Научная статья на тему 'Вопросы международного правового сотрудничества в борьбе с преступностью'

Вопросы международного правового сотрудничества в борьбе с преступностью Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
101
26
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
международное сотрудничество / понятие международного сотрудничества / мы и виды международного сотрудничества в борьбе с преступностью / международными преступлениями / правовой помощью / международными организациям / International cooperation / The concept of international cooperation / Forms and types of international cooperation in the fight against crime / Crime / International crime / Legal aid International organizations.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Фахриддин Матчанов

В настоящей статье анализируются научно-правовые взгляды на понятие и формы международно-правового сотрудничества в борьбе с преступностью. Сравнивается ведущий зарубежный опыт с отечественной практикой в данной области. В конце научной статьи излагаются авторские подходы по данному вопросу и выдвигаются рекомендации и выводы.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Issues of international legal cooperation in combating crime

This article analyses scientific and legal views on the concept and forms of international legal cooperation in the fight against crime. The leading foreign experience is compared with domestic practice in this area. At the end of the scientific article, the author's approaches to these issues are outlined and recommendations and conclusions are put forward

Текст научной работы на тему «Вопросы международного правового сотрудничества в борьбе с преступностью»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Issues of international legal cooperation in combating crime Fakhriddin MATCHANOV 1

Tashkent State University of Law

article info

abstract

Article history:

Received September 2020 Received in revised form 15 November 2020 Accepted 20 November 2020 Available online 15 December 2020

Keywords:

International cooperation The concept of international cooperation Forms and types of international cooperation in the fight against crime Crime Crime

International crime Legal aid

International organizations.

This article analyses scientific and legal views on the concept and forms of international legal cooperation in the fight against crime. The leading foreign experience is compared with domestic practice in this area. At the end of the scientific article, the author's approaches to these issues are outlined and recommendations and conclusions are put forward 2181-1415/© 2020 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Жиноятчиликка царши курашда халцаро хуцуций хамкорлик масалалари

_ аннотация_

Калит сузлар:

Халцаро хамкорлик Халцаро хамкорлик тушунчаси

Жиноятчиликка царши курашда халцаро хамкорликнинг шакллари ва турлари Жиноятчилик Жиноят

Халцаро жиноятлар Хуцуций ёрдам Халцаро ташкилотлар.

Мазкур мацолада жиноятчиликка царши курашда халцаро хуцуций хамкорликнинг тушунчаси ва шаклларига оид илмий-хуцуций царашлар тахлил этилган. Ушбу сохадаги илгор хорижий тажриба миллий амалиёт билан циёсланган. Илмий мацола якунида мазкур масалаларга муаллифлик ёндашувлари илгари сурилган хамда хулоса ва таклифлар келтириб утилган..

Tashkent State University of Law

Вопросы международного правового сотрудничества в борьбе с преступностью

_ аннотация_

Ключевые слова:

Международное

сотрудничество

Понятие международного

сотрудничества

Формы и виды

международного

сотрудничества в борьбе с

преступностью

Международными

преступлениями

Правовой помощью

Международными

организациями

В настоящей статье анализируются научно-правовые взгляды на понятие и формы международно-правового сотрудничества в борьбе с преступностью. Сравнивается ведущий зарубежный опыт с отечественной практикой в данной области. В конце научной статьи излагаются авторские подходы по данному вопросу и выдвигаются рекомендации и выводы.

Х,озирги кунда дунё хамжамиятидаги барча давлатлар иктисодий, ижтимоий, сиёсий, маданий ва бошка сохаларда узаро узвий алокадор. Шу боис дунёдаги хеч бир давлат бошка давлатлардан айро холда, ю;орида ;айд этилган ва бошка сохаларда муносабатга киришмасдан ривожлана олмайди. Шахснинг хукук ва эркинликларига сузсиз риоя этилишини таъминлаш, процессуал харакатларнинг сифатини ошириш, жиноят процессида далилларни туплаш ва мустахкамлаш, уларга бахо бериш тизимини илгор хорижий тажрибада кенг кулланиладиган исботлаш стандартларини инобатга олган холда ;айта куриб чи;иш масаласи [1] мамлакатимизда жиноят ишларини тергов килиш фаолиятини халкаро стандартлар ва илгор хорижий тажрибани инобатга олган холда яхшилаш, жиноят-процессуал конунчилигини янада такомиллаштириш учун мухим йуналишлардан бири саналади. Бундан таш;ари, Инсон хукуклари буйича Узбекистон Республикасининг Миллий стратегия [2] да халкаро хукук принциплари, нормалари хамда Узбекистоннинг халкаро шартномалари судлар ва хукукни мухофаза килувчи органлар томонидан кенг кулланилиши, халкаро хукук устуворлиги принципини амалга оширишнинг самарали механизмини яратиш устувор вазифа сифатида белгиланди.

Бундай муносабатлар, уз навбатида бир давлатдаги ютуклар иккинчи бир давлатда фойдаланиши окибатида унинг хам тараккий этишига якиндан кумак беради. Ушбу холатни глобализация жараёнининг ижобий жихати сифатида бахолаш мумкин.

Бирок глобализация жараёни нафакат давлатларо муносабатларга, балки жиноятчилик оламига хам кириб келмокда. Унинг таъсири остида жиноятчилик мураккаблашиб, трансмиллий уюшган жиноятлар турлари купаймокда ва ушбу жиноятларга карши курашиш давлатлардан уз саъй-харакатларини бирлаштириш ва хамкорлик килишни такозо этмокда.

Шу жихатдан жиноятларга карши кураш сохасидаги халкаро хамкорлик масалалари олимларнинг эътибор марказида[3]. Юридик адабиётларда

«жиноятчиликка карши кураш борасидаги халкаро хамкорлик» ибораси турлича талкин килинади ва кулланади. Жумладан, у «халкаро жиноятчиликка карши кураш», «жиноятчиликка карши кураш борасидаги хукукий хамкорлик», «жиноят ишлари буйича хукукий ёрдам», «жиноят ишлари буйича хамкорлик», «жиноят ишлари буйича узаро ёрдам» деб курсатилган .

Жиноят-процессуал хукуки ва халкаро хукук сохаларида жиноятчиликка ;арши кураш сохасида халкаро хамкорлик тушунчасига берилган ягона таъриф шакллантирилмаган булиб, мунозаралилигича колмокда. Куйида ушбу таърифларнинг айримлари хусусида тухталиб утамиз.

А.И.Бастрыкин жиноятчиликка карши кураш сохасида халкаро хамкорликни - умумий манфаатларга алокадор ва жиноятчиликка карши курашда ягона максадга эришига каратилган хукукни мухофаза килувчи органларнинг максадли ва доимий, биргаликдаги ва мувофиклаштирилган, кенгкамровли ва турли шакл ва йуналишларга эга фаолияти сифатида таърифлаган [4].

Мазкур таърифда давлатларнинг жиноятчиликка карши кураш сохасидаги биргаликдаги фаолияти муваффакиятли баён этилган, бирок ушбу фаолият йуналишлари ва шакллари кайд этилмаганлиги боис, бирмунча такомиллаштириш талаб этилади.

Жумладан, А.Г.Волеводз кайд этганидек, жиноятчиликка карши кураш сохасидаги халкаро хамкорликни халкаро ва ички конунчилик нормалари билан тартибга солинувчи, шахс, жамият ва давлат манфаатларини халкаро трансмиллий жиноятлардан химоя килиш буйича давлатлар томонидан муайян ижтимоий хавли килмишларни жиноий жиноий жазоланиши ва шунинг асосида жиноят конунчилигини унификациялаштириш; тайёрланаётган ёки содир этилган жиноятларнинг олдини олиш буйича чоралар куриш, шу жумладан зарурий холарда тезкор-кидирув харакатларини амалга ошириш оркали, жиноят ишларини тергов килиш ва жиноий таъкибни, халкаро жиноятларни тергов килиш, жиноий таъкибни амалга ошириш ва уларни содир этган шахсларни жазолаш сохасидаги фаолиятни амалга оширишда хукукий ёрдам курсатиш; жиноий жазолар ижросини таъминлаш; жазодан кейинги таъсир утказиш, шунингдек касбий-техник ва жиноятчиликни олдини олиш сохаларида чоралар куриш фаолияти тушунилади

[5].

Халкаро хукукий фаолиятнинг ахамияти шунда намоён буладики, айни шу фаолият туфайли, халкаро ва халкаро характердаги жиноятларни олдини олиш, содир этилишини тухтатиш, тергов килиш, жиноий судловни амалга ошириш, айбдор шахсларни кайтариб бериш ва уларга хукукий ёрдам курсатиш, махкумларга нисбатан жиноий жазони ижро этиш, хукукбузарлар билан муомалада булиш имкони тугилади. Юкоридагиларга таяниб шуни айтиш мумкинки, халкаро хукукий фаолият нафакат давлатлар уртасидаги, балки давлатларо ташкилотлар ва давлатлар идораларининг узаро фаолиятини хам назарда тутади [6].

Баён этилганларга кура, жиноятчиликка карши курашда халкаро хамкорликка хос куйидаги хусусиятларни ажратиб курсатиш мумкин:

- халкаро хамкорликнинг мазкур йуналишининг таъсир этиш предмети жиноятчилик ва жиноят хисобланади;

- жиноятчиликка карши кураш сохасидаги халкаро хамкорликни хукукий тартибша солиш куп тизимли тавсифга эга яъни ушбу фаолият икки мустакил

тизим нopмaлap: xaлк;apo хукук вa ички дaвлaт ^нунчилиги нopмaлapигa acocлaнaди. Xycyca^ жинoятчиликкa ;apши кypaшишдa xaл;apo xaмкopликни aмaлгa oшиpиш мacaлaлapи жинoят пpoцeccyaл хукуки, жинoят хукуки, xaл;apo хукук вa xaл;apo жинoят хукуки нopмaлapи билaн тapтибгa coлинaди;

- жинoятчиликкa ;apши кypaшдa xaл;apo xaмкopлик хукукни мyxoфaзa ;илувчи фaoлият йyнaлишлapидaн биpи xиcoблaнaди, шyнгa ^pa ушбу фaoлиятдa Хaм xaл;apo хукук, Хaм дaвлaтлapнинг миллий хукуки cyбъeктлapи иштиpoк этaди;

- жинoятчиликкa ;apши кypaшдa xaл;apo xaмкopлик xaл;apo вa ички дaвлaт ;oнyнчилигидa бeлгилaнгaн шaкллapдa aмaлгa oшиpилaди.

Ю;opидaгилapдaн кeлиб чи;иб жинoятчилик билaн кypaшиш coxacидa xaл;apo хукукий xaмкopлик тyшyнчacигa ;yйидaгичa тaъpифини кeлтиpиб yтaмиз. Жинoятчилик билaн кypaшиш coxacидa xaл;apo хукукий xaмкopлик - бу дaвлaтлapнинг (ушбу дaвлaтлap хукукни мyxoфaзa этувчи opгaнлapининг) xaл;apo Хукук xaмдa y3 ички ^нунчилик нopмaлapи вa тaмoйиллapигa acocлaнгaн xoлдa, фy;apoлapнинг хукук вa мaнфaaтлapини тaъминлaш, жaмият вa дaвлaтнинг тинчлик вa xaвфcизлигини ca;лaш, бap;apopлигини тaъминлaшгa, жинoятчиликни oлдини oлиш, жинoятлapни aни;лaш вa бapтapaф этиш, унта ;apши кypaшишгa, жинoят coдиp эттн шaxcлapни aни;лaш вa yлapнинг мy;appap жинoий жaвoбгapлигини тaъминлaш, жинoятдaн жaбp кypгaн шaxcлap xУKУKлapини тиклaшгa ;apaтилгaн биpгaликдa oлиб бopилaдигaн y3apo мyвoфи;лaштиpилгaн фaoлиятидиp.

Жинoятчиликкa ;apши кypaшдa xaл;apo xaмкopликнинг ;yйидaги икки acocий тypи мaвжyд:

1) жинoятчиликкa ;apши кypaшнинг тypли йyнaлишлapи coxacидa xaл;apo Ху;у;ий шapтнoмaлap тузиш;

2) дaвлaтлapнинг жинoятчиликкa ;apши кypaшгa иxтиcocлaшгaн xaл;apo тaшкилoтлapдa иштиpoки.

Aмaлдaги xaл;apo хукук нopмaлapи вa aмaлиëтгa acocлaнгaн xoлдa жинoятчиликкa ;apши кypaшдa xaл;apo xaмкopликни aмaлгa oшиpишнинг ;yйидaги шaкллapини aжpaтиб кypcaтиш мумкин:

- xaл;apo хукукий ми;ëcдa мyaйян ижтимoий xaвфли ;илмишлapнинг жaзoгa caзoвopлиги вa жинoятлилигини бeлгилaш бyйичa y3apo мyвoфи;лaштиpилгaн чopaлap кypиш вa шунинг acocдa миллий жинoят к^нунчилигини yнификaция ;илиш, бoшкaчa aйтгaндa xaлкapo жинoятлap вa xaлкapo тaвcифдaги жинoятлapни кpиминaллaштиpиш;

- жинoят ишлapи бyйичa иш юpитyвнинг пpoцeccyaл тapтибини, жинoятчиликкa кapши кypaшдa xaмкopликни aмaлгa oшиpyвчи xaлкapo вa миллий cyбъeктлapнинг фaoлияти acocлapи вa тapтибини бeлгилoвчи вaкoлaтли opгaнлap фaoлиятининг хукукий acocи cифaтидa xaлкapo шapтнoмaлap ишлaб чи;иш вa имзoлaш;

- шapтнoмaвий ëки бoшкa xaлкapo хукукий acocлapгa ^pa xaлкapo тaшкилoтлap, xaлкapo юстиция opгaнлapини (Интepпoл, Евpoпoл) тaъcиc этиш вa шaкллaнтиpиш;

- тaйëpлaнaëтгaн ëки coдиp этилган жинoятлapни oлдини oлиш шу жyмлaдaн зapyp б^ган xoллapдa мaxcyc тepгoвлap ут^ЗИШ, тeзкop кидиpyв тaдбиpлapини aмaлгa oшиpиш opкaли;

- жиноят ишлари буйича иш юритиш сохасида хукукий ёрдам курсатиш;

- халкаро судлар (трибуналлар) бошка халкаро юстиция органлари хамда хорижий судлар томонидан тайинланган жиноий жазоларни ижро этиш;

- жазони уташдан кейинги боскичда таъсир утказиш;

- жиноятчиликни олдини олиш ва жиноятчиликка карши кураш стандартларини ишлаб чикиш, жиноятчиликка карши кураш буйича фаолиятни халкаро микёсда мувофиклаштириш;

- жиноятчиликка карши кураш сохасида моддий касбий техник ва бошка ёрдам курсатиш.

Халкаро хукукий хамкорликнинг асосий вазифаси дунёда тинчликни саклаш, халкларнинг хавфсизлигини таъминлаш, халкаро-хукукий тартиботни инсониятга ва тинчликка карши каратилган алохида турдаги огир хадкаро ва халкаро характердаги жиноятлардан химоя килишдир [7]. Давлатлар бу масалада бир-бировларига хар томонлама кумаклашишлари лозим.

Жиноятчиликка карши кураш йуналишлари ва шакллари сифатида шунингдек жиноятларнинг олдини олиш ва хукукбузарлар билан муомала килиш муаммоларини мухокама килиш, жиноятчиликка карши кураш сохасида илмий-ахборот ва тажриба алмашинуви, бир неча давлатларнинг манфаатларига дахл килувчи жиноятларга карши курашни шартномавий-хукукий мувофиклаштириш каби фаолиятни кайд этиш мумкин.Бирок жиноятчиликка карши курашда халкаро хамкорликнинг марказий, асосий таркибий кисмларидан бири - бу жиноий суд ишларини юритиш сохасидаги халкаро хамкорлик. Бугунги кунда бу жиноятчиликка карши курашда халкаро хамкорликнинг энг самарали йуналишларидан бири хисобланади.

Давлатларнинг жиноий суд ишларини юритиш сохасидаги халкаро хамкорлиги тушунчасини тор ва кенг маъноларда тушуниш мумкин. Тор маънода жиноий суд ишларини юритиш сохасидаги халкаро хамкорлик жиноятчиликка карши курашиш сохасида давлатларнинг алокалари сифатида изохланса [8], кенг маънода жиноят ишларини судгача булган боскичи, ишларни судда куриш ва ундан кейинги боскичда давлатлар уртасида жиноятчиларни кидириш, ушлаб бериш, суд ва хукукни мухофаза килувчи органларнинг карорларини ижро этиш ва жиноят иши юритуви доирасида бошка масалаларда хукукий ёрдам курсатиш тушунилади

[9].

Узбекистон Республикаси Жиноят-процессуал конунчилигида белгиланган жиноий суд ишларини юритиш сохасидаги халкаро хамкорлик шаклларидан келиб чиккан холда, жиноий суд ишларини юритиш сохасидаги халкаро хамкорликни -жиноятчиликка карши курашиш ва уни олдини рлиш борасидаги хамда узаро хуукий ёрдам курсатиш сохасидаги суров асосидаги хорижий давлат худудида ёки Узбекистон Республикаси худудида жиноят процессуал харакатларни бажариш, хорижий давлвт худудидан олинган далилларнинг юридик кучини бахолаш, протсессуал харакатларни бажариш тугрисидаги суровни Узбекистон Республикаси худудида ижро этиш ва Узбекистон Республикаси худудидан ташкарида булган гувохни, жабрланувчини, экспертни, фукаровий даъвогарни, фукаровий жавобгарни, уларнинг вакилларини чакириш, жиноят иши материалларини хорижий давлатнинг ваколатли органига юбориш хамда жиноий жавобгарликка тортиш тугрисидаги суровни Узбекистон Республикаси худудида ижро этиш,

шунингдек шахсни жиноий жавобгарликка тортиш ёки хукмни ижро этиш учун ушлаб бериш тартибга фаолият ва ушбу фаолиятда юзага келувчи хуцуций муносабатлар сифатида таърифлаш мумкин.

Жиноятчиликка царши курашда халцаро хамкорликнинг юцорида санаб утилган шакллари шу билан тавсифланадики, уларни амалга оширишда нафацат халцаро хуцуц субъектлари балки халцаро ва ички давлат хуцуц муносабатлари иштирокчиси булган субъектлар хам иштирок этади. Жиноятчиликка царши кураш сохасидаги халцаро хамкорлик уз тавсифига кура расмий ва норасмий, куламига кура иккитомонлама ва куптомонлама булиши мумкин. Ушбу фаолият умуман жиноятчиликка царши йуналтирилган булиши мумкин ёхуд муайян холатда алохида ахамиятга эга булган айрим жиноят турлари (халцаро терроризм, гиёхвандлик воситаларини цонунга хилоф равишда олиш, сацлаш ёки утказиш, одам савдоси ва бошцаларга)га царши царатилган булиши мумкин.

Демак, цисцача хулоса сифатида шуни таъкидлаш уринлики, жиноятчиликка царши кураш сохасидаги халцаро хамкорлик халцаро ва давлатларнинг ички хуцуций тартибини таъминлаш, халцаро ва миллий хавфсизликни тартибга солиш, давлат, жамият ва шахс хуцуцлари ва манфаатларини химоя цилишга хизмат цилади. Бундай хамкорлик жиноятчиликнинг олдини олиш, унга царши курашиш, унинг оцибатларини бартараф этиш буйича халцаро муносабатлар ва давлатларнинг жиноятчиликка царши курашни амалга оширувчи субъектларнинг узига хос фаолиятини тацозо этади. Хамкорликнинг асосий йуналишлари, шакллари, хажми давлатларнинг жиноятчиликка царши кураш борасидаги сиёсатидан, халцаро жиноятчилик ва давлатларнинг ички жиноятчилиги курсаткичларидан келиб чиццан холда аницланади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ

1. Узбекистон Республикаси Президентининг "Суд-тергов фаолиятида шахснинг хуцуц ва эркинликларини химоя цилиш кафолатларини янада кучайтириш чора-тадбирлари тугрисида"ги ПФ-6041-сон Фармони. https: //lex.uz/docs/4939467

2. Узбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 22 июндаги "Инсон хуцуцлари буйича Узбекистон Республикасининг миллий стратегиясини тасдицлаш тугрисида"ПФ-6012-сон Фармони. https://lex.uz/docs/4872355

3. Bassiouni Cherif M. International extraditional and world public order. N.Y., 1999; Бородин С.В., Ляхов Е.Г. Международное сотрудничество в борьбе с уголовной преступностью. М., 2000; Бастрыкин А.И. Взаимодействие уголовно-процессуального права и международного права. Л., 2002; Мельникова Э.Б. Международное сотрудничество в сфере уголовной юстиции. М.: Проспект, 2003; Милинчук В.В. Новые тенденции международного сотрудничества в сфере уголовного процесса: Концепция транснационального правосудия // ГиП. 2004. -№1. - С. 87-97.; Сайфулов Р.А. Экстрадиция в уголовном процессе (по материалам МВД и Прокуратуры Республики Узбекистан). Автореф. дисс. на соиск. учен. степ. канд. юрид. наук. - Ташкент, 2001., Умарханова Д.Ш. Жиноят содир цилган шахсларнинг экстрадицияси буйича халцаро-хуцуций хамкорлик: Юрид. фан. ном. ... дисс. - Тошкент, 2010., Натура А.И., Пихов А.Х.-А. Международное сотрудничество в сфере уголовного судопроизводства: организационно-правовые основы,

процессуальный порядок и формы взаимодействия. М.: Издательство "Юрлитинформ", 2012 ва бошк;.

4. Бастрыкин А.И. Взаимодействие уголовно-процессуального права и международного права. Л., 2002 - С.25

5. Волеводз А.Г. Правовые основы новых направлений международного сотрудничества в сфере уголовного процесса: Дис. ... докт. юрид. наук. М., 2002. С. 56.

6. Хошимов В. Хал;аро хукук; меёрларини миллий к;онунчиликка имплементация килишнинг айрим масалари. Узбекистон Республикаси конунчилик тахлили. Узбекистон Республикаси олий суди Ахборотномаси. №3.2006.-Б.53

7. Нурбек Сафаров "Жиноятчиликка ;арши кураш бу борада хал;аро хамкорликнинг хукукий асослари" Узбекистон Республикаси Олий Суди ахборотномаси №2/2010 - Б.26.

8. Шупилов В.П. Международная правовая помощь по уголовным делам. // Российское государство и право. 2009. -№ 3. - С.86.

9. Фрахи Б. Международной сотрудничество против организованной преступности. Опыт Европейского интеграции // Вестник МПА СНГ. - 2005. - №1. - С. 60-63.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.