлатдоpй навишта мешуданд ( иpшоди яке аз волиён аз чониби халифа ва ё малик, васф ё мадхи хоким, тахдид ба хоpичи каламpав...) ва даp хаёти сиёсии кишваp надши асосиpо доштанд. Myхимтаpин аpзиши таъpихии онхо хамчун оинаи сиёсати замон даp хифзи аходиси таъpихй, номи саpкаpдагон, хокимон ва дуззоти давp назаppас мебошад, ки бехтаpин намунаи он номахои Абулфазл ибни Амид ва Сохиб ибни Аббод аст. б) номахои ихвонй. Муаллифони ин навъи номахо одатан адибони беpyн аз дайди даpбоp ва вазифахои pасмй ба шyмоp меомаданд ва эшон номанигоpони озод буданд. Ин маънии онpо надошт, ки адибони даpбоp номахои ихвонй таълиф насозанд. Масалан, Абулфазл ибни Амид бо вучуди нигоpандаи номахои девонй буданаш, номахои ихвонй низ доpад, ки ихвониёти ypо аз номахои девонияш бехтаp хам гуфтаанд. Дyктyp М. Шакъа мегуяд: <^p ки pисолаи «Даp васфи шахpи Сум» навиштаи Ибни Амидpо аз ихвониёти y хонад, ин нyктаpо (афзалияти ихвониёти ypо) даpк хохад каpд» [12, 77]. Дамин муаллиф даp садpи номанигоpони садаи Х номи Абулфазл ибни Амид, Абулфатх ибни Амид, Сохиб ибни Аббод, Мудаллабии вазиp, (вазиpони Оли Буя), ^обус ибни Вyшмгиp, Абухайёни Тавхидй, Мискавайх, Абyбакpи Хоpазмй, Бадеъуззамони Дамадонй, Абyлфаpачи БабFO,

Абулфатхи Кашочим, Абуисходи Собиpо меоpад ва исми Бадеъpо даp ин мавpид ба тавpи хоса зикp мекунад [12, 78].

Вежагихои асосии жанpи номанигоpй даp ахди Х даp pyшди он доида ва давонине ба назаp меpасад, ки даp се каpни даблй гузошта шуда буданд. Тул кашидани номахо, ки баpои баёни матлаб ва баpобаpи он ба шинохти истеъдоди нависандаи нома имконият фаpохам меоваpд, мавзуоти мактyбpо низ хамачониба вусъат дод. Аз ин py ошной бо pисолахои Бадеъуззамон, ки аз боpизтаpин намунаи номанигоpии каpни Х ба шyмоp меояд, метавон мyхимтаpин хусусиятхои услубии жанpи мазкyppо даp ин каpн баppасй намуд. Адабпажухи аpаб М.Шакъа ин вежагихоpо чунин дастабандй каpдааст:

1. Илтизоми аксаpи номанигоpон аз санъати сачъ. Истифодаи санъати сачъ даp номахои ин давpа то чое буд, ки хатто номахои тулонй низ аз OFOЗ то поён оpй аз он набуданд. Аз мyнозиpахои Бадеъуззамон бо Абуба^и Хоpазмй низ баpмеояд, ки бо вучуди муъчазбаёнй содаву бетакаллуф ва ихтисоpи калом даp мyнозиpа Бадеъуззамон сухани мусаччаъ мегуфт.

2. Даp аксаpи номахо аз амсолу хикам ва ашъоpи баpгyзидаи шоиpон истифода менамуданд. Агаp даp замони Абдулхамид OFOЗи нома бо хамду наът ифтитох меёфт, котибони ин давp кушиш баp он мекаpданд, ки номаи хyдpо бо як ё ду байти дилчасп OFOЗ намоянд ва ё хусни анчом бахшанд, аммо номи сохиби байте, ки идтибосаш мекаpданд, даp нома зи^ намегаpдид.

3. Насpи давpаи мазкyp хусусиятхои шеъppо ба худ касб каpдавy номахо даp ин давp матолиби касидаpо низ даp мавзуоти васф, таFаззyл, маpсия, тахният, фахp, хачв, мадх... бозгу мекаpданд. Вусъати майдони мавзуоти номахо баpои нависандагон имкони бештаpе медод, то саманди андешаpо хаp чи фаpотаp биpонанд.

4. Даp аксаpи мавpид номанигоpон аз истифодаи тахмидот даp OFOЗ ва чумлахои дуоия даp фаpоваpди нома, ки хоси номанигоpони пешин буд, хyддоpй менамуданд.

5. Коpбypди санъатхои лафзй даp насp боло гиpифт. Аз санъати истиоpа ва ташбех ба тавpи фаpовон истифода мешуд ва бозии калимот даp авч буд.

6. Номахои девонй (султониёт) даp ин давpа бо надли ахбоp аз аходис ва водеот надши мухими таъpихиpо адо мекаpданд, ки хифзи ин гуна ходисот ба чуз номахо бо таpики дигаp имкон надошт.

7. Надши мухими pисолахои ихвониёт даp чомеа ба pавшанй эхсос мегаpдид. Нома гохо вазифаеpо адо мекаpд, ки он даp замони имpyз ба души мадолоти pyзномахост (андешахои мухолиф алайхи зулму истибдоди хукумати замон, надду баppасии масоили ичтимой, шиква аз pанчy мехнати pyзгоpи маpдyм ва f.).

Пас метавон хулоса каpд, ки жанpи номанигоpй даp садаи Х нисбат ба каpнхои пешин ташаккул ёфт ва ба авчи камолоти нигоpиш низ pасид. Myхимтаpин падида даp ин pосто тавсеаи мавзуоти номахо, pангy чилои тоза касб намудани он даp пеpояи сачъ, бештаp pyй оваpдани адибон ба санъатхои бадей ва суханбозй даp нома, FOлибан халлу баppасии мушкилоти чомеа, pyзгоpи маpдyм тавассути номахо мебошад. Жанpи номанигоpй баpои адибони аpаб акнун як майдони хyнаpнамой ва санчидани махоpати сyханваpивy сyхантиpозй гаpдида буд. Махсусан, истифодаи поpахои шеъpй, намунаи оёти кypъонй ва аходиси набавй даp номахо бевосита бозгуи табъи салими cyханваp ва хамчунин завду салидаи y ба шyмоp меояд. Тавсеаи шаклу мухтавои нома даp ин каpн адибонpо имкон фаpохам оваpд, то хам даp султониёт ва хам ихвониёт баpои илочи мушкилоти сиёсиву ичтимоии чомеа хаp чй бештаp сахм гузошта бошанд.

ПАЙНАВИШТ:

1. Аpyзй 1986. Низомии Аpyзии Самаpкандй. Чахоp мадола. - Душанбе: ^фон, 1986. - 160 с.

2. Зохидов Н.Ш. Насpи аpабизабони адабиёти фоpсy точик даp асpхои VIII-IХ. -Хучанд: Нypи маъpифат, 2004. - 402 с.

6312 t^^I t^I^^j .3 -6 ^«jjlí ¿¿jlj lj A«^ tjl^j .4 I

y***

63Y5 i^lj^J .jl^j oljl^ul .^^j^i v^l j^J .1

63YY ^Ij-^J ^wj^i j^ ^-dlj j-.^ loj^j^jl^ .y

6334 '^Ij-^J '6 .axLiil .j-Sl ^Ic Jj^a^ .8

63Y4 ^li^l t—.^J^l ¿l^jl i^^^jj .2

— .j^Xfl ^Л^Л I) '^^J^^i J^Xd 3 3 djlfld ^dl^j .6*

6388 j^j '¿jlj-^J

6359 — ^—jlaJl ^ji Ал^-jj '3— 6 .^iajij J^jjl ¿jjij j—k j-jj^ tjjl л«йл .6 6

,jjlj-»Jl ^Jj-«Jl AS'jxJ ajuajij 4-jjjjJl 4 .nil J>lj ¿jldjjl ¿jJj '^¿^.л .69

. f.Y**3=_a6 4Y3 :oj^liJl —4jljj1 4jj„aj1 jb — :j^jJUIjjL 3 ^лллл

СТИЛИСТИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ ПИСЕМ В ДЕСЯТОМ ВЕКЕ

Статья посвящена исследованию стилистических особенностей жанра тарассул в арабской литературе X века. Отмечается, что написание писем считается наиболее известным жанром арабской литературы и имеет давнюю историю. На основе изучения материалов выявляется, что этот способ изложения в арабской литературе отличался простотой и безыскусностью и письма состояли лишь из двух-трех строк. Доказывается, что именно благодаря заслугам писателей и секретарей иранского происхождения жанр тарассул в арабской литературе перешел на новый этап стилистического и художественного развития.

Автор статьи приходит к выводу, что главными особенностями написания писем в X веке являются продолжительность писем, использование в них коранических аятов и хадисов пророка, фигуры садж', мудрых изречений и афоризмов, стихотворных отрывков, что свидетельствует об эволюции и развитии жанра тарассул в арабской литературе.

Ключевые слова: тарассул, написание писем, риторика, стилистические особенности, Xвек, коранические аяты, хадисы пророка, поэзия

STYLISTIC FEATURES OF LETTERS IN THE TENTH CENTURY

The article is devoted to the study of the stylistic features of the tarasuls genre in Arabic literature of the 10th century. It is noted that writing letters is considered the most famous genre of Arabic literature and has a long history. Based on the study of materials, it is revealed that this method of presentation in Arabic literature was distinguished by simplicity and artlessness and the letters consisted of only two or three lines. It is proved that it was thanks to the merits of writers and secretaries of Iranian origin that the tarasul genre in Arabic literature passed to a new stage of stylistic and artistic development.

The author of the article concludes that the main features of writing letters in the 10th century are the length of letters, the use of the Qur'anic verses and hadiths of the prophet, the figures of saj, the wise sayings and aphorisms, verse fragments, which testifies to the evolution and development of the tarasuls genre in Arabic literature .

Keywords: tarassul, writing letters, rhetoric, stylistic features, X century, Quranic verses, hadiths of the prophet, poetry

Сведения об авторе:

Рашидова Дилафруз Абдукайюмовна, кондидат филологических наук, заведующая кафедрой английского языка факултета восточных языков Худжандского государстенного университета имени академика Б.Гафурова (Республики Таджикистона, г.Худжанд), E-mail:dilafruz.kayumzoda@mail.ru

About the author:

Rashidova Dilafruz Abduqayumovna, candidate of philological sciences, chief of the department of English and Chinese languages attached to the Faculty of Oriental Studies under Khujand State Univeristy named after acad. B.Gafurov (Tajikistan Republic, Khujand) E-mail:dilafruz.kayumzoda@mail.ru

СТРУКТУРА ИМЕННЫХ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИХ ЕДИНИЦ АНГЛИЙСКОГО И

ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКОВ

Назифова З.

Таджикский государственный педагогический университет им. Садриддина Айни

По структуре все фразеологизмы двух сопоставляемых языков делятся на две группы: словосочетания и предложения. В зависимости от категориальной принадлежности главного слова фразеологизмы сопоставляемых языков мы делим на: 1) субстантивные; 2) глагольные; 3) коммуникативные; 4) адвербиальные; 5) адъективные (обнаружены только в английском языке).

В изученном нами материале субстантивные ФЕ составляют большинство исследуемых фразеологизмов английского и таджикского языков. Внутри данной структурной разновидности выделяются схемы, т.е. по частям речи характерные для двух рассматриваемых языков.

Фразеологические единицы английского языка наиболее характерны субстантивные фразеологические единицы со структурой словосочетания adject.+noun. В английском языке можно встретится со следующими примерами подобных фразеологизмов: «an earthly paradise» - земной рай, бихишти руи замин; «a bosom friend» - верный друг, дусти бовафо;, "good news" - хорошие вести, хабари хуш ", «better half» - жена, завча, зан, «chip of the old block» - как отец, монанди падар; young Tartar - ленивый ребенок, кудаки инчик; low tea -легкая пища, хуроки сабук, Bitter tears — горкие слезы, ашки талх; mingle tears - плакать вместе, якчоя ашк рехтан; tender passion - ишк, любовь; a long bit - тангаи 15 дирхамаи нукрагй, 15 копейк; the blue blanket -осмон, небо; cooking battery -зарфхои ошхона, кухонные принадлежности; copycat -хамдуна, обезъяна; «small talk» - лаккидани хушку холй, бесполезный разговор; smoking - room talk - сухбати мардона, мужской разговор, a snow job - шутка, шухй; We snowed my brother into thinking that he was invisible by pretending we couldn't see him. We were just snowing him. It was quite a snow job. Мы обманули брата, как будто его невидели. Но это было шутка. Мы только обманули его. Это было грубая шутка. Мо бародарамро фиреб додем, ки у намоён нест, гуё уро намебинем. Аммо ин як кори шухиомез буд. Мо танхо уро фиреб додем. Ин шухии кабех буд.

«gentle persuasion» - Surely there was still time to win him back by gentle persuasion and reasoning from the dangerous path upon which he had barely entered. ( E. L. Voynich, The gadfly, Ch.2,p.7) - Еще не поздно - мягкие увещания, вразумительные доводы сделают свое дело и вернут его с того опасного пути, на который он едва успел ступить". - «...Х,оло дер нашудааст-насихати муллоимона, далелхои аклонй кори худро хохад кард ва уро аз рохи хатарнок , ки вай нав акнун ба он кадам гузоштааст, хохдд гардонд».

В таджикском языке данный тип словосочетаний представлен фразеологизмами: "хурди калонкор" - чакон; шустрый -nimble; "хари ланг" - муттахам, ленивый -lazy; "гавх,ари тар"- ягона, единственный- the only one, "гурги борондида" - ловкий, ботачриба-experienced; "гапи пухта" - гапи маъкул -хорошо сказанное слово; "сухани обдор" - сухани пуртаъсир - влиятельное слово - effective word, "тани сих,ат" - хорошое здоровье - good health, "иродаи ох,анин" - железная воля - cast-iron will; "х,азли тез" - bitter irony - горькая шутка; "иштих,ои гург" - voracioius appetite - хориший аппетит; "мактаби адабй" -образователное учреждение - educational institution, "ангушти беном" -безымяный палец-

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.