Научная статья на тему 'Вопросы питания и его значение'

Вопросы питания и его значение Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
61
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
еда / питание или прием пищи / материальная культура / антропология / национальная кухня. / food / nutrition or eating / material culture / anthropology / national cuisine.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Мавлюда Файзуллаева

Одна из активно исследуемых тем в современной антропологии тема культуры питания. В данной статье рассматривается комплексное направление, от традиционного этнографического описания еды до взглядов на современную гуманитарную, социальную и природную сферы. Национальная кухня всегда была и останется уникальным объектом изучения классической этнографии.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Nutrition considerations and its significance

One of the actively researched topics in modern anthropology is the topic of food culture. This article examines a complex direction, from the traditional ethnographic description of food to views on the modern humanitarian, social and natural spheres.

Текст научной работы на тему «Вопросы питания и его значение»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Nutrition considerations and its significance

Fayzullaeva MAVLYUDA1

Termez State university

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received September 2021 Received in revised form 15 September 2021 Accepted 20 October 2021 Available online 15 November 2021

Keywords: food,

nutrition or eating, material culture, anthropology, national cuisine.

One of the actively researched topics in modern anthropology is the topic of food culture. This article examines a complex direction, from the traditional ethnographic description of food to views on the modern humanitarian, social and natural spheres.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

DOI: https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol2-iss10/S-pp122-126 This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Таомланишга доир муло^азалар ва унинг а^амияти

Калит сузлар:

таом,

таомланиш ёки тановул ;илиш,

моддий маданият, антропология, миллий ошхона.

АННОТАЦИЯ

Бугунги кунда бутун дунёда антропология оламида фаол тад;и;от ;илинаётган мавзулардан бири таомланиш маданиятидир. Ма;олада таомларнинг анъанавий тарзда этнографик тавсифланишидан тортиб, бугунги кундаги гуманитар, ижтимоий, табиий сох,аларнинг ;арашлари билан богли; замонавий комплекс йуналишда ёритишга х,аракат ;илинган. Миллий ошхона х,ар доим классик этнографиянинг бетакрор тад;и;от объекти булиб келган ва шундай булиб ;олади.

Вопросы питания и его значение

Ключевые слова:

еда,

питание или прием пищи, материальная культура, антропология, национальная кухня.

АННОТАЦИЯ

Одна из активно исследуемых тем в современной антропологии - тема культуры питания. В данной статье рассматривается комплексное направление, от традиционного этнографического описания еды до взглядов на современную гуманитарную, социальную и природную сферы. Национальная кухня всегда была и останется уникальным объектом изучения классической этнографии.

1 Candidate of historical sciences, associate professor, Termez State university. Termez, Uzbekistan.

Бугунги кунда бутун дунёда антропология оламида фаол тад;и;от ;илинаётган мавзулардан бири таомланиш (ов;атланиш, ози;ланиш - М.Ф.) маданиятидир. Ма;олани таомларнинг анъанавий тарзда этнографик тавсиф-ланишидан тортиб, бугунги кундаги гуманитар, ижтимоий, табиий сохаларнинг ;арашлари билан боглик; замонавий комплекс йуналишда ёритиш долзарб хисобланади. Миллий ошхона хар доим классик этнографиянинг бетакрор тад;и;от объекти булиб келган ва шундай булиб ;олади.

Таомланиш мавзуси этнографларнинг ;арашларича , моддий маданиятнинг бир ;исми сифатида курилади ва анчадан буён шу тарзда урганилиб келинмо;да. Аммо антропологиянинг узига хос шартига кура концептуал равишда уз урнини топиб урганиш хамда тад;и; этиш бугуннинг долзарб муаммоларидан биридир. Айни;са, таомланиш маданиятини урганишга ХХ асрнинг бошларидан киришил-ганлиги ва узига хос ранг-баранг хулосаларга келинганлиги антропологлар учун тад;и;от марказига айланиб бормо;да.

Таомлар моддий маданиятнинг мухим элементи сифатида ахоли турмуш тарзида узига хос урин тутади. Шу боис таом инсоннинг шаклланишида асосий феномен хисобланади. Таомлар жамиятда турли хил вазифаларни бажаради. Бу масалага турли ну;таи назардан ёндашиш мумкин. Таомланиш масаласи олим-ларни доим ;изи;тириб келганлиги боис, биринчидан, инсоният моддий маданиятининг ривожланиш тара;;иёти тарихини урганишда мухим урин тутса, иккинчидан, хал;нинг соглом турмуш кечиришида асосий омиллардан бири булиб хизмат ;илади. Цолаверса, ов;атланиш одамнинг хам а;лан, хам жисмонан ривожланишида мухим роль уйнайди. Моддий маданиятнинг мухим элементи сифатида таомларни урганиш инсоният тарихий тара;;иёти жараёнида хал;лар-нинг маданий-и;тисодий ало;аларини, этник тарихини урганишга хизмат ;илади. Таомларни урганиш моддий маданиятнинг айнан турмуш тарзи билан боглик;, яъни узига хос миллий анъаналар са;ланиб ;олган жихатларини урганади.

Таомланиш маданияти , инсон ва таом уртасидаги муносабат ижтимоий хаёт билан богли; булиб, амалий билимлар таъсирида шаклланади. Цолаверса, хаёт тажрибасининг ажралмас ;исми булган ози;-ов;ат инсон мавжуд булишининг зарурий шарти хисобланади. Аммо ози;-ов;ат мавзусига (ози;-ов;атнинг этнографик тавсифи назарда тутилмо;да) тухталганда шуни айтиш керакки, ози;-ов;атлар ва таомланиш маданиятига турли даражада ёндашилганда унинг тавсифланиши муаммоларига дуч келинади. Таомланишнинг этнографик ва антропологик тавсифини бериш учун ошпазлик (пазандалик - Ф.М.) билимлари тупланади, тавсифланади ва урганилади хамда шу ор;али этнографиянинг илмий парадигмаларига эришилади.

Хал; турмуш тарзини урганишда хар хил таомлар тайёрлаш усуллари, таомнинг ;ай ва;тда ва ;анча тановул ;илиниши, махсулотларни са;лаш каби омиллар ахолининг таомланиш маданияти ха;ида умумий бахо беради.

Таомланиш - бу соглик гарови, манбасидир, агар у тугри ва рационал амал ;илинса, бунинг учун турли-туман таомланиш режимига, яъни тугри ов;атланиш маданиятига амал ;илинган булади. Жумладан, юнон файласуфи Су;рот: "Биз ейиш учун яшамаймиз, яшаш учун ейишимиз керак", - деган фикрлари бунинг далили хисобланади.

TaoM^aHum MyaMMO^apura öupuHHu öy^uö ;ucMaH э,bтuöоp ;apaTraH $yH^uoHa.nucT.fiapgaH öupu Ma.fiuHOBcKufigup[1].(Malinowski 1922; Firth 1929).

Ma^uHOBCKUH FOH^apu Ta^cupu ocTuga Ogpu Punapgc xaM ^hmo^hh Poge3unga (3uMöaöBe) 6eM6a^uK^apHUHr O3u;-OB;aT Maxcy^OT^apuHu um^aö Hu;apum, TaoM Tafiep^am Ba öup-öupura TaoM TopTu; ;u^um yp$-ogaT.napuHu ypraHraH. YHuHr "EBBofiu ;aöu^a^apga onapnu^uK Ba MexHaT" (1932) Ba "^hmo^hh Poge3ungaru ep, MexHaT Ba napxe3" (1939) KuToö^apu ymöy fiyHa^umHuHr y3ura xoc K^accuK acap^apu Xucoö^aHagu. KefiuHHa^uK öy acap^ap "O3u;-OB;aT (Food Studies) Tag;u;oT.napu" homu öu^aH TaHu^raH^uru xaM $uKpuMu3 ga^u^ugup[2].

Hkkuhhu ^axoH ypymu gaBpuga Ä^^ga MaprapeT MugHuHr ^ao^ umTupoKuga TaoM^aHum MagaHuHTuHu ypraHum öyfiuna ;yMuTa (Committee for the Study of Food Habits) Ty3u^agu. ^yMuTa TOMOHugaH yHuHr o^gura TaoM^aHum aMa^ueTuga O3u;-OB;aT^apHuHr y3rapuö öopum ^apaeH^apu Ba yHra HucöaTaH gaB^aT cuecaTuHuHr TyTraH ypHuHu ypraHum Ba3u$acu roKnaTu^agu. Ymöy Tag;u;oT^ap ypymgaH KefiuH энgu puBO^^aHaeTraH MaM^aKaT^apga ohaukhu eHrumra xaMga Ä^^ xapöufi Kyn^apuHuHr ^ymMa ^TaT^apgaH Tam;apuga Mocnamumu MyaMMO^apuHu xa^ ;u^umra epgaM öepumu KepaK эgu[3] (Messer et al. 1999: 1368; Mead 2008 [1943]). ^eMaK, öyHgaH KypuHuö TypuöguKu, MaB^yg Ba3uHT öeBocuTa gaB^aT cuecaTu gapa^acugaru Maca^a экaн^uгu TaoM^aHumHuHr axo^u Ba ^muht ycumugaru ypHuHu omupuö öopraH.

1960-1970-fiu^^apga O3u;-OB;aT MyaMMocuHu ypraHum Ha$a;aT aHTpo-no^orun, öa^Ku Tapux, cоцuо^огuн Ba öom;a coxa^apga Tag;u;oT o^uö öopumHuHr acocufi oö^eKTu öy^uö xu3MaT ;u^gu[4] (Messer et al. 1999: 1367-1369). By ypuHga MaB3ynap goupacu xaM KeHrafiuö öopuö, omxoHa TapuxuHu ypraHumgaH TopTuö, axo^u ypTacuga maKapHuHr ypHu (Ka^opun MaHöau cu^araga), caHoaT uH;u^oöugaH TopTuö , ceMu3^uK MyaMMocurana öynraH Maca^a^ap ypraHu^gu Ba öyryHru KyHrana go^apö öynuö Ke^Mo;ga. HaTu^aga, aHTpono^orunga O3u;-OB;aTHu Tag;u; ;u^umHu ^aH^apapo eHgamyB acocuga ypraHum coxacu maK^^aHuö (Food Studies), öyHga gacT^aö нeоэво^roцuонucтuк Ba cTpyKTypa^ucraK fiyHa^um^ap ycTyH^uK ;u^gu.

BupuHHu fiyHa^um (нeоэво^roцuонucтuк) ynyH O3u;-OB;aT coxacuHu ypraHum ;y^afi Tag;u;oT oö^eKTu öynuö, MagaHuHT Ba Taöuufi MyxuT ypTacugaru y3apo öof^uk^ukhu (TaöuufiKu, OBHu-TepManu^ap Muco^uga) HaMofium этum umkohuhu öepgu.

MapBuH Xappuc TaoM^aHumHuHr эко^огuк Ba cuecufi-u;Tucogufi (alhu "Moggufi") mapouT^ap öu^aH öof^u; FOH^apuHu um^aö Hu;gu[5].

Heоэво^roцuонucт^ap aHTpono^oruK ^uKp^apHu yfiFyH^amTupumra xapaKaT ;u^uö, y3^apuHuHr TaoM^aHumra oug Tag;u;oT^apu öu^aH (HHru aHTpono^orun) Ta^cup KypcaTgu^ap Ba Taöuufi ^aH^ap (ömojiofmk, tm66mm, dkojiofmk Ba 6oiuK;ajiap) öu^aH öoF^aö, TaoM^aHum öyfiuna ogaM^apHuHr ^uhcu Ba emura ;apaö ;ouga^ap Ba Ta^;u;^apHu xaMga y^apHuHr ca^OMaT^uru ynyH axaMuHTuHu, myHuHrgeK, OB;aT^aHumHuHr y3rapumu öu^aH öof^u; Kaca^uK^apHu ypraHuö, ^aMu^Tra TaTöu; этgu^ap[6].

Heоэво^roцuонucт^apgaн y^apo;, cTpyKTypa^ucT^ap, xycycaH, K^og

^eBu-CTpocc Ba Mepu ^yr^ac^ap ogaM^ap Ba xoguca^ap ypTacugaru MyHocaöaT^apHu TapTuöra co^umga TaoMHuHr axaMuHTuHu Ta^Kug^aö, omna3^uK MagaHuHTuHuHr paM3ufi TOMOH^apuHu ypraHumgu[7]. XycycaH, ^yrnac uHcoH^apHuHr öup gacTypxoHga

утириб овцатланиши ичимлик ичишдан кура самимий харакатларни юзага келтиради, деган хулосага келади[8].

1970-1980-йилларда ижтимоий фанларда озиц-овцат буйича ишларнинг купайиши "идентиклик" тушунчаси муаммосини юзага келтирди[10]. Классик ёзувчилардан бири хисобланган Аржун Аппадурай узининг ошпазлик китоблари орцали Хиндистон миллий ошхонасини дунёга танита олди[11].

1990-йилларнинг охирига келиб, бундай тадцицотлар тобора купайиб борди ва мацолалар тупламлари нашр этилган булса[12], сунгги ун йилликларда Food Studies сохасида ихтисослашган "Anthropology of Food", "Gastronómica", "Food & History" каби журналлар ва тупламлар хам купайиб борди. Уз урнида шуни таъкидлаш керакки, совет этнографиясида моддий маданиятни урганиш етакчи йуналишлардан бири булишига царамай таомланиш маданияти этнографияси жуда кам урганилган[13]

Сунгги йилларда Россияда ошпазлик амалиёти билан боглиц булган ишлар сони сезиларли даражада ошди[14] (Антропология питания 2011; Коды 2011;). Аммо аксарият асарлар ёки тадцицотларда (баъзи истиснолардан ташцари, хусусан, овцатланиш йуналишини урганиш, "соф" антропологик асарлар), жумладан, этногенез ёки этник тарих, ицтисодий-хужалик тизими ёки ижтимоий муносабатлар, глобаллашув ёки миграцион жараёнлари билан боглиц тадцицотларда озиц-овцат у ёки бу бирон-бир нарсани ифодалаш шакли сифатида харакат цилди.

Моддий маданиятни урганишда А.С. Токаревнинг узига хос цоидалари мавжуд булиб, унда, масалан, "Бирор буюмнинг инсонга ёки шахснинг муносабатларига боглицлигини билиш жуда мухимдир. Бу буюмларга одамларнинг муносабати цай даражада", - дейди[15]. Умуман олганда, этнография фанида "нарсалар ичидаги нарсаларни" урганиш этнографик ёндашувнинг узига хос хусусиятини йуцотиш билан боглиц деган фикрларни илгари сурди, яъни этнографик кийим-кечакларни урганиш - бичиш-тикиш билан боглиц, овцатланишни урганиш - рецептлар тупламини урганишга айланади, деган фикрларни илгари суриб, бу этнографияда катта йуцотиш эканлигини цайд этиб утади[16]. Масалан, А.Е. Тер-Саркисянцнинг 1998-йилдаги арманлар хацидаги монографиясида, озиц-овцат бобида, илмий матннинг узидан кейин, рецептлар руйхати келтирилади, бу этнографик тадцицотларда таомланиш маданиятини фацат моддийликка цайтариш учун аниц уриниш каби куринади[17]. Хатто, С.А. Арутюнов ва Э.С. Маркарянлар этногенез, этник тарих ва маданий эволюция муаммоларини хал цилишда озиц-овцат сохасидан, яъни озиц-овцатларни таснифлаш ва пишириш технологияларини ёритган холда тадцицотда "кириш нуцтаси" сифатида цуллайди[18].

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. 1 Malinowski B. Argonauts of the Western Pacific. London: Routledge & Kegan Paul Ltd., 1922.; Firth R. Primitive

Economics of New Zealand Maori. London: Routledge and Sons, 1929.

2. 1 Mintz S., Du Bois C. The Anthropology of Food and Eating // Annual Review of Anthropology. 2002. Vol. 31. P.

99-119.

3. 1 Messer E. Anthropological Perspectives on Diet // Annual Review of Anthropology. 1984. N 13. P. 205-249.

4. 1 MeadM. The Problem of Changing Food Habits // Food and Culture: а Reader: 2nd ed. / ed. by C. Counihan, P.

Van Esterik. New York; London: Routledge, 2008. P. 17-27. [The Problem of Changing Food Habits: Report of the

Committee of Food Habits, 1941-1943. Washington: National Research Council, National Academy of Science, 1943. (Bulletin of the National Research Council; N. 108). P. 20-31].

5. 1 Harris M. The Abominable Pig // Food and Culture: а Reader / ed. By Counihan, P. Van Esterik. New York; London: Routledge, 2008. P. 54-66.

6. 1 McCracken R. D. Lactase Deficiency: an Example of Dietary Evolution // Current Anthropology. 1971. N 12. P. 479-517; Messer E. Anthropological Perspectives on Diet // Annual Review of Anthropology. 1984. N 13. P. 205249; Nutritional anthropology 2012.

7. 1Levi-Strauss C. The Raw and the Cooked / trans. By Weightman, D. Weightman. New York: Harper & Row, 1969;

8. Levi-Strauss C. From Honey to Ashes / trans. by J. Weightman, Weightman. New York: Harper & Row, 1973; Levi-Strauss C. The Origin of Table Manners / trans. by J. Weightman, D. Weightman. New York: Harper & Row, 1978; Douglas M. Deciphering a Meal // Food and Culture: a Reader / ed. by C. Counihan, P. Van Esterik. New York; London: Routledge, 1997. P. 36-54. [Daedalus. 1972. Vol. 101, N. 1. P. 61-81].

9. 1 Douglas M. Deciphering a Meal // Food and Culture: a Reader / ed. by C. Counihan, P. Van Esterik. New York; London: Routledge, 1997. P. 40-41.

10. 1 Hobsbawm E. The Invention of Tradition // The Invention of Tradition / ed. by E. Hobsbawm, T. Ranger. Cambridge: Cambridge Univ. Press, 1983. P. 1-14; Андерсон Б. Воображаемые сообщества. М.: Канон-Пресс-Ц; Кучково поле, 2001 [1983]; Барт Ф. Введение // Этнические группы и социальные границы: социальная организация культурных различи: сб. ст. / под ред. Ф. Барта. М.: Новое издательство, 2006 [1969]. С. 9-48.

11. 1Appadurai A. How to Make a National Cuisine: Cookbooks in Contemporary India // Comparative Studies in Society and History. 1988. Vol. 30, N 1. P. 3-24.

12. 1 Food, Health and Identity 1997; Food and Gender 1998; Food, Drink and Identity 2001; Drinking Cultures 2005; Food, Drink and Identity in Europe 2006

13. 1Арутюнов С. А. От спокойной к ускользающей материаль-ности: о проблемах этнографического изучения материальной культуры (интервью Н. В. Богатырь) // Этнографическое обозрение. 2011. № 5. С. 5-19; Богатырь Н. В. Современная технокультура сквозь призму отношений пользователей и технологий // Этнографическое обозрение. 2011. № 5. С. 30-39.

14. 1 Традиционная пища как выражение этнического самосознания / отв. ред. С. А. Арутюнов, Т. А. Воронина. М.: Наука, 2001; Хлеб в народной культуре: этнографические очерки / отв. ред. С. А. Арутюнов, Т. А. Воронина. М.: Наука, 2004; Питание в культуре этноса: материалы Шестых Санкт-Петербургских чтений. СПб.: РГПУ им. Герцена, 2007.; Хмельное и иное: напитки народов мира / отв. ред. С. А. Арутюнов, Т. А. Воронина. М.: Наука, 2008; Этнографическое обозрение. 2012. № 5. Специальная тема номера: Пищевые предпочтения и конструирование идентичности / отв. ред. И. А. Морозов;

15. 1Токарев С. А. К методике этнографического изучения материальной культуры // Советская этнография. 1970. № 4. С. 3-17.

16. 1Токарев С. А. К методике этнографического изучения материальной культуры // Советская этнография. 1970. № 4. С. 3.

17. 1 Тер-Саркисянц А. Е. Армяне: история, этнокультурные традиции. М.: Восточная литература, 1998.; Тер-Саркисянц А. Е. Пища // Армяне / отв. ред. Л. М. Варданян, Г. Г. Саркисян, А. Е. Тер-Саркисянц. М.: Наука, 2012. С. 233-247. (Народы и культуры).

18. 1 Культура 1983

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.