Научная статья на тему 'ҚАШҚАДАРЁ ИҚЛИМ ШАРОИТИДА ЎҒИТЛАРНИНГ КУЗГИ БУҒДОЙНИНГ ПОЛОВЧАНКА НАВИГА ВА СИФАТИГА ТАЪСИРИ'

ҚАШҚАДАРЁ ИҚЛИМ ШАРОИТИДА ЎҒИТЛАРНИНГ КУЗГИ БУҒДОЙНИНГ ПОЛОВЧАНКА НАВИГА ВА СИФАТИГА ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
96
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по биологическим наукам , автор научной работы — Убайдуллаева Д.И., Холтураев А., Пиримкулова А.Ю., Турабеков Д.У, Баширова Ю.Ж

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ҚАШҚАДАРЁ ИҚЛИМ ШАРОИТИДА ЎҒИТЛАРНИНГ КУЗГИ БУҒДОЙНИНГ ПОЛОВЧАНКА НАВИГА ВА СИФАТИГА ТАЪСИРИ»

Hagstrum DW (Ed.), Integrated

Management of Insects in Stored Products. Marcel Dekker, 1995 New York, USA.

4. Daglish G.J., Holloway J.C., Nayak M.K., Implication of Methoprene resistance managing for Rhyzopertha dominica (F.) in stored grain. J Stored Prod Res 2003, Vol 54, p.8-12.

5. Alexander M., Biodegradation of chemicals of environmental concern. Science 1981, Vol 211, p.132-138.

6. Rajendran S., Sriranjini V., Plant products as fumigants for storedproduct insect control. J Stored Prod Res 2008, Vol 44, p. 126-135.

7. Rajashekar Y., Rao L.J., Shivanandappa T., Decaleside: a new class of natural insecticide targeting tarsal gustatory sites. Natur Wissenschaften 2002, Vol. 99, p.843-852.

8. Vinayaka, K.S., Prashith-Kekuda, T.R., Nandini, et.al. Potent insecticidal activity of fruits and leaves of Capsicum frutescens L. var. longa (Solanaceae). Der Pharm. Lett. 2010, Vol. 2, p.172-176.

9. Copping L.G., Duke S.O., Natural products that have been used commercially as crop protection agents. Pest Manag Sci 2002, Vol. 63, p. 524-554.

10. Васина А.Н. Инсектицидные растения. Защита растений 1978, Том 5, № 244 с.56-57.

11. Берестецкий А. О., Григорьева Е. Н., Петрова М. О. и др. Инсектицидные и фитотоксические свойства экстрактов из культур некоторых патогенов злаков // Микология и фитопатология. 2018. Т. 52. № 6. С. 408-419.

12. Abbott, W.S. A method of computing the effectiveness of an insecticide. J. Econ. Entomol. 1925. Vol. 18, p. 265-267.

13. Finney D. Probit Analysis. Journal of Pharmaceutical Sciences 1971, 60 (9) p.1432. DOI: https://doi.org/10.1002/ jps.2600600940

14. Liu Z.L., Chu S.S., Liu Q.R., Chemical composition and insecticidal activity against Sitophilus zeamais of the essential oils of Artemisia capillaris and Artemisia mongolica. Molecules 2010, Vol. 15, p. 2600-2608.

15. Rajashekar Y., Ngaihlun Tonsing, The Herbal Insecticides from Root Stock of Alocasia indica as Potential Sources for Control of Stored-Product Insect Pests Entomol Ornithol Herpetol 2014, Vol.3 p.3

ЦАШЦАДАРЁ ЩЛИМ ШАРОИТИДА УГИТЛАРНИНГ КУЗГИ БУГДОЙНИНГ ПОЛОВЧАНКА

НАВИГА ВА СИФАТИГА ТАЪСИРИ

Республикамиз галла мустакиллигига эришди. Якин - якингача ахоли эхтиёжи учун зарур булган бир неча миллион тонналик дон минг машаккатлар эвазига четдан келтирилган мамалакатда киска вакт ичида хакикий муъжиза юз берди. Кечагина юз минг тоннанинг нари - берисида бугдой етиштирилган улкада бугун миллион - миллион тонналик олтин ранг хирмонлар товланиб турибди.

Донни етиштириш ва уни кайта ишлаш кадим замонлардан буён инсонлар хаётида мухим урин эгаллаган. Дон крахмал, оксил, витаминлар ва бошка биологик кимматбахо моддаларнинг табиий манбаи хамдир, шунингдек у инсон озикланишда такрорланмас ахамиятга эга.Айникса, бу борада кузги бугдойдан юкори ва сифатли дон хосилига эришишга каратилган агротехникавий омиллар орасида минерал угитларни ишлатишнинг макбул тизимини ишлаб чикишда Кашкадарё вилоятининг оч тусли буз тупроклари шароитида кузги бугдойнинг Половчанка нави учун органик угит (гунг) фонида кулланилган минерал угитлар турли меъёрларининг тупрок озика режимига хамда ушбу

УбайдуллаеваД.И.

ц.х.ф.н Холтураев А.

асс:

Пиримкулова А.Ю.

асс.

Турабеков.Д. У.

асс

БашироваЮ.Ж.

магистр химико технологического института, Тошкент кимё технология институти

навнинг усиши, ривожланиши, хосилдорлиги ва хосил сифатига таъсирини аникланган. Шунингдек, кузги бугдой Половчанка навининг дон сифатига озиклантириш режимининг таъсири Кашкадарё вилоятининг сугориладиган оч тусли буз тупроклари шароитида урганилган.

Кашкадарё вилояти тупрок-иклим шароити буйича маълумотлар, тажрибалар услубияти, натижалари, килинган илмий ва амалий хулосалар юкори даражада асосланган, чунки барча олинган маълумотлар статистик тахлил килиб фарклари аникланган.

Шундай килиб, бугдойни озиклантириш режимини ва бошка жараёнларни тугри бошкариш йули билан донни сифатли етиштириш ва саклашга эришиш мумкин.

Бугдой донининг технологик курсаткичлари салмоги ва сифатининг озиклантириш режимига богликлигига оид илмий манбалар тахлилларига асосан куйидаги хулосаларни чикариш мумкин.

1. Кузги бугдойнинг дон косили ва сифатининг юкори булишида тупрок унумдорлиги ва унинг озика режими катта рол уйнайди.

2. Кузги бугдойнинг дон хосилдорлиги ва хосил сифатини белгиловчи технологик курсаткичларининг талаб даражасида булиши тупрок унумдорлиги билан бирга ташки омилларга хам боглик булади.

3. Кузги бугдой етиштиришда хар бир нав ва аник тупрок иклим шароитлари учун алохида агротехник ва агрокимёвий тадбирлар ишлаб чикилиши талаб этилади.

Бугдой навларининг дон сифатини белгиловчи технологик курсаткичлари, салмоги ва сифати тупрок-иклим шароитларига боглик булиб, бунда озиклантириш режими катта рол уйнайди. Кузги бугдойнинг кузги вегетация даврида захира моддалар туплаши озикланиш режими билан бирга тупрок-иклим шароитига хам боглик холда кишлашга чидамлилиги узгаради

Бугдойнинг кузги ва бахорги турларга булинишининг узи хам улар устши ва ривожланишининг иклим шароити билан богликлигини курсатади. Чунки, кузги бугдойнинг бахорги бугдойдан фарки кишки совукларга бардошлилигининг юкори булишидир.

Кузги бугдойнинг кишлашга

чидамлилигининг асосий сабаби уларнинг кузги озикланиш режимига мутаносиб холда кишлашга чидамлилигини оширувчи шакар туплашига боглик. Кузги бугдой кузда азотли угитлар билан туйинтирилса, шакар микдори кескин камайиб, оксилни куп туплаши натижасида кишки совукларга бардошлилиги кескин пасаяди. Уз навбатида кузги бугдойнинг кузда шакар туплаш салмогининг юкори булиши озика элементлари етарлича булган такдирдагина кузги бугдойнинг кузги фотосинтетик фаоллиги юкори булиб, шакарни кишки нокулай шароитларга бардошлилигини оширишга етарли даражада туплаши учун шароит яратилади Кашкадарё вилоятининг сугориладиган оч тусли буз тупрокларида кузги бугдой етиштирилганда 30 т/га гунг фонида минерал угитларнинг ^воРдаКво ва ^оРпо^о меъёрлари биргаликда кулланилиши таъсирида усимликлар усиши ва ривожланиши даврида тупрокнинг озиклантириш режими яхшиланиши, асосий озика элементларининг усимликлар томонидан узлаштирилиши кучайиши, усимликларнинг усиши ва ривожланиши нормал кечиши, вегетация даври 8 кунгача кискариб, кечпишарлилик хусусияти камайиши аникланган.

Ушбу изланишларда угитларнинг М1воР9оКво+30 т/га гунг ва №юРпоК7о+30 т/га гунг меъёрлари кулланилганда кузги бугдой Половчанка навининг дон хосили ошиши билан бирга оксил микдорининг 1,1% гача ошиши натижасида хар гектар ер хисобига 5,2 центнергача оксил, 11,6 центнергача клейковина микдорининг ошиши илк бор аникланган.

Бугдой донининг технологик сифат курсаткичлари озиклантириш режимига боглик булиб, хосилини ошиши билан таркибидаги оксил

ва бошка дон сифатини белгиловчи технологик курсаткичларини яхшилаш мумкинлигини курсатди.

Тадкикотларимиз натижалари буйича кузги бугдойнинг Половчанка навини 30 т/га чиритилган аралаш гунг ва маъдан угитларнинг оширилган №юРпоК7о) меъёри кулланилганда дон хосилининг ошиши билан бирга технологик сифат курсаткичларининг салмоги ва сифатини ошишини курсатади.

Ушбу илмий ечим мамлакатимизда дончиликни янада ривожлантириш ва жахон бозорида ракобатбардошлигини оширишда мухим ахамият касб этиши сабабли кенг майдонларда етиштириш зарурияти тугилади.

Кузги бугдойнинг Половчанка нави узининг нав хусусиятига кура кечпишар, юкори хосилли, бирок, донидан яхши ун тайёрлансада таркибидаги оксил микдорнинг талаблар даражасидан пастлиги ушбу навни озиклантириш режимига булган эътиборни кучайтириш лозим булади.

Кузги бугдойнинг Половчанка нави Кашкадарё вилоятида кенг майдонларда етиштирилиб, уртача хосилдорлиги 51-52 ц/га ва ундан хам ошиб бормокда.

Утказилган тажрибаларимиз натижаларидан аникланишича, кузги бугдойнинг Половчанка нави 30 т/га чиритилган аралаш гунг ва маъдан угитларнинг оширилган (№1оРпоК7о) меъёри фонида етиштирилганида уртача дон хосили 70,3 ц/га ни ташкил этиб, таркибидаги оксил микдорининг хам угит кулланилмаган назорат вариантидагига нисбатан юкори булишини курсатди.

Адабиётлар руйхати

1. Холмуродова З., Убайдуллаева Д., Ишмухаммедова Р., Ишонкулова Г. Фермер хужаликларида донга дастлабки ишлов бериш // Узбекистон жанубида фермерчиликни ривожлантириш муаммолари: Республика илмий-амалий конференцияси матераиллари. 8-9 июн 2ооб. -Тошкент, 2006 -Б.170-172.

2. Холмуродова З., Убайдуллаева Д., Эшмухаммедова Р. Фермер хужаликларида мул ва сифатли уруглик дон етиштириш // "Узбекистон жанубида фермерчиликни ривожлантириш муаммолари" Республика илмий-амалий конференцияси матераиллари туплами. 8-9 июн

2006. Тошкент, 2006.

-Б.167-168.

3. Эрназарова Н., Убайдуллаева Д., Мехмонов Ш. Бугдойнинг Половчанка навини навдор уругини етиштириш салмоги, сифати ва технологик курсаткичларининг озиклантириш режимига богликлиги // "Агросабок" (илмий маколалар туплами). -Тошкент, 2007.-Б. 62-63.

4. Эрназарова Н., Убайдуллаева Д. Кул хам озика // Узбекистон кишлок хужалиги. -Тошкент,

2007. -№4. -Б.30.

5. Убайдуллаева Д.И., Мехмонов Ш.Р., Холмуродова З.Д., Нортошев Н.Ж. Урожайность пшеницы и пожнивной кукурузы на юге

Узбекистана // Зерновое хозяйство. -Москва, 2007. -№7. -С.18-19.

6. Азотли угит меъёрларини кузги бугдой хосилининг сифатига таъсири // Усимликшунослик махсулотлари етиштириш, дастлабки ишлов бериш ва саклаш технологияси / илмий маколалар туплами. -Тошкент, 2007.-Б.20-21.

7. Убайдуллаева Д. Половчанка нави хосилдорлигининг озиклантириш режимига богликлиги // Агро илм (Узбекистон кишлок хужалиги журнали илмий иловаси). -Тошкент, 2оо8. -№1 (5).-Б.12.

8. Убайдуллаева Д. Бугдой етиштиришда минерал угитлар самарадорлиги // Узбекистон кишлок хужалиги. -Тошкент, 2008. -№2 (6). -Б.15-16.

УДК 631.98:631.524.82:631.559:633.511

9. Убайдуллаева Д., Эрназарова Н. Бугдой хосилдорлиги ва технологик курсаткичларининг озиклантириш режимига богликлиги // Донли экинлар етиштириш ва уларни кайта ишлашда замонавий технологиялардан фойдаланиш муаммолари: республика илмий-амалий конференцияси материаллари туплами. 28-30 апрел 2008 йил.-Б.27-29.

10. Эрназарова Н.И., Убайдуллаева Д.И., Хамраев Э., Рахматов Э. Минерал угитларнинг дон сифатига таъсирини самарадорлиги // Бозор ислохотларини чукурлаштириш шароитида кишлок ахолиси фаровонлигини оширишнинг стратегияси ва истикболлари: республика илмий-амалий анжумани маърузалари туплами. 3-4 апрел 2009 йил.Тошкент, 2009. -Б.150-151.

БИОЛОГИЧЕСКАЯ АКТИВНОСТЬ ЭКСТРАКТОВ РАСТЕНИЯ

_HAPLOPHYLL UM PERFORA TUM_

DOI: 10.31618/ESU.2413-9335.2020.2.79.1041 Умиджон Бахтиярович Мамарозиков

Докторант 1 курса отдела органического синтеза и защиты растений института химии растительных веществ

им. акад. С.Ю. Юнусова АНРУз, г. Ташкент, Узбекистан Саида Муратовна Тураева Мл. н.с. отдела органического синтеза и защиты растений института химии растительных веществ

им. акад. С.Ю. Юнусова АН РУз, г. Ташкент, Узбекистан Рано Пулатовна Закирова Канд.билог.наук, с.н.с. отдела органического синтеза и защиты растений института химии растительных веществ им. акад. С.Ю. Юнусова АН РУз, г. Ташкент, Узбекистан

Назира Кудратовна Хидирова Канд.хим.наук, вед.н.с. отдела органического синтеза и защиты растений института химии растительных веществ

им. акад. С.Ю. Юнусова АН РУз, г. Ташкент, Узбекистан

BIOLOGICAL ACTIVITY OF EXTRACTS OF PLANT HAPLOPHYLLUM PERFORATUM

Umidjon Bakhtiyarovich Mamarozikov

PhD doctoral student, department of organic synthesis and plant protection, Institute of chemistry of plant substances.acad. S.Yu. Yunusova, AN RUz,

Tashkent, Uzbekistan. Saida Muratovna Turaeva

Junior researcher, department of organic synthesis and plant protection, Institute of chemistry ofplant substances.acad. S.Yu. Yunusova, AN RUz,

Tashkent,Uzbekistan. Rano Pulatovna Zakirova

Candidate of biological sciences, senior researcher, department of organic synthesis and plant protection, Institute of chemistry of plant substances. acad. S.Yu. Yunusov AS RUz,

Tashkent, Uzbekistan. Nazira Kudratovna Khidirova

Candidate of chemical sciences, leading researcher department of organic synthesis and plant protection, Institute of chemistry of plant substances.acad. S.Yu. Yunusov AS RUz,

Tashkent

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.