Научная статья на тему 'ВКЛАД ООН В УРАВНОВЕШИВАНИИ ПОЛИТИЧЕСКИХ ЧЛЕНОВ В 90-Е ГГ. ХХ В. В РТ'

ВКЛАД ООН В УРАВНОВЕШИВАНИИ ПОЛИТИЧЕСКИХ ЧЛЕНОВ В 90-Е ГГ. ХХ В. В РТ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
68
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ОРГАНИЗАЦИИ / МЕЖДУНАРОДНЫЕ СИЛЫ / ООН / ПОЛИТИЧЕСКОЕ ПОЛОЖЕНИЕ / ЦЕЛЬ / ПРЕДСТАВИТЕЛИ / СТАРАНИЕ / КРУГЛОСУТОЧНЫЙ / ПРОТИВОБОРСТВУЮЩИЕ СИЛЫ / ОБОЮДНОЙ / МИР И СОГЛАСИЕ / ПЕРЕГОВОРЫ / ОСНОВНАЯ ЦЕЛЬ / ПЕРЕМИРИЕ / СОГЛАСИЕ / РЕЗУЛЬТАТ / ОБЩИЙ / НАЦИОНАЛЬНЫЙ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Ганджакова М.Г.

Роль международных организаций в том числе ООН в уравновешивание республиканских политических членов и в обеспечении мира и единства таджиков велика. ООН видела свою первостепенную задачу-как можно быстрее уравновесить политическую обстановку в Таджикистане. С претворением этой цели её представители старались пригласить двусторонние противоборствующие силы Таджикистана к миру и согласию. В результате, достигнув своей заключительной цели, с помощью переговоров примирили противоборствующие силы, было подписано Соглашение об установление мира и национального согласия.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE UNS CONTRIBUATION TO THE TRIM TO THE OF THE POLITICAL MEMBERS IN THE 1990 S IN THE REPUDLIC OF TAJIKISTAN

The role of the international organization among them the UN to the trim of the republican political members in the providing peace and unity of the Tajiks is great. The UN saw its primary task- as soon as possible to balance the political situation in Tajikistan. With the implementation of this goal her representatives tried to invite the bilateral and opposing forces of Tajikistan towards peace and agreement .As a result achieved their final goal with the help of negotiation reconciled the opposing forces was signed the agreement of peace and national concert.

Текст научной работы на тему «ВКЛАД ООН В УРАВНОВЕШИВАНИИ ПОЛИТИЧЕСКИХ ЧЛЕНОВ В 90-Е ГГ. ХХ В. В РТ»

About the autor:

Azzov Shoazz Samievich. - candidate of economic sciences, Tajik State Pedagogical University named after S. Ayni, 734003, Dushanbe city , 121 Rudaki av. tel.: (+992) 918661997, E-mail: shoaziz2007@mail.ru

САХМИ СММ ДАР МуЪТАДИЛСОЗИИ АВЗОИ СИЁСИИ СОЛХОИ 90- УМИ АСРИ ХХ ДАР ЧУМХУРИИ ТОЧИКИСТОН

Ганцакова М.Г.

Донишго^и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айни

Чй тавре аз сахифаи таърих бармеояд, солхои 90-уми асри ХХ Точикистон ба гирдоби чангй шахрвандй кашида шуд. Зиддият ва даргирихои сиёсии дохилй идома ёфта, дар натича як катор созмонхои бонуфузи чахонй аз пайи хомуши алангаи ин чанги хонумонсуз гардидаанд. Дар муътадилнамоии авзоии сиёсии чумхурй ва таъмини сулху вахдати точикон накши созмонхои байналмиллалй бузург аст. Дар ин чода пеш аз хама миёнаравии дарозмуддати Созмони Миллали Муттахидро (СММ) ёдовар шудан лозим аст, ки 1180 рузро дар бар гирифта, гуруххои даргирро хар чй зудтар ба ризоият ва оштиву сулх даъват мекарданд. Дар баробари Созмони Миллали Муттахид (СММ), Хдйати Нозирони Созмони Миллали Муттахид (ХНСММ), Дафтари Созмони Миллали Муттахид оид ба мусоидати бунёди сулх дар Точикистон (ДСМММБСТ), Барномаи рушди Созмони Миллали Муттахид (БРСММ), Созмони амният ва хамкорй дар Аврупо (САХА) барои ташкил кардани музокирот, баргардонидани гурезахо аз Афганистан ва чумхурихои ИДМ, амалй гардонидани созишномаи сулх,, масъалахои ёрии моддй ва хукукй хеле талош варзида буданд.

Кайд намудан чоиз аст, ки Чуумхурии Точикистон 2 юми марти соли 1992 дар чаласаи умумии ичлосияи 46-уми Ассамблеяи Генералй ба узвияти СММ шомил гардид [5,7]. Дммо фаъолияти СММ дар раванди музокироти сулхи точикон хануз мохи сентябри соли 1992, хангоми чавоб ба мурочиатномаи давлатхои осиёимиёнагй ва хукумати Чумхурии Точикистон аз фаъолияти Миссияи озод оид ба масъалахои сиёсй бо рохбари Раймонд Соммерейнс аз 18 то 23 сентябри соли 1992 ибтидо ёфтааст.

Барои ба эътидол овардани авзои сиёсии чумхурй 26 апрели соли 1993 Дабири Кулли СММ Бутрос Голи дипломати варзида Исмат Киттаниро намояндаи худ дар Точикистон таъин намуд [5,7]. Дар ин хусус хизмати Исмат Киттанй ба хайси Намояндаи Дабири Кулли СММ бузург буда, у борхо ба Чумхурихои Узбекистан, Казокистон, Федератсияи Русия, Чумхурии Исломии Покистон, Драбистони Саудй сафархо карда, ба рохбарони ин кишвархо мулокотхо баргузор намуда, зарурати бо рохи мусолиматомез хал кардани казияи Точикистонро халлу фасл мекард.

16 - уми декабри соли 1993 ба чойи Исмат Киттанй дипломати уругвай Рамиро Пирис-Баллон ба хайси намояндаи СММ дар Точикистон таъин гардид. Рамиро Пирис-Баллон дар ибтидои соли 1994 бо рохбарони хукумати Точикистон ва мухолифин сухбатхо баргузор намуда, дар натича хар ду тарафро ба гуфтушуниди сиёсй розй кунонд [3,150]. Махз хизмати беназири Рамиро Пирис-Баллон дар раванди музокирот ва истикрори сулхи точикон бехамто буда, аз 5-уми апрели соли 1994, огози гуфтушуниди точикон то ба имзо расидани Созишномаи умумии истикрори сулх ва ризоияти миллй - 27 июни соли 1997 дар музокироти сулхи байни точикон миёнаравй кардааст.

Махз чунин захматхои шабонарузй, дахолат ва кушиши СММ буд, ки кишвархои иртиботии нерухои даргири тарафайни Точикистон - Россия ва Эрон мачбур гардиданд, то тарафхоро ба огози музокира омода намояд. Бахри ба эътидол овардани вазъияти сиёсии чумхурй аз 21 январи 1993 то 15 майи 2000 намояндагони такрибан 30 кишвари дунё ба хайси нозирони СММ дар Точикистон сахмгузор буданд [3,150]. Аз чумла, сахми намояндагони махсуси Дабири кулли СММ дар Точикистон аз мохи январи соли 1993 то марти соли 1995 Ливиу Бота (Руминия), марти соли 1995-майи соли 1996 Дарко Шипович (Хорватия), моххои апрел-декабри соли 1993 Исмат Киттанй (Ирок), декабри соли 1993-майи соли 1996 Рамиро Пирис -Баллон (Уругвай), майи соли 1996-июни соли 1998 Герд Дитрих Меррем (ФРГ), майи соли 1998-июни соли 1999 Ян Кубиш (Словакия), октябри соли 1999-майи соли 2000 Иво Петров (Булгория,), намояндагони доимй Питер Шуман (ФРГ), Марко Виспаа (Финландия), Паоло Лембо (Италия), Метю Кохане (Британияи Кабир), хамчунин рохбарони хайати нозирони низомй Хасан Аббаза (Урдун), Болислав Изидорчик (Лахистон), Тенгку Аррифин Бинн Тенгку Мухаммад (Малайзия) ва Чон Хвидегаард (Дания) баFOят бузург буд.

Пеш аз ташкили вохурии аввалин хайати хукуматии Чумхурии Точикистон охирхои соли 1993 муовини Раиси Шурои Олии Точикистон Козидавлат Коимдодов, вазири мехнат Шукручон Зухуров, муовини вазири амният Баходур Абдуллоев бо намояндагони алохидаи мухолифин гуфтугузор OFOЗ намуда, [4, 256] вохурй зери сарпарастии Рамиро Пирис-Баллон намояндаи махсуси

Муншии умумии СММ ва иштироки намояндагони Федератсияи Россия, Эрон, АфFOнистон, ИМА ва намояндаи Созмони амнияту хамкории Аврупо (САХД) гузашт. Оид ба ин масъала фикру акидаи тарафхои мухолиф гуногун буда, аммо намояндаи СММ акидаашро ба дастрасии васоити ахбори омма пешниход намуда, [2, 21-22] назари худро оид ба муьтадилгардонии авзои сиёсй иброз дошта, кушиш менамояд, ки тамоми чараёни музокирот сабт шавад.

Ин пешниходот аз тарафи муншии Махсуси СММ Рамиро Пирис-Баллон дастгирй ёфт. Барои ба даст овардани пешравихо дар созишномаи байни точикон оид ба ризоияти миллй фиристодаи махсуси Котиби Генералии СММ ва иштирокчиёни гуфтушунид даьват мекунанд, ки аз хар гуна амалиётхои раванди гуфтушунидро халалдоркунанда худдорй намоянд [2, 25].

Кайд намудан лозим аст, ки барои тахкими пойдории сулхи точикон СММ якуним солро барои ба музокираву сулх розй кунонидани тарафхои даргир ва ба музокирот даьват намудан онхо сарф намудааст.

Миёнаравии СММ баьди дар Точикистон ба фаьолият шуруь кардан, ба пояи сифати нав бардошта шуд. Нозирони низомии хайати намояндагии СММ дар Точикистон чараёни сабти размандагони ИНОТ, ба кайд гирифтани силохву мухимоти онхо, аз муоинаи тиббй гузаштану шомили сохторхои кудратии хукумат гардидани онхоро тибки Созишномаи Умумии Сулх назорат мекарданд. Дар натича тарафайн бо дахолати СММ ба хулосае омада буданд, ки «Тачрибаи талхи мо ба таври раднопазир исбот кард, ки танхо бо рохи сулх оромиву якдигарфахмиро дар мамлакат танинадоз намудан имконпазир аст. Дар баробари он мо кадам ба кадам баьзан хатто ба ноумедихо дучор гардида, ба якдигарфахмй омада расидем» [1, 77].

Аммо кайд намудан лозим аст, ки бахри ба эьтидол овардани авзои сиёсии чумхурй як катор намояндагони байналмиллалй чони худро аз даст доданд. Аз чумла мохи августи соли 1995 нозири низомии СММ шахрванди Австрия Волф Споннер ва корманди созмони байналмиллалй шахрванди Точикистон Чалил Шайхов ба халокат расиданд. Инчунин 20-уми июли соли 1998 хангоми адои вазифаи худ Ричард Шевчики лахистонй, Адолфо Шерпеггеи уругвайи, Ютако Акинои чопонй дар мавзеи Лаби Чар ба шаходат расиданд. Баьди ин ходиса мохи августи соли 1998 афсари умури амнияти хайати намояндагии СММ дар Точикистон Йори де Марко (ИМА) ба халокат расид [3, 153-154]. Албатта фидокории онхоро дар рохи баркарор намудани Сулху вахдати миллии точикон хеч гох фаромуш нахохад шуд.

Бо кушишу дастгирии ин созмонхои бонуфуз дар чумхурй давраи бунёдкорй шуруь гардид, як катор душворихои сиёсй, иктисодй-ичтимоии Точикистон бартараф шуданд. Ин созмонхо бахри таьмин намудани сулху вахдат корхои зиёдеро ба анчом расониданд. Махсусан сахми Созмони Миллали Муттахид дар таьмину сулху салохияти точикон хеле назаррас буданд.

Гарчанде ташкилотхои бонуфузи чахонй вазифаи башардустонаашонро дар муьтадилгардонии авзои сиёсии чумхурй ичро намуда бошанд хам, вале аз тарафи дигар дар мисоли Точикистон тачрибаи бузурги таьрихии сулхофариро хосил намудаанд, ки инро худи собик сарвари СММ Кофи Аннан дар вохурй бо Президенти Чумхурии Точикистон Эмомалй Рахмон 1 ноябри соли 1999 кайд намудааст. Аз тарафи дигар Точикистон ба чахониён худро хамчун кафили сулх нишон дода тавонист, ки ин сулховарии точикон, махз бо икдому ташаббуси Эмомалй Рахмон пеша гардида, минбаъд тачрибаи таьрихй ба минтакахои даргир мебошад. Ин тачриба аз дахолати бомаврид, усул, роххои халли танзими вазьият дар истикрори сулх ба даст омадааст.

Тачрибаи таьрихии сулхофарй дар бунёди Точикистони озоду обод бо талошу муборизахои фавкулодда, сахехияту хакконияти мавкеь тасмимгирихои Сарвари давлатро дар сиёсат ба таври возех исбот намуд.

Хуллас, накши СММ ва дигар Созмонхои байналмиллалй дар тахкими сулху давлатдорй ва муьтадилгардонии авзои сиёсии Чумхурии Точикистон фаромушнашаванда буда, дар сахифаи таьрихи ватану миллати точик бо харфхои заррин накш хохад гузошт.

АДАБИЁТ

1. Белов Е.В . Исторический опыт переговорного процесса по урегулированию межтаджикского конфликта (1993-

1997 гг.). Душанбе, 1999.- 434 с.

2.Иброхим Усмон. Сулхнома. Душанбе: матбуот, 2001.552 с.

3.Нурй С. Оштинома. Душанбе: Нодир, 2001.360 с.

4. Рахмонов, Э. Точикистон: дар рохи демократия ва чомеаи мутамаддин. Душанбе : Ирфон, 1996. - 312 с.

5. Саъдиев Ш.С. Таджикистан: путь к миру и согласию. -Душанбе, 2002. -28 с.

ВКЛАД ООН В УРАВНОВЕШИВАНИИ ПОЛИТИЧЕСКИХ ЧЛЕНОВ В 90-Е ГГ. ХХ В. В РТ

Роль международных организаций в том числе ООН в уравновешивание республиканских политических членов и в обеспечении мира и единства таджиков велика. ООН видела свою

первостепенную задачу-как можно быстрее уравновесить политическую обстановку в Таджикистане. С претворением этой цели её представители старались пригласить двусторонние противоборствующие силы Таджикистана к миру и согласию. В результате, достигнув своей заключительной цели, с помощью переговоров примирили противоборствующие силы, было подписано Соглашение об установление мира и национального согласия.

Ключевые слова: организации, международные силы, ООН, политическое положение, цель, представители, старание, круглосуточный, противоборствующие силы, обоюдной, мир и согласие, переговоры, основная цель, перемирие, согласие, результат, общий, национальный.

THE UNS CONTRIBUTION TO THE TRIM TO THE OF THE POLITICAL MEMBERS IN THE 1990 S IN THE REPUDLIC OF TAJIKISTAN

The role of the international organization among them the UN to the trim of the republican political members in the providing peace and unity of the Tajiks is great. The UN saw its primary task- as soon as possible to balance the political situation in Tajikistan. With the implementation of this goal her representatives tried to invite the bilateral and opposing forces of Tajikistan towards peace and agreement .As a result achieved theirfinal goal with the help of negotiation reconciled the opposing forces was signed the agreement ofpeace and national concert.

Keywords: organization, international, forces, the UN, political situation, goal, representatives, try opposing, day and night, mutual, peace and unity negotiation main goal, result, mutual, national.

Сведение об авторе:

Ганджакова М.Г - к.и.н., преподаватель кафедры истории таджикского народа Таджикский государственный педагогический университет им. С.Айни

About the autor:

Ganjakova M.G. - Candidate of historical science, teacher of the historical department of the Tajik State Pedagogical Universite named after S. Aini

ВКЛАД ААСЕМЕНОВА В ИЗУЧЕНИЕ ДУХОВНОГО НАСЛЕДИЯ

ТАДЖИКОВ ПАМИРА

Сайнаков СП.

Таджикский государственный педагогический университет им. С. Айни

Семенов Александр Александрович академик Академии наук Таджикской ССР (1951), член -корреспондент АН Узбекской ССР (1943), заслуженный деятель науки Узбекской (1944) и Таджикской ССР (1946), действительный член Бомбейского научного общества, первый директор Института истории, археологии и этнографии Таджикистана (1951 - 1958), профессор, из крестьян Тамбовской губернии, выпускник Тамбовского учительского института и Лазаревского института восточных языков (1900) [15, 728 - 729], внёс большой вклад в изучение истории, филологии и этнографии таджикского народа.

Летом 1898 года, Императорское Общество любителей естествознания, антропологии и этнографии командировало в верховья Амударьи научную экспедицию в составе графа А. А. Бобринского, молодого специалиста А. А. Семенова и антрополога Н. В Богоявленского.

Ещё молодой, А. А. Семенов, интересовался особенностями языка и фольклора горных таджиков. Участие молодого А. Семенова в составе экспедиции явилось для него началом трудного пути к знанию. Он смог собрать уникальные для того периода материалы и на базе их опубликовал отдельную работу [14]. «Материалы для изучения наречия горных таджиков Центральной Азии» [11] тоже была результатам исследования учёного 1898 года. Исследование было рекомендовано в качестве дипломной работы. При защите в Лазаревском институте она получила высокую оценку [6, 28]. Это, по сути, было первое исследование в области изучения говоров горных таджиков в России. Таким образом, А. Семёнов в иранистике заложил прочный фундамент в изучение диалектов современного таджикского языка [8, 60]. Надо особо отметить, что его работа «Этнографический очерк Зерафшанских гор, Каратегина и Дарваза» играла фундаментальную роль в изучении истории и этнографии таджиков Бадахшана. В этой работе изложена первостепенная информация о быте, занятности населения, характере отходничества горцев и вероисповедание горных таджиков.

В 1902 году в Ашхабаде А. А. Семенов познакомился со знаменитым русским востоковедом В. В. Бартольдом, который на формирование научного мировоззрения молодого учёного оказал большое влияние. А. Семенов в одном из своих писем к В. В. Бартольду даже называет его своим пиром (наставником) [1, 86]. С этого момента А. А. Семенов рос как действительный учёный, и перед публикацией всегда своих рукописей предлагал В. В. Бартольду для редактирования.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.