Научная статья на тему 'ВКЛАД ХУДЖАНДА И ХУДЖАНДЦЕВ В ПОБЕДУ ВЕЛИКОЙ ОТЕЧЕСТВЕННОЙ ВОЙНЕ'

ВКЛАД ХУДЖАНДА И ХУДЖАНДЦЕВ В ПОБЕДУ ВЕЛИКОЙ ОТЕЧЕСТВЕННОЙ ВОЙНЕ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
111
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ВЕЛИКАЯ ОТЕЧЕСТВЕННАЯ ВОЙНА / СОВЕТСКИЙ СОЮЗ / ХУДЖАНД / ПОЛЯ СРАЖЕНИИЙ / ТРУЖЕННИКИ ТЫЛА / ЭВАКУАЦИОННЫЕ ГОСПИТАЛИ / ПРОМЫШЛЕННЫЕ ПРЕДПРИЯТИЯ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Бободжонова Муаззама Рахмаджоновна

В статье на основе изучение научной литературы приводились новые данные об участие худжандцев в сражениях Великой Отечественной Войны, о промышленности города в военные годы, организации и размещении в городе эвакуационных госпиталей и, в целом, вкладе таджикского народа в Великую Победу над фашизмом. Многие факторы сыграли свою роль в победе, но одним из главных были героизм и единство всего народа бывшего Советского Союза, в который таджикский народ также внес существенный вклад. В боях сражались десятки тысяч храбрых солдат, многие из которых отдали свои жизни за свободу своей родины. Трудящиеся Худжанда своим самоотверженным трудом в годы Великой Отечественной войны вписали славную страницу в историю родного города.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CONTRIBUTION OF KHUJAND AND KHUJANDI IN THE VICTORY OF THE GREAT PATRIOTIC WAR

Based on the study of scientific literature, the article provided new data on the participation of Khujand in the battles of the Great Patriotic War, on the industry of the city during the war years, the organization and deployment of evacuation hospitals in the city and, in general, the contribution of the Tajik people to the Great Victory over fascism. Many factors played a role in the victory, but one of the main was the heroism and unity of the entire people of the former Soviet Union, to which the Tajik people also made a significant contribution. Tens of thousands of brave soldiers fought in battles, many of whom gave their lives for the freedom of their homeland. The working people of Khujand with their selfless work during the years of World War II inscribed a glorious page in the history of their native city.

Текст научной работы на тему «ВКЛАД ХУДЖАНДА И ХУДЖАНДЦЕВ В ПОБЕДУ ВЕЛИКОЙ ОТЕЧЕСТВЕННОЙ ВОЙНЕ»

ДАР ХДРАКАТИ МУЦОВИМАТИ МАМЛАКАТ^ОИ АВРУПО

Дар ма;ола иштироки чанговарони точик дар харакати партизанй ва Хдракати Му;овимати хал;хои Аврупо мавриди баррасй ;арор ёфтааст. Таваччухи хоса ба ;ахрамонии точикистониён дар мухорибахои Полша, Югославия, Чехославкия, Фаронса, Италия ва дигархо дода шудааст. Характеры интернатсионалии хдракати партизанй ва харакати Му;овимат инъикос гардидааст.

Калидвожа^о: Цанги дуюми цацон, уаракати партизаны, Харакати Муцовимат, корнамоии партизанцои тоцик, озодшавии мамлакат^ои Аврупо.

ВКЛАД МОЛОДЫХ ВОИНОВ-ТАДЖИКИСТАНЦЕВ В ДВИЖЕНИИ СОПРОТИВЛЕНИЯ ЕВРОПЕЙСКИХ СТРАН

В статье рассматривается участие таджикских воинов в партизанском движении и движение Сопротивление народов Европы. Особое внимание уделяется героическому подвигу таджикистанцев в сражениях Польши, Югославии, Чехословакии, Франции, Италии и др.

Освещается интернациональной характер партизанских движений и движение Сопротивление в Центральном и Юго-Восточной Европы.

Ключевые слова: Вторая мировая война, партизанское движение, движение Сопротивления, героизм таджикских партизан, освобождение стран Европы.

CONTRIBUTION OF YOUNG TAJIK WARRIORS IN WESTERN EUROPE'S GUERRILLA MOVEMENT

The article deals with the participation of Tajik soldiers in the guerrilla movement and the resistance movement of the peoples of Europe. Particular attention is paid to the heroic feat of Tajiks in the battles of Poland, Yugoslavia, Czechoslovakia, France, Italy and others.

The international character of guerilla movements and the movement of Resistance in central and southeastern Europe is illuminated.

Key words: World War II, the guerrilla movement, a resistance movement, heroism of Tajik guerrilla fighters, liberation of European countries.

Маълумот дар бораи муаллифон: Усмонов Аюб Исломович-доктори илмхои таърих, профессор, Набиев Вахоб Машрафович-доктори илмхои таърих, профессорДобилов Зафарчон Зокирович-омузгорони кафедраи таърихи хал;и точики Донишгохи давлатии Хучанд ба номи академик Бобочон Fафуров.

Information about the avtors: Usmonov Aub Islomovich-Dr. of Historical Sciences, Professor, Nabiev Vakhob Mashrafovich-Dr. of Historical Sciences, Professor,Qobilov Zafarjon Zakiro-vich-senior lecturer of the Department of history of the Tajik people Khujand State University named after Bobojon Gafurov.

УДК-9 (575.3)

САХ,МИ ХУЧАНД ВА ХУЧАНДИЁН ДАР ГАЛАБАИ ЧДНГИ БУЗУРГИ ВАТАНЙ

БОБОЧ,ОНОВА М. Р., Донишгохи давлатии Хучанд ба номи академик Б. Гафуров

22 июни соли 1941 раванди мехнати суботкоронаи халки Шуравй аз чониби фашистони гитлерй канда карда шуд. Ч,анги Бузурги Ватанй огоз гардид.

Баъди шунидани хабари хамлаи хиёнаткоронаи фашистон дар шахру дехоти Точикистон чамъомаду мачлисхо доир гашт ва дар он коргарон якдилона овоз доданд, ки барои химояи Ватани худ омода хастанд. Ихтиёран шомил шудан ба сафи Артиши Сурх зухуроти равшани ватандустии халки точик мебошад. Х,азорхо нафар шахриён ба идораи комиссарати харбй бо дархости фавран фиристодани онхо ба фронт мурочиат намуда буданд. Мувофики маълумоти дар бойгонихо махфуз буда, дар набардхои чанг 300 хазор нафар Точикистониён дар катори дигар даъватшудагони собик чумхурихои Иттиходи Шуравй фаъолона иштирок кардаанд. ^ариб 100 хазор нафари онхо аз фронт барнагаштаанд. 54 нафар сазовори номи ^ахрамони Иттиходи Шуравиро гирифтаанд. Аз вилояти Ленинобод (холо Сугд) бошад 10971 нафар ба фронт сафарбар карда шуда буданд. Аз чумла 63 нафари онхо занон-ихтиёриён ва 1220 нафар барои кор дар корхонахои мудофиаи кишвар чалб шуда буданд.

Дар байни онхое, ки аввалин шуда бо фашистон чанг кардаанд, полки 125-ум буд, ки фармондехи экипажи артиллерия сокини Хучанд-Мухаммадчон Абдувалиев буд [1,36-48;350-358]. Туфанги у бевосита ба суи фашистони хамлагар оташ мехурд. Командири баталён ба Абдувалиев фармуд, ки анбори артиллерияи душманро нобуд созад.Пас аз ичрои вазифа, Абдувалиев дар набардхои вазнини наздикии Кобрин иштирок кард. Ч,анговари часур аз рузи аввал то охирини чанг дар майдони набард монд, онро аз Брест огоз намуда, дар Берлин ба анчом расонидааст.

Сарбозони точик часурона дар набардхои шадид барои химояи ватани худ-Маскав чангиданд. Дар он чо нонпази хучандй - Эргаш Юлдошев чон бохтааст. У дар номаи охири худ навиштааст:"...ба наздикй касам ёд кардем, инхо суханони мукаддаси касаманд, ки хатто марг моро мачбур намекунад, ки тагйир дихем. Ман холо наздик ба шахри Маскав хастам ва онхо фикр мекунанд, ки онро мегиранд, лекин чанг акнун огоз мешавад. Имруз мо ба хамла мегузарем. Мо хама ба он омодагй дида истодаем. Агар ман бимирам фавран ба модар ва хохарам гап назан" [2,376].

Х,азорон нафар фиристодагони Точикистон шахри Сталинградро дифоъ намуда буданд, ки дар байни онхо аз вилояти Ленинобод (холо Сугд) Б.Сиддиков, Ш.Ахмедчонов, И.Махкамов, АДочибоев, Р.Аноров, Ш. Датхаев, И. Бойматов, А.Рачабов, А.Дадобоев ва бисёр дигарон дар набардхои шадид иштирок доштанд [3,531]. Дар солномаи Ч,анги Бузурги Ватанй мудофиаи кахрамононаи Ленинград яке аз барчастатарин сахифахо ба хисоб меравад.

Аз рузхои аввали чанг мехнаткашони Хучанд, мисли тамоми мардуми кишвар шиори "Х,ама чиз барои фронт, хама чиз барои галаба бар душман"-ро кабул карданд. Дар корхонахои саноатии шахр мусобикахои оммавии сотсиалистй ба рох монда шуданд. Дар заводу фабрикахо, гурухи фронтй аз хисоби чавонон ташкил карда шуданд. Х,амагй дар шахр 30 адад бригадахо бо фарогирии 370 нафар ташкил карда шуданд.22 майи соли 1942 дар мачлиси шахр бо иштироки котиби якуми Кумитаи Марказии Х,изби Коммунистии Точикистон Д. Протопопов гуфта шуда буд, ки дар давоми чор мохи соли 1942 саноати шахр вазифаи худро аз меъёри муайяншуда барзиёд ичро намуд. Масалан, фабрикаи консервабарорй-109,7 фоиз, фабрикаи бофандагй -103,7 фоиз ва гайрахо.

30 июли соли 1941 мачлиси умумишахрии занон баргузор гардид. Мачлисро котиби Комитети хизбии шахр - Б. Ёкубова кушод. Дар мачлис карор оид ба баланд бардоштани хосилнокии мехнат, зиёд намудани кадрхо аз хисоби занхо, чамъ намудани либоси зимистона барои химоятгарони шучои Ватан кабул карда шуд. Дар солхои чанг занон ва чавононе, ки дар сохахои алохидаи саноат кор мекарданд, аз 30 то 55 фоизро ташкил медоданд.Соли 1942 шумораи занони коргар ва хизматчиёни халк ба 53,3 фоиз, дар солхои 1943-1944 ба 57, 4 фоиз расид [4,359].

28 марти соли 1943 чамъомади хизбии шахри Хучанд баргузор гардид. Дар он чамъомад котиби Кумитаи шахрии хизб М.И.Езопов доир ба натичахои мехнати корхонахои саноатй дар соли 1942 хисобот дода, вазифахо барои соли 1943-ро муайян намуд.

Мавриди зикр аст, ки Иттиходи Шуравй на танхо мечангид, балки обод хам мекард. Сармоягузорй ба иктисодиёти кишвар дар тули кариб 4 соли чанг 113 млрд сумро ташкил дод. Дар давраи чанг 3500 адад корхонахои нав ва 7500 адад корхонахои саноатии давлатй баркарор карда шуданд.

Дар солхои мудхиши Ч,анги Бузурги Ватанй танхо дар вилояти Ленинобод (холо Сугд) заводи №3, заводхои резинй, шиша, сафолй, кони ангишти №10, фабрикаи ресандагй ва як катор корхонахои дигар сохта ба истифода дода шуданд [5,371].

Вилоят дар солхои чанг барои фронт 38 млн. адад махсулоти консерва, 5,5 млн литр шароб ва як катор дигар ашёи хом ва махсулот истехсол намуда буд. Дар тули солхои чанг дар корхонахои шахри Хучанд беш аз 86 сеххои нав ташкил карда шуда, истехсоли зиёда аз 33 намуди махсулот азхуд карда шуд ва сатхи умумии истехсолот такрибан ду баробар зиёд гардид.

4 сентябри соли 1941 Кумитаи ичроияи вилояти Ленинобод (холо Сугд) ва бюрои Кумитаи хизбии вилоят карори махсуси муштарак кабул карданд, ки тибки он бинохо барои бемористонхои низомй барои 1200 кат омода карда шуданд.

Тахти рохбарии сардори шуъбаи манзилии минта;а Рози;ов ва сардори Раёсати тандурустии вилоят Квиникадзе ба ин бинохо хатти телефон пайваст карда шуд. Раёсати на;лиёти вилоят барои инти;оли мачрухон 5 адад автобусро чудо кард [6,372].

Созмонхои чамъиятии чумхурй дар тачхизонидани беморхонахо барои ;абули мачрухон кумак расонданд. Ба беморхонахо 870-кат, 715-;олин, 777 чуфт пойафзол, 129 - пардахои гуногун, 1608 -болопуш, 26 китоб, 1981 -курта, 994-хилъатхои тиббй, 2585-болиштхо, 1210-чуробхо ва бисёр дигар ашёхои зарурии тиббй дода шуд.

Бинои Омузишгохи тиббии ба номи академик Иван Павлов дар Ленинобод (холо Хучанд) ба беморхонаи эвакуатсионии № 4452 дар табдил дода шуда буд, ки дар он чо сарбозон ва фармондехони Артиши Сурхи захмигашта, табобат карда мешуданд. Кормандони беморхонаи харбии № 4452 ба сарбозон ёрии аввал мерасониданд Беморхона аз мохи октябри соли 1941 то охири Ч,анги Бузурги Ватанй кор кардааст.

Бояд ёдовар шуд, ки ба муносибати 75-солагии Галабаи бузург дар Коллечи тиббии ба номи Ю.Б. Исхо;й лавхаи ёдгорй насб карда шуд. Ин лавха ба наслхо хотиррасон хохад кард, ки дар замони Ч,анги Бузурги Ватанй дар ин чо як беморхонаи низомй чойгир буд.

Ба гайр аз ин бинои дуошёнаи факултети физика ва математикаи Донишкадаи давлатии омузгории Ленинобод ба номи С. М. Киров низ дар он солхо ба беморхонаи эвакуатсионии № 4453 табдил дода шуда буд. Аммо, мутаассифона маълумоти мазкур холо ба пуррагй омухта нашудааст. Танхо маълум аст, ки сардухтури беморхона, капитан Александр Иванович Мишковский, чаррох Софя Моисеевна Гефт, табибони харбй В.Г.Торбина, С.О.Фролова, хамширахои шаф;ат Елена Василевна Жукова ва Анна Ивановна Пронина буданд [7,504].

Хучандиён ба беморхонахо ба ;адри имкон ёрй мерасонданд, бо хамаи ашёхои лозима онхоро таъмин мекарданд. Масалан, барои беморони мачрухшудаи беморхонаи № 4453, аз чониби гурухи омузгорон ва донишчуёни Донишкадаи давлатии омузгории Ленинобод лавозимоти кати хоб омода карда мешуд.Дар ин бора дар ёддошти муовини директори институт В.С. Шардаков маълумот оварда шудааст: "Донишкада дорои як беморхонаи сарпарастй дар бинои ;аблии донишкада мебошад, ки дар он як хучра пурра мучаххаз шудааст ва китобхонаи худро низ дорад. Дар соли тахсили 1941-1943 дар беморхона корхои зерин ба на;ша гирифта шудааст: а) гузаронидани се шоми хаводорони муси;й; б) хондани 10 маъруза; в) гузоштани навбатдорон дар хучраи беморон; г) та;дим намудани тухфахо ба мачрухон то 1 май; д) муайян намудани мусохибон.

Донишчуён мехмони доимии ин гуна беморхонахо буданд. Бо хондани суруду шеърхо ва гузаронидани конфронсхо табъи беморонро болида месохтанд [8,170].

Х,амин тарик, бояд кайд намуд, ки шахрвандони шахри Ленинобод (хозира Хучанд), хам дар майдони набард ва хам дар акибгох кахрамонихои зиёде нишон додаанд. Мехнаткашони тамоми сохахои мухталиф ба монанди коргарони заводу фабрикахо, духтурон, муаллимон бо мехнати фидокоронаашон дар солхои Ч,анги Бузурги Ватанй бо максади баркарорсозии сулху осоиштагй хизматхои назаррасеро ба анчом расонидаанд.

Мо созандагони чомеаи нав дар мархилаи бунёдкорй ва обод намудани кишвари худ бояд аз падару бобоёни шухратманди хеш ва собикадорони чангу мехнат ибрат гирем. Зеро онхо баробари хифзи Ватан дар ободонии сарзамини ачдодй захматхои зиёд кашидаанд.

АДАБИЁТ

1. Артемьев А.П. Братский боевой союз народов СССР в Великой Отечественной войне.-М.,1975.//История Ленинабада (Научно-популярный очерк)/Под редакцией академика З. Ш. Раджабова, доктора исторических наук, профессора Г. Х. Хайдарова.-Душанбе: «Ирфон»,1986.-С.350-358.//История таджикского народа. В 6 томах. Т.6. (Новейшая история). - Душанбе, 2011. - С. 36-48.

2. Х,амон чо.-С.376.

3. Гафуров Б., Прохоров Н. Таджикский народ в борьбе за свободу и независимость своей Родины. Сталинабад,1944..-С.531.

4. История Ленинабада (Научно-популярный очерк) /Под редакцией академика З.Ш.Раджабова, доктора исторических наук, профессора Г.Х. Хайдарова.-Душанбе: «Ирфон», 1986.-С.359.

5. История Ленинабада (Научно-популярный очерк) /Под редакцией академика З. Ш.Раджабова, доктора исторических наук, профессора Г.Х. Хайдарова.-Душанбе: «Ирфон», 1986.-С.371.

6. Х,амон чо.-С.372.

7. Холчураев Х., Набиев Н. Х,амнафас бо давр.- Хучанд:Ношир, 2005.-С.504.

8. Каримова М.А.Вклад медиков Таджикистана в лечение раненых и больных в годы Великой Отечественной войны// Вестник Таджикского государственного университета права, бизнеса и политики. Серия общественных наук. №2.(2014).-С.170.

САХ,МИ ХУЧАНД ВА ХУЧДНДИЁН ДАР ГАЛАБАИ ЧАНГИ БУЗУРГИ ВАТАНЙ

Дар макола, дар асоси омузиши адабиёти илмй доир ба иштироки хучандиён дар набардхои Ч,анги Бузурги Ватанй, инчунин дар бораи мехнаткашони акибгох, ташкили беморхонахои эвакуатсионй ва фаъолияти корхонахои саноатй дар солхои мудхиши чанг ва инчунин сахми онхо дар Fалабаи бузург маълумоти нав фарохам оварда шудааст.

Барои ба даст овардани Fалаба бисёр омилхо накш бозидаанд, аммо яке аз онхо кахрамонй ва якдилии тамоми миллати собик давлати Иттиходи Шуравй буда, халки точик низ дар он сахми назаррас гузоштааст. Даххо хазор сарбозони часур дар набардхо чангида, аксари онхо чони худро барои озодии ватанашон додаанд.

Калидвожа^о: Цанги Бузурги Ватанй, Итти^оди Шурави, Хуцанд, майдони набардцо, ацибгоу, мещаткашони ацибгоу, беморхонаи эвакуатсиони, корхонацои саноати.

ВКЛАД ХУДЖАНДА И ХУДЖАНДЦЕВ В ПОБЕДУ ВЕЛИКОЙ ОТЕЧЕСТВЕННОЙ ВОЙНЕ

В статье на основе изучение научной литературы приводились новые данные об участие худжандцев в сражениях Великой Отечественной Войны, о промышленности города в военные годы, организации и размещении в городе эвакуационных госпиталей и, в целом, вкладе таджикского народа в Великую Победу над фашизмом.

Многие факторы сыграли свою роль в победе, но одним из главных были героизм и единство всего народа бывшего Советского Союза, в который таджикский народ также внес существенный вклад. В боях сражались десятки тысяч храбрых солдат, многие из которых отдали свои жизни за свободу своей родины. Трудящиеся Худжанда своим самоотверженным трудом в годы Великой Отечественной войны вписали славную страницу в историю родного города.

Ключевые слова: Великая Отечественная война, Советский Союз, Худжанд, поля сражениий, труженники тыла, эвакуационные госпитали, промышленные предприятия.

CONTRIBUTION OF KHUJAND AND KHUJANDI IN THE VICTORY OF THE GREAT PATRIOTIC WAR

Based on the study of scientific literature, the article provided new data on the participation of Khujand in the battles of the Great Patriotic War, on the industry of the city during the war years, the organization and deployment of evacuation hospitals in the city and, in general, the contribution of the Tajik people to the Great Victory over fascism.

Many factors played a role in the victory, but one of the main was the heroism and unity of the entire people of the former Soviet Union, to which the Tajik people also made a significant contribution. Tens of thousands of brave soldiers fought in battles, many of whom gave their lives for the freedom of their homeland. The working people of Khujand with their selfless work during the years of World War II inscribed a glorious page in the history of their native city.

Key words: The Great Patriotic War, Soviet Union, Khujand, battlefields, rear workers, evacuation hospitals, industrial enterprises.

Сведения об авторе: Бободжонова Муаззама Рахмаджоновна-преподаватель кафедры истории отечества и археологии Худжандского государственного университета имени академика Бободжона Гафурова. Телефон: (+ 992) 92 911 19 90. E-mail: muazzama_1990@mail.ru

Information about the author: Bobodjonova Muazzama Rakhmadzhonovna-lecturer at the Department of Fatherland History and Archeology, Khujand State University named after academician Bobodjon Gafurov. Telefon: (+ 992) 92 911 19 90. E-mail: muazzama_1990@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.