Научная статья на тему 'ВОСПИТАНИЕ НОВОГО ПОКОЛЕНИЯ В ДУХЕ УВАЖЕНИЯ К НАРОДНЫМ ПРОМЫСЛАМ'

ВОСПИТАНИЕ НОВОГО ПОКОЛЕНИЯ В ДУХЕ УВАЖЕНИЯ К НАРОДНЫМ ПРОМЫСЛАМ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
42
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПРОМЫСЕЛ / ОРНАМЕНТИРОВКА / РЕМЕСЛО / ДЕКОР / РЕЗЬБА / ГРАВИРОВАНИЕ / СТИЛИЗОВАННЫЙ / УЗОР / ОБТЁСЫВАНИЕ / ВЫТАЧИВАНИЕ / БАРЕЛЬЕФ / ПАННО / РОСПИСЬ / ИНТЕРЬЕР

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Сафарова М.Д.

Автор статьи считает, что ремесленное дело это, в первую очередь, благородный труд, а мастер это личность, которому сопутствуют скромность и доброта человеческой души, который всегда находится в поисках новых идей и вдохновений в жизни. Его мысли и воображения охватывают целый мир, отражая истинность природы и её необыкновенную красоту. Потому что в каждом изделии, сделаное своими руками, произведении искусства мастер вкладывает душу, и оно приобретает необычность и загадочность, которое позитивно воздействует на сознание человека.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

EDUCATION OF A NEW GENERATION IN THE SPIRIT OF RESPECT TO THE NATIONAL CRAFT

Handicraft is primarily a noble work, and the master is a person who accompanies and kindness of the human soul ,he is always in search of new ideas and inspirations in life. His thoughts and imaginations cover the whole world,reflecting the truth of nature and extraordinary beauty. Because in each handmade products, the work of art master invests the soul and it acquires an unusual and mysterious that positively influences a persons consciousness.

Текст научной работы на тему «ВОСПИТАНИЕ НОВОГО ПОКОЛЕНИЯ В ДУХЕ УВАЖЕНИЯ К НАРОДНЫМ ПРОМЫСЛАМ»

«5. Бордовский Г. А., Извозчиков В.А. Технологиями нави таълим: 6. Масъалахои терминологй // Педагогика. - 1993. - № 5.

СОВРЕМЕННАЯ ПЕДАГОГИЧЕСКАЯ ТЕХНОЛОГИЯ КОНЦЕПТА И ОСНОВНЫХ ОСОБЕННОСТЕЙ

В статье исследуются основные принципы и особенности новой педагогической технологии в общеобразовательных школах.

Авторы используя слову «современную технологию» в своей статье, оценивают его как науку, которая может исследовать наиболее рациональные способы обучения, а также как систему средств, законов и порядков, которые можно использовать в обучении.

Ключевые слова: технология, среднее общеобразовательное учреждение, средства, действующее законодательство в системе образования, процесс, принцип, метод, смысл, исследование.

CONCEPT AND MAIN PECULIARITIES OF MODERN PEDAGOGICAL TECHNOLOGY

The article explores principle and main conditions and peculiarities of new pedagogical technology in secondary comprehensive schools.

Authors using "modern technology" phrase in their article, has evaluated it as a science which can research the most rational ways of teaching and as a system of means, laws and orders which can be used in teaching.

Keywords: technology, secondary comprehensive institution, means, legislation in force in the system of education, process, principle, method, meaning, research.

Сведение об авторах:

Нозимов Т.К. - старший преподаватель кафедры общая психология Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни. Тел.: (992) 904128171;

Саидов М.В. - кандидат педагогических наук, доцент, заведующий кафедрой общей психологии Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни

About the authors:

Nozim T.K - Assistant, Chair of the General Psychology of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ayni. Те1: (+992) 904128171.

Saidov M.V. - Candidate of Pedagogical Sciences, Docent, Head of the Chair of General Psychology of Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ayni

ДАР РУ^ИЯИ Э^ТИРОМИ Х,УНАРХ,ОИ МАРДУМЙ ТАРБИЯ НАМУДАНИ НАСЛИ НАВРАС

Сафарова М.Д.

Пажщишго^ирушди маориф ба номи А. Цомй

Дар Паёми навбатии Асосгузори сулху вахдати миллй- Пешвои миллат, Президенти Чумхурии Точикистон мух,тарам Эмомалй Рах,мон ба Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон омадааст: " Бо мацсади таращи додани со^аи сайё^й, муаррифии шоистаи имконият^ои сайёуии мамлакат ва фарщнги милли дар арсаи байналмилали, инчунин, цалби сармоя ба инфрасохтори сайёуй пешнщод менамоям, ки соли 2018 дар кишвар Соли рушди сайёуй ва цунарцои мардуми эълон карда шавад".

Соли рушди сайёхй ва хунархои мардумй эълон гардидани соли 2018 зарурй ва саривактй

дар эхё намудани анъанахои кухнаи миллй ва муаррифии боигарии маданй-маънавии миллат мебошад. Паёми навбатй мо омузгоронро водор менамояд, ки оид ба табиат, чойхои таърихй ва хунару анъанахои кадимии миллат ба насли наврас накша чорабинй тартиб дода, маълумоти пурраю фарогир пешниход намуда, онхоро дар рухияи ифтихор ва худшиносии миллй тарбия намоем ва мехру мухаббати онхоро ба хунархои мардумй бедор намоем.

Хонандагону донишчуён дар асоси таъкиду огохкунихои намояндагони адабиёти классикии точик бояд дарк намоянд, ки хунархои мардумй ва устохои хунарманд дар тамоми давру замон сазовори хурмату эхтироми беандозаи халку давлат буданд. Кори устой ва хунармандй дар навбати аввал кори бошараф ва хунарманд шахсияти хоксор

ва илхомбахши олами маънавии инсоният мебошад, ки хамеша даp чустучуи андешахои нав каpоp гиpифта, олами ботинии инсониятpо дигаpгyн месозад.

Мутобики таълимоти намояндагони адабдати классикии точик инсон метавонад бо мол фасод pасида камбагал гаpдад, аммо касб, xyrnp хеч гох шахсpо ба камбагалй ва мухточй гиpифтоp намегаpдонад.

Хукумати Ч,yмxypии Точикистон даp ин боpа пайваста Fамхоpй зоxиp менамояд, ки мисоли pавшани он даp Паëми навбатии Пpезиденти Ч,yмxypии Точикистон ба Мачлиси Олии Ч,yмxypии Точикистон омадааст: "Дар ин раванд, %укумamи мамлакаmро зарур acm, ки барои рушди цунарцои мардумй ба со^ибкорон ва \унармандон цудо намудани царз^ои имmиëзнокро maвaccуmи Фонди да^гирии со^ибкорй васеъ баро%монад".

Даp ^ëra x,аppyза мо кисман асбобу анчомxоеpо вомехypем, ки бо мехнати дастии устохои гулдаст омода каpда шуда, бо нафосату зебогй оpоишy зинат ëфта хонадонеpо зеб медихад. Ба ин мисол шуда метавонад мехнати заpгаpон, маснуотхои хотиpавй, ашëxои pyзгоp, чихоз ва пушоку пойафзол, гилему намад ва сузанихои гуногун, ки имpyз хам кимату аpзиши хyдpо гум накаpда, даp xаëтy pyзгоpи маpдyм васеъ истифода бypда мешаванд.

Тавассути офаpинишxои xyнаpмандон ^ëra мо боз хам pангинy начиб гаpдида, хисси зебопаpастиpо даp инсон бедоp намуда, хох нохох инсонpо ба хyшpафтоpй ва хушахлокй хидоят менамояд.

Тамоми намудхои xyнаpxои маpдyмй даp худ аpзишxои маънавй-маданй, зебопаpастй- ахлокиpо фаpо гиpифта, таъpихи маданияти миллиpо ифода менамоянд.

Даp мамлакати мо яке аз кадимитаpин ва маxсyлноктаpин шакли xyнаpxои дастии маpдyмй, шаклхои гуногуни кандакоpй даp чуб, коpкаpди санг, устухон,

метал, пласмас, сохтани асбобхои миллии мусикй, кошуку кафлес, табак ва дигаp маводхо мебошанд. Даp санъати халкаи pахакпеч (pезба) даp чуб ва санг даp тамоми намудхои бадеии xy^px^ маpдyмй даp оpоиши ашëxо васеъ истифода бypда мешаванд.

Инкишофи чунин xyнаpxо: ба монанди халкахои pахакпеч (pезбаи) оpоишй, коpxои кyлолгаpй, xyнаpи оxангаpй, колинбофй, коpкаpди санг, маснуотхои сафолй, заpгаpй, андоваи оpоишй, дузандагй, сyзангаpй ба инкишофи санъати миллй такони назаppас бахшидааст.

Хyнаpxои маpдyмй алакай аз давpони xyкyмpонии шох Ч,амшед мохияти амалии хешpо пайдо намуда буданд. Даp хотиpаxо гуфта мешавад, ки тахте ки подшох Ч,амшед менишаст аз чониби устохои гулдаст ба тавpи миллй зебу зинати ачибе дода шуда буд, ки бо зебогиаш хамто надошт.

Аз pyи сангхои пайдо гаpдида, маълум мегаpдад, ки таpошидан ва коpкаpди санг ба миллати точик аз давpони давлатдоpии Юнониëнy- Бохтаpиëн, идоpакyнии Кyшониëн, Сосониëн ва Сомониëн маълуму машxyp будааст. Сангхои даp вилояти ФаpFOна пайдонамудаи аpхеологxо аз он гувохй медихад, ки аз асpxои 2-юми пеш аз милод ин санъати коpкаpди санг ба ин миллати куханбутед маълуму машxyp будааст.

Хyнаpxои маpдyмй даp аpхитектypаи деpтаpи давpони Темypиëн боз хам бештаp pивоч ëфта, даp дахлезхо, даpxо, девоpxо, калъаю кушкхо бо оpоишy pезбаxо ифодаи pавшани хyдpо ëфтааст.

Даp оpоиши касpy калъахои Панчакент, Хулбук, Шаxpистон ва дигаp шаxpxо аз pасми даpахтон, мевахо, хушахои ангyp, хайвоноту паpандагон нихоят бо санъати баланди меъмоpй истифода бypдаанд, ки касpо мафтун менамояд.

Анъанахои кухна ва асpоpи xyнаpи устохои xyнаpманд даp давоми бисëp асpxо аз насл ба насл гузашта, хамчун ëдгоpии таъpихй даp шакли хотиpаи ичтимой бокй монда омада истодаанд. Даp замони мо xyнаpxои маpдyмй даp асаpxои бадеии xyнаpмандон ифода гаpдида, аз таpафи дигаp хамчун омили маданй- маишии устохои инфиpодй хизмат менамоянд.

Даp шаpоити мyосиp даp асоси дастypy сyпоpиши Пешвои миллат баpгyзоp намудани чунин намоишхо, озмунхо оид ба дастоваpди хонандагон ва гyзаpонидани чоpабиниxои устои- синф даp тамоми зинахои таълим доpои ахамияти калони фаpxангй мебошад. Баpгyзоp намудани чунин чоpабиниxои фаpxангй- xyнаpй ва додани бахои вокеи ба маxоpотy малакаи хонандагону донишчyëн хам даp нохия, вилоят, чyмxypй аз манфиат холй намебошад. Чунин чоpабиниxоpо хатто даp дохили xаp як муассисаи таълимй бо иштиpоки падаpy модаpон гyзаpондан нихоят муфид ва манфиатоваp мебошад.

1C5

Дар айни замон дар тамоми зинахои таълим барои баланд бардоштани сифати дарсхои таълими мехнат ва рушди хунархои мардумй шароити созгор мавчуд аст, танх,о дилсузй лозим асту халос. Дар хотимаи макола гуфтаниям, ки мохияти маданй- бадеии хунархои мардумй хамчун сохаи мухими дар рухияи анъанахои мардумй тарбия намудани насли наврас нихоят назаррас мебошад.

Хунархои мардумй дар хар минтакаи Точикистон хусусиятхои хоси хешро ноил буда, онро бо тамоми хусусиятхояш дар чавонон тарбия намудан зарур мебошад. Як ходиса дар хотирам хаст, ки мохи марти соли 2017 оид ба раванди татбики "Барномаи рушди инноватсионии Чумхурии Точикистон барои солхои 2011- 2020" аз литсейи касби техникии Ёвон дидан ба амал овардем. Хонандагони литсейи мазкур зери рохбарии устой таълимй истехсолй Паллаев Х бо ихтироъкорию навоварй сару кор гирифта буданд. Онхо хунархои мардумй, аз чумла бофтани сабадхои гуногун, сохтани мукаддасоти миллй, кафшергарй, дузандагй, дарвозаю катсозй, колинбофй, токию чуроббофиро ба маърази тамошо гузоштанд. Инчунин онхо ихтироъоти хешро бигузор бачагона бошад, намоиш дода тавонистанд, ки ин хуб аст.

Гайр аз касбу хунархои дар муассиса меомухтагй чавонон хунархои мардумиро аз худ намуда, махорат пайдо карда, ояндаи зиндагонй ва бучаи оилавиро метавонанд тавоно гардонанд. Ин пеш аз хама талаботи бозори чах,онии мехнат ва муносибати босалохият ба таълиму тарбияи насли наврас мебошад.

Эхёи хунархои мардумй на танхо инкишофи тахкикотхои таърихй - илмй, балки мазмуни маънавй ва фазои рухонии хумхурии моро пурра мегардонад. Шоир таъкид кардааст:

%унар омуз, ки аз \унармандй,

Даркушой кунй, на дарбандй.

АДАБИЁТ

1. Моран А. История декоративно-прикладного искусства. - М.: Искусство, 2008. - 577 с., ил.

2. Уткин П.И., Королева Н.С. Народные художественные промыслы. - М.: Высш. Школа, 1992. - 159с.

3. Воронина, В. Л. Архитектура древнего Пенджикента (Результаты раскопок 1954-1959 гг.).

4. Муродов, М. Р. Устодони санъати амалй-халкй (мактаби "Устод-шогирд")/М.Р.Муродов. -Душанбе, 2005. - 154 с.

5. Рузиев, М. Ёдгории кандакории Чоркух/М.Рузиев. - Душанбе: "Дониш",1975 - 68 с.

6. Энциклопедия Литературы и Искусства Таджикской ССР 2-ой том. Комбинат Полиграфии Государственного Комитета.

Душанбе 1989.

7. Таджикская Советская Энциклопедия 3-ий том. Главная Научная Редакция Таджикской Советской Энциклопедии.

Душанбе 1981.

8. Паёми Президенти Ч,умх.урии Точикистон, «Дар бораи самтхои сиёсати дохили ва хоричии Ч,умх.урии Точикистон».

22.12.2017.

ВОСПИТАНИЕ НОВОГО ПОКОЛЕНИЯ В ДУХЕ УВАЖЕНИЯ К НАРОДНЫМ ПРОМЫСЛАМ

Автор статьи считает, что ремесленное дело это, в первую очередь, благородный труд, а мастер это личность, которому сопутствуют скромность и доброта человеческой души, который всегда находится в поисках новых идей и вдохновений в жизни. Его мысли и воображения охватывают целый мир, отражая истинность природы и её необыкновенную красоту. Потому что в каждом изделии, сделаное своими руками, произведении искусства мастер вкладывает душу, и оно приобретает необычность и загадочность, которое позитивно воздействует на сознание человека.

Ключевые слова: Промысел, орнаментировка, ремесло, декор, резьба, гравирование, стилизованный, узор, обтёсывание, вытачивание, барельеф, панно, роспись, интерьер.

EDUCATION OF A NEW GENERATION IN THE SPIRIT OF RESPECT

TO THE NATIONAL CRAFT

Handicraft is primarily a noble work, and the master is a person who accompanies and kindness of the human soul ,he is always in search of new ideas and inspirations in life. His thoughts and imaginations cover the whole world,reflecting the truth of nature and extraordinary beauty. Because in each handmade products, the work of art master invests the soul and it acquires an unusual and mysterious that positively influences a persons consciousness.

Keywords: ornaments, craft, décor, thread, engraving, stylized, pattern, dressing, grinding, bas-relief, panel, painting, interior.

Сведения об авторе:

Сафарова М.Д. - соискатель Института развития образования им. А. Джами

Академии образования Таджикистана

About the autor:

Safarov M.D. - researcher of the Institute of Education Development named after A. Jomi,

Academy of Education of Tajikistan

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.