Научная статья на тему 'HISTORICAL PRECONDITIONS FOR FORMING THE IMAGE OF THE NATIONAL LEADER EMOMALI RAHMON'

HISTORICAL PRECONDITIONS FOR FORMING THE IMAGE OF THE NATIONAL LEADER EMOMALI RAHMON Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
232
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЛИЧНОСТЬ / ОБЩЕСТВО / НАЦИЙ / НАРОД / ИСТОРИЧЕСКИЕ ПРЕДПОСЫЛКИ / ФОРМИРОВАНИЕ ИМИДЖА / РУКОВОДИТЕЛЬ / ЛИДЕР / ОТВЕТСТВЕННОСТЬ / ПОЛИТИК / PERSONALITY / SOCIETY / NATIONS / PEOPLE / HISTORICAL BACKGROUND / IMAGE FORMATION / LEADERSHIP / LEADER / RESPONSIBILITY / POLITICIAN

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Охунзода Насруддин

В данной статье рассмотрены исторические и социальные предпосылки формирования имиджа Лидера нации Эмомали Рахмона. Во все времена роль человека в формировании и развитии общества является выдающимся. В истории человечества упоминаются имена знаменитых людей, которые для прогресса своего общества создали хорошую основу и достойную жизнь и всегда были в центре внимания. В новый период таджикской государственности Основатель мира и национального единства-Лидер нации, Президент Республики Таджикистан, уважаемый Эмомали Рахмон считается одним из тех людей, который всегда находится в центре внимания членов общества и творческих коллективов. Автор проанализировал формирование имиджа Лидера нации при выполнении функций главы государства в качестве Председателя Верховного Совета Республики Таджикистан и Президента Республики Таджикистан. Эмомали Рахмон пришел к власти в то время, когда институты таджикского государства были парализованы, и существовало угроза изчезновения государства и раскол нации. В такой ситуации вступление в должность Председателя Верховного Совета Республики Таджикистан не только свидетельствовал о чувстве оветственности и патриотизма Эмомали Рахмона, но и демонстрировал его преданность народу и нации. Деятельность Эмомали Рахмона на посту Президента Республики Таджикистан представил его личность в качестве политика международного уровня. Познание способности руководства, быть верным своему слову и стремиться её выполнению, постоянно думать о благоустройстве страны, её спокойствия и благосостояния народа, требовать чувство ответственности и умение работать от подчиненных считаются из числа характеров Эмомали Рахмона, которые являются основами формирования его имиджа в качестве Лидера нации.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по политологическим наукам , автор научной работы — Охунзода Насруддин

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ИСТОРИЧЕСКИЕ ПРЕДПОСЫЛКИ ФОРМИРОВАНИЯ ИМИДЖА ЛИДЕРА НАЦИИ ЭМОМАЛИ РАХМОНА

This article considers the historical and social formation of the image of the Leader of the Nation Emomali Rahmon. At all times, the role of person in the formation and development of society is outstanding. In the history of mankind there are mentioned the names of famous people who, for the sake of the progress of their society, have created a good foundation and a worthy life and have always been in the focus of attention. In the new history of the Tajik statehood, the Founder of Peace and National Unity - Leader of the Nation, President of the Republic of Tajikistan, His Excellency Emomali Rahmon is considered one of those people who are always at the center of attention of members of society and the creative intellectuals. The author analyzed the formation of the image of the Leader of the Nation in the performance of the functions of the head of state as the Chairman of the Supreme Council of the Republic of Tajikistan and the President of the Republic of Tajikistan. Emomali Rahmon came to power at a time when the foundations of the Tajik state were paralyzed, and there was a threat of the disappearance of the state and the split of the nation. In that difficult situation, he served the post of the Chairman of the Supreme Council of the Republic of Tajikistan not only testified to Emomali Rahmon’s sense of patriotism and responsibility, but also demonstrated his devotion to the people and the nation. The activity of Emomali Rahmon as President of the Republic of Tajikistan presented his personality as an outstanding politician of international level. His leadership skills, being faithful to his word and striving for its fulfillment, constantly thinking about the country's prosperity, its peace and the well-being of the people, demanding a sense of responsibility and the ability to work from subordinates are considered among the characters of Emomali Rahmon, which are the basis for forming his image as the Leader of the Nation.

Текст научной работы на тему «HISTORICAL PRECONDITIONS FOR FORMING THE IMAGE OF THE NATIONAL LEADER EMOMALI RAHMON»

ИЛМ^ОИ ТАЪРИХ ВА АРХЕОЛОГИЯ ИСТОРИЧЕСКИЕ НАУКИ И АРХЕОЛОГИЯ

УДК 323 (092) (575.3)

ЗАМИНА^ОИ ТАЪРИХИИ ТАШАККУЛИ ОБРАЗИ ПЕШВОИ МИЛЛАТ ЭМОМАЛИ РАХМОН

Охунзода Н.

Донишгоуи миллии Тоцикистон

Дар таърихи хар миллат исми ашхоси шинохтае зикр шудааст, ки барои пешрафти ватани худ заминаи хуб ва зиндагии шоистаро таъмин кардаанд ва хамеша мавриди таваччух карор гирифтаанд. Ба гунаи мисол метавон аз Куруши Кабир, Исмоили Сомонй, Петри 1, Иван Грозний, Махатма Гандй, Авраам Линколн, Шарл де Гол, Бисмарк, Камол Отатурк, Ден Сяопин ва гайра ном бурд. Ин шахсиятхо дар сарнавишти таърихии миллати худ дигаргунии ояндасози сиёсй, иктисодй ва маънавиро таъмин карданд ва барои пешрафти давлату миллат заминаи вокей ба вучуд оварданд. Аз ин ру, дар таърих пешрафти ин миллатхоро дар иртибот бо корномахои арбобони сиёсию давлатияшон бахо медиханд.

Дар замони нави давлатдории точикон Асосгузори сулху вахдати миллй - Пешвои миллат, Президента Чумхурии Точикистон, мухтарам Эмомалй Рахмон аз ин гуна шахсиятхо махсуб меёбад, ки бо корнамоихои созандаи худ хамеша мавриди таваччухи ахли чомеа ва эчод карор гирифтааст.

Таваччух ба корнамоихои Пешвои миллат аз давраи дар вазифаи Раиси Шурои Олии Чумхурии Точикистон буданаш ибтидо гирифта, минбаъд идома ёфтааст. Эмомалй Рахмон дар замоне ба сари кудрат омад, ки пояхои давлатдории Точикистон фалач гардида, хатари аз байн рафтани он ва пароканда шудани миллат тахдид мекард. Дар чунин вазъият розй шудан ба вазифаи Раиси Шурои Олии Чумхурии Точикистон на танхо аз хисси масъулиятхохиву ватандустии у дарак медод, балки нишон аз фидоии халку миллат буданаш буд. Ба андешаи муаллифони китоби «Точики оламшумул»: «Дар шахсияту хайсияти инсонй ва чахони маънавии Эмомалй Рахмон ормонхои милливу мардумй ва эхсоси ворисияти таърихй як хосияти фитрй буда, солхо пеш аз касбу кудрат дар зехну сиришти у дар хадди шинохти худу чахон бар мабнои ин мукаддасот ва масъулият дар баробари номуси миллй ва ватандорй парваришу камол ёфтааст» [4, с. 10].

Х,амчун сарвари давлат Эмомалй Рахмон кори худро аз ташкили пояхои давлатдорй ва баркарор кардани сулху субот дар чумхурй огоз намуд. У вазъи нобасомони кишварро амик дарк карда, дар мурочиатномаи худ 12 декабри соли 1992 ба халки точик мухимияти вахдат ва роххои халли онро нишон дода, аз мардум даъват ба амал овард, ки барои сулху оромй ва аз чангу хунрезй баровардани кишвар танхо дар хамбастагй ва дустию вахдат ноил шудан мумкин аст. Сарвари давлат бо боварй ва часорат мардумро, ки ба оромии кишвар ва хаёти шукуфон бовар надоштанд, ба ояндаи дурахшони давлат дилгарм кард. Чунончи сиёсатшинос З. Саидзода зикр мекунад: "Таъкиди ин нукта мухим аст, ки дар он шароити бугранчи бухрони сиёсй ва парешонии акидавй, ки дар мамлакат хукмрон буд ва дар вазъе, ки тамоми макомоту сохторхои хокимияти давлатй аз хам рехтаву корношоям буданд, он чи Эмомалй Рахмон аз обод кардани мулк ва сарчамъ намудани миллат харф мезад, хаёлпардозие бештар дарёфт

намешуд" [3, с. 19-20].

Ба тадрич ичро гардидани ваъдахои Эмомалй Рахмон, аз чумла, пешгирии чанги шахрвандй ва баркарор сохтани сулху субот дар кишвар нуфузи уро дар байни чомеа боло бурд. Дар ин замина, у пайваста дар манотики гуногуни кишвар бо мардум мулокот ороста, онхоро ба сарчамъй даъват мекард. Мулокотхои пайдарпай, аз як тараф, Эмомалй Рахмон ва ахдофи уро ба мардум мешиносонид, аз суйи дигар, боварй ва эътикоди халкро бо сиёсати пешгирифтааш мутмаин месохт. Ин эътимоди мардум уро хамчун сиёсатмадори созанда муаррифй намуд. Низоми нави давлатдорй, ки Сарвари давлат бо ислохоти конститутсионй ва конунгузорй амалй кард, барои озодии инсон ва чомеа мухит ва заминахои вокеиро таъмин

кард.

Эмомалй Рахмон барои таъмини сулхи точикон на танхо дар доxили кишвар, балки дар xоpичи он, аз чумла аз минбари Созмони Милали Муттахдд сyxaнpонй мeкapд. Дар сyxaнpонихои Сардори давлат, мухтарам Эмомадй Рахмон дар созмону ташкидотхои бонуфузи байналмилалй як нукта хaмeшa таъкид мeёфт: таъмини сулху садох дар кишвар ва зиндагии шоистаи милдати точик. Бо назардошти тахаввулот дар чомea зарурат пeш омад, ки 6 ноябри соли 1994 Конститусияи нави кишвар бо рохи овоздихии y^y^^ao^ кабул гардад ва дар чумхурй идораи пpeзидeнтй чорй шавад.

Оxиpи соли 1994 ва нимаи аввали соли 1995 мархадаи тахкими конуният дар давлати чавони Точикистон гардид. Соли 1995 дар чумхурй ислохоти иктисодй OFOЗ ёфт. Дар ин давра асноду мeъёpхои хукукй оид ба иктисодиёт кабул гардида, шаклхои гуногуни фаъодият ба миён омаданд. Ташкили савдои озоди xоpичй ва бартараф намудани мушкидоти ичтимой такон ба рушди иктисодиёт дод. «Бо вучуди нобасомонихои хаёти чамъиятиву сиёсда, ки хатто баъд аз имзои Созишномаи сулх ва такрибан то OFOЗи хазорсолаи нав идома ёфтанд, иктисоди Точикистон тамоюли пeшpaфти xyдpо нигох дошт» [3, с. 28].

Иктисодиёти кишвар бeх гардид ва соли 1997 кохиши тавдидот дар Точикистон боздошта шуд ва иктисодиёт дар чумхурй py ба рушд кард. Дар як вакт гузаронидани хам ислохоти конститутсионй ва хам иктисодй кори сахду осон набуд, вaдe Эмомадй Рахмон хамчун сиёсатмадори бочасорату амикбин бо дарки дурусти ин ин ду омид тавонист милдат ва давлатро тахким бaxшaд. Кушишхои пайгирона ва xaстaгинопaзиpии Уро дар ин самт мардум дарк намуда, дастгириаш карданд, зepc ба нepyи рохбарии y ва ояндаи дypaxшони давлат бовар доштанд.

Барои ноид гардидан ба сулхи сартосарй дар Точикистон чангзада нepyи бузурги инсонй, тавони тахаммулу бардошт, иродати воло, часорату мардонагии тасаввурнопазир, авфу хaмдигapбaxшй, дилу нияти пок ва бидоxиpa, мeхpy дидсузй ба мардуми ин сарзамин ва аз xyд гузаштану фидокории бeмислy монанд зарур аст. Хyшбaxтонa, кулди ин сифатхо дар ниходи Сарвари давлати точикон Эмомадй Рахмон нухуфта буд.

Дидоварию шучоат, сарбаландй, тасмими катъй дар рохи амалй намудани ахдофи сиёсии пeшгyзоштa ва ба xотиpи сулху амният дар кишвар Сарвари давлат ба раванди музокирот бо нepyхои мyxолифин OFOЗ бaxшид. Танхо фарди поквичдон, масъулиятшинос ва сиёсатмадори ЧOнбоxтa, ки сарчашмаи саодату xyшбaxтии милдат ва тараккиёт рушди мамдакатро дар сулху оромии комид мeдид, ба ин кор муваффак шуда мeтaвонист. Тавъам ба сиёсати доxидй сиёсати xоpичии Чумхурии Точикистон аз чониби Рохбари давлат Эмомалй Рахмон мукаррар ва ба таври мyшaxxaс муайян гардид, ки аллакай дар хамон солхо аз x^a,ny дypaндeшии Сарвари давлат, хамчун сиёсатмадори обутофёфта шаходат мeдод: «Точикистон сиёсати xOp^™ xyдpо бар асоси эътироф ва эхтироми мeъёpхои хукуки бaйнaдxaлкй, химояи манфиатхои Точикистон дар арсаи чахонй, мyдоxидa накардан ба сиёсати доxилии кишвархои дигар ва равобити мутакобидаи судманд бо хамаи мамлакатхо танзим мeнaмояд» [1, с. 167]. Даёт дурустии рохи гашгирифтаи Сарвари давлатро дар сиёсати доxилию xоpичии кишвар ва тахкими давлатдории навини миллй нишон дод.

Шиноxти муаммову мушкидоти рузгор ва барномахои хадафмандонаи Эмомалй Рахмон аз сиёсат ва мактаби давлатдории y аст, ки тадричан ташаккул ёфта, дар амал татбик мeгapдaнд. Сарвари давлат дар хар сyxaнpонй барномаи бартарафсозии мушкидоту душворихоро пeшниход мeкyнaд. Дар китоби "Точики оламшумул" мактаби давлатдории Эмомадй Рахмон чунин бахогузорй шудааст: "Рохe, ки Эмомадй Рахмон барои бунёди чомeaи маънавй - асоси шахрвандй ва давлатдории милдй гош гирифт, мактаби нepyмaнди сиёсй ва рахбарии уро ба вучуд овард. Ин мактаб дар кураи муборизахои шадид обутоб ёфт, аз хар чихат такомул пазируфт, тачрибаи фаровон aндyxт, дар халду фасли масъалахои доxили кишвар, минтакавй ва чахонй шeвaи xоси xyдpо пайдо намуд, бо натичахои мусбат ва созанда дар микёси байналмидадй низ обруву эътибори шоиста ба даст овард" [4, с. 180].

Пажухишгарон А. Холов ва З. Сайидзода фаъолияти созандаи Пeшвои милдатро ба таври зайл xyлосa ва чамъбаст кардаанд: "1. Бунёдгузорй ва устуворгардонии пояхои давлатдорй; 2. Ба вучуд овардани шароит барои густариши бeш аз гоши xyдшиносии миллй ва FOяхои ватандустй; 3. Поягузории сиёсати xOp^™ кишвар ва таъйин намудани хадафхо, усулхо,

aфзaлиятxо Ba caмтxои acоcии он" [6, c. 5]. ^px^ cозaндa Ba икдомх,ои пaйвacтa дap caтxи бaйнaлмилaлй обpyю нуФУЗИ Пpeзидeнти кишвap Эмомaлй Paxмонpо бaлaнд бapдошт.

Пpeзидeнти мaмлaкaт, мyxтapaм Эмомaлй Paxмон xидмaтxои бyзypгy мондaгоpи тaъpиxиpо aнчом додaacт, ки xaмaгй бa мaнфиaти мapдyм Ba p^,ny шукуфоии кишвap

нигоpонидa шyдaaнд. Тaxкими cyHxy cyбот, pоxaндозии paвaндxои дeмокpaтй, pиояи хукуку

озодихои шaxc, тaъмини зиндaгии caодaтмaндонaю шоиcтa aз ин кaбил мaxcyб мeёбaнд. Мaxз бо шapофaти cиёcaти xиpaдмaндонaи Эмомaлй Рaxмон Точикистон дap apcaи бaйнaлмилaлй нуфузу обpyи бaлaндpо cоxиб rap^n,, ки тaъpиx нaзиpaшpо ёд нaдоpaд. Дap тaмоми cоxaxо; шypyъ aз xaёти ичтимоию pyшди иктиcодй то мaоpифy тиб Ba фapxaнгy илми кишвap бa дacтовapдxои бeмиcлy мошнд ноил гapдид. Тaшaббycxовy икдомхои шчибош Ba инcонпapвapонaи Эмомaлй Рaxмон дap боби xимояи apзишxои олии ижонй, мyбоpизa бо paвaндxои номaтлyби зидди бaшapй, aз кaбили тeppоpизмy экcтpeмизм Ba pоxaндозии xaмкоpию pобитaxои иктжодию тичоpaтй бо дaвлaтxои xypдy бyзypги олaм ^чик^то^о бa кишвape тaбдил дод, ки дap бacо cоxaxои xaёт нaмyнaи ибpaти дигap кишвapxо гapдидaacт.

Бо нaзapдошти xизмaтxои бapчacтaи Пpeзидeнт Эмомaлй Рaxмон Ba дигapгyниxо дap xaёти cиёcивy мaънaвй Ba иктиcодивy ичтимоии чомeaи Точикистон бо гошн^^и Мaчлиcи нaмояндaгони Мaчлиcи Олии Ч,yмxypии Точикистон Ba дacтгиpии мapдyм Крнуни Ч,yмxypии Точикистон '^ap боpaи Acоcгyзоpи cyдxy вaxдaти милдй - Пeшвои милит" кaбyл гapдид [7].

Дap ин конун зикp шyдaacт, ки Acоcгyзоpи cyлxy вaxдaти миллй - Пeшвои миллaт шaxcияти бapчacтaи тaъpиxии миллaт мeбошaд, дap бунёди низоми дaвлaтдоpии Точикистони cоxибиcтиклол, бapкapоpcозии cоxти конститугсионй, бa дacт овapдaни cyлxy вaxдaти миллй caxми бeнaзиp гyзоштa, дap эъмоpи дaвлaти œx^Hx'mëp, дeмокpaтй, xyкyкбyнёд, дyнявй Ba ичтимой нaкши apзaндa гyзоштa, мидлaтpо aз пapокaндaгй, дaвлaтpо aз нecтшaвй Ba xaлкpо aз чaнги шaxpвaндй paxо нaмyдa, дap pyiir„^ cиёcй, иктиcодивy ичтимой Ba тaъpиxивy фapxaнгии дaвлaти мycтaкили Точикистон xизмaтxои бyзypги тaкд,иpcоз нaмyдaacт. Acоcгyзоpи cyHxy вaxдaти миллй - Пeшвои миллaт paмзи пойдоpивy бapдaвомии дaвлaтдоpии мycтaкили точикон, cyлxy вaxдaти миллй, кaфили pyrn™ боcyбот Ba ycтyвоpи чомeaи Точикистон мeбошaд. Бa cифaти Acоcгyзоpи cyлxy BaxAa™ миллй - Пeшвои миллaт, Пpeзидeнти Ч,yмxypии Точикистон - Эмомaлй Pax^^ ки бapои xaлки Точикиcтон xизмaтxои бyзypгy бeнaзиp кapдaacт, эътиpоф кapдa мeшaвaд.

Ин xaмa кaдpдонй Ba эътиpофи мapдyми точик бa шaxcият Ba xидмaтxои мондaгоpи Эмомaлй Paxмон бa xиcоб мepaвaд. Хyдлac, Пeшвои миллaт шaxcи cоxибфaзилaтecт, ки бapои оявдди дypaxшони мaмлaкaт тaлошy пaйкоpи доимй мeнaмояд.

Aз нaxycтин кaдaмxо дap вaзифaxои pоxбapй фaъолияти Эмомадй Paxмон мaвpиди тaвaччyxи aдибон Ba пyблитcиcтонy cиёcaтмaдоpон кapоp гиpифтa буд. Дap ин дaвpa acapxои aлоxидa дap боpaи xизмaтxои y бa вyчyд омaдaнд.

Мyxaккик Зaфap Сaйидзодa дap ин боpa нaвиштaacт: "06p^ эътибоpи Пpeзидeнт Эмомaлй Paxмон чи дap пeши мapдyми Точикиcтон Ba чи дap caxнaи cиёcaти чaxонй дap пeши capшиноxтaтapин шaxcиятxои créca^ пeш aз xaмa, мapбyт бa xидмaтxояш бобaти xотимa бaxшидaн бa чaнги шaxpвaндй aCT" [3, c. 28].

Вокeaн, мaxз xиpaди волои paxбapй Ba чacоpaгy мapдонaгии y буд, ки cyHx дap Точикистон тaxким ёфт. Aкaдeмик Aбдyчaббоp Paxмонзодa xизмaтxои Пeшвои мидлaтpо чунин бaxогyзоpй мeнaмояд: "Коpxои шоиcтa, дacтовapдxои бeнaзиp, cyHxy cyботи capтоcapй Ba бунёди чомeaи вокeaн дeмокpaтй бa Эмомaлй Paxмон дacт дод, ки дap миёни xaлк бapобapи yнвонxои pacмиaш, yнвонxои ифтиxоpии Пpeзидeнти мapдyмй, Чдноби Олй, Пeшвои мидлaт, фapзaнди годики xaлк Ba aмcоли инxоpо ccx^ гapдaд Ba дap чомeaи чaxонй дap кaтоpи дигap cиёcaтмaдоpони олaм yнвони «Пeшвои acpи ХХ^^о мyшappaф шaвaд" [2, c. 7]. Пpофeccоp Ибpоxим Уcмон дap боpaи xизмaтxои Эмомaлй Paxмон чунин нaвиштaacт: «Бyзypгтapин xизмaти тaъpиxии Эмомaлй Paxмон ^ap xyччaтxои зaмон cyдxcозй - Pax^roB Эмомaлй Шapифович) бa xaйcи pоxбapи дaвлaти Точикиcтон мyaйян Ba aмaлй кapдaни cyдx,и xaлки точик, шчоти мидлaт aз гиpдоби фочиaбоpи чaнг, бa xaм овapдaни онxоe, ки aз xaм дyp мeшyдaнд, нж^ доштaни шикacти xyкyмaт as Fap^ нобyдшaвй aCT» [5, c.4].

Ин xaмa xизмaт Ba тaъмини cyHx дap кишвap aз як тapaф зaминaxои acоcии вaxдaти миллй, pyxияи cозaндaгй, инкишофи cоxaxои гуногуни xочaгии xaлк, эътибоpy нуфузи Точикиcтон дap

арсаи байналмилалй ва амсоли ин гардида бошад, аз суйи дигар, заминаи ичтимоиву таърихй гардид дар шинохти Эмомалй Рахмон ва ташаккули образи у дар осори гуногуни публитсистй ва хунариву бадей. Шинохти кобилияти рохбарй, дар кавли худ устувор будан ва дар ичрои он кушидан, пайваста фикри ободии кишвар, осудагии он ва некуахволии мардумро дар сар доштан, хисси масъулият ва кордониро аз тобеон хостан аз хислатхои Эмомалй Рахмон мебошад, ки дар ташаккули образи у заминагузор будаанд.

АДАБИЁТ

1. Рахмонов Э. Точикистон: дах соли истиклолият, вахдати миллй ва бунёдкорй: Мачмуам суханронихо / Эмомалй Рахмон.- Душанбе: Ирфон, 2001. - Ч,. 2.- 512 с.

2. Рахмонзода, А. Бозтоби симои Пешвои миллат дар адабиёти точик // Пешво -ифтихори миллат: Макола. - Душанбе: Ирфон, 2016. - С. 6 - 18.

3. Сайидзода, З. Точикистони муосир: масъалахои мубрами истиклоли миллй: Монография / Зафар Саидзода. - Душанбе: Контраст, 2016. - 608 с.

4. Салимов, Н., Шарифов, А. Точики оламшумул: Очерки таърихй / Носирчон Салимов. - Душанбе: Ирфон, 2011. - 371 с.

5. Усмон И. Савганди сулхофаринй: Асари таърихй. - Душанбе: Бебок, 2017. - 132 с.

6. Холов А., Сайидзода З. Эмомалй Рахмон - асосгузори давлатдории муосири точик: Очерки таърихй. - Душанбе: Контраст, 2017. - 216 с.

Асноди расмиву хукукй

7. Конуни Конститутсионии Чумхурии Точикистон "Дар бораи Асосгузори сулху вахдати миллй - Пешвои миллат".- Душанбе, 2016.

ИСТОРИЧЕСКИЕ ПРЕДПОСЫЛКИ ФОРМИРОВАНИЯ ИМИДЖА ЛИДЕРА

НАЦИИ ЭМОМАЛИ РАХМОНА

В данной статье рассмотрены исторические и социальные предпосылки формирования имиджа Лидера нации Эмомали Рахмона. Во все времена роль человека в формировании и развитии общества является выдающимся. В истории человечества упоминаются имена знаменитых людей, которые для прогресса своего общества создали хорошую основу и достойную жизнь и всегда были в центре внимания.

В новый период таджикской государственности Основатель мира и национального единства-Лидер нации, Президент Республики Таджикистан, уважаемый Эмомали Рахмон считается одним из тех людей, который всегда находится в центре внимания членов общества и творческих коллективов. Автор проанализировал формирование имиджа Лидера нации при выполнении функций главы государства в качестве Председателя Верховного Совета Республики Таджикистан и Президента Республики Таджикистан. Эмомали Рахмон пришел к власти в то время, когда институты таджикского государства были парализованы, и существовало угроза изчезновения государства и раскол нации.

В такой ситуации вступление в должность Председателя Верховного Совета Республики Таджикистан не только свидетельствовал о чувстве оветственности и патриотизма Эмомали Рахмона, но и демонстрировал его преданность народу и нации. Деятельность Эмомали Рахмона на посту Президента Республики Таджикистан представил его личность в качестве политика международного уровня. Познание способности руководства, быть верным своему слову и стремиться её выполнению, постоянно думать о благоустройстве страны, её спокойствия и благосостояния народа, требовать чувство ответственности и умение работать от подчиненных считаются из числа характеров Эмомали Рахмона, которые являются основами формирования его имиджа в качестве Лидера нации.

Ключевые слова: личность, общество, наций, народ, исторические предпосылки, формирование имиджа, руководитель, лидер, ответственность, политик.

HISTORICAL PRECONDITIONS FOR FORMING THE IMAGE OF THE NATIONAL

LEADER EMOMALI RAHMON

This article considers the historical and social formation of the image of the Leader of the Nation Emomali Rahmon. At all times, the role of person in the formation and development of society is outstanding. In the history of mankind there are mentioned the names offamous people who, for the sake of the progress of their society, have created a good foundation and a worthy life and have always been in the

focus of attention.

In the new history of the Tajik statehood, the Founder of Peace and National Unity - Leader of the Nation, President of the Republic of Tajikistan, His Excellency Emomali Rahmon is considered one of those people who are always at the center of attention of members ofsociety and the creative intellectuals.

The author analyzed the formation of the image of the Leader of the Nation in the performance of the functions of the head of state as the Chairman of the Supreme Council of the Republic of Tajikistan and the President of the Republic of Tajikistan. Emomali Rahmon came to power at a time when the foundations of the Tajik state were paralyzed, and there was a threat of the disappearance of the state and the split of the nation.

In that difficult situation, he served the post of the Chairman of the Supreme Council of the Republic of Tajikistan not only testified to Emomali Rahmon's sense of patriotism and responsibility, but also demonstrated his devotion to the people and the nation.

The activity of Emomali Rahmon as President of the Republic of Tajikistan presented his personality as an outstanding politician of international level. His leadership skills, being faithful to his word and striving for its fulfillment, constantly thinking about the country's prosperity, its peace and the well-being of the people, demanding a sense of responsibility and the ability to work from subordinates are considered among the characters ofEmomali Rahmon, which are the basis for forming his image as the Leader of the Nation.

Keywords: personality, society, nations, people, historical background, image formation, leadership, leader, responsibility, politician.

About the Author:

Okhunzoda Nasruddin, post-graduate student of the Department of Periodical Press at the Tajik National University. Tel: + 992-93-00-45- 00. E-mail: nasriokhun@mail.ru

CeedeHrn, об авторе:

Охунзода Насруддин, аспирант кафедры периодической печати ТНУ. Телефон: +992-93-00-45- 00; E-mail: nasriokhun@mail.ru

ОСОБЕННОСТИ ИСЛАМСКОГО ОБРАЗОВАНИЯ В ХОРАСАНЕ (АФГАНИСТАНЕ) В VII-Х вв.

Шарифов Р.

Таджикский национальный университет

Коренная связь традиционного образования с господствующей религией обусловливает необходимость анализа следующего этапа эволюции образовательной системы, связанного с исламизацией рассматриваемых территорий.

По мнению исследователей, арабское завоевание и как следствие распространение ислама на территории Ближнего Востока, Средней и Южной Азии оказало существенное влияние на дальнейшее развитие социально-политических систем государств, находящихся в этих регионах[1, с. 93].

Несмотря на миролюбивую основу самой религии, распространение ислама на указанной территории проводилось не самым гуманным путем и первоначально пагубно отразилось на состоянии образования и науки в целом. По свидетельству многочисленных арабо-персидских письменных и археологических источников, завоеватели, находившиеся на более низкой стадии развития, уничтожали или переделывали местные храмы в исламские мечети, истребляли носителей культурных традиций: жрецов, ученых, поэтов, сжигали библиотеки с зороастрийскими, буддийскими, манихейскими свитками. В городе Мерве после казни последнего сасанидского царя Йездигерда III в 651 г. была уничтожена богатейшая царская библиотека Сасанидов. В Хорезме, согласно Беруни, хорасанский наместник Кутайба ибн Муслим уничтожил хорезмийских писцов, мобедов, сжег их книги и свитки[2].Итогом арабского нашествия стало постепенная деградация уровня жизни людей и доисламской культуры, процветавших почти две тысячи лет, синтезировавших духовные ценности местной иранской цивилизации с индийской, ближневосточной и центральноазиатской[3, с. 6-7].

Негативное отношение к древнеиранским материальным и духовным ценностям, насильственная колонизация, исламизация идеологии, образа жизни и культуры, уничтожение

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.