Научная статья на тему 'ВЛИЯНИЕ ОРОШЕНИЯ И КОЛИЧЕСТВА МИНЕРАЛЬНЫХ УДОБРЕНИЙ НА ЗИМОВКУ ОСЕННЕЙ ПШЕНИЦЫ'

ВЛИЯНИЕ ОРОШЕНИЯ И КОЛИЧЕСТВА МИНЕРАЛЬНЫХ УДОБРЕНИЙ НА ЗИМОВКУ ОСЕННЕЙ ПШЕНИЦЫ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
112
27
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ОЗИМАЯ ПШЕНИЦА / СОРТ / НОРМА УДОБРЕНИЙ / РЕЖИМ ПОЛИВА / ТЕХНОЛОГИЯ ВЫРАЩИВАНИЯ / WINTER WHEAT / VARIETY / FERTILIZER RATE / IRRIGATION REGIME / GROWING TECHNOLOGY / КУЗГИ БУғДОЙ / НАВ / ўғИТ МЕЪЁРИ / СУғОРИШ ТАРТИБИ / ЕТИШТИРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Ёдгоров Нормумин Ғуломович, Халиков Баҳодир Мейликович

Ушбу мақолада, Қашқадарё воҳасининг юқори тоғолди типик бўз (Шаҳрисабз тумани) ва қуйи қисмидаги оч тусли бўз (Қарши тумани) тупроқлари шароитида кузги буғдойнинг «Алексеевич», «Бунёдкор» ва «Шамс» навлари уруғларининг 1 м2 майдондаги дала унувчанлиги, қишлаб чиққан ўсимликлар сонига суғориш режими, маъдан ўғит меъёрлари таъсири аниқлаб берилган.В статье показано плодородие полей семян озимой пшеницы «Алексеевич», «Бунёдкор» и «Шамс» на площади 1 м2 в условиях высокогорной типичной серой (Шахрисабзский район) и низкой серой (Каршинский район).) почвы Кашкадарьинского оазиса, перезимовавшие, определено влияние режима орошения, норм минеральных удобрений на количество растений.In this article, the field fertility of winter wheat seeds "Alekseevich", "Bunyodkor" and "Shams" in the area of 1 m2 in the conditions of high mountain typical gray (Shakhrisabz district) and low gray (Karshi district) soils of Kashkadarya oasis, overwintered. The effect of irrigation regime, mineral fertilizer norms on the number of plants was determined.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Ёдгоров Нормумин Ғуломович, Халиков Баҳодир Мейликович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ВЛИЯНИЕ ОРОШЕНИЯ И КОЛИЧЕСТВА МИНЕРАЛЬНЫХ УДОБРЕНИЙ НА ЗИМОВКУ ОСЕННЕЙ ПШЕНИЦЫ»

DOI: 10.24411/2181- 0761/2021-10016 УДК 631.5, 631.8, 633.111 ВЛИЯНИЕ ОРОШЕНИЯ И КОЛИЧЕСТВА МИНЕРАЛЬНЫХ УДОБРЕНИЙ НА ЗИМОВКУ ОСЕННЕЙ ПШЕНИЦЫ

Ёдгоров Нормумин Гуломович Халиков Бацодир Мейликович

Кашкадарьинский филиал НИИ зерновых и зернобобовых культур

В статье показано плодородие полей семян озимой пшеницы «Алексеевич», «Бунёдкор» и «Шамс» на площади 1 м2 в условиях высокогорной типичной серой (Шахрисабзский район) и низкой серой (Каршинский район).) почвы Кашкадарьинского оазиса, перезимовавшие, определено влияние режима орошения, норм минеральных удобрений на количество растений.

Ключевые слова: Озимая пшеница, сорт, норма удобрений, режим полива, технология выращивания.

INFLUENCE OF IRRIGATION AND QUANTITY OF MINERAL FERTILIZERS ON THE WINTER

OF AUTUMN WHEAT

In this article, the field fertility of winter wheat seeds "Alekseevich", "Bunyodkor" and "Shams" in the area of 1 m2 in the conditions of high mountain typical gray (Shakhrisabz district) and low gray (Karshi district) soils of Kashkadarya oasis, overwintered. The effect of irrigation regime, mineral fertilizer norms on the number of plants was determined.

Keywords: Winter wheat, variety, fertilizer rate, irrigation regime, growing technology.

КУЗГИ ByFДОЙНИНГ КИШЛАБ ЧЩИШИГА СУFОРИШ ВА МАЪДАН YFHT

МЕЪЁРЛАРИНИ ТАЪСИРИ

Ушбу мацолада, Кашцадарё вох,асининг юцори тоголди типик буз (Шах,рисабз тумани) ва цуйи цисмидаги оч тусли буз (Карши тумани) тупроцлари шароитида кузги бугдойнинг «Алексеевич», «Бунёдкор» ва «Шамс» навлари уругларининг 1 м2 майдондаги дала унувчанлиги, цишлаб чиццан усимликлар сонига сугориш режими, маъдан угит меъёрлари таъсири аницлаб берилган.

Калит сузлар: Кузги бугдой, нав, угит меъёри, сугориш тартиби, етиштириш технологияси.

Маълумки, барча цишлоц хужалик экинлари, шу жумладан, кузги бугдойдан х,ам юцори ва сифатли х,осил етиштиришда х,ар бир гектар х,исобига маълум цалинликдаги усимликни устириш энг мух,им агротехник тадбир х,исобланади. Чунки, маълум бир шароитда экинларнинг цалинлигига, биринчи навбатда, уругларнинг унувчанлиги, экиш меъёри ва

муддатлари, тупро;-и;лим шароити, ерларни экишга тайёрлаш ва экиш, экилаётган нав хусусиятига ва бош;а бир ;атор омилларга боглик; булади.

Тад;и;отлардан маълумки, кузда экилган бугдойларнинг нобуд булишининг асосий сабаби

усимликларнинг кучсиз чини;;анлиги, уларнинг кузги исси; давомийлигида ривожланиб кетиши булса, айни ва;тда

корли ва корсиз кишларда х,ароратнинг кескин узгариши х,ам сабаб булади.

Тажрибаларимизда кузда экилган бугдой навлари совукдан зарарланганда (кор эригандан кейин) барглари саргайиб, бугим оралиги ва илдизлари кунгир тусга кириб ;уриб колганлиги кузатилди. Соглом усимликларда эса бир неча кун утгач барглар яшариб, илдизи о; рангга кириб, вегетация даврини уташга киришди.

Тад;и;отлар Кашкадарё

вох,асининг юкори тоголди типик буз (Шах,рисабз тумани) ва куйи кисмидаги оч тусли буз (Карши тумани) тупроклари шароитида кузги бугдойнинг «Алексеевич», «Бунёдкор» ва «Шамс» навлари 10-15 октябрь куни экилиб, тупрок; намлиги ЧДНСнинг (7070-60) ва ЧДНСнинг (75-80-70) сугориш режимида, тажриба вариантидаги 1 та назорат (угитсиз) ва 3 та (Ш20Р80К60; Ш80Р120К90 ва №40Р160К120 кг/га) маъдан угит меъёрлари кулланилганда уругларининг 1 м2 майдондаги дала унувчанлиги, кишлаб чи;;ан усимликлар сонига таъсири ани;ланди.

Кашкадарё вох,асининг юкори тоголди типик буз (Шах,рисабз тумани) тупроклари шароитида кузги бугдой навларининг биологик хусусиятларига кура, ЧДНСнинг (70-70-60) сугориш режимида уругларнинг дала

унувчанлиги уртача 82,2-91,4 % ни, ЧДНСнинг (75-80-70) сугориш режимида эса мос х,олда 80,2-90,6% ни ташкил этди.

Кузги бугдойнинг усиши ва ривожланишида об-х,аво х,арорати бевосита богли; булиб, тажрибалар экиб урганилган юкори тоголди типик буз тупро;лар шароитида 2020 йилнинг декабрь, январь ва февраль ойларида

уртача х,аво х,арорати 5,4; 4,6 ва 6,2 оС ни ташкил этди ва бундай х,арорат кузги бугдойнинг кишлашига бироз булсада салбий таъсир курсатди. Натижада тажриба даласидаги кузги бугдойни кишлаб чикиши, уртача 2020 йилда 71,093,5 фоизни ташкил этди.

Умуман олганда, юкори тоголди типик буз тупроклар (Шах,рисабз тумани) шароитида ЧДНСнинг (70-7060) сугориш тартибида угит меъёри Ы240Р160К120 кг/га кулланилган вариантда, кузги бугдой уругларининг унувчанлиги, бошка тажриба вариантларига (Назорат (угитсиз); Ы120Р80К60 ва Щ80Р120К90 кг/га) нисбатан 0,8-8,5 % га юкори булиб, уртача «Алексеевич» нави 91,4%, «Бунёдкор» нави 90,7%, «Шамс» нави 88,7% ни, кишлаб чиккан усимликлар микдорини мос равишда 93,5; 93,0 ва 93,3% га таъминлаганлиги кузатилди (1-жадвал).

Тадкикотлар давомида сугориш режимлари ва маъдан угит меъёрлари кузги бугдой майсаларини кишлаб чикишига ва амал даврининг охирида сакланиб коладиган усимликлар туп сонига х,ам самарали таъсир курсатиб, сугориш ЧДНСнинг (70-70-60) режимида, угит меъёри ^40Р160К120 кг/га кулланилган вариантда кишлаб чиккан усимликлар сони, дастлабки кишлашгача булган майсаларга нисбатан «Алексеевич» нави 419 дона, «Бунёдкор» нави 412 дона ва «Шамс» нави 403 дона/м2 да ёки мос равишда 93,5; 93,0 ва 93,3 % булиб, энг кам сийракланиш (6,5; 7,0 ва 6,7 %>) х,амда ушбу пайкалчалардаги кузги бугдойнинг ривожланиш даврларига х,ам самарали таъсир курсатганлиги аникланди.

1-жадвал

СуFориш режими ва маъдан yFит меъёрларининг кузги буFдой уруFлари унувчанлиги ва кишга чидамлилигига таъсири (Шах,рисабз тумани типик буз ___тупроклари шароитида).__

№ Вар СуFориш режими, (%) Маъдан yFитлар меъёри, кг/га Кузги буFДOЙ навлари ,и н s 0 ара ч os g «к s! - 4É а s Унувчан-лик, (фоиз) 1 « л F S ж « s 5 g ь. u X 0 3 « Я 3 « 4 Ч ^ 4 Ъ % S я 2 я я 3 у ° Кишлаб чикдан усимликлар сони,

дона фоиз Сийрак-ланиши, фоиз

1. ЧДНСни нг (7070-60) Назорат (Угитсиз) «Алексеевич» 434 86,8 417 317 76,0 24

«Бунёдкор» 421 84,2 405 303 74,8 25,2

«Шамс» 410,8 82,2 393 291 74,0 26

2. N120P80K60 «Алексеевич» 436 87,2 424 370 87,3 12,7

«Бунёдкор» 432,4 86,5 420 357 85,0 15

«Шамс» 419,8 84 408 352 86,3 13,7

3. N180P120K90 «Алексеевич» 450,9 90,2 440 408 92,7 7,3

«Бунёдкор» 444,2 88,8 433 395 91,2 8,8

«Шамс» 431,2 86,2 419 381 90,9 9,1

4. N240P160K12 0 «Алексеевич» 456,8 91,4 448 419 93,5 6,5

«Бунёдкор» 453,4 90,7 443 412 93,0 7

«Шамс» 443,5 88,7 432 403 93,3 6,7

5. ЧДНСни нг (7580-70) Назорат (Угитсиз) «Алексеевич» 414,5 82,9 398 312 78,4 21,6

«Бунёдкор» 409,6 81,9 392 283 72,2 27,8

«Шамс» 401,2 80,2 383 272 71,0 29

6. N120P80K60 «Алексеевич» 428,9 85,8 418 354 84,7 15,3

«Бунёдкор» 426,3 85,3 416 340 81,7 18,3

«Шамс» 412,7 82,5 401 336 83,8 16,2

7. N180P120K90 «Алексеевич» 446,7 89,3 434 391 90,1 9,9

«Бунёдкор» 438,8 87,8 428 377 88,1 11,9

«Шамс» 426,2 85,2 414 366 88,4 11,6

8. N240P160K12 0 «Алексеевич» 452,8 90,6 444 402 90,5 9,5

«Бунёдкор» 448,7 89,7 438 394 90,0 10

«Шамс» 439,5 87,9 428 384 89,7 10,3

Ю;оридагига мос равишда кейинги тад;и;отлар Каш;адарё вох,асининг ;уйи ;исмидаги оч тусли буз (Карши тумани) тупроклари шароитида утказилганда тажриба майдонидаги усимликлар сони, ;ишлашгача булган даврда кузги бугдойнинг биологик хусусиятларига ва тажриба

вариантларига боглик; х,олда ЧДНСнинг (70-70-60) сугориш режимида уртача ;ишлашгача 1 м2 майдондаги

усимликлар сони 378-433 дона, ;ишлаб чи;;андан кейин эса 247-384 донани ёки ;ишлаб чи;;ан усимликлар сони, униб чи;;анларига нисбатан уртача 65,3-88,6 % булиб, куз-;иш ойларида йу;отилган усимликлар сони 11,4-34,7 % ни ташкил этди. Ю;оридагига мос равишда ЧДНСнинг (75-80-70) сугориш режимида 374-429 дона, 258-395 дона, 69,0-92,1 %, 7,9-31,0 % ни ташкил этди (2-жадвал).

2-жадвал

СуFориш режими ва маъдан yF^ меъёрларининг кузги буFдой уруFлари унувчанлиги ва кишга чидамлилигига таъсири (Карши тумани оч тусли буз

тупрокла] ри шароитида 202 U й.).

№ Вар Сугориш режими, (%) Маъдан угитлар меъёри, кг/га Кузги бурдой навлари s & га, « 5 я g eï « ЗЕ * g JS и 4 га ^ S Унувчан-лик, (фоиз) te s « ^ « 5 - аш ад ки ин, Кишлаб чиккан усимликлар сони,

1 sS8 § "fi -r J^ дона фоиз Сийрак-ланиши, фоиз

1. ЧДНСнин г (70-7060) Назорат (Угитсиз) «Алексеевич » 420,3 84,1 401 284 70,8 29,2

«Бунёдкор» 410,2 82,0 392 262 66,8 33,2

«Шамс» 398,5 79,7 378 247 65,3 34,7

2. N120P80K60 «Алексеевич » 428,6 85,7 415 339 81,8 18,2

«Бунёдкор» 425,3 85,1 411 322 78,2 21,8

«Шамс» 412,2 82,4 400 322 80,5 19,5

3. N180P120K90 «Алексеевич » 437,4 87,5 425 373 87,8 12,2

«Бунёдкор» 430,5 86,1 418 357 85,5 14,5

«Шамс» 418,3 83,7 404 346 85,8 14,3

4. N240P160K12 0 «Алексеевич » 443,1 88,6 433 384 88,6 11,4

«Бунёдкор» 439,8 88,0 428 375 87,7 12,3

«Шамс» 430,2 86,0 417 364 87,4 12,6

5. ЧДНСнин г (75-8070) Назорат (Угитсиз) «Алексеевич » 408,7 81,7 390 289 74,1 25,9

«Бунёдкор» 404,7 80,9 384 266 69,3 30,7

«Шамс» 394,8 79,0 374 258 69,0 31,0

6. N120P80K60 «Алексеевич » 423,2 84,6 411 348 84,6 15,4

«Бунёдкор» 420,4 84,1 409 335 82,0 18,0

«Шамс» 402,8 80,6 389 325 83,5 16,5

7. N180P120K90 «Алексеевич » 433,3 86,7 419 382 91,1 8,9

«Бунёдкор» 425,6 85,1 413 369 89,2 10,8

«Шамс» 413,4 82,7 400 355 88,9 11,1

8. N240P160K12 0 «Алексеевич » 439,2 87,8 429 395 92,1 7,9

«Бунёдкор» 435,2 87,0 423 386 91,4 8,6

«Шамс» 426,3 85,3 413 379 91,8 8,2

Майсаларнинг энг куп микдорда сийракланиши «Алексеевич» нави ЧДНСнинг (70-70-60) сугориш режимида назорат (угитсиз) булган вариантда 29,2 % ни ташкил килган булса, угит меъёри Ы12оР8оКбо кг/га кулланилган вариантда 18,2 %, угит меъёри Ш80Р120К90 кг/га

Кулланилган вариантда 12,2 %, угит меъёри N240P160K120 кг/га кулланилган вариантида эса 11,4 % ташкил этди. Ушбу курсаткичлар мутаносиб равишда ЧДНСнинг (75-80-70) сугориш режимида эса 25,9; 15,4; 8,9 ва 7,9 % га сийракланиш аникланди.

«Бунёдкор» нави ЧДНСнинг (7070-60) сугориш режимида назорат (угитсиз) булган вариантда 33,2 % ни ташкил килган булса, угит меъёри Ы120Р80Кб0 кг/га кулланилган вариантда 21,8 %, угит меъёри Ш80Р120К90 кг/га кулланилган вариантда 14,5 %, угит меъёри N24оPlбоKl2о кг/га кулланилган вариантида эса 12,3 % эканлиги кайд килинди. Юкоридагига мутаносиб равишда ЧДНСнинг (75-80-70) сугориш режимида 30,7; 18,0; 10,8 ва 8,6 % сийракланиш кайд килинди.

«Шамс» нави ЧДНСнинг (70-7060) сугориш режимида назорат (угитсиз) булган вариантда 34,7 % ни ташкил килган булса, угит меъёри Ы12оР8оКбо кг/га кулланилган вариантда 19,5 %, угит меъёри Nl8оPl2оK9о кг/га кулланилган вариантда 14,3 %, угит

меъёри N24оPlбоKl2о кг/га кулланилган вариантида эса 12,6 % эканлиги кайд килинди. Юкоридагига мутаносиб равишда ЧДНСнинг (75-80-70) сугориш режимида 31,0; 16,5; 11,1 ва 8,2 % атрофида булди (2-жадвал).

Демак, сугориладиган ерларда паст х,ароратнинг кузги бугдой навларига таъсири турлича булиб, у усимликнинг униб чикиш вактига, уругнинг униб чикиш шароитига, об-х,аво ва усимликнинг кишлашга кириш вактидаги х,олатига, етарли озика моддаларга боглик булади. Кузги бугдойнинг кишки мавсумда нокулай шароитларга энг яхши чидамлилиги биологик хусусиятларига асосланган етиштириш агротехниксига боглик х,олда узгариб туради.

АДАБИЁТЛАР:

1. НГ Ёдгоров, СА Отамуродова. Влияние Режима Орошения И Нормы Удобрений На Содержание Белка Сортов Осенней Пшеницы // Вестник науки и образования, 2020 г.

2. НГ Ёдгоров, БМ Халиков. Взаимосвязь Урожайности Мягких Сортов Озимой Пшеницы С Количеством Продуктивных Стеблей, Массы Зерна Колоса И Его...//Актуальные проблемы современной науки, 2018 г.

3. БМ Халиков, НГ Ёдгоров, У Махмудов. Влияние агротехники повторной культуры сои на объёмный вес и водопроницаемость почв. // Инновационная наука, 2019 г.

4. НГ Ёдгоров, УХ Махмудов. Влияние повторного посева арахиса, сои и маша на сохранение и повышение плодородия почв // Инновационная наука, 2019 г.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.