Научная статья на тему 'ВКЛАД ПРЕДСЕДАТЕЛЯ НАРОДНО - ДЕМОКРАТИЧЕСКОЙ ПАРТИИ - ЛИДЕРА НАЦИИ ЭМОМАЛИ РАХМОНА В УКРЕПЛЕНИИ ВНЕШНЕЙ ПОЛИТИКИ РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН'

ВКЛАД ПРЕДСЕДАТЕЛЯ НАРОДНО - ДЕМОКРАТИЧЕСКОЙ ПАРТИИ - ЛИДЕРА НАЦИИ ЭМОМАЛИ РАХМОНА В УКРЕПЛЕНИИ ВНЕШНЕЙ ПОЛИТИКИ РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
78
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПОЛИТИЧЕСКИЕ ПАРТИИ / ВНУТРЕННЯЯ ПОЛИТИКА / ВНЕШНЯЯ ПОЛИТИКА / НАЦИОНАЛЬНЫЕ ИНТЕРЕСЫ / ОБСУЖДЕНИЕ / НАЦИОНАЛЬНАЯ КУЛЬТУРА / ПОЛИТИЧЕСКАЯ НЕЗАВИСИМОСТЬ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Курбанова Ширин

В данной публикации информировано о достижение национального единство таджиков во главе Председателя Народно - Демократической партии Таджикистана уважаемого Эмомали Рахмона. Вклад Эмомали Рахмона в процветание национальной культуры и системной сферы образования огромно и не возможно представит внешнюю политику республики Таджикистан без политических посланий главы государства.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE CONTRIBUTION OF THE CHAIRMAN OF THE NATIONAL DEMOCRATIC PARTY - THE NATION'S LEADER EMOMALI RAHMON IN STRENGTHENING THE FOREIGN POLICY OF THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN

This publication is about achievement of the national unity of Tajiks headed by the Chairman of People’s Democratic Party of Tajikistan, Emomali Rahmon. EmomaliRahmon's contribution to the prosperity of the national culture and the systemic sphere of education is enormous and it is not possible to present the foreign policy of the Republic of Tajikistan without the political messages of the Head of State.

Текст научной работы на тему «ВКЛАД ПРЕДСЕДАТЕЛЯ НАРОДНО - ДЕМОКРАТИЧЕСКОЙ ПАРТИИ - ЛИДЕРА НАЦИИ ЭМОМАЛИ РАХМОНА В УКРЕПЛЕНИИ ВНЕШНЕЙ ПОЛИТИКИ РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН»

COURAGE AND HEROISM OF TUICHI ERDZHIGITOV

Tuichi Erdzhigitov was born on November 10, 1921 in the village of Bulok, now Asht district of Sughd province of Tajikistan, in the family of a peasant. The poor status of the family did not allow Tuychi to study until the end in high school. Afterfinishing Tuychi primary school, he wasforced to leave school and continued working as afarmer near his father and at least to help hisfamily. At the beginning of the thirteenth year of the twentieth century, the construction of the Fergana Canal was started in order to widely spread the flow of this valley. TuichiErdzhigitov also worked on the construction of this channel, as well as thousands of famous children of the homeland, to complete the construction of this channel and create a unique opportunity for the development of the landslide of the Fergana Valley. At the end of the 40th year of the last century, the situation developed so that fascist Germany and its allies attacked the peaceful Soviet Union. After defending the homeland, all the healthy troops of the Soviet Union stood on their feet. Days passed, and the enemies of the Soviet Union moved closer and closer to the center of the country. From the day of his arrival at the front, he served in the 1064th Infantry Regiment of the 281st Infantry Division of the 54th Army of the Volkhov Front, a Red Army soldier and fought against the enemies of his homeland. During the liberation of Luzon Tuichi railway station, Erdzhigitov repeated the heroism of Alexander Matrosov. He closed himself the embrasure of the enemy bunker, which prevented the company from advancing. He himself was killed, but inspired by the feat of his comrade, the men rose to attack and burst into the trench of the enemy. TuichiErdzhigitov is buried in a mass grave in the town ofLuban, Leningrad region. By decree of the Presidium of the Supreme Soviet of the USSR of February 21, 1944, for the exemplary fulfillment of the combat missions of the command and the heroism and courage shown to the Red Army soldier TuichiErzhigitov, he was posthumously awarded the title of Hero of the Soviet Union. The Tajik people are proud of their children. Because of this, a school and a village in the Asht district were named after him.

Keywords: Agriculture, Sughd, Dehkan farms, School, Primary, New Year, Construction, Farewell channel, Thousands, Faithful children, Fergana Valley, Soviet Union, Turkey, Commissar, 1064Military, 281 Truck, Alexander Matrosov, Presidium of the Soviet Union, Hero of the Soviet Union.

Сведение од автора:

Караев Фарход Кубонович - кандидат исторических наук, доцент кафедры история таджикского нарОда Таджикского национального университета, тел: (+992) 933131041 About the author:

Karaev Farhod Kurbonovich - Candidate of Historical Sciences, Associate Professor of the Department of History of the Tajik People ofthe Tajik National University, tel: (+992) 933131041

НАЕЩИ РАИСИ ХДЗБИ ХАЛЦИИ ДЕМОКРАТИИ ТОЧИКИСТОН- АСОСГУЗОРИ СУЛХУ ВАХДАТИ МИЛЛЙ, ПЕШВОИ МИЛЛАТ, ПРЕЗИДЕНТИ ЧУМХУРИИ

точикистон, чдноби олй, мухтарам эмомалй рахмон ДАР МУСТАХАКАМ

намудаНи сиёсати дохилй ва хоричд

Курбонова Ш.

Институти таърих, бостоншиноси ва мардумшиносии ба номи АДониши АИ ЦТ

Сарнавишти кишвари мо дар раванди чомеаи навини демократа баъди ба даст овардани истиклолияти сиёсй дар соли 1991 бо фочиаи бузурги миллат-чанги шадрвандй пайваст. Воккеае, ки бузургтарин хатарро ба сари халку давлати тозаистщлоли мо овард. Руди нотавониву ноумедй адли чомеаро фаро гирифта буд. Сохтордои кудратии давлат фалач гардида буд. Х,ама гуна муносибатдои байни давлатй аз байн рафта, дар кишвар оташи кинаву адоват, хунрезиву куштори байни якдигар, к;атлу горат, гиряву нолаи ятимон ва модарони аламзада идома меёфт. ^уввадои сиёсии кишвар аз ду чониб дар мукобили якдигар мечангиданд.

Нидоят 16-уми ноябри соли 1992 дар касри "Арбоб"-и шадри Хучанд, Ичлосияи 16-уми Шурои Олии Чумдурии Точикистон даъват карда мешавад. Сабакдои таърихи минбаъдаи Тоикистон дар роди ба эътидол овардани кишвар, раванди ба вучудой, инкишоф ва мустадкам гардидани низоми сиёсии демократй дар Точикистон собит месозад, ки дар вокеъ намояндагони мардумии Точикистон дар он руздои вазнин бо максади тинчию оромии кишвар кори бузургеро анчом доданд, ки дар интихоби раиси Шурои Олии Чумдурии Точикистон хато накарданд ва чунин шахсияти бузурги Точикистонро ба майдони сиёсат ва давлати Точикистон оварданд, ки минбаъд комёбидои даёти сиёсию иктисодй, ичтимоиву фардангии мамлакат бо номи у сахт алокаманд аст. Дар нахустин баромади худ дар Ичлосияи 16-уми Шурои Олй ба дайси раиси Шурои Олии Чумдурии Точикистон Эмомалй Радмон даъват ба амал оварда ва чонибдои дар сангардои даргир истодаи кишварро ба сулду оштй даъват намуда, кайд карда буд: "Биёед кинаву адовати байниякдигарии хешро ба як тараф монем, бародарвор бо дамдигар даст дидем ва бо меднати софдилонаву бунёдкоронаи худ Ватани азизи хешро аз хатари

х^о^ту поpaшaвй шчаг бaxшeм вa е^е бa дaвлaти тapaккикapдaи се^ибистиклел тaбдил диxeм".X,aмзaмен y тaъкид кapдa буд, ки: "Maн бе xaгиpи тaъмини cynxy есеиш вa бapгapденидaни ^pesaxo бa Вaтaн чени xyдpе дapeF нaмeдеpaм".[12.,37]

Дap нaтичaи мyзекиpaги тулонй, ки aз 5-уми aпpeли сели 1994 те 27-уми июни сели 1997 дap кишвapxеи гунегуни чaxен AфFOниcтoн, Пекисген, Эpен, ^закиснен, ^^гази^ен, Русия, Тypкмaниcтен идемa ёфтaнд, мyяccap шуд, ки бaъд aB сулх 9 дaвpaи мyзекиpoт, Сезишнемaи умумии иcтикpеpи сулх вa pизеияти миллй, ки 27-уми июни сели 1997 дap шaxpи Mеcквa бa имзо pacaA. Ba ин бa чaxoниён нишен дед, ки миллaти бефapxaнг, вaтaндycт, cynxxox вa cyлxпapвapи течик дap ен дaвpaи xeлe ca^ вa мудхиш тaxти pеxбapии Пpeзидeнти Чyмxypии Течикисген якпеpчa шуд, poxи мyзекиpoти cyдxpе пeш гиpифт, aз arç^ фapxaнги aзaдии xyд иcтифoдa кapд, aз pеxи бa тapики зypй xaд кapдaни мушкилоти сиёсй вa ичтимей дacт гашид^ cacara пeшгиpифтaи Сapвapи дaвлaтpе бa xaгиpи тaъмини сулхи capтеcapй caмименa дacтгиpй нaмyд.[12., 68]

Пpeзидeнти кишвap, Рaиcи Хдзби Xaдкии Дeмекpaтии Течикистон мyxтapaм Эмемaдй Рaxмен бapеи мидлaт вa xaдки Течикисген xидмaти тaъpиxй шмуд^ миллaтpе aз пapекaндaгй вa дaвлaтpo aв нecтшaвй нaчoт дед^ точиш^е бa сулхи кемил хидеят шмуд. Чyмxypии Течикисген бa pyшди кемили икгиседиёти чyмxypй, aз ен чyмлa cеxaи энepгeтикa, кеммyникaтcия, хифзи ичтимеии axелй, ки aз xaдaфxеи cгpaтeгии дaвлaт мaxcyб мeёбaнд, неил гapдид.

Сеxaи мaеpиф бе ибтикеpи Acocгyзopи cynxy Baxдaти миллй, Пeшвеи миллaт, Рaиcи хизб, мyxтapaм Эмемaдй Рaxмoн якe aз cеxaxеи aфзaдиятнеки œëcara ичтимеии дaвлaт эълен гapдидaacт. X,aмaи pyкнxеи xaёти сиёсй, икгиседиёту ичтимеиёт, фapxaнгy aдaбиёт, пeш aз xaмa, дap acеcи мaктaбy мaеpиф py^ мeёбaнд. Тaмеми нaфapенe, ки бе c^ca^ икгиседиёт, чемea, фapxaнг, aдaбиёт вa Faйpa capyxop деpaнд, иxтиpooтy дacтевapдxеи илмию фaннй бa миён мeеpaнд, нeъмaтxеи меддию мaънaвй мeoфapaнд, aдбaттa дap мaктaб денишу мaъpифaт мeгиpaнд вa бa кaмел мepacaнд. Бинoбap ин дaвлaт дap poxи pyшдy пeшpaфти xyд, дap нaвбaти aввaд бa мaктaбy мaеpиф вa илм тaкя мeкyнaд вa тaмoми repy вa тaвенеии xyдpе бaxpи pyшди xaмaченибaи илму мaеpиф чaлб мecезaд.[ 13., 53]

Maеpиф мyxимгapин веcитaи pyшди чемeaи инсенй бyдa,бaxpи бaдaнд бapдештaни дapaчaи мaъpифaтнекии чoмea вa pyшди инсен шкши бyзapг мeбoвaд вa мaxcycaн, дap шapеииги кунуни чaxенишaвй, ки Течикисген дap apcaи чaxен ун дaвлaти мусгакил, дeмекpaтй, xyкyкбyнёд вa дунявй эътиpoф гapдидaacт, axaмияти кaден деpaд. PaffiM Хдзби Xaдкии Дeмкpaтии Течикисген мyxтapaм Эмемaдй Рaxмен бa ин мacъaлa xaмeшa тaвaччyxи чиддй зеxиp мeкyнaнд. Aß чyмлa дap мулекаг бе axли зиё чунин ишеpa нaмyдaнд: «Низеми мaеpиф якe aз мyxимгapин нивемxеи зaмени мест. Те дaмe ки дap cеxтеpи тaxcилoт тaFЙиpoти куллй бa aмaд нaеяд, ме дap pyшди фapxaнг вa мaopиф бa дapaчaи дилxеx pacидa нaмeтaвoнeм». [13.,62]

Сaxми Acеcгyзеpи cyдxy вaxдaти миллй, Пeшвеи миллaт, Рaиcи мyaззaми Хизби Xaдкии Дeмекpaтии Течикисген мyxтapaм Эмемaдй Рaxмен дap pyшди cacara xеpичй низ нaвappac acт. Чунеж ки Пeшвеи миллaт Эмемaдй Рaxмoн дap Пaёмaшен бa Maчдиcи Олии Чyмxypии Течикисген зикp нaмyдaнд: «Cacara xеpичии Течикисген cиёcaти «дapxеи баз», cynxxoxorn вa бeFapaз буд^ дap pеxи тaтбики ен дaвлaти ме oмoдa acт, ки бе xaмaи кишвapxеи дунё pебитaxеи ^crampe бap пеяи эxтиpеми xaмдигap, бapебapй вa xaмкеpиxеи cyдмaнд гycтapиш диxaд». [13,82]

Бе тaшaббycи бeвеcитaи Aеcгyзеpи cynxy Baxдaти миллй, Пeшвеи миллaт, Рaиcи мyaззaми Хизби Xaдкии Дeмекpaтии Течикисген мyxтapaм Эмемaдй Рaxмен сели 2010 «Сели мaopиф вa фapxaнги тexникй» эълен гapдид. Бе дacтypy cyпopишxoи бeвеcитaи Пpeзидeнти мaмлaкaт, Рaиcи x^6, мyxтapaм Эмемaдй Рaxмен мaеши oмyзгopoн мapxилa бa мapxилa бaдaнд бapдoштa шyдa, бa ежа имгиёзxеи илoвaгй мyaйян кapдa шyдaнд. Бapеи мукеис^ aгap дap сели 2000-ум бapoи cеxaи мaеpиф 37 млн. 425 xaзop семенй чуде кapдa шyдa бешaд, пac ин нишендиxaндa дap сели 2014 - 2мдpд. 516 млн. 965 xaзеp cемениpе тaшкил мeдиxaд. MaблaFryзеpии cеxaи мaеpифи кишвap дap сели 2015 ниcбaт бa сели 2000-ум 78 мapoтибa aфзoиш ёфтaacт. Тибки мaълyмoти Areнтии oмopи нaзди Пpeзидeнти Чyмxypии Течикисген музди миёнaи мexнaти кеpмaндени cеxaи мaopиф сели 2010 бa 279 семенй вa дap сели 2015 бa 699 семенй бapoбap шуд, ки ин нcбaт бa нишендиxaндaи сели 200063,5 мapoтибa вa ниcбaт бa сели 2005-ум 9,1 мapoтибa зиёд acт, ки xaмaи ин штеич aз дacтгиpии бeвеcитaи PaffiM Хизби Xaдкии Дeмекpaтии Течикисген бap мeеяд. [10., 179]

Дap мyддaти 26 сели исгиклелияти дaвлaтй Пpeзидeнти Чyмxypии Течикисген Эмемaдй Рaxмен бapoи бa кеpxеи дaвлaтивy чaмъиятй, xycycaн бa тaълимy тpбияи нacли нaвpac чaдб нaмyдaни зaненy дyxтapен axaмияги чиддй дедaacт. Яке aз caмгxеи мyxими тaшaббycxеи y дap coxaи мaеpиф дacтгиpии дyxтapен, дyxтapени нoxияxoи кyxcеp мeбешaд. A сели тaxcили 1997-1998 cap кapдa, ^були ду^^он бa мaктaбxеи елй aз нoxияxoи дypдacт дap acеcи квoтaи Пpeзидeнти ЧУмxypии Течикисген вa aз сели тaxcили 2003-2004 xaмчyнин ^були пиcapoн тaввacyти квoтa бa pox мoндa шуд. Бе кapеpи Xyкyмaти Чyмxypии Течикисген aз 3 дeкaбpи сели 2010 №628 «flap беpaи ^були денишчyён бa мyaccиcaxеи тaxcиллaги елии гасбии чyмxypй тибки квoтaи Пpeзидeнти Чyмxypии

Течикисген бapoи ceдxeи 2011-2015» тосдик шyдaacт, бa мyaccиcaxeи елии косбии чyмxypй 1312 чей чуде гapдид, aз чyмлa бapeи дyxтapeн 678 вa пиcapeн 634 чей, нокшои к aбyл ичpe шуд. [12.,163]

Macъaдaи дигape, ки xaдaфи дигapи Хизби Xaдкии Дeмeкpaтии Тeчикиcтeнpe тaшкил мeдиxaд, ин pyшди фapxaнги миллй вa нигoxдeшти ёдгopиxeи тaмaддyни меддй вa мaънaвй мeбeшaд. Бе ибтикopи Пpeзидeнти кишвap, Рaиcи xизб, Myxтapaм Эмeмaдй Рaxмeн дap тули 26 сели исгиклолияти дaвлaтй, кишвapи ме бa дacтeвapдxeи бeнaвиpи фapxaнгй неил гapдид. Эмeмaдй Рaxмeн тaмaддyни меддиву мaънaвии гyзaштaи тeчикeнpe нa тaнxo эxё кapд, бaдки мyxимгap aз xaмa бa xидмaти имpyзиён гузешт. Чунен, ки Рaиcи Хизби Xaдкии Дeмeкpaтии Течикисген мyxтapaм Эмeмaдй Рaxмoн дap ин мaвpид койд мeкyнaнд: «Cиёcaти фapxaнгии Хукумоти Течикисген, теш aз xaмa, бa xимeяи apзишxoи миллй, эxёи cyннaтxeи гyзaштaгeн, дapёфти умумият бaйни apзишxeи милливу yмyмибaшapй, фapexaм eвapдaни имкеният бapeи емузиш вa тapFиби вaceи ежа, инчунин бa чaxeниён мyappифй нaмyдaни дacтeвapдxeи фapxaнгиe paвeнa кapдa шyдaacт, ки тaвaccyти еще мepe xaмчyн миллaт мeшинecaнд». [1.,241]

Cиёcaти фapxaнгпapвapeнaи Пpeзидeнти Течикисген, Рaиcи xизб, мyxтapaм Эмoмaлй Рaxмeн, ки бa бaдaнд бapдoштaни гомон^ни меддиву мaънaвии миддaти кyxaнбyнёди течик paвeнa шyдaacт бa вacилaи китeбxeи пypapзиши y, бунёди Ocopxorn вa Китeбxeнaи миллй вa мaxcycaн бapгyзep кapдaни чaшнxeи бyзypги миллии тaъpиxй aмaдй шудо бa xидмaти нacли имpyзaвy eяндaи миллaт ве^ошта шyдaacт. Maxcycaн, ду китеби Пpeзидeнт, Пeшвeи миллaт мyxтapaм Эмeмaлй Рaxмoн «Течикен дap eиннaи тaъpиx. [3.,74]

Бexтapин нaмyнaxeи тaмaддyни меддиву мaънaвии xa-лки точик вa мapдyмeни дигap, ки дap Оcepxeнaи миллй вa Кигeбxeнaи миллй чaмъeвapй шyдaaнд, кдбл aз xaмa, бapeи нacли нaвpacy чaвeн пeшкaш шудо бapeи беле бypдaни xyвиятy xyдeгoxии миллии мapдyм xидмaт xaxaд кapд, ки дap ин чeдa caxми Рaиcи Хизби Xaдкии Дeмeкpaтии Течикисген, Пpeзидeнти кишвap. Myxтapaм Эмeмaдй Рaxмeн нaзappac aCT.

Пpeзидeнти Чyмxypии Течикисген, Рaиcи x^6 мyxтapaм Эмeмaдй Рaxмeн ве^он кopи дaвлaтдepии xyдpe бе фapxaнг егез нaмyд. Aввeи ичтимеиву иктиседии сели 1999-po, ки дap ен coлxo кишвap aкнyн aз oтaши низоъу нeepeмиxe paxe гapдидa, дap poxи бунёду бapкapepceзиxe кaдaмxeи нaxycтин мeгyзoшт, дap мapкaзи пeйтaxти вaтaнaмeн кaд aфpexтaни пaйкapaи бyзypги Исмеили Семенй бa тaмeми чaxeниён нишен дед, ки миллaти кyxaнбyнёди течик буд, xaCT вa тaдeшxe дap poxи мaxви ен як xaёлy xaдaфи багил acт. Ин xyд як пaдидaи бyзypги фapxaнгй буд, ки xaдки течик дap eFeзи xaзopcoлaи нaв чун як фели тек - Исмеили Семении xyдpe шйде кapд, ки ин икдем як емили бyзyprи бaдaнд бapдeштaни мaънaвиёти миллaт буд.

Эмeмaдй Рaxмeн, Роиси Хизби Xaдкии Дeмeкpaтии Течикисген вoкeaн тappex вa пeягyзepи мaктaби шв дap cиёcaти xepичии Течикисген aCT, зepe зaмeнe, ки y мacъyлияти pexбapиpe бa yxдa гиpифт, кишвap xeч пея вa зaминae бapoи пeшбypди cиёcaти xepичй нaдeшт. Aгapчaндe дap дaвpeни Иттиxeди Шypaвй дap идepaкyнии бaxши икгиседию ичтимей зaминa вa тaчpибae дешт, вaдe дap бaxши paвeбити бaйнaдмилaдй чунин тaчpибa xeлe мaxдyд буд. Beкeaн тaъpиx cиёcaтмaдepeни зиёдepe дap ёд дopaд, ки дaвлaти xyдpe дap чaxoн мyappифй ^доои^ cиёcaти xepичии xyдpo бa чaxeниён нишен дeдaaнд, вaлe еще бе зypи cилex вa aмaлxeи Faйpи кенунии дигap дap caxнaи чaxeн нaкшeфapинй кapдaaнд. Рaиcи Хизби Xaдкии Дeмeкpaтии Течикисген, Шшвеи миллaт мyxтapaм Эмeмaдй Рaxмeн дap шapeитe кapep дешт, ки беяд чeйгoxи кишвappe дap apca чaxoнй бe paкeтaвy бембо бe эxдoи ку^щеи фapeвeни бaшapй, бe capфи милиeнxe дeлap дap caмги тaблиFaги paceнaй бaдaнд бapдepaд. Baдe Рaиcи xивб мyxтapaм Эмeмaдй Рaxмeн бе cyлxoвapию вaxдaтeфapй, тaшaббycxeи ceзaндaи тобол^ ин кeppe aнчeм дед. Чyмxypии Течикисген бе pexбapии Эмeмaдй Рaxмoн тойи 25 сели исгиклелият дap pexи бунёди чeмeaи мусгакили дeмoкpaтй кaдaмxeи ycтyвep гузешг.

И^у Течикисген бе 128 кишвapи чaxeн мyнocибaтxoи дипдeмaтй бapкapep шмуд^ 150 довлот исгиклолияти Чyмxypии Тeчикиcтeнpe эътиpoф кapдaacт. Течикисген дap xaмaи ceзмeнxeи бaйнaлмилaлй узвият дешт^ оз мaнeфeъ во apзишx,eи миллй дифеъ мeкyнaд. Ahm зомен xeч гута тacмимгиpиxeи дacтaчaмъeнape дap минтaкa бe xyзypи фоъели Течикисген нaмeтaвeн тacaввyp кapд. Ин aCT, ки оз кушишу голош во бapaкaти ин шоксияти бyзypг миллaтepe бе неми течик в кишвapepo бе неми Течикистон елом мeшинecaд. [12., 128]

Пушидо тест, ки дaxaи овволи исгиклелият дap кишвapи ме, осесон дap poxи бо эътидел eвapдaни вaзъият во тaxкими пeяxeи дaвлaтдepй capф шуд. Бе гузоштон оз ин мapxилa, ки мapxилaи овволи тс оз исгиклел буд, Течикисген дapxeи xyдpo бо pyи xaмaи кишвapxeи елом кушед. Пeшвeи миллот, Роиси Хизби Xaдкии Дeмeкpaтии Течикисген бе эълени «сиёсоти дapxeи без» paвeбити бaйнaлмилaлиpo бaxpи мyappифии Течикисген дap чaxoн во чолби capмeяи xepичй бapoи безсозии кишвap eFOЗ шмуд, ки ин сиёсот имpyз xaм бoмyвaффaкият идемо дepaд. Дap оввол бaъзe cиёcaтмaдepeн 6op ен aндeшa будонд, ки дap шapeиги боъдичонгй бapoи Течикисген онден мувефик нecт, во бexтap acf, ки бо xoтиpи xифзи суботу омният во пeшгиpии дaxeлaти бeгeнaгeн мyддaтe

кишвар баста боки бимонад, вале Президента кишвар Эмомалй Радмон, ки вазъи дохилй ва авзои чадониро бедтар аз дар каси дигар медонист, дар мавкеъ устувор монд ва сиёсати дардои бозро идома дод. Хамакнун маълум гардид, ки барои Точикистон, сиёсати дардои боз бедтарин равиш барои пешбурди фаъолият дар самти сиёсати хоричист. Ин сиёсат боис шуд, ки кишвари мо на тандо мавкеи худро кавитар созад, балки дар далли масоили минтакавй ва чадонй фаъолона иштирок намояд.

Дар шадри Душанбе дар як вакт баргузор шудани Хамоишдои сарони давлатдои се созмони каламрави собик Иттидоди Шуравй - Иттидоди Давлатдои Мустакил, Иттидоди иктисодии Авруосиё ва Созмони Аддномаи Амнияти Дастачамъй (5-ум, 6-уми октябри соли 2007), чаласаи навбатии Нурои сарони давлатдои аъзои Созмони дамкории Шанхай ва мулокоти сечонибаи сарони давлатдои Точикистон, Афганистан, Эрон (28-уми августи соли 2008), мулокотдои сечонибаи сарони давлатдои Точикистон, АфFOнистон, Покистон ва чорчонибаи сарони давлатдои Точикистон, АфFOнистон, Покистон ва Федератсияи Россия (30-уми июли соли 2009), Конфронси илмии байналмилалй бахшида ба 800 солагии Ч,алолиддини Румй (6-уми сентябри соли 2007), Симпозиуми байналмилалии «Мероси Абуданифа ва адамияти он дар муколамаи тамаддундо» бо иштироки зиёда аз 500 олиму мутафаккир ва шахсиятдои барчастаи олами сиёсат ва илму маърифат аз 50 кишвари чадон (5-уми октябри соли 2009), барои аввалин бор дар Точикистон баргузор шудани чашни байналмилалии Навруз бо ширкати родбарони чор давлат, намояндагони беш аз 35 мамлакати чадон ва 40 созмони минтакавию байналмилалй (25-уми марти соли 2012), Конфронси байналмилалии сатди баланд доир ба раванди татбики амалии Дадолаи байналмилалии амалиёт «Об барои даёт» дар солдои 2005-2015 бо дузури беш аз 1500 нафар аз 100 кишвари чадон ва даддо созмондои байналмилалию минтакавй (9-11-уми июни соли 2015), дамчунин баргузории конфронсу семинар ва симпозиумдои сершумори дигар гуводи возеди табдил ёфтани Точикистон ба маркази баргузории чорабинидои минтакавию чадонист. [12, с.95]

АДАБИЁТ

1. Абдуфаттод Шарифзода, Саидмурод Фаттоев. Эмомалй Радмон начотбахши миллат. -Душанбе, 2011. С. 371

2. Барномаи пешазинтихоботии Х,изби Халкии Демократии Точикистон (Мудимтарин самтдои рушди мамлакат дар

солдои 2015-2020). Душанбе-2014. 32с.;

3. Ваддат. Давлат. Президент. Чашнномаи Имоми Аъзам, назария ва амалияи ваддати миллй Ч,. IX.- Душанбе, 2009;

4. Дар бораи дизбдои сиёсй: Конуни Чумдурии Точикистон, 13 ноябри соли 1998// Хизбдои сиёсии Точикистон.

Маълумотнома Душанбе-2002.- С.3-12;

5. Мудаббатов А. Хизбдои сиёсй: вокеият ва дурнамо (тадлили сиёсию ичтимой). Душанбе: Истеъдод- 2011, 2014.

144с.;

6. Мачлиси васеи Раёсати кумитаи ичроияи марказии Х,изби Халкии Демократии Точикистон. Зери назари Муовини

якуми Раиси ХХДТ С.Сафаров. Душанбе- 23 ноябри соли 2011. 75с.;

7. Накши занон дар падкими суботи сиёсии чомеа. Х,изби Халкии Демократии Точикистон. Кумитаи Ичроияи

марказй. Маводдои Конференсия илмй-амалй дар мавзуи «Накши занон дар гадкими Ваддати миллй» (24 июни соли 2013) бахшида ба 16-умин солгарди имзои Созишномаи истикрори сулд ва ризоияти миллй. Зери назари Муовини якуми Раиси ХХДТ С. Сафаров. Душанбе- 2013. 52с.;

8. Конунгузории Чумдурии Точикистон дар бораи дизбдои сиёсй. (Мураттиб, Радматилло Зойиров). Душанбе- 2004.

80с.;

9. Паёми Пешвои миллат, Президенти Чумдурии Точикистон Эмомалй Радмон ба Мачлиси Олии Чумдурии

Точикистон. Душанбе: Шарки озод, 20 январи 2016. 39с.;

10. Радмонов ЭШ. Чумдурии Точикистон дар остонаи асри XXI. Душанбе:Матбуот- 2000;

11. Хотамов Н., Довуди Д., Муллочонов С., Исоматов М. Таърихи халки точик.-Душанбе- 2011. 582 с.;

12. Эмомалй Радмон. Бист кадами созанда. Аз таърихи таъсиси Х,изби Халкии Демократии Точикистон. (Ба истикболи 20- солагии таъсиси Хизби Халкии Демократии Точикистон). Душанбе: Эр-граф- 2014.- 312с;

13. Эмомалй Радмон-Пешвои миллат. Силсилаи маколадои олимон, сиёсатмадорон ва адибони точик дар бораи Асосгузори Сулду ваддати миллй, Пешвои миллат, мудтарам Эмомалй Радмон. -Душанбе, 2016. 381 с.

ВКЛАД ПРЕДСЕДАТЕЛЯ НАРОДНО - ДЕМОКРАТИЧЕСКОЙ ПАРТИИ - ЛИДЕРА НАЦИИ ЭМОМАЛИ РАХМОНА В УКРЕПЛЕНИИ ВНЕШНЕЙ ПОЛИТИКИ

РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН.

В данной публикации информировано о достижение национального единство таджиков во главе Председателя Народно - Демократической партии Таджикистана уважаемого Эмомали Рахмона. Вклад Эмомали Рахмона в процветание национальной культуры и системной сферы образования огромно и не возможно представит внешнюю политику республики Таджикистан без политических посланий главы государства.

Ключевые слова: политические партии, внутренняя политика, внешняя политика, национальные интересы, обсуждение, национальная культура, политическая независимость.

THE CONTRIBUTION OF THE CHAIRMAN OF THE NATIONAL DEMOCRATIC PARTY - THE NATION'S LEADER EMOMALI RAHMON IN STRENGTHENING THE FOREIGN POLICY OF THE REPUBLIC OF

TAJIKISTAN.

This publication is about achievement of the national unity of Tajiks headed by the Chairman of People's Democratic Party of Tajikistan, Emomali Rahmon. EmomaliRahmon's contribution to the prosperity of the national culture and the systemic sphere of education is enormous and it is not possible to present the foreign policy of the Republic of Tajikistan without the political messages of the Head ofState.

Keywords: politicalparties, domestic policy, foreign policy, national interests, discussion, national culture, political independence.

Сведения об авторе:

Ширин Курбанова-доктор последипломной истории Института истории, археологии и этнографии имЛ.Знания АНРТкандидат исторических наук

About the author:

Shirin Kurbanova-Doctoral Student in the Department of History of Institute of History, Archaeology and Ethnography named after.A. Donish of RT, Academy of Sciences, candidate of historical Sciences

АВЕСТИЙСКАЯ РАНХА - РЕКА СОГДА

Ходжаева Н.Дж

Таджикский государственный педагогический университет им. С. Айни

Известно, что естественные препятствия, такие как высокие горы, реки, моря и озера были наиболее очевидными и постоянными географическими пределами, которые в древности становились границами между различными группами людей. Некоторые элементы ландшафта становились ориентирами для обозначения прохождения естественной границы на местности на многие столетия. Наглядным примером сказанному служит «Авеста» и другие зороастрийские письменные источники, где с названиями основных гор, рек и морей связаны не только исторические события древности, но они также являлись естественными границами между различными племенными союзами (древние части «Авесты»), а позже государственными образованиями и областями (поздние части «Авесты», «Бундахишн» и др.).

Авестийская Ранха - raqhà - одна из главных рек авестийского пантеона. Ее название упоминается в источнике ни один раз и связана она со многими историческими событиями. В «Авесте» название реки встречается в «Ардвисур-яште» (5.63, 81), «Михр-яште» (10.104), «Рашн-яште» (12.18-19), «Варахран (или Бахрам)-яште» (14.29), «Рам-яште» (15.27) и в «Вендидаде» (1.19) [1]. В «Бундахишне» [55] принимает форму Аранг (Bd. 20.1ff). Имеются также и другие пехлевийские названия реки такие, как Рах, Араг [1, 456-457] и Иахшарт [8, 492]. Ранха, как и Вахви-Датия, является священной рекой и с ней также связаны исторические события, описываемые в «Авесте».

И. М. Стеблин-Каменский касаясь толкования реки, отмечает, что Ранха (Рангха, Раха) родственно древнеиндийскому «раса» - «сок, влага, жидкость», русскому «роса» [5, 202]. По вопросу локализации реки исследователи не пришли к единому мнению. Отождествление Ранхи с Сырдарьей [45, 95; 53, 251-252, 323; 41, 100-101, 144; 18, 72; 13, 61 и др.] является одной из самых распространенных точек зрений. В основном исследователи руководствовались только сведениями источников. Отождествление же Ранхи с Волгой базируется на сообщениях античных авторов, в основном Птолемея - Ра и Pas (Агатемер) - древнее название реки Волги [52, 133; 43, 56; 48, 689; 46, 620; 27, 52; 2, 30; 3, 89; 22, 25; 23, 250-251]. Причем, некоторые исследователи пытаются проследить трансформацию древнего названия Ранхи в современных финно-угорских языках [3, 89; 29, 52]. Одежда Ардви Суры Анахиты из бобровой шкуры послужила основным аргументом для Р. Гиршмана отождествить Ранху с Волгой, так как он считает, что бобр никогда не обитал в центрально-азиатских реках [46, 620].

Существует версия, что Ранха - это река Белая - исток Волги, которая является ее продолжением [37, 228-237]. В основном эта гипотеза основывается на том факте, что исток реки Белой берет свое начало с горы Иремель, одной из двух высочайших вершин южного Урала, который в свою очередь отождествляется с горой Хукарья, откуда берет начало река Ранха [39, 228-237]. Авестийская Ранха отождествляется также и с ведической рекой Раса - Rasa (Ригведа, 1.112, 12; 5.53, 9; 10.75, 6), которая сохранилась в современном названии реки в Северной Индии [47, 173]. Здесь Г. Ньоли руководствуется высказыванием М. Бойс о том, что по мере перехода с одного места на другое иранские племена переносили с собой названия местностей и рек, используя их традиционные

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.