Научная статья на тему 'ВООБРАЖЕНИЕ ГОРНОГО КОЗЁЛА В ФОЛЬКЛОРЕ НАРОДОВ ПАМИРА'

ВООБРАЖЕНИЕ ГОРНОГО КОЗЁЛА В ФОЛЬКЛОРЕ НАРОДОВ ПАМИРА Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
88
35
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ГОРНЫЙ КОЗЁЛ / ОХОТА / ЛЕГЕНДА / МИФ / ВООБРАЖЕНИЕ / ОКРУЖЕНИЕ / ЛИРИЗМ / ДУХОВНЫЕ ЦЕННОСТИ / КУЛЬТУРНЫЕ ЦЕННОСТИ / СВЯЩЕННОЕ ЖИВОТНОЕ

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Курбонхонова Нуричахон

В статье рассматриваются мифы народа Бадахшана о горном козле. Согласно народному воображению, которое очень хорошо описано в легендах, указывается причина, по которой горные козлы живут в горах и в пустыне. Этот тип воображения существует не только в фольклоре Горно-Бадахшанской автономной области, но и среди других народов, все из которых изложены в статье. В статье также рассматриваются многие аспекты, которые показывают горного козлам священным животным среди людей, и приводятся примеры мифов и легенд, способствующих развитию мышления. Согласно распространенному мнению, что горно козёла охотятся, чрезмерная охота может привести к нестабильности в охотничьей семье. Есть даже примеры наблюдения отдельных лиц. Важно отметить, что мифические идеи, в какой бы форме они не упоминались, всегда приобретали характер внимательности и утверждения о том, что человек должен охранять свое окружение. Кроме того, образ горного козёла, каким-либо образом, изображаенный на публике, прежде всего, отражает чувство сострадания, любви человека к своей природе и личности. Мифические идеи и легенды до сих пор существуют среди людей, и они представляют исторические, культурные и философские события людей.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE IMAGINATION OF DEER IN THE FOLKLORE OF THE PAMIRI PEOPLE

The article deals with the myths of the people of Badakhshan about deer. According to the folk's imagination, which is very well described in the legends, the reason for the deer to live in the mountains and in the desert has been shown. This type of imagination exists not only in the folklore of the Mountainous-Badakhshan Autonomous Region, but also among other nations, all of which is outlined in the article. The article also examines many aspects that make the deer a sacred animal among the people, and provides examples of myths and legends to foster thinking. According to popular beliefs, even though deer can be hunted, over-hunting can lead to instability in the hunting family. There are even observations of individuals on this matter. It is important to note that mythical ideas, in whatever form they are mentioned, have always acquired the character of moral and assertion that man must safeguard his surroundings. In addition, the image of a deer in any way portrayed in the public, first of all, reflects a sense of compassion, empathy and a love of man for his nature and person. Mythical ideas and legends still exist among people, and they represent historical, cultural and philosophical events of the people.

Текст научной работы на тему «ВООБРАЖЕНИЕ ГОРНОГО КОЗЁЛА В ФОЛЬКЛОРЕ НАРОДОВ ПАМИРА»

ТАСАВВУРОТ ДОЙР БА НАХЧИР ДАР ФОЛКЛОРИ МАРДУМИ БАДАХШОН

Курбонхонова Н.М.

Институти илщои гуманитарии ба номи академик Б.Искандаров

Хануз аз замондои xeлe кадим мардyм дайвонотро аз руи xиcлатy манфиагашон ба гуруддо чудо намуцанд. Барxe аз ондоро мyкаддаc дишбида, дар фикрашон ниcбати ондо дар гуна таcаввyрaги нек пайдо гардид. Бо мурури замон таcаввyрaгашон ба xyц xycycияти тотeмиcтиро ^c6 карда, минбаъд аз наcл ба наол давом мекард. Яке аз чунин дайвонот наячир мебошад, ки мардум ниcбати он эътимоди комил пайдо намуцанд.

Дар Бадаxшон барои арчгузорй ва эдтиром ниcбат ба ин дайвон номашро кам ба забон мегирифтанд. Онро ба мафдуми умумии «чонвар» ё «чондор» ёд мекунанд. Дар дедоти болооби Бартанг наxчирро тандо «^фед» ва мешро «тор»(cиёд) ном мебаранд.

Дар таcаввyри мардуми ориёнажод наxчир дар чумлаи дайвони покону бузургон аcт. Оиди мyкаддаc будани наxчир аcaгирy ривоятдои зиёде вучуц доранд, ки дар яки ондо таваччуди мардумро нтебати ин дайвон нишон медиданд. Мудаккики киргиз Т.Д. Боялиева дар тадкикоташ як ривояги аcaгириро овардааст, ки аз мазмуни он cабаби дар кудву пушта зиндагй кардани наxчир аён мегардад.

Марде бо номи К^орунбой наxчири зиёд дошт ва деч год ондоро курбонй накард, датто гушташонро барои xyц истифода накард. Бинобар ин, y ба кадри xyцовандй гирифтор шуца, дар замин гарк гашт ва наxчиронаш ба куду биёбон гуреэта рафтанд [3, с.16]. Аз руи накли шкини дедаи Шазуци нодияи Шугнон Дедконов Hазарxyцо (72 шла, cоли 2001 аз y ривоят cабт шуд), наxчир гуё моли Шаддод аст. Шаддод марди cарватмандe буц, ки рузе пайгамбар Ибродими Халилуллод медмони xонадони y шуц.

Шаддод уро ба медмонй напазируфт ва дар ин замон тамоми молу гycфандонаш ба куду биёбон давида рафтанду y дигар ондоро баргардондан натавонист. Hаxчирон гуё дамон моли Шаддоданд.

Аз ин ду матни як ривоят бори дигар рушан ба назар мeраcад, ки дама вакг оcори фолклорй дар кадом шаклу намуце, ки эчод шуца бошад, тандо мажуби ин ё он xалк ва xалкдои дамcоя нест ва агар чунин акида вучуц дорад, он xилофи вижагидои ин cарвати бебадои маънавй - фардангии xалкдо мебошад. Вале ин гуфта ва чунин намунадо даргиз маънии онро надоранд, ки тобишдои мадаллй ва xycycиятдои миллии фолклори мадалу минтакадои чуцогона инкор карда мешавад.

Аз таълифоти Т. Д. Боялиева бармеояд, ки дар таcаввyрaги тотемии мардуми киргиз наxчир мавкеъ дошта, онро моли Хуцо диcоб мекунанд. Вобаста ба ин низ ривояте вучуц дорад: Хазрати Myco дар чавонй ба назди Шуъайб рафта, рамаи уро чарондааст. Паc аз издивоч бо дyxгари Шуъайб Сафуро ба куди Тур рафт ва дар он чо ба дидори Хуцованд мушарраф гардида, рамаро радо кардаст. Hаxчирон гуё аз дамон рамаи Myco дастанд.

Сокинони вyлycволии Шугнони Афгонистон чунин ривоят мекунанд. Hxh^ моли Ибродим пайгамбар аст. Замоне, ки Ибродим бо Сора ном дyxгари xолааш издивоч кард, y мол ва рамаи зиёд дошт, ки наxчир низ шомили он рама буц. Сора баъд аз издивоч тамоми мол ва рамаи xy^o дар и^^ёри Ибродим гузошт. Дар иртиботи ривояги фавкуззикр аз cокини шадри Хоруг Сайёраи Султон (34- шла, cоли 2000) ба ин мазмун ривоят даcграc гардид. Замоне cайёд дар дангоми душидани наxчирон ба cyи ондо тир xолй карданй шyцаcт, ки Хазрати Ибродим Халилуллод монеаш шуца гуфтааст: «Сайёд бояд дар ин маврид аз cайд кардани ин дайвон пардез кунад». Аммо cайёд ба гапи y адамият надода, тир ба cyи ондо xолй кард, ки боиcи кушта шуцани як cар наxчир гардид. Ибродим ба газаб омада, дар дакки cайёд дуои бад намуца, гуфтааст: «Илодо, наcли ту аз мазаи рузгор мадрум гардад» ва окибат чунин шуц. Барои дамин мегуянд, ки Хазрати Ибродим чупони ин мол аст ва Хазрати Хотуни Киёмат- дугдораш (душандааш). Акидае боз вучуц дорад, ки чун наxчир биниши тез дорад ва дарифашро аз машфаи дур мебинад ё дж; мекунад, вай рамзи офаринандаро ифода мекунад. Хуцованд низ дама чизро аз машфаи дур мебинад ва x^c мекунад [10]. Кариб дар дамаи ривоятдо нишон дода шуцааст, ки наxчир моли бузургон аст. nc ин акидадо бож гардиданд, ки мардум ниcбати он эътикоди маxcyc доранд.

Дар Бадаxшон роич ааг, ки инcон бояд шле як бор гушти наxчирро xyрад, то ки чиcмаш аз гунод пок шавад. Хамин бовар буц, ки агар cайёд аз шикор бо cайди наxчир меомад, тамоми адли деда омада, аз y барои xyц пораи гушт мебурданд. Aзбаcки ин дайвонро мyкаддаc дониаганд, ycтyxони онро чамъ карда, ба дарё мепартофтанд ва агар дарё наздик набошад, онро болои бом, ки тозатарин чой аст, мепартофтанд. Ба cаг додани гушту ycтyxони наxчирро гуноди азим дишб мекарданд. Дар xонаи cyннатии мардуми Бадаxшон дар мобайни ду cy^ чубе ycтyвор аcг, ки онро «бучкигъич», «бузкушак^> мегуянд. Бузкушак ба наxчир иргибот дорад, ки ин дам гуводи гиромй доштани наxчир аcг. Дар xонаи шикорчй шоxдои наxчири шикоршударо дар бучкигъич овеста мемонанд ва эътикоди мардум нтебат ба вай чунин буц. Барои шикорчй дар як маврид аз œ cар зиёд шикор кардани наxчир

манъ 6yg ва агар y ин кoидaрo риoя намекард, ягoн xoдиcaи нoxyш ба caйëд ва ахли xoнaвoдa ва ё xешoни наздикаш руй медoд. Сoкинoни шхияи Рoшткaлъa накл карданд, ки зaмoне шишрчие аз ин вoдй нaxчири зиëдрo шикoр кард ва «ca^rc rayx» яъне ба xoрocaнг мубаддал шуд. Ба хамин мoнaнд ривoят дар Ёргуми вyлycвoлии ШyFнoни AфFOниcтoн низ вучуд дoрaд: Дар дехаи Шивуди (Хъивуд) вyлycвoлии ШyFнoн Сaрдoр шм шикoрчии мoxире бygacт. У 6o мaxoрaти шикoрчигиaш дар тaмoми ШyFнoнзaмин нoм бaрoвaрдa буд. Рузе вай ба шишр рафта, дар чoи мyвoфике рамаи нaxчирoнрo дарёб мекунад ва ба пaрoндaн caр мекунад. Нух caр чoндoри кaлoн 4o ба 4o ба замин меафтанд. Вале хамаи ин Сaрдoррo ^неъ намекунад ва y бoз милтикaшрo oмoдa карда, caйди дигaрерo аз no афтондан меxoxaд. As ^o милтик аз даети вай кашида гирифта шуда милаш ба тарафи xygди вай рaвoнa мешавад. Сaрдoр xaйрoн шуд, кй ин rc^o кард?. Харчанд нигox кард, кacерo надид. Вале вай эxcoc мекунад, ки агар аз 4o чунбад, милтикаш вaйрo мепaрoнaд.

Сaрдoр нух чacaди афкандаи oxyвoнрo фaрoмyш карда ру ба гурез мешавад. Вакте ба кишлoк меoяд, yрo вacвoc пурра фaрo мегирад ва баъди чанд вакт аз акл девoнa гардид. Ба замми ин чaшмoнaш нoбинo шуданд ва умри бoкимoндaи xygрo 6o caxтивy дуруштии бжёр ба caр бурд [1,188]. Ба ин мазмун ривoятxoи acoтирй кариб дар тaмoми деxaxoи Кyxиcтoни Бaдaxшoни ^чи^агон ва инчунин Бaдaxшoни AфFOниcтoн интишoри вacеъ дoрaнд.

Хамаи ин ривoятxo баёнгари эътимoди инcoн ндобати oлaми xaйвoнoт мебoшaнд. Махз хамин эътимoд буд, ки дар бoлoи ocroRy мaзoрxo шoxxoи нaxчиррo мегyзoштaндy дар руи caнгxo ба умеди бехбудии рyзгoрaшoн рacми oнрo низ мекашиданд. Ва беcaбaб неcт, ки мyвoфики бoзëфтxoи тaъриxй накши руи carneo aкcaри накш^ мaнcyби нaxчир мебoшaнд[7, c.421-451]. Aнъaнaи нигoриши cyрaти накчир руи caнгy девoри xoнaxo хануз дар 4o-4o идoмa дoрaд. Дар шхияи Рoшткaлъa дар иди Навруз ва дар баъзе деxaxoи Бартанг дар мавриди "Бат" ё "Бoчaйëм" (аз идxoи шoгyнй) руи девoр бaрoбaри накши г^фанд, кашидани накши нaxчир хам рacм аст. Ин oдaт мyвoфики тaълифoти Х. Дaвлaтнaзaрoв дар вyлycвoлии ШyFнoни AфFOниcтoн дар мавриди тачлили иди Навруз низ бaркaрoр acт. Х. Дaвлaтнaзaрoв дар бaрoбaри тaфcири ин тaoмyли мардумй менaвиcaд: «Мaрocиме, ки oн аз давраи кадим ба 4o oвaрдa мешуд, мумкин аз мaрocими мазхабй буда ва тacвири бузи кухй дар oн зaмoн ба руи девoр низ чанбаи мазхабй дoштa, ба гузашти зaмoн ин мaрocим ранг бoxтa ва чанбаи мазхабй будани oн аз байн рафтааст»[ 4, c.35 ].

Дар Рyшoн, xycycaн, дар баъзе деxaxoи Бартанг, дар рузи «Бат айём», ки ин мaрocим хам, чушн ки ишoрa шуд, ба иди Навруз иртибoт дoрaд, хамчунин аз xaмир дар шакли xaйвoнxo, аз чумла наячир меcoxтaнд ва руи o^o бат (тaoми мaрocимй) мoлидa, 6o дoнaxoи зaрдoлy ва чoрмaFЗ oрo медoдaнд.

Дар бaрoбaри хами ин нaxчиррo баъзан мoли пaриxo низ xиcoб мекунанд. Ривoяте, ки шли 2001 аз oмyзгoри дехаи Рoшoрви шхияи Рyшoн Ошyрмaмaдoв Пайшанбе (51- шла) навишта шуд, махз, oн тacaввyрoт ва aкидaxoи кадимии axoлии мaxaллирo инъикoc нaмygaacт. Мазмуни мyxтacaри ривoят чунин acт. Марде аз дехаи Рoшoрв аз рoxе мегузарад, ки нoгox як пaридyxтaррo дар байни девoн дидааот. Парй аз у xoxиш кардааст, ки yрo аз дacти девoн xanoc кунаду ба назди мoдaрaш барад. Мард xoxишaшрo 6o шaрoфaт, чашрату зиракиаш ба 4o меoвaрд ва дид, ки дар oн 4o нaxчирoни зиёде чамъ шудаанд ва мoдaри oн дуэтар oнxoрo медушад. Мoдaрaш, ки coxиби oн нaxчирoн бygacт, аз xaмoн руз caр карда, xaнгoми ба шикoр oмaдaни oн мард якгой нaxчиррo ба у gogacx

Дар бoрaи мoли пaриxo будани oxyвoн (нaxчирoн) аз байни шкишни нaвoxии дигари Кухиогони Бaдaxшoн низ ривoят, aфcoнaxo gac^ac гардиданд. Дар яке аз oн ривoятxo oмaдaacт, ки рузе чанд тан аз дyxтaрoн бaрoи мoлбoнй ба aйлoк мераванд. As байни okxo ду^тараке Faйб зад. Харчанд yрo чycтyчy карданд, наёфтанд. Як руз амакаш ба шишр рафтааат ва yрo байни пaриxo дид. У бoлoи таяти заррин caвoр ва пешoпеши oн oxyвoн мерафтанд. Aмaки дуятар бoри дигар ба шишр рафта, ба чaрoгoxе мерacaд, ки дар oн чo oxyвoни зиёде чамъ oмaдa, ok^o^o парихэ медушиданд. Марди шикoрй наздиктар рафт, ки oxyвoн вaйрo дида гyреxтaндy тaмoми ширрo ба замин резoвдaнд. Пaриxo ба xaшм oмaдa, дар як лахза Faйб заданд. Aз ин баъд ба caйëд дигар баракат gacx нaдoдacт. Ин xaтoии у ба aвлoдoнaш низ бета^^ нaмoндacг. Xox нoxox чaшмaшoн ну^ пaйдo мекунад [ФР1 : 7528- 7529]. Дар ин ривoят œ нукта ба таъкид гирифта шудаанд: аз як cy, пaриxo шхиби нaxчирxo бoшaнд, аз чoниби дигар шишрчихэ бoяд дар шикoр кардани onxo бoэx;гиëт бoшaнд, зерo шишри ЧOнвaрxo на дар хама мавридхэ рaвo acx ва cейyм, парихэ ба инcoн дар мyнocибaти наздик кaрoр дoштaaнд.

Дар лирикаи xaлкй хам oбрaзи наячир ба хар тарзе, ки тacвир шавад, дар oн пеш аз хама, хи^и шафкату тараххум, ^а^рии oдaм ндобат ба ин xaйвoн баён меёбад.

Дар яке аз нycxaбaйтxoи даргилик oмaдaacт:

Нaхчиpгщж тапалак-тир, Цаник тир пур цыгapaк-mиp[9, c.I8]. Oxy6appa сири menna acm, Тири комон сузи цигap acm.

Гуяндаи байт xaячoнy изтирoби бекиëcерo фaрo гирифтааст, ки oxyбaррaи мoдa аз фитнаи caйëди дар камин кaрoргирифтa беxaбaр ба бoлoи теппа мебaрoяд ва аз тири у чигараш лaxт мешавад. Aлбaттa, матлаби гуянда ба вocитaи тacвири xoлaти риккатовари нaxчир aвзoи нoгyвoри ба таъкид гирифтани xеш acx Дар абёти даргилик бештар oxyбaррaи мoдa тacвир ёфтааст ва ин беcaбaб нест. Бунёди дaргиликxo мавзуи фирoкy ч>ДОй 6yga, дар oн бештар дар бoрaи чygoии мoдaр аз дуятар cyxaн меравад [8, с.45-49]. Ин Ky^^o каринаи дигари даргилики иктибocшyga вoзеx нишoн медихад.

Нaxчыpгыцык manrn анцувд, Аз заражк xy кол анцувд[9, с.27].

О;убарра mennapo ма^ан гиpыфm, Аз дарди cyзoн capaшpo дoшma гиpыфm.

Мазмуни даргилик, аз як cy, ба бегушхии хадафи тири caйëд кaрoр гирифтани oxyбaррa дaлoлaт кунад, аз cyи дигар, дар назди oдaмoн як xaйвoни азизу мyкaддac будани oxyбaррaи кухй бoиcи ба тacвир гирифта шудани aлoкaмaндии зичи xoлaтxoи рухии oдaмoн ба ин oбрaз мегардад. Мавриди зикр acт, ки ин матни даргилик байги зеринрo, ки яке аз аввалин намунаи назми адабиёти фoрcy точик xhco6 мешавад ва oн ба Aбyxaфcи СyFдии Самаркандй ниcбaт goga шудааст, ëдрac мекунад:

О;уи ку;и дар дашш чи гуна дaвaдo,

У нaдopaд ёр, 6e ёр чи гуна 6yeaào [2, c. 155].

Aввлaн, рушан ба назар мерacaд, ки дар байни байти Aбyxaфcи СyFдии Самаркандй хам аз нигахи мазмун ва хам аз бoбaти caнъaти бадей aлoкaи зич вучуд дoрaд ва "Aгaр мaкoнy мухити тacвири байту дaргиликрo иcгиcнo кунем, вазъи кaxрaмoни лирикй дар obxo кариб ба як тарз баён ёфтаааг " [8, с.27].

^ниян, ин байт нишoн медихад, ки oбрaзи нaxчир (oxyи кухй) дар адабиёти фoрcy точик хам таъриш кадима дoштaacг. Дар даргилики пoëн гуянда шзукиву зебoии мaвcyф, чехраи зебoяшрo ба на^чиру мухити тозаи зиcгaш тacвир нaмyдaacг.

Нахчиргуцик meзик ба meз, Буцик ma zee, бopык ma тз[S, c. 65].

О;убарра дар capы mesaxpw ку;, Лaбoны мащн дopывy бинии бopык.

Образи на^чир дар назми xara^ низ мавкеи кашэн m^o кардааст, ки дар ин бoрa мащлаи мaxcyc аз тарафи мухаккики coxaи фoлклoр ва адабиёти точик В. Оxoнниëзoв таълиф ëфтaacт. Вай go^ ба на^чир ибрoзи назар намуда нишoн дoдaacт, ки хатто аз як пoрaи шеъри яке аз acocгyзoрoни шеъри муаллифй ба зaбoнxoи пoмирй - Нoдир Шaнбезoдa xyвaйдocг, ки oбрaзи нaxчир дар аш^ри таълифии пoмирзaбoнoн низ мавкеъ дoштaacг, чyнoнчи,

Ай Хахдара шыmoйэ, myüam нур бaлo мигунд, Нур naлawyны гарми my xeз бeнawo мигунд.

Нахчири mem чoбyкы xyшгaззaйeн чыc, Зapwын пы max ac айбаши my рудат мигунд

Сармш Шoxдapa, myu имруз бaлo барин, Дар nemam na;лaваны гарми кунун бeнaвo барин.

Нaxчыpы meзy чoбyкy зeбoцaдaм нигар, Аз ;aйбamam ба ку; чacnыдapyдano барин [5, с.26].

Хадафи шoир дар эчoди шеър дигар чиз бoшaд хам, вале тacвири на^чир 6o як caмимияти xocca ва xеле дилчаш cyрaт гирифтaacг.

Накл аст, ки mxh^ xaйвoни ниxoят пoкизa аст, агар шaxcи ифлoc ба вай наздик шавад, вай шбиш мегaштaacг ва агар ба мaкoни ифлocй афтида мoнaд, ба xaшoкaт мерacидaacт. Дар даруни мaFSи caри на^чир гуё ду кирм мавчуданд ва агар душман ба вай наздик шавад, oн кирмxo ба чунбиш oмaдa, нaxчир аз xaвф эмин мегардад.

Дар camarn тacвирии нacрoнй бузи кухй чун oдaм arc меёфт. Дар кигоби мyкaдgacи Тaврoт ривoяте acт, ки Иco (а) oдaмoни xyдoпaрacгрo аз кoфирoн ба миши oн ки чугон 6yзрo аз гycфaнд чyдo нaмyдaacг, ч>ДО кaрдaacт. Хамин маънй дар рacмxo бaрчacгa aкc ëфтaacг[6, с.21].

Aз ин чанд дaшелxoи ба кайд гирифташуда маълум гардид, ки мардум ниcбaт ба дигар aчнocи табиат ба на^чир эътикoди зиёдгар дoрaнд. Acoтирy ривoятxo мавчудияти инcoнy тaбиaтрo тacдик намуда пaйдoиши oнxoрo барраш менaмoянд. Aкидaxoи тотемиcгй ниcбaти на^чир аз oн гуш^й медиханд, ки иншн 6o мухити табиат дар хамбастагй ва aшoкaмaндии зич кaрoр дoрaд. Aкидaxoи acoтирй дар кaдoм шакле, ки гуфта нашаванд, хамавакт ба xyg xycycияти панду aндaрзирo низ кacб карда баёнгари oнaнд, инcoн бoяд мухити иxoтaкaрдaaшрo эмин нaмoяд. Он рамзу мaънoxoе, ки дар ашгиру ривoят вoбacгa ба на^чир аз кабили oзoдй, токша^, иттиxoдy ягoнaгй aкc гардидаанд, баёнгари фарханги бoи мардуми точик хастанд. Дар бaрoбaри ин acoтирy ривoятxo аз яктараф агар акидахэи тотемиcгирo нишoн диханд, аз тарафи дигар onxo aрзишxoи маънавию фархангии мaрдyмрo аз нacл ба нacл инти^л медиханд.

АДАБИЁТ

1. Aлaмшoев K. Фарханги шииэр дар Шмир-Душанбе 2015. -256 c.

2. Acрoрй В., A^TOb Р. Э^даёти да^накии xan^ точик. - Душанбе: Мaoриф, 1980-304 с.

3. Бoялиевa Т.Д. ДoиcJlaмcкие верoвaния и иx пережитки y R^ireos // Aвroреферaт gncc. уч. степ. кандидата наука. -Фрунзе, 1972. 24 c.

4. ДaвшaIнaзaрoв X. Шугюни бocгoн дар ocoри xanH ва шифoxй. - Душанбе, 1998-158 c.

5. Охониёзов В. Образи нахчир дар назми помиризабонон // Масьалахои помиршиноси. Барориши 5.- Душанбе: Дониш, 2003.С.63-68.

6. Фергюссон Д. Христианский символизм // Серия символика. Кн. 8. - Москва, 1998-331с.

7. Хромов А. Л. Аз Рустам то Деваштич, (бо хуруфоти арабиасос). Душанбе, 1987-88 с.

8. Шакармамадов Н. Даргилик - жанри махсуси фолклор. - Душанбе: Дониш, 1992-212 с.

9. Шакармамдов Н., Курбонов Х. Даргилик.- Душанбе: Дониш, 1987-144 с.

10. [www.altzapovednik.ru/ gornyi- kozel].

11. ФР1:7531—7532 д. Шучанд, Рушон, 1990, А. Каримова/ Рахмихудоева Чайзан, 53- сола, маьлумоташ миёна.

ВООБРАЖЕНИЕ ГОРНОГО КОЗЁЛА В ФОЛЬКЛОРЕ НАРОДОВ ПАМИРА

В статье рассматриваются мифы народа Бадахшана о горном козле. Согласно народному воображению, которое очень хорошо описано в легендах, указывается причина, по которой горные козлы живут в горах и в пустыне. Этот тип воображения существует не только в фольклоре Горно-Бадахшанской автономной области, но и среди других народов, все из которых изложены в статье. В статье также рассматриваются многие аспекты, которые показывают горного козлам священным животным среди людей, и приводятся примеры мифов и легенд, способствующих развитию мышления.

Согласно распространенному мнению, что горно козёла охотятся, чрезмерная охота может привести к нестабильности в охотничьей семье. Есть даже примеры наблюдения отдельных лиц. Важно отметить, что мифические идеи, в какой бы форме они не упоминались, всегда приобретали характер внимательности и утверждения о том, что человек должен охранять свое окружение.

Кроме того, образ горного козёла, каким-либо образом, изображаенный на публике, прежде всего, отражает чувство сострадания, любви человека к своей природе и личности.

Мифические идеи и легенды до сих пор существуют среди людей, и они представляют исторические, культурные и философские события людей.

Ключевые слова: горный козёл, охота, легенда, миф, воображение, окружение, лиризм, духовные ценности, культурные ценности, священное животное.

THE IMAGINATION OF DEER IN THE FOLKLORE OF THE PAMIRI PEOPLE

The article deals with the myths of the people of Badakhshan about deer. According to the folk's imagination, which is very well described in the legends, the reason for the deer to live in the mountains and in the desert has been shown. This type of imagination exists not only in the folklore of the Mountainous-Badakhshan Autonomous Region, but also among other nations, all of which is outlined in the article. The article also examines many aspects that make the deer a sacred animal among the people, and provides examples of myths and legends to foster thinking.

According to popular beliefs, even though deer can be hunted, over-hunting can lead to instability in the hunting family. There are even observations of individuals on this matter. It is important to note that mythical ideas, in whatever form they are mentioned, have always acquired the character of moral and assertion that man must safeguard his surroundings.

In addition, the image of a deer in any way portrayed in the public, first of all, reflects a sense of compassion, empathy and a love of man for his nature andperson.

Mythical ideas and legends still exist among people, and they represent historical, cultural and philosophical events of the people.

Keywords: Deer, hunting, legend, myth, imagination, environment, lyric, spiritual values, cultural values, sacred animal.

Сведение об авторе:

Курбонхонова Нуричахон - старший научный сотрудник Института Гуманитарных наук им. академик Б.Искандаров Национальнного академии наук Республики Таджикистан; 736002, Республика Таджикистан, Хорог, ул. Охонджонов 32 Тел: (+992) 934609093, Электронная почта: ms.nurijakhon@mail.ru

About the autor:

Kurbonkhonova Nurichakhon - senior researcher at the Institute of Humanities Sciences named after Academician B. Iskandarov of the National Academy of Sciences of the Republic of Tajikistan; 736002, Republic of Tajikistan, Khorog, Okhondzhonov St. 32 Phone: (+992) 934609093, E-mail: ms.nurijakhon@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.