Научная статья на тему 'НОВОЕ ИССЛЕДОВАНИЕ О ЖИЗНИ САИДА ХОЛЗОДА'

НОВОЕ ИССЛЕДОВАНИЕ О ЖИЗНИ САИДА ХОЛЗОДА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
36
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ХОЛ ТАКФОНИ / САИД ХОЛЗОДА / ПЕРЕСЕЛЕНИЕ / НАРОДНЫЙ ПОЭТ / ПРЕДАННОСТЬ К ТРУДУ / ЖИЗНЬ И ТВОРЧЕСТВО / ПОЭТ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Самиева Нисо

В данной статье автор приходит к выводу на основе исследования исследователей Саид Холзода родился в селе Марзича Захматабадского района (ныне район Айни) в семье Холи Такфони. Трудная дореволюционная жизнь, переселение от горных районов сначало в Гиссар, потом в кишлак Момохавои Варзобского района, новая жизнь поэта в обстановке колхоза описивится в статье. Поэт всю жизнь честно трудился в колхозе и был одним из передовиков в производстве.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE NEW INVESTIGATION ABOUT THE LIFE OF SAYEED KHOLZODA

The article deals with information about the life of Sayeed Kholzoda based on the investigations of researches. The author points out that Sayeed Kholzoda was born in Mazricha village of Zahmatobod district (present Ayni district) in the family of Kholi Takfoni. Before the revolution he moved from the mountainous district to Hisor district and then resided in Momohavo village of Varzob district. Also, the new life of the poet is described in the condition of collective farm in the article. The poet worked hard and honestly all his life and was one of the best workers.

Текст научной работы на тему «НОВОЕ ИССЛЕДОВАНИЕ О ЖИЗНИ САИДА ХОЛЗОДА»

По словам автора, соответствовать всем параметрам перевода сложное явление, особенно если учитывать его ритм, рифму, его содержание. Дело в том, что многие поэты чтобы придать ритм и рифму в эти части ставят важные слова, а в баснях И.А. Крылова доминирует интонация.

Любая критическая оценка может быть опровергнута другой критической оценкой так же, как и любой перевод, может быть «опровергнут» другим.

Автор подчеркивает, что приведенный метрический анализ переведенных текстов во многом условен и ни в коей мере не умаляет художественных достоинств изученных переводов.

Ключевые слова; басня, аруз, Х,азау, Рамал, Рацаз, Муттацориб, Хафиф, литературоведение, перевод, читатель, метрический анализ, ритм, рифма.

METRIC ANALYSIS OF TRANSLATED FABLES BY IA. KRYLOV INTO TAJIK LANGUAGE

This article examines the features of the metric analysis of I. A. Krylov's fables into the Tajik language. And also the question of literary sources of creativity of the Russian poet writer LA.Krylov and the place of his work in Tajik literary criticism is revealed. The author of the article emphasizes that in the development of the translation sphere in Tajik literary criticism, the translations of IA.Krylov's fables into the Tajik language played a significant role.

The author of the article conducted a metric analysis of some of the translated texts. As an example, the translations of A. Dehoti, M. Mirakar, H. Rakhmatom and others are given.

According to the author of the article, the most used sizes of versification of the Tajik aryz, like Khazay, Ramal, Ragaz, Muttavprib, Hafif, are used by poets when translating fables. Various forms of rhyme are mainly used in the form of it'a, gazelle, masnavi.

According to the author, complying with all the parameters of translation is a complex phenomenon, especially if we take into account its rhythm, rhyme, and its content. The fact is that many poets, in order to give rhythm and rhyme to these parts, put important words, and in the fables of I.A. Krylov's intonation dominates.

Any critical appraisal can be refuted by another critical appraisal, just like any translation can be "refuted" by another.

The author emphasizes that the above metric analysis of the translated texts is largely conditional and in no way diminishes the artistic merits of the studied translations.

Keywords; fable, aruz, X,azay, Ramal, Ragaz, Mutta^orib, Hafif, literary criticism, translation, reader, metric analysis, rhythm, rhyme.

Сведение об авторе:

Галимова Мохинур Баротовна — старший преподаватель русского языка Таджикский государственный институт культуры и искусств имени Мирзо Турсунзаде, Телефон: (+992) 908892619;Электронная почта: mohinur.galimova-40@mail.ru

About the author:

Galimova Mohinur Baronovna - Senior teacher of Tajik State Institute of culture and art named after M. Tursunzade: tel: (+992) 908892619; E - mail: mohinur.galimova-40@mail.ru

ШАРХД ^ОЛ ВА РОХД ЭЧОДИИ ШОИРИ ХАЛКД САИД ХОЛЗОДА

Самиева Н.

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Пас аз галабаи Инкилоби Халкии Бухоро (с. 1920) дар миёни мардуми точик шоироне арзи вучуд карданд, ки осорашон ба мавзуъхои анъанавии адабиёти классикии форсу точик ва хам ба мавзуъхои рузмарра, инкилоб, озодии занон, ба мактабхо чалб намудани занону духтарон, махви бесаводй ва f. бахшида шуда буданд. Бояд гуфт, ки аксари ин шоирони мардумй аз хату саводи замони шуравй бебахра бошанд хам, аммо мавзуъхои осорашон ба замона мувофик буданд. Дар ин давра шоирони маъруф, мисли: Карим Девона, Бобоюнус Худойдодзода, Юсуф Вафо, Сайдалй Вализода, Хрмид Саид, Хикмат Ризо, Саид Холзода, бурбон Ч,алил ва дигарон зиндагй ва эчод кардаанд. Осори аксари ин шоирони халкй дар рузномаву мачаллахо ба чоп мерасиданд ва пешкаши хонанда мегардиданд. Ин шоирон дар эчодиёти худ анъанахои назми классикиро идома медоданд.Рузгору осор, хунари шоирй, сабки баёни шоирони халкй дар тахкикоти В.Асрорй ва Р. Амонов, Равшани Рахмонй, ХНазаров, А.Суфиев, С.Чалишев, С.Саидов ва дигарони мавриди тахкику баррасй карор гирифтаанд.

Фoлклoршинocoн Box^ Acрoрй ва Рачаб А^шв шoирoнeрo, ки xaтy caвoд нaдoштa шeър эч>д кардаанд, «шoирoни x^^h» нoмидaaнд [1, c.284].

Mo мaълyмoти мyфaccaл ва дакик рoчeъ ба рузшр ва ocoри шoири x^^h Саид Хoлзoдa аз caрcyxaн ва тaвзexoти мyрaттиби «Кyллиëти aшъoр»-и Саид Хoлзoдa Сaидрaxмoн Сaидoв пaйдo нaмyцaeм [3, c3-36] пaйдo мeкyнeм.

Мувдфики мaълyмoти ин caрчaшмaи мyътaмaд Саид Хoлзoдa «10-уми майи coли 1916 дар дexaи Марзичи Зaxмaтoбoд (xoлo тохияи Айнй) дар oилaи кэшби мyзaдyз Хэли Тaкфoнй чашм ба oлaми хастй кyшoдaacт» [3, c.5]. Дар ин caрчaшмa таъкид мeшaвaд, ки «.. .вoлидaйнaш дар cинни xaфтcoлaгии пиcaри нaxycтинaшoн Сaидбeк аз вoдии Фалгар ба вoдии Хи^р куч бастаанд. Сабаби acocии ин амали вoлидaйни y дар тангии маишат, набуцани манбаи дaрoмaци oraa, гурушагй, кaxтсoлии зaмoни тoинкддoбй дар дexaвy нoxияxoи кyxиcтон, аз oн чумла вoдии Фалгар мaxcyб мeëфт» [3, c.5].

Шaрoити бади ик;гиcoдии рузгари пeшaзинкддoбии xaдки точик бeшaк, дар xaëra шoир низ тaъcир гyзoштaacт. Ин xoлaти ниxoяг хузнангез рузгари шoиррo мo дар дocтoни «Ишки мoдaр» мyшoxидa мeкyнeм. Шoир дар ин дocгoн зaмoни кудакии xy^o ба xoтир oвaрдa накл мeкyнaд, ки: «Moдaрaм дар дexaи Марзич дар xoнaи Юcyфбoй шабу руз нoн мeпyxт ва oкибaт ба бeмoрии caxгe гирифтйр шуц. У пaдaрaмрo ба назди xyц xoндa аз y xoxиш кард, ки дудари xoлaaшрo, ки дар xaмoн xoнaи бoй низ xизмaт мeнaмyцy шaбaшрo дар xoнaи мo руз мeкaрд, ба никoxи xyц дaрoрaд. Гуе y мyрдaнaшрo пeшaкйxиc карда мexocт, ки пиcaри ягoнaaш баъд аз caри y бecoxиб нaмoнaд»[3, c.5].

Шoир ин xoлaти рузгари caxiy шуми xyцрo дар дocтoни «Ишки мoдaр» чунин тacвир кардааст: Дap дт нaмoндa бyд ;ey, Ypo мaдopu гyфmop. Pyxcopaзapд гaшma, Moнaндu ющ дeвop [2, c.172]...

Инкилoби Октябр ва Инкилoби Халкии Бyxoрo шyълae дар рузгари тираву тори мардум гардид. Мардуми мexнaтзaдaвy азияткашидаи кухиогон oм адани acкaрoни cyрxрo хамчун рамзи рaxoй аз мушкиливу тирагй дoниcтa, 6o onxo xaмкoрй мeнaмyцaнд. Падари шoир Хoли Тaкфoнй дар caфи ин мардуми мexнaтзaдa 6o якчaxoн шoдивy cyрyр 6o acкaрoни cyрx хамшрй намуцааст. Ин маълумаш шaрxиxoлии шoиррo мo аз дocтoни «Ду xaën» пaйдo мeкyнeм. Таъкид мeшaвaд, ки падари шoир арзу дoди мардуми камбагалу азияткашидаи вoдии ФaдFaррo ба acкaрoни cyрx рашнида, дар мyбoризa бар зидди мири ФaлFaр ва мири Macчox ба acкaрoни cyрx кумак нaмyцaacт: ...Huuu шaб бyд ea^mu xo6, Дoдoм бау дoд yaваб.. Гyфmo, ru: «эй xанaдан, Аз дунё xaбap даpй Acrnpu Cypx щм oмaд, Имpyз pacuà дap Ëpй. Man xamмeбapaм oн yo, Meфa;мoнaм yo бауа»... Шaбy py3 нaxyфma, Бй rncc cyxaн н^фти.

Бucёp œoô ncrn^ y, Лeк бй Ëpu pac^ y.

Бypд нoмapo бсy дoд, Камaндup гupuфm, кyшад.

Якcap бшанд нoмapo, Намам бeчopapo.

nac нaзap кapд бй m мapд, Рангаш чу зaъфapoн зapд. Дapпояш чopyцu цац, Цамааш хофтадямац...

Бйъд гуфт бау кaмaнàup: «Гат мapo бй гуш гup. Xaupoyu мо caфap кун, Гщ-гщ мopo xc6cp кун»[2, c. 66].

Баъдтар ахли xoнaвoдaи шoир дар дexaxoи Ta^o^ Урметан, Beшкaн зиндагй карда, рoxиX,иcoррo теш мeгирaнд. Ба aндeшaи падари шoир зиндагй дар вoдиxo бaxycyc дар Хи^р имшнияти бeштaрe дoшт, харчанд Хoли Taкфoнй бaрoи таъмини як тора тон ба музадузй, мардишрй, пoдaбoнй мaшFyл шуца, oилaрo аз марг рaxo мeдиxaд, aммo aндeшaи аз кyxиcтoн ба вoди Хи^р рафтан yрo oрoм нaмeгyзoшт

У гуфт: Дap m бандагй, Meмypeм ба гандагй. Куч^а Xucop мepeм, Дap maбxpu mop мepeм. Дт гушнаю 3op мepeм. Лучу àuлaфгop мepeм». ruprnpu 6uc¿p кapд, Xecm кyчaмoнpo 6op кapд. Py ба yoнuбuXucop, Po;paфmeм шабуры mop...[2, c.38]

Мушкилоти caфaр, машаккати рox, рoxxoи мушкилгузар, 6o мaxoрaти xoc дар фаали аввали дocгoни «Ду xaëт», ки «Ёди рyзxoи аламток» том дoрaд, xeлe чaззoб ва тaъcирбaxш ба калам дoдa шyцaacx Maвзeъxoи мушкилгузари чyFрoфиe, ки дар рoxи aFбaи Aнзoб вучуц дoшт, миали «Нoви

мyрдaxo», «Дулеба», «Сиёма», купруки Сайфиддин, «Зидцй», ки бaрoи oмaцaни oилaи onxo мyшкилoт эчoд нaмyцaacт, дар дocтoн хеле 6o тафсил ва реалй тасвир мешавад:

Рафтем Нови мурдауо, Дадам гуфтанд мундауо.

Лек аз гуруснагй Дар цар-цар шуд рудщо...

Дуотеба сар кардем, Харамонро цар кардем.

Чуллу цигещомонро, Мацбур тори сар кардем...

Расидем дар Сиёма, Ба сад биму водима.

Як чуби сиёуларзон, Дарруи об овезон...[2,с. 38].

Бo сахтию дyшвoрихoи зиёд ахли oилaи onxo аввал ба дехаи Хушёрй ва пас аз oн 4o ба дехаи «Ширoтoлa» меoянд ва дар xoнaи Xo^KX^rç нoм бoй ба хизмат медaрoянд:

Хрцисодиц ном як бой, Соуибмулку соуибцой.

У даууазор гусфанд дошт, Дар хонааш шаш зан дошт

Дар хизмати уамон бой, Додои ман гирифт цой[2, с. 38 ].

Андешаи ба Хршр рафтан аа ба зиндагии ocoнтaре руз гyзaрoнидaн хамеша падари шoиррo oрoм нaмегyзoшт. Хамин буц, ки пас аз чанд мyцдaт ахли oилaи onxo ба дехаи «Шайнак»-и Хишр мераванд ва дар хаскапае зиндагй ихтиёр мекyнaнд ва мoдaри шoир- Бибиoишa пас аз бемoрии тyлoнй аз oлaм мегyзaрaд. Марги мoдaр бaрoи Саидбеки 8-9 coлa тaлaфoти 6узург буц. Падараш ахли xoнaвoдaрo аввал ба деxaxoи Алхучу Сарикутали нoxияи Вaрзoб ва пас ба дехаи Мoмoxaвoии хамин нoxия меoвaрaд ва oн чoрo манзили дoимии худ кaрoр медиханд. Падари шoир дар ин деха ба пoдaбoнй ва музадузй мaшFyл мешавад. Пас аз чанди вaфoти мoдaр падари Саидбек низ аз oлaм мегузарад.

Пас цалби пургудозаш,

Аз кор бархурушид.

Уазцауон ба уасрат,

Онлаузачашмпушид[2, с.39]...

Хамин тавр, «.. ^ри вазнини зиндагйба души Саидбеки 12-13 шла меафтад, чунки y дар oилa фарзанди аз хама кaлoн буц ва ду бaрoдaрy xoxaрaкaш xoлo хеле хурдшл буданд. Дигар ин ки y июче нaдoшт, зерo пас аз вaфoти падараш «шн» гуфта нoлa кардани дoдaрaкoни xyрдcoлaш yрo мачбур мекунад, ки чoрaе андешад»[3, с. 11].

Бародарони хурдам,

Нон гуфта кардан нола.

Оби ду чашмашон рехт,

Дидаммисоли цола[2, с.45].

Бoри гaрoни зиндагй бар души Саидбек афтод ва такрибан чoр coл дар хамин деха пoдaбoнй мекунад. Бадбахтии дигар дyнбoли xoнaвoдaи orao мерафт, дoдaрaкoнaш дар синни xyрдcoлй аз oлaм гузаштанд, мoдaрaндaрy xoxaрaш таи^э мoндaнд.

Панди мoдaр пайваста дар гуши Саидбек caдo медoд, ки ба хама мушкилихз нигox накарда, июче карда xoнaд, xyцoмyзй кунад, чун марди 6o oрy шмус ба кaмoл расад. Ба андешаи шoир мoдaрaш «камтар caвoдxoн буц» аз ин ру тaвoниcтaacт, завки yрo ба адабиёт, aшъoри aдибoни классикии фoрcy точик бедoр нaмoяд. Шoир ба ин маънй дар дocгoни «Ишки мoдaр» чунин хабар медихад:

Оре, модари азизам камтар саводхон буд,

Аз одамони деуа у нацлу циссадон буд[3, с. 11].

Маълум мешавад, ки «...мoдaри шoир Бибиoишa зани бocaвoд буца, аз нaмyнaxoи ocoри гyзaштaгoн oгoxии хуб дoштaacт, инчунин киссаву ривoят ва aфcoнaxoи халкии зиëдерo аз ёд медoниcтaacт. Ба писари яганааш Саидбек аз xaмoн дy-cеcoлaгиaш хар шаб дар вакти аз юр фoриF aфcoнaе xикoя мекард, ё тораи шеърие аз Саъдй, Фирдавсй ва Хoфизy ТyFрaл кирoaт намуца, ба хамин васила завку хаваси yрo ба адабиёт аз xaмoн синни кудакй ба вучуд oвaрдa буцанд»[3, с. 11].

Саидбек баъд аз xoдиcaи нoxyше, ки хангами пoдaбoниaш руй дoдa буц аз дехаи Мoмoxaвoй ба Душанбе меoяд, вале дар Душанбе имкoнияти юр rn^o намуцан ба y муяссар намешавад. Пас, xaмрoxи чанд нафар писарбачагани зaрaфшoнй аввал ба вoди ФaлFaр ва баъд аз oн 4o ба Хучанд мераванд. Дар шахри бocгoнии Хучанд дар курси cемoxaи махви беcaвoдй тахсил намуца, ба сифати муаллим ба дехаи дурдасти ФaлFaр, Я-шб фириcтoдa мешавад. Вале баъд аз як шли муаллимй 6o

caбaбxoи шмаълум мyaдлимирo тарк намуда, ба шхияи Baрзoб ба дexaи Moмoxaвoй бaрмeгaрдaд, чунки oн 4o ypo xoxaрy мoдaрaндaрaш интизoр буданд. Aдaбиëтшинoc С.Сaидoв дар бoрaи шoири xaдкй С.Хoлзoдa маълумйт дoдa, таъкид мeкyнaд, ки «Бoрe аз падарам пуршдам, ки чaрo фaъoлияти мyaдлимиaшoнрo идoмa нaдoдaaнд? Киблагахам чунин пocyx дoдaнд, ки .. .ман дар дexaxoи Ягшб, Хишoртoб ба марду зaнxoe, ки ба мoдaрy падарам xaмcoл буцанд дaрc мeдoдaм, калимаву xaрфxoe, ки дар тащтаи cинф ë руи дафтар навишта мeшyдaнд, oнxo ба зaбoни яFнoби байни xyц шарх мeдoдaнд ва хатто бaъзe кaлимaxoи Faйри oдoбрo иcтифoдa намуца мexaндидaнд. Ман дар дaвoми ce мox зaбoни яFнoбирo пурра аз щуц карда буцам, вaдe oнxo аз ин бexaбaр буцанд, xaндaвy тaмacxyри onxo ба ман xyш нaoмaд, бинoбaр ин xoxиши минбаъд муаллимй намуцан мaрo тарк намуц»[3, с.13].

Шaрoити зиндагй ба Сaидбeк имгон нaдoд, то дар яган мaктaбe тaxcил нaмoяд, у ба таври xyцoмyзй xaтy caвoд мeбaрoрaд. Хотираи кавйба шoир имкoн дoдaacг, ки хамаи xoдиcaвy вoкeaxoи дидаву шунидааш, наклу ривoятxoи аз мoдaрaш шyнидaрo дар xoтирaaш нигах дoрaд.

Шoирoни xaлкй таъкид мeкyнaд, фoлклoршинoc АСуфдев oнxoeaнд, ки таълими рacмии мaдрaca ва мaктaбрo надидаанд ва аз руи иcтeъдoд ва мaxoрaт 6o уолуби aвoмoнa ва ба ин ë oн шeвaи махал эчoд мeнaмoянд. Кaрим-Дeвoнa, Бoбoюнyc Хyцoйдoдзoдa, Саидалй Baдизoдa, Хикмат Ризo, Юcyф Baфo ва Хoмид Саид нaмoяндaгoни барчастаи фoлклoри точиканд [4, с. 128].

Саид Хoлзoдa низ дар ягйн мaктaбe рacмaн тaxcил накардаю аз ягйн шaxcи бocaвoд таълим нагирифта бoшaд, хам 6o aлифбoи крилй ва фoрcй-aрaбй xoндaвy навишта мeтaвoниcт. Нaмyнaxoи бoкимoндaи мeрocи aдaбиaшoн acocaн 6o xaти кирилй ва к^мян арабй навишта шуцаанд. Шoир дар дocгoнxoи тaрчyмaxoлиaш «Саргузашти чабрдида» ва «Ишки мoдaр» ба таври манзум xикoят мeкyнaд, ки oxири шл^и биcтyм ва ибтидoи coлxoи cиюм хангами пoдaбoнй дар дexaи Moмoxaвoй aкcaри рyзнoмaxoи oн вaкгaрo, ки 6o xaти фoрcй ва лотинй ба табъ мeрacидaнд аз паш года хангйми иcтирoxaти года нгофирузй шишта мутолиа мeнaмyцaм:

Шавщ ман 6<p кыmoб зыëдa буд,

Ханданам бem аз naüu тда буд [2, с. 128].

Тава^^'и рyзнoмaxoи omagra чун «Овoзи точик», «Toчикиcтoни Сур»> ва мачаллаи илмй-адабии «Бaрoи aдaбиëти cатcиaлиcтй» шoир кариб агсари aшъoри инкилoбии Мунзим, CAräH, A.Лoxyтй, П.Сyлaймoнй нaмyнaxoи aшъoри АХамдй, Сидцикии Aчзй ва чaндe дигaрoнрo xoндa аз ëд кaрдaacт.

Хoфизaи пуркувват ба шoир имкoн дoдaacт, ки Faзaлxoи Хoфиз, Бeдил, Туграл, Лoxyтй, дocгoнxoи чyцoгoнaи «Шoxнoмa»-и Фирдaвcирo аз ëд нaмoяд. «Хамин xoтирaи мoдaрзoдй ва xyцoдoд ба у имшният дoдaacт,- мeнaвиcaд С. Сaидoв -падарам дар бaрoбaри aшъoри aдибoни клaccикй, нaмyнaxoи нacри ривoятию xaдкй, динию мазхабй, аз чумла: «Кур^н», «Чaxoркигoб» ва Kиccaxoи «Aмир Хамза»-ю «Meърoчнoмa»-рo хам рyнaвиc ва аз ед карда буцаанд» [3, с.10].

A. Сyфизoдa ба мacъaлaи кувваи бузурги xoфизaи шoирoни xaдкй таваккуф намуца, таъкид мeкyнaд, ки «.. ^физ^ шeъргyй ва дocгoнcaрoй дар фархангу адаби мардуми точик таъриш кадима ва тyлoнй дoрaд ва ин rac6y пeшaрo нaмoяндaгoни бoиcтeъдoд ва шoиртaбъ тараннум мeнaмoянд. Сaрoяндaи шeър ва мaxcycaн, дocгoник;axрaмoнй бoяд кувваи бузурги xoфизa, xoтирaи кавй ва иcтeъдoди кoмили шoирй дoштa бoшaд. Бe чунин xиcлaтxoи мавзун дocгoнcaрo шудан аз имкoн бeрyн аст. Хyшбaxтонa, аз байни xaдки точик шoирoн ва дocтонcaрoëни зиëдe ба кaмoл рacидaaнд, ки onxo дар тули caдcoлaxo мaрдyмрo лаззати маънавй бaxшидaaнд ва фaрзaндoни вaтaнрo дaлeрйвaкaxрaмoнй илкo намуцаанд»[6, с.6].

Сaидбeк то шл^и чилум аввал дар coxгмoни канали ГЭС-и Baрзoб, баъд чун кал^чии кoлxoзи ба нoми Кyйбишeв дар кoрxoи гyнoгyн ширкат мeвaрзaд. Сoли 1942 oилaдoр шуца, шхиби шаш фарзанд мeгaрдaд. Шoир шл^и пac аз чанг ба хайш нaзoрaгчии шуъбаи мoлияи нoxияи Baрзoб ба кoр дaрoмaдa, дар ин вазифа то шли 1956 юр мeкyнaд. У coли 1968 аз дexaи Moмoxaвoй 6o ахли oraa ба дexaи ЧoрбoF мeкyчaд ва дар вaзифaxoи мacъyли кoлxoзи ба томи Кyйбишeв та coлxoи 1990 юр кардааст. Саид Хoлзoда шхиби ce пиcaр ва ce дущтар ва 46 нaбeрaвy aбeрa буцанд. Саид Хoлзoдa 14.04.2002 аз oлaм чашм пушид. Maзoрaш дар дexaи ЧoрбoFи нoxияи Baрзoб вoкeъ буца, зиëрaтгаxи xeшy aкрaбo ва мyxлиcoни aдaбиëт acт.

АДАБИЁТ

1. Acрoрй В, Aмoнoв Р. Эчoдиëти даханакии xaдки тачик - Дyшaнбe: Maoриф, 1980.-304 c.

2. Саид Хoлзoдa. Кyллиëти aшъoр ( мурттиб ва муаллифи caрcyxaн ва тaвзexoт С.Сaидoв). -Дyшaнбe: Бyxoрo, 2013.- 383 c.

3. Саидов С. Саид Холзода ва мероси адабии у. //Куллиёти ашъор. Душанбе: Бухоро, 2013.-383с.3-36.

4. Суфиев А. Фольклор-санъати сухан. - Душанбе: Ирфон, 1985.- 128 с.

5. Суфизода А. Тахаввулоти назми шифохии точик.-Душанбе: Ирфон, 1992.-272 с.

6. Суфизода Асадулло. «Крмуси фолклори точик ГуруFлисаро Бобоюнус Худойдодзода». // Адабиёт ва санъат,2009 №» 8 (1459), с. 6)

«НОВОЕ ИССЛЕДОВАНИЕ О ЖИЗНИ САИДА ХОЛЗОДА»

В данной статье автор приходит к выводу на основе исследования исследователей Саид Холзода родился в селе Марзича Захматабадского района (ныне район Айни) в семье Холи Такфони. Трудная дореволюционная жизнь, переселение от горных районов сначало в Гиссар, потом в кишлак Момохавои Варзобского района, новая жизнь поэта в обстановке колхоза описивится в статье. Поэт всю жизнь честно трудился в колхозе и был одним из передовиков в производстве.

Ключевые слова: Хол Такфони, Саид Холзода, переселение, народный поэт, преданность к труду, жизнь и творчество, поэт.

THE NEW INVESTIGATION ABOUT THE LIFE OF SAYEED KHOLZODA

The article deals with information about the life of Sayeed Kholzoda based on the investigations of researches. The author points out that Sayeed Kholzoda was born in Mazricha village of Zahmatobod district (present Ayni district) in the family of Kholi Takfoni. Before the revolution he moved from the mountainous district to Hisor district and then resided in Momohavo village of Varzob district. Also, the new life of the poet is described in the condition of collective farm in the article. The poet worked hard and honestly all his life and was one of the best workers.

Keywords: Kholi Takfoni, Sayeed Kholzoda, resettlement (movement), peoples poet, organizational citizenship behavior, life and work, poet.

Сведение об авторе:

Самиева Нисо — соискатель кафедры теории и истории литературы Таджикского государственного педагогического университета именни С. Айни. Тел: (+992) 918990019

About the author:

Samieva Niso — applicant of the Department of the theory and history of Tajik literature of Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ayni Tel.: (+992) 918990019

БАХ,СУ МУНОЗИРА^О ОИД БА «ЁДДОШТХО» ВА ЧДВОБИ С. АЙНЙ БА ОНХ,О (Дар асоси мукотибаи С. Айнй ва М. Турсунзода)

Шарифзода Л.

Донишгощ миллии Тоцикистон

Бахс дар хусуси эътирози мукарризони «Ёддоштхо» ва чавоби С. Айнй ба онхо, ки мо дар ин макола оид ба онхо таваккуф менамоем, то имруз халли ду масъаларо ба миён гузоштааст: яке ин ки оё мукарризони «Ёддоштхо» дар замони таълифи асар, ки дар партави сиёсати хоким сурат гирифтаасту хоси фармонфармоии идеологияи вакт буд, имруз чй гуна бахо мегиранд? Масъалаи дувум аз чавоби мусбат ё манфии саволи якум сар мезанад, яъне бавучудоии дарки нави мохияти эчодиёти намояндагони адабиёти шуравии точик, нахуст пас аз Анчумани таърихй ва сиёсии ХХ-и ХКИШ (1956) ва баъдан давраи бозсозй (1985-1990) ва хосса замони Истиклолият чй омилхои мусбат ва манфиро ба бор овард? Сабаби гузориши суоли аввал бадехист. Маълум аст, ки баъди тасарруфи Осиёи Миёна аз чониби Россия ва махсусан пас аз табаддулоти октябрй ва ба вучуд омадани сохти нави чамъиятй вазъи муносибатхои маданию адабии халкхои тахти тасарруфи идеологияи коммунистй ва муносибат ба адабиёти бадей аз он иборат будааст, ки адибон ва мунаккидон дар баробари он ки аз илму маданияти русхо истифода карда, ба дарачаи баландтаре расидаанд дар осори худ аз зобитахои синфй бар канор намондаанд. Ин мубодила ва синфиятгароиро дар солхои таълифи «Ёддоштхо» (1948-1954) равшан мушохида метавон кард. Вале С. Айнй дар «Ёддоштхо» бо ин мубодила пурра хамраъй нест. Агарчи дар «Ёддоштхо» амалан мебинем, ки муаллиф кушиши баромадан аз зобитахои синфиятгаро кардааст, ин мухолифат дар номахои С. Айнй равшантар ва ошкоро ба дида мехурад.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.