Научная статья на тему 'МЕЖДУНАРОДНЫЙ ОПЫТ РЕГУЛИРОВАНИЯ И ОРГАНИЗАЦИИ РАССЛЕДОВАНИЯ МЕЖДУНАРОДНЫМИ СЛЕДСТВЕННЫМИ ГРУППАМИ'

МЕЖДУНАРОДНЫЙ ОПЫТ РЕГУЛИРОВАНИЯ И ОРГАНИЗАЦИИ РАССЛЕДОВАНИЯ МЕЖДУНАРОДНЫМИ СЛЕДСТВЕННЫМИ ГРУППАМИ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
176
45
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
международная следственная группа / оперативно-следственная группа / конвенция / Europol / преступность / юридическая помощь / расследование / группа / контракт. / international investigation group / operational investigation group / Convention / Europol / crime / legal aid / investigation / group / contract.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Дилшод Эгамбердиев

в последние годы международное сообщество разработало и открыло для подписания ряд международных соглашений, регулирующих международное сотрудничество в борьбе с преступностью. Наряду с правовым регулированием традиционных правовых институтов, таких как взаимная правовая помощь по уголовным делам, эти документы служат международно-правовой основой для новых областей сотрудничества в этой области. Одна из них, это оперативно-следственные группы или международные следственные группы. Организация таких видов расследований и совместной деятельности государств является одной из наиболее эффективных форм взаимодействия следователей, органов дознания и правоохранительных органов, а также других государственных органов в области предупреждения и расследования преступлений. В данной статье автор научно обосновал эффективность деятельности и положительные результаты деятельности оперативно-розыскных групп, международных следственных групп по международному праву. Также были высказаны замечания по поводу дальнейшего развития этой деятельности.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INTERNATIONAL EXPERIENCE IN REGULATING AND ORGANIZING INVESTIGATIONS BY INTERNATIONAL INVESTIGATIVE TEAMS.

In recent years, the international community has developed and opened for signature a number of international agreements regulating international cooperation in the fight against crime. Along with the legal regulation of traditional legal institutions, such as mutual legal assistance in criminal matters, these instruments provide an international legal framework for new areas of cooperation in this field. One of them is the operational-investigative group or the international investigation team. The organization of such types of investigations and joint activities of States is one of the most effective forms of interaction between investigators, investigative bodies and law enforcement agencies, as well as other state bodies in the field of crime prevention and investigation. In this article, the author has scientifically justified the effectiveness and positive results of the activities of operational search groups, international investigative groups under international law. Comments were also made on the further development of this activity.

Текст научной работы на тему «МЕЖДУНАРОДНЫЙ ОПЫТ РЕГУЛИРОВАНИЯ И ОРГАНИЗАЦИИ РАССЛЕДОВАНИЯ МЕЖДУНАРОДНЫМИ СЛЕДСТВЕННЫМИ ГРУППАМИ»

Review of law sciences

Q-------------- |

- Д^

Dilshod Egamberdiyev,

Teacher of the Tashkent State University of Law

INTERNATIONAL EXPERIENCE IN REGULATING AND ORGANIZING INVESTIGATIONS BY INTERNATIONAL INVESTIGATIVE TEAMS.

Annotation: In recent years, the international community has developed and opened for signature a number of international agreements regulating international cooperation in the fight against crime. Along with the legal regulation of traditional legal institutions, such as mutual legal assistance in criminal matters, these instruments provide an international legal framework for new areas of cooperation in this field. One of them is the operational-investigative group or the international investigation team. The organization of such types of investigations and joint activities of States is one of the most effective forms of interaction between investigators, investigative bodies and law enforcement agencies, as well as other state bodies in the field of crime prevention and investigation. In this article, the author has scientifically justified the effectiveness and positive results of the activities of operational search groups, international investigative groups under international law. Comments were also made on the further development of this activity.

Keywords: international investigation group, operational investigation group, Convention, Europol, crime, legal aid, investigation, group, contract.

Дилшод Эгамбердиев,

Преподаватель Ташкентского государственного юридического университета

МЕЖДУНАРОДНЫЙ ОПЫТ РЕГУЛИРОВАНИЯ И ОРГАНИЗАЦИИ РАССЛЕДОВАНИЯ МЕЖДУНАРОДНЫМИ СЛЕДСТВЕННЫМИ ГРУППАМИ

Аннотация: в последние годы международное сообщество разработало и открыло для подписания ряд международных соглашений, регулирующих международное сотрудничество в борьбе с преступностью. Наряду с правовым регулированием традиционных правовых институтов, таких как взаимная правовая помощь по уголовным делам, эти документы служат международно-правовой основой для новых областей сотрудничества в этой области. Одна из них, это оперативно-следственные группы или международные следственные группы. Организация таких видов расследований и совместной деятельности государств является одной из наиболее эффективных форм взаимодействия следователей, органов дознания и правоохранительных органов, а также других государственных органов в области предупреждения и расследования преступлений. В данной статье автор научно обосновал эффективность деятельности и положительные результаты деятельности оперативно-розыскных групп,

1

международных следственных групп по международному праву. Также были высказаны замечания по поводу дальнейшего развития этой деятельности.

Ключевые слова: международная следственная группа, оперативно-следственная группа, конвенция, Еигоро1, преступность, юридическая помощь, расследование, группа, контракт.

Дилшод Эгамбердиев,

Тошкент давлат юридик университети укитувчиси

ХАЛЦАРО ТЕРГОВ ГУРУ^ЛАРИ ТОМОНИДАН ТЕРГОВНИ ТАРТИБГА СОЛИШ ВА ТАШКИЛ ЭТИШНИНГ ХАЛЦАРО ТАЖРИБАСИ

Аннотация: сунгги йилларда халцаро уамжамият жиноятчиликка царши курашда халцаро уамкорликни тартибга солувчи цатор халцаро шартномаларни ишлаб чицди ва имзолаш учун очди. Жиноий ишлар буйича узаро ууцуций ёрдам каби анъанавий ууцуций институтларни ууцуций тартибга солиш билан бирга, ушбу уужжатлар бу соуадаги уамкорликнинг янги йуналишлари учун халцаро-ууцуций асос булиб хизмат цилмоцда. Улардан бири тезкор-тергов гуруулари ёки халцаро тергов гурууларидир. Бундай тергов турууларининг ташкил этилиши ва давлатларнинг биргаликдаги фаолияти жиноятларнинг олдини олиш ва тергов цилиш соуасида терговчилар, суриштирув органлари ва ууцуцни мууофаза цилиш органлари шунингдек бошца давлат органлари уртасидаги узаро муносабатларнинг энг самарали шаклларидан биридир. Ушбу мацолада муаллиф халцаро ууцуцда тезкор-тергов гуруулари, халцаро тергов гурууларининг самарали фаолияти ва ижобий натижаларини илмий асослаб ёритиб берган. Шунингдек ушбу фаолиятни янада ривожлантириш билан боглиц фикр мулохазалар юритган.

Калит сузлар: халцаро тергов гурууи, тезкор-тергов гурууи, конвенция, Еигоро1, жиноят, ууцуций ёрдам, тергов, гуруу, шартнома.

Замонавий дунёдаги кийинчиликлар ва тахдидларнинг пайдо булиши яъни, жиноятчиликнинг байналмилаллашуви, турли ноконуний харакатларнинг худудий кенгайиши ва турли давлатлар фукароларининг жиноий уюшмаларга (жиноий схемалар) жалб этилиши бу албатта турли кунгилсиз вокеаларнинг ривожланишига олиб келмокда. Бу уз навбатида уларга карши курашиш учун давлатлараро самарали механизмлар жорий килишни талаб килмокда. Бугунги кунда дунё хамжамиятини куркитиб турган халкаро тероризм, гиёхванд моддалари ва курол ярог-савдоси, аёллар ва болаларни жинсий эксплуатация килиш, шунингдек ижтимоий омиллар - кашшоклик каби янги авлод муаммолари халкаро жиноятчиликка карши курашишнинг хусусиялари билан бевосита богликдир. Трансмиллий жиноятларнинг кулами ва тузилиши мунтазам усиб бораётганлиги нафакат бир, балки бир неча мамлакатларнинг хам саъй-харакатлари билан халкаро характердаги жиноий ходисаларга карши курашда сезиларли натижа бермаганлигига яккол намоён булмокда. Шубхасиз, ягона бир давлат трансмиллий жиноятчиликка карши курашиш муаммосини хал кила олмайди. Унга карши курашишда хар томонлама турли давлатлар уртасида якин хамкорлик жуда мухим ахамията эгадир. Шу билан бирга, жиноят ишлари буйича халкаро хамкорлик механизмини татбик этиш буйича халкаро хукукда етарлича тажриба тупланган булсада, уни тизимлаштириш, ягона

норматив-хукукий база яратиш, жиноят ишлари буйича турли шаклларда хукукий хамкорлик килиш, минтакавий ва универсал халкаро ташкилотлар доирасида икки ва куп томонлама техник ёрдам курсатиш, жиноят содир этиб яширинган шахсларни ушлаб бериш, суд хукмини ижро этиш учун уз мамлакатига юбориш борасида хдмкорлик етарли даражада, замоннинг хавф-хатарларига мос равишда шакллантирилмаганлигини кайд этиш жоиз.

Бугунги кунда давлатлар уртасида жиноят ишлари буйича узаро хукукий ёрдам курсатишда "тезкор-кидирув гурухи", "тезкор-тергов гурухи", "халкаро-тергов гурухи" тузиш каби халкаро хамкорликнинг янги шакллари пайдо булди. Бундай хамкорликни амалга ошириш натижасида, хусусан 1998 йилда Европа Иттифокига аъзо давлатларнинг турли хил жиноят турларига карши кураш бораисдаги саъй - харакатларини мувофиклаштиришга мулжалланган Europol ташкил этилганлигини [ 1] куришимиз мумкин.

"Тезкор-тергов гурухи" тузишдан максад трансмиллий жиноятларни очиш ва тергов килишда тегишли процессуал харакатларни амалга ошириш, тезкор-кидирув тадбирларини утказиш ва лозим булган далилларни такдим килишда узаро хамкорлик килишдир [2]. Мазкур туркумдаги гурухларни "халкаро тергов гурухлари" деб номлаш хам мумкин. Бу ерда асосан, содир этилган жиноят трансчегаравий хусусиятга эга булиши, далилларни туплашда ёки топишда тезкор ахборот алмашиниш ва бунга давлатларнинг ваколатли органлари биргаликда харакат килиши оркали амалга оширилади. Мазкур тадбирлар давлатлараро махсус келишувлар билан расмийлаштирилади [3].

Шиддат билан ривожланиб бораётган телекоммуникация даврида тезкор-тергов гурухлари ва халкаро тергов гурухларининг харакатлари тугрисидаги маълумотлар, янгиликлар ва уларнинг умумий табиатини билмаслик афсуски учраб турибди, бунга сабаб халкаро хукукий нормалари ва уларни харакатларини тартибга солувчи хукукий хужжатларнинг билмасликдир. Давлатлар ва уларнинг хукукни мухофаза килиш органларининг жиноятчиликка карши курашдаги хамкорлиги асосан куп томонлама ва икки томонлама шартномалар билан тартибга солинади.

Уюшган жиноятчиликка карши кураш сохасидаги энг мухим халкаро шартномаларга эса куйидагилар киради:

1) 2000 йил 8 сентябрда Бош Ассамблеянинг 55/2 резолюцияси билан тасдикланган БМТнинг Минг йиллик декларацияси;

2) 2000 йил 15 сентябрда 55/25 резолюцияси билан БМТ Бош ассамблеясининг 55-сессиясининг 62-ялпи мажлисида кабул килинган Трансмиллий уюшган жиноятчиликка карши курашиш Конвенция;

3) Жиноятлардан олинган даромадларни легаллаштириш, аниклаш, мусодара килиш тугрисидаги конвенция (Страсбург, 11.08.1990) 141-сонли Конвенция

4) Фукаролик, оилавий ва жиноий ишлар буйича хукукий ёрдам ва хукукий муносабатлар тугрисида Конвенция (Кишинёв, 10/7/2002) [4].

5) МДХ,га аъзо давлатлар худудида хукукни мухофаза килиш ходимларининг булиши ва узаро муносабатлари тартиби тугрисидаги Битим (Минск, 04.04.1999)

6) МДХ, га аъзо давлатларнинг жиноятчиликка карши курашда хамкорлиги концепцияси (1999 йил 2 апрель)

7) Терроризм, сепаратизм ва экстримизмга карши кураш тугрисидаги (2001 йил 15 июнь) Шанхай конвенцияси.

Ушбу халкаро хужжатлар билан бир каторда Узбекистон Республикасининг жиноий ишлар буйича хукукий ёрдам курсатиш буйича икки томонлама куп томонлама шартномаларни хам курсатиш мумкин. Ушбу халкаро халкаро нормаларда бевосита давлатлар уртасида тезкор тергов гурухларини тузиш ва уларнинг фаолияти тугрисида нормалар курсатиб утилгандир. Масалан: БМТнинг "Трансмиллий уюшган жиноятчиликка карши" конвенциясининг 19-моддасида жиноят иши буйича манфаатдор давлатлар куп томонлама ва икки томонлама шартномалар ва келишувлар асосида хамкорликда тергов харакатларини утказиш ва тергов органларини ташкил этишлари мумкинлиги хакида коида мустахкамланган [5]. Шанхай Х,амкорлик Ташкилотининг "Терроризмга карши конвенцияси"нинг 18-моддасида Конвенция доирасидаги жиноий килмишларни содир этган шахслар, гумонланувчилар, айбланувчиларга нисбатан жиноят иши юритаётган томонлар, ушбу шахслар бошка давлат худудида эканлигини аниклагач, уша давлатнинг ваколатли органларининг розилигини олганларидан сунг уз ходимларини уша давлат худудида утказиладиган тезкор-кидирув тадбирлари ва тергов харакатларида иштирок этишлари учун юборишлари мумкин [6].

Бугунги кунда, Европа Иттифокида Europol тезкор-тергов гурухларини тузиш ва уларнинг фаолиятини ташкил этишда, хавфли вазиятларни хал этишда катта тажрибага эга эканлиги ва турли жиноятчиликка карши курашувчи ташкилотлар балан биргаликда тергов операциялари шаклида хамкорлик килиши жудда катта кизикиш уйготмокда.

2000 йил май ойида Европа Иттифоки Кенгаши "Европа Иттифокига аъзо давлатларнинг жиноий ишларида узаро ёрдам тугрисида"ги Ковенциясини кабул килди [7]. Конвенциянинг

13-модда 1 кисмига мувофик "Ушбу, конвенцияга аъзо томонларнинг ваколатли органлари узаро келишув асосида бир ёки бир нечта Иттифокка аъзо давлатлар худудида жиноятларни тергов килиш учун кушма тергов гурухларини тузишлари мумкин". деб белгилаб куйилган. Шу билан бирга, Конвенция бундай гурухлар томонидан олиб борилиши мумкин булган терговларни чекламайди, хукукни мухофаза килиш ва бошка органларни хар бир холатда биргаликда харакат килиш зарурлиги тугрисида карор кабул килиш хукукига эгалигини хам куришимиз мумкин. Шунингдек, 6.04.2009 йил "Европа полиция агентлиги (Europol) ташкил этиш тугрисида" ги карор [8]нинг 5-моддасига мувофик, унинг вазифаларидан бири, аъзо давлатларнинг ваколатли органларини терговни бошлаш, утказиш ва мувофиклаштириш ва муайян холларда кушма тергов гурухларини ташкил етишни таклиф килишни талаб килиши мумкин. Бундай тергов гурухлари бевосита рахбар, гурух аъзолари ва кушма тергов гурухига бириктирилган аъзоларидан ташкил топгандир [9].

Тергов гурухларини тузиш ва уларнинг фаолияти умумий одатий фаолият эмас. Лекин, Европа Иттифоки ёки бир неча аъзо давлатларнинг манфаатларига карши жиноятдар содир этилганида тергов гурухларининг фаолияти жуда самаралидир. Масалан Наркотик моддаларни ноконуний айланиши билан боглик жиноят ишини тергов килиш учун Буюк Британия, Голландия, Франция ва Испания ваколатли органлари томонидан тергов гурухлари тузилган ёки Франция ва Испания хукукни мухофаза килиш органлари терроризмга оид ишларни биргаликда тергов килишганини куришимиз мумкин.

Европа Иттифокининг тергов гурухларини тузиш узаро хукукий ёрдам курсатишнинг самарали усулларидан бари эканлигини курсатмокда. Бу тажриба халкаро жиноятларни тулик очиш, улар билан боглик далилларни туплаш ва тезкор ахборот алмашишиш каби харакатларнинг ривожланишига кенг йул очиб бераётганлигини куришимиз мумкин. Шу

нуктаи назарда, фикримизча БМТ доирасида бевосита давлат уртасида тергов ва тезкор тергов-гурухларини тузиш ва уларнинг фаолиятини тартибга солиш буйича бирор халкаро шартнома кабул килиш максадга мувофик булар эди.

Сунгги йиллардаги амалиёт шуни курсатадики, МДХ,га аъзо давлатлар хукукни мухофаза килиш органлари бир нечта давлат манфаатларига таъсир этувчи жиноятларни тергов килишда давлатлар уртасида тузилган узаро тергов гурухларидан аста-секин фойдалана бошладилар [10].

2002 йил 7 октябрь кунги "Фукаролик, оила ва жиноят ишлари буйича хукукий ёрдам ва хукукий муносабатлар тугрисида"ги Кишинев конвенцияси ("Фукаролик, оилавий ва жиноий ишлар буйича хукукий ёрдам ва хукукий муносабатлар тугрисидаги конвенциясига кушилиш тугрисида"ги: Узбекистон Республикасининг 26.08.2019 йилдаги УР^-534-сонли ^онуни)нинг 63-моддасида хамкорликда тезкор-тергов гурухлари тузиш ва тергов харакатларини утказиш тартиби баён этилган. Унга кура, бир ёки бир неча шахслар томонидан икки ёки ундан ортик аъзо давлат худудларида содир этилган жиноий килмишлари юзасидан жиноят ишлари буйича текзор ва хар томонлама тергов харакатларини утказиш учун аъзо давлатлар хамкорликда тергов гурухларини тузишлари мумкин[11]. Бундай гурухнинг ташкил этилиши Конвенциянинг 60-моддасига асосан жиноий иш буйича юридик ёрдам курсатиш тугрисидаги топширикга мувофик расмийлаштирилади, бунда бу гурухни тузиш таклифини олган вактдан бошлаб аник 15 кунлик муддатда карор кабул килиш белгилаб куйилган [12]. Шунингдек, шартномага аъзо давлатлар уртасида гурух тузилгандан сунг уз навбатида ушбу гурухга кирган мансабдор шахсларнинг руйхати такдим этилади.

Тезкор тергов гурухи ташкил этилгандан сунг унинг аъзолари уртасидаги узаро муносабатлар тугридан-тугри амалга оширилади, улар терговнинг асосий юналишларини мувофиклаштиради, тергов харакатларини, кидирув ёки тезкор-кидирув тадбирларини утказади, олинган маълумотлар бевосита алмашилади (Конвенция 63-модда 4-кисм). Шунингдек, Узбекистон Республикасининг "Тезкор-кидирув фаолияти тугрисида"ги ^онунининг 15-моддасида Узбекистон Республикасининг жиноятчиликка карши кураш ва хукукий ёрдам курсатиш сохасидаги хамкорлик масалалари буйича халкаро шартномалари асосида келиб тушган суровлар тезкор-кидирув тадбирларини утказиш учун асос булиши хакида коида мустахкамланган [13].

Кишинев Конвенциясининг хамкорликда тезкор-кидирув ва тергов гурухларини тузишга оид коидалари баъзи МДХ, давлатлари томонидан жиноят-процессуал конунчилигига имплементация килинган. Хусусан, ^озогистон Республикаси ЖПКнинг 548-моддасида хамкорликда тергов, тезкор-тергов гурухларини тузиш ва уларнинг фаолиятига оид нормалар мустахкамланган. Шу каби коида Кишинев конвенцияси иштирокчиси булмаган Украинанинг ЖПКнинг 571-моддасида хам мустахкамланган.

Узбекистон Республикасининг ЖПКсида хам дастлабки терговни терговчилар гурухига топшириш масаласи (354-модда) тартибга солинган. Унга кура жиноят иши куп мехнат талаб этса, жуда мураккаб ёки ута долзарб булса, прокурор ёки тергов булинмасининг бошлиги шу иш буйича дастлабки тергов юритишни доимий ёки махсус тузилган тергов гурухига топшириши мумкин. Лекин, Узбекистон Республикасининг ЖПКсида хамкорликда тезкор-тергов гурухларини тузиш буйича хеч кандай норма мавжуд эмас.

Узбекистан Республикасининг 26.08.2019 йилдаги УР^-534-сонли ^онуни билан "2002 йил 7 октябрь кунги "Фукаролик, оила ва жиноят ишлари буйича хукукий ёрдам ва хукукий муносабатлар тугрисида"ги Кишинев конвенцияси"га кушилди. ЖПК 3-моддасига кура, "Жиноят ишларини юритиш, жиноят содир этилган жойдан катъи назар, башарти Узбекистон Республикасининг бошка давлатлар билан тузилган шартнома ва битимларида узгача коидалар белгиланмаган булса, иш юзасидан суриштирув, дастлабки тергов ва суд мухокамаси юритилаётган пайтда амалда булган конун хужжатларига мувофик олиб борилади", деб белгилаб куйилган. Шундан келиб чикиб ЖПК га хам халкаро хужжатда назарда тутилган процессуал нормани киритиш максадга мувофикдир. Ушбу киритилиши керак булган процессуал нормада бевосита тезкор тергов гурухини тушиз, уларнинг фаолиятини тартибга солиш, тузиш муддатлари, гурух аъзоларининг ваколатлари ва бошка процессуал харакатларни аник курсатиш керакдир.

Ривожланиб бораётган ахборот асрида бундай халкаро хукукда мавжуд булган ва самарали фаолият олиб бораётган нормаларни миллий конунчиликка имплементация килиш уз навбатида мамлакатда олиб борилаётган кенг камровли ислохотларнинг бир куринишидир. Маколада илгари сурилган таклифлар яъни Узбекистон Республикаси халкаро хукукнинг умумэътироф этилган субъекти сифатида Жиноят процесуал кодексида давлатлар уртасида тезкор тергов гурухларини тузиш тартибини белгилаш максадга мувофикдир. Бу уз навбатида жиноятларнинг уз вактида очилиши ва давлатлар уртасида келиб чикиши мумкин булган жиноятларнинг олди олинишига хизмат килади. Бевосита халкаро хукукда узининг ижобий натижасини берган тезкор-тергов гурухларининг фаолияти бу шу заминда яшаётган миллионлаб инсонларнинг хукукларига тахдид солиш, давлатларнинг иктисодий салохиятига тахдид килиш каби бир канча ноконуний харакатлар ёки халкаро жиноятларга карши курашишда ва давлатлар уртасида ушбу сохадаги хамкорликни янада юксалтиради ва албатта яхши натижалар беради.

References:

1. Yevropa politsiyasini tashkil etish bo'yicha Yevropa Ittifoqi Kengashining 06.04.2009 yildagi Qarori https://eulaw.edu.ru/spisok-dokumentov-po-pravu-evropejskogo-

soyuza/reshenie-soveta-ot-6-aprelya-2009-g-o-sozdanii_evropejskogo-politsejskogo-

vedomstva-evropol/

2. Soglasheniye o poryadke sozdaniya i deyatelnosti sovmestnix sledstvenno-operativnix grupp na territoriyax gosudarstv - uchastnikov Sodrujestva Nezavisimix Gosudarstv ot 16 oktyabrya 2015 goda. // www.cis.minsk.by<http://www.cis.minsk.by>.

3. Umarxanova, D.Sh. (2018) "Organization of the groups of investigation and operative investigation as a form of international cooperation on criminal cases," Review of law sciences: Vol. 2 , Article 10. p. 46-50

4. "Fuqarolik, oilaviy va jinoiy ishlar bo'yicha huquqiy yordam va huquqiy munosabatlar to'g'risidagi konventsiyasiga qo'shilish to'g'risida" gi : O'zbekiston Respublikasining 26.08.2019 yildagi O'RQ-534-sonli Qonuni // https://lex.uz/ru/docs/4487578

5. https://www.un.org/ru/documents/decl conv/conventions/orgcrime.shtml

6. https://www.lex.uz/acts/2068063

7. https://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2000:197:0001:0023:EN: PDF

8. https://eulaw.edu.ru/spisok-dokumentov-po-pravu-evropejskogo-soyuza/reshenie-soveta-ot-6-aprelya-2009-g-o-sozdanii-evropejskogo-politsejskogo-vedomstva-evropol/

9. Gurbanov R.A. Sub'yekti sotrudnichestva sudebnix organov gosudarstv - chlenov YeS v sfere ugolovnogo pravosudiya // Pravo i politika. - 2011. - № 9. - S.1500-1508.

10. Litvishko P.A. Sozdaniye i deyatelnost sovmestnix sledstvenno-operativnix grupp v SNG: tekushiy etap normotvorchestva // Rossiyskiy sledovatel. - 2010. - № 4. - S. 34 38.

11. https://nrm.uz/contentf?doc=216184 &products=1 vse zakonodatelstvo uzbekistana

12. http://www.cis.minsk.by/page/614

13. https://lex.uz/docs/2107763

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.