Научная статья на тему 'ВКЛАД А. Ю. ЯКУБОВСКОГО В ИССЛЕДОВАНИИ ПЕНДЖИКЕНТСКИХ СТЕН'

ВКЛАД А. Ю. ЯКУБОВСКОГО В ИССЛЕДОВАНИИ ПЕНДЖИКЕНТСКИХ СТЕН Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
144
22
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ДРЕВНИЙ ВОСТОК / АРХЕОЛОГИЯ / СРЕДНЯЯ АЗИЯ / ДРЕВНИЙ ПЕНДЖИКЕНТ / ПАМЯТНИКИ ЖИВОПИСИ / СОВЕТСКИЙ ПЕРИОД / УЧЕНЫЙ ИСЛЕДОВАТЕЛЬ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Иброхимов Муродали Файзалиевич, Каримова Ганджина Бахтиёровна

Эта статья посвящена известному русскому ученому, который в XX веке внес значительный вклад в изучение археологии древнего Пенджикента. А.Ю. Якубовский, с ранних лет интересовавшийся проблемами древнего Востока, сумел убедить ученых и исследователей в том, что Средняя Азия богата древними раннефеодальными художественными памятниками. Именно благодаря проницальности он был приглашен своим учителем В.В. Бартольдом на работу в Государственную академию истории материальной культуры России, где через два года был переведен на должность исследователя. Доктор исторческих наук, член-корреспондент АН Советского Союза, академик АН Таджикской ССР, заслуженный деятель науки Узбекской ССР и Таджикской ССР А.Ю. Якубовский умер в 1953 году в возрасте 67 лет, и после его смерти сохронились многие книги и научные статьи. Академик А.Ю. Якубовский достиг больших высот в мировой археологии. Он внес большой вклад в изучение истории многих восточных стран и его труды были отмечены орденами и медалями. Другие ученые также отметили его исследования городища Пенджикент, который является одним из самых интересных археологических открытий. И по сей день богатые материалы этого ученого широко используются в научном мире.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CONTRIBUTION OF A. Y. YAKUBOVSKY TO THE STUDY OF THE PANJEKENT WALLS

This article is dedicated to the famous Russian scientist, who in the XX century made a significant contribution to the study of the archaeology of ancient Penjikent. A. Y. Yakubovsky, who was interested in the problems of the ancient East from an early age, managed to convince scientists and researchers that Central Asia is rich in ancient early feudal artistic monuments. It was thanks to his perspicacity that he was invited by his teacher V. V. Barthold to work at the State Academy of the History of Material Culture of Russia, where two years later he was transferred to the position of researcher. Doctor of Historical Sciences, Corresponding Member of the Academy of Sciences of the Soviet Union, Academician of the Academy of Sciences of the Tajik SSR, Honored Scientist of the Uzbek SSR and the Tajik SSR A. Y. Yakubovsky died in 1953 at the age of 67, and after his death many books and scientific articles were preserved. Academician A. Y. Yakubovsky has reached great heights in world archaeology. He made a great contribution to the study of the history of many Eastern countries and his works were awarded orders and medals. Other scientists also noted his research of the Penjikent settlement, which is one of the most interesting archaeological discoveries. To this day, the rich materials of this scientist are widely used in the scientific world.

Текст научной работы на тему «ВКЛАД А. Ю. ЯКУБОВСКОГО В ИССЛЕДОВАНИИ ПЕНДЖИКЕНТСКИХ СТЕН»

were published in 1582, 1779, 1782 and 1943 in Spanish and in 1859 - in English. Academician I.I. Sreznevsky translated this work into Russian and published it together with the Spanish text in 1881. In 1928, G. Le Strange translated Clavijo's work into English for the second time and published it together with the Russian translation by I.I. Srez-nevsky.

Iranian translator Masudi Rajabniyo in 1965 translated this work into Persian based on the Spanish text prepared by I.I. Sreznevsky. In 1987 and 1995, a new edition of Clavijo's work was published in Tehran. In 1970-1971 two more translations of the work were published in London. In 1990, a Russian translation of the essay with notes was prepared and published by I.S. Mirokova. Islom Yusufi based on the Russian translation by I.S. Mirokova, translated this essay into Tajik and published it in Dushanbe in 2016. Comparative translations of the text of this work indicate that there are contradictions and inaccuracies in them, which are indicated in the article.

Key words: Clavijo, Temur, text, translation, edition, Sreznevsky, Le Strange, Masudi Rajabniyo, Mirokova, Yusufi.

Сведения об авторах: Саидов Абдукахор-доктор исторических наук, главный научный сотрудник отдела древней, средневековой и новой истории Института истории, археологии и этнографии имени А. Дониша Национальной академии наук Таджикистана. Адрес: 734025, Республика Таджикистан, г. Душанбе, ул. ак. Раджабовых, 7. Телефон: (+992) 919-13-41-84. E-mail: Saidov.45@mail.ru.

Джонмуродов Шамшод Мирзоевич-старший преподаватель кафедры всеобщей истории Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни. Адрес:734003, Республика Таджикистан, г.Душанбе, проспект Рудаки, 121. E-mail: Shamshodgonmurodov1990@gmail.com

Information about the author: Saidov Abdukakhor-Doctor of Historical Sciences, Chief Researcher of the Department of Ancient, Medieval and Modern History of the A. Donish Institute of History, Archeology and Ethnography of the National Academy of Sciences of Tajikistan. Address: 734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe, st. ac. Radjabovs, 7. Телефон: (+992) 919-13-41-84. E-mail: Saidov.45@mail.ru.

Information about the author: Djonmurodov Shamshod Mirzoevich-Senior Lecturer of the Department of General History of the Tajik State Pedagogical University named after Sa-driddin Aini. Address: 734003, Republic of Tajikistan, Dushanbe, st. Rudaki, 121. E-mail: Shamshodgonmurodov1990@gmail.com

УДК- 930.23

СА^МИ А. Ю. ЯКУБОВСКИЙ ДАР ОМУЗИШИ ДЕВОРНИГОРА^ОИ ПАН^АКЕНТ

ИБРО^ИМОВ М. Ф., КАРИМОВА Г. Б., Институти таърих, бостоншиносй ва мардумшиносии ба номи А. Дониш

Таърихи омузиши шах,ркадаи Панчакенти ^адим аз соли 1946 сарчашма мегирад.Ин шахркадаро узви вобастаи Академияи илмх,ои Иттифоки Шуравй А.Ю. Якубовский (1886-1953) кашф карда, барои ба ро^

мондани тахкикоти муназзами он заминаи устувор гузошт. Бе мухобот, мухимтарин кашфиёти дар ин шахркада ичрошуда-ёфтани ёдгорихои сершумори санъати тасвирй, пеш аз хама, деворнигорахо мебошад. Мусавварахои девории Панчакент дар муддати кутох макдоми сарчашмаи ахамияташ якуминдарачаро сохиб шуданд, ки акнун ягон мухадкиди фарханги Сугд ва эхтимол, тамоми Осиёи Миёнаи давраи асрхои миёнаи бармахал онро ба инобат нагирифта наметавонад [3, 56].

Александр Юрйевич Якубовский 1 феврали соли 1886 дар шахри Санкт-Петербург ба дунё омадааст. Х,ануз дар синни кудакй оилаи онхо ба шахри бостонии Самарканд куч баст ва дар хамин шахр ба масъалахои вобаста ба Шарди кадим хавас пайдо намуд.Мавсуф Гимназияи шахри Тошканд (соли 1906) ва шуъбаи таърихи Донишгохи императории Санкт-Петербургро (1913) бо дипломи дарачаи якум хатм кардааст. Дар давоми солхои 1920-1925 тахти рохбарии академик И.Ю. Крачковский забони арабиро омухта, солхои 1921-1924 бо сарварии профессор А. А. Ромасевич бо омузиши забони форсй машгул буд. Аммо хамчун устоди асосии худ А.Ю. Якубовский академик В. В. Бартолдро медонист, ки уро бо таърихи Шарки исломй ошно намуд. Дар семинари ин намояндаи маъруфи илми рус олими чавон дар давоми солхои 1920-1924 иштирок кард.

Махз бо иддоми В.В. Бартолд соли 1925 А.Ю. Якубовскийро ба Академияи давлатии таърихи фарханги моддии Русия (АДТФМ) барои кор дар вазифаи баруйхатгирандаи дарачаи бостоншиносй ва санъат даъват намуданд. Баъди ду сол сатхи дониши уро ба инобат гирифта, ба вазифаи ходими илмии хамин муассиса гузарониданд.

Дар давоми солхои 1925-1928 АДТФМ уро муназзам ба минтадахои Осиёи Марказй бо сафархои хизматй равон мекард. Дар ин давра мавзуи тахкикоти А.Ю. Якубовскийро меъмории асримиёнагии Самарканд (1925), Бухоро ва Шахрисабз (1926), Сигнак ва Узгенд (1927), Кухна-Урганч (1928) ташкил мекард.

Х,амин гуна тахкикотро у дар давоми панчсолаи минбаъда низ рохандозй намуд. Соли 1934 дар назди Шурои комиссархои халкии Ч,ШС Точикистон Шурои олимон таъсис дода шуд, ки ба хайати он А. Ю. Якубовскийро низ шомил намуданд. Шурои навтаъсис мебоист накшаи кори илмй-тахкикотиро дар Точикистон тахия карда, рафти ичрои онро зери назорат гирад, инчунин бо максади тайёр кардани кадрхои илмии махаллй бо муассисахои илмй-тахкикотии ИЧ,ШС робитахоро таъмин намояд.

Вале новобаста ба ин, дар давоми солхои 1930-юм ва то миёнахои солхои 1940-ум у асосан дар худуди Чумхурии Узбекистон тахкикот бурда, аз чумла сарварии ду экспедитсияи бостоншиносии Зарафшонро (солхои 1934 ва 1939) ичро намуда аст. Дар рафти он экспедитсияхо А. Ю.

Якубовский ёдгорихои байни Самарканду Бухоро чойгиршударо (Тали Барзу, Кофиркалъа, Пайканд) омухта, хамчунин баъзе масъалахои таърихи Хоразмро тахкик намудааст.

15 майи соли 1935 бо инобати асархои таълифкардааш дар мавзуи таърихи Осиёи Миёна, робитахои ин минтака бо Аврупои Шаркй ва натичахои тахкикоти бостоншиносии ёдгорихои фарханги моддии чумхурихои осиёимиёнагй, бо карори Раёсати Академияи илмхои ИЧ,ШС у бо дарачаи илмии доктори илмхои таърих сарфароз гардонида шуд.

29 сентябри соли 1943 уро ба хайси узви вобастаи Академияи илмхои ИЧ,ШС оид ба шуъбаи таърих ва фалсафа интихоб намуданд.

31майи соли 1943 Раёсати Шурои Олии Ч,ШС Узбекистон А. Ю. Якубовскийро бо унвони Ходими шоистаи илми Ч,ШС Узбекистон сарфароз гардонид.

18 майи соли 1945, бо итмоми Ч,анги Бузурги Ватанй, А. Ю. Якубовский аз тахлия ба зодгох баргашта, дар шуъбаи Ленинградии Пажухишгохи таърихи фарханги моддии АИ ИЧ,ШС бахши Осиёи Миёна ва Марказиро ба сарварй кабул намуд. Баъди якчанд мох у калонтарин экспедитсияи бостоншиносии ин муассисаро зери унвони Экспедитсияи Сугдй-Точикистонй таъсис дод. Ба хайати он инчунин мутахассисон аз Эрмитажи давлатй ва Институти таърих, забон ва адабиёти Филиали Точикистонии АИ ИЧ,ШС шомил карда шуданд. Вазифаи асосии онро тахкики фарханги шахрии Осиёи Марказии давраи то истилои араб ташкил мекард. Ин экспедитсияро у шахсан то соли 1952 сарварй кардааст. Х,амин тарик, аз соли 1945 фаъолияти мехнатии у дар Точикистон мустакиман огоз мегардад.

Сахми бунёдии А.Ю. Якубовский дар омузиши вазифаи гузошташуда хафриёти васеъмикёси Панчакент мебошад. Экспедитсияи номбурда Панчакентро тарики мачмуй тахкик карда, аслан масъалахои чугрофияи таърихй, топография (чанбахои чугрофй ва геометрии махал ва тартибдихии харитахо), хунармандй, меъмории шахрй, рассомй, торевтика, нумизматикаро меомухт.

5 августи соли 1946 Раёсати Шурои Олии Ч,ШС Точикистон А. Ю. Якубовскийро бо инобати фаъолияти барчастааш дар сохаи омузиши таърих ва бостоншиносии точикону Точикистон бо унвони Ходими шоистаи илми Ч,ШС Точикистон сарфароз гардонид.

14 апрели соли 1951 бо ^арори Шурои Вазирони Ч,ШС Точикистон Академияи илмхои чумхурй таъсис дода шуд ва А. Ю. Якубовскийро ба хайси узви пайвастаи ин даргох интихоб карданд [1, 151-154].

Х,амин тарик, омузиши шахркадаи Панчакенти кадим соли 1946 огоз гардид ва бо ин кор отряди болооби-зарафшонии Экспедитсияи бостоншиносии Сугдиёнй-Зарафшонй тахти сарварии А. Ю. Якубовский

машгул буд [14, 34-35]. Экспедитсияи муштарак мазкур дар давоми ин сол тахдидоти пешакии шахркадаро баргузор кард. Х,африёти муназзам дар ин чо соли 1947 огоз гардид, ки хамон сол ду бинои тархашон якхела кашф карда шуданд. Дар деворхои онхо бодимондахои деворнигорахое бодй монда буданд, ки аз руи афзалиятхои мусаввирй оличаноб ва аз руи мазмун хеле чолиб буданд. Хулоса бароварда шуд, ки харду бино маъбадхои кадом як парастиши томусулмониро мемонанд [2, 35].

Дар нахустин хисоботи солхои 1947 ва 1949 интишоркардаи у оид ба натичахои фаъолияти ин экспедитсия, харчанд дар бораи хафриёти шахркадаи Панчакент мавод пешниход шудааст, вале вобаста ба мусавварахои девории Панчакент ягон маълумот дода нашудааст [13,34-35,30-43].Аммо соли 1950 А.Ю. Якубовский якбора ду мадолаи худро мустадиман ба хамин мавзуъ бахшид, ки яке аз онхо муфассал буда, 20 сахифаи "Ахбороти АИ И^ШС-ро фаро мегирад [11, 472-491-100-101].

Таълифоти дигари ба мусавварахои панчакентй бахшидашуда очеркхои "Мусавварахои маъбадхои сугдй","Достони Сиёвуш аз нав зинда шуд" ва "^асри Деваштич" мебошанд, ки онхо дар доираи мадолаи "Панчакенти дадим"-и А. Ю. Якубовский дар чилди якуми мачмуаи илмй-оммавии "Аз пайи фархангхои дадимй" соли 1951 нашр карда шуданд. Дар хулосаи мадолаи мазкур муаллиф натичагирй мекунад, ки аз назари доштани ёдгорихои мусаввирии антидй ва давраи тофеодалй на Эрон, балки Осиёи Миёна бой мебошад. Х,амчунин дар масъалаи пайдоишй миниатюраи китобии "форсй" низ тамоми далелхо ба суди Осиёи Миёна хамчун ватани он мебошанд. Аз нудтаи назари у, бо назардошти амри водеъ худи вожаи миниатюраи "форсй" бояд тариди дигар шарх дода шавад. Албатта, истеъдод ва дастовардхои халди форс набояд надида гирифта шаванд,-дайд мекунад А. Ю. Якубовский, вале хамзамон мо бояд дар бораи миниатюраи точикй ва дисман узбекй низ сухан ронем, чунки теъдоди сершумори ёдгорихои миниатюраи асрхои XV-XVII баръало баромади осиёимиёнагй доранд [10, 266].

Соли 1954, баъд аз вафоти ин олими барчаста, чилди дуюми "Асархои Экспедитсияи бостоншиносии Точикистон" аз нашр баромад. Дар сарсухан ба ин китоб А.Ю. Якубовский дар бораи ахаммияти таддиди шахркадаи Панчакенти дадим барои халли як зумра масоиле, ки бо таърихи шахри осиёимиёнагии асрхои VI-VIII вобастаанд, сухан меронад. Аммо мутаассифона, дар ин мачмуа ягон мадолае вучуд надорад, ки он аз тахдидоти мазкур натичагирй кунад. Чй тавре М.Г. Воробева дар тадризи худ дайд мекунад, ба мусавварахои девории маъбадхои сугдй, ки ёдгорихои бемисл ба шумор мераванд, муаллифони мадолахо диддати хеле кам додаанд. Аз руи ин мадолахо хонанда имкон надошт, ки доир ба мусавварахои панчакентй маълумоти чамъбастй пайдо кунад,

репродуксияхои порахои тозашударо дида наметавонист, ки мебоист онхо хамрохи расмхои тачдидии деворнигорахо оварда мешуданд [5, 139-142].

Соли 1954 нашриёти Академияи илмхои ИЧ,ШС дар шахри Маскав мачмуаи "Панчакенти кадим"-ро аз чоп баровард, ки дар он маколахои А.Ю. Якубовский, А.М. Беленитский [2, 25-82], М.М. Дяконов [6, 83-158] ва П.И. Костров [7, 159-197] нашр гардиданд.

Дар маколаи А.Ю. Якубовский "Масоили омузиши мусавварахои панчакентй" чунин зикр шудааст: "Сатхи деворхои бинохои маъбадй ва дунявии панчакентиро мусавварахои бофасохат мепушонданд. Метавон танхо ангушти хайрат газид, ки чи тавр дар сатхи деворхои аз хишти хом бунёдшуда, ки дар давоми зиёда аз хазору дусад сол дар намуди тудахо зери осмони кушод хобида буданд, порахои мусавварахои масохаташон якчанд метри мураббаъ то рузхои мо омада расиданд". У иброз медорад, ки мусавварахои мазкур ду намуданд: динй ва дунявй. Вале ин ду намуд осор аз хам чудо ичро нашудаанд, онхо бештар дар омехташавй ба ичро расидаанд. Рассомони деворнигорахо нафароне буданд, ки аз мухити монавиён баромадаанд.Дар асархои худ онхо аз аломатхои вокеънигории антикй даст кашида, тасвиркунии шартиро афзалтар донистаанд. Барои ин рассомон нишон додани аломатхои хоси чехра, хислат ва мохияти фардияти инсон мухим нест. Яъне, дар шароити идеологияи феодалй ормони бадеии хам рассом ва хам тамошобин аллакай дигар шудааст, конунхои нави баёни зебой ва тансиккунии (бауслубдарории) тасвирхо ташаккул ёфтаанд.А.Ю. Якубовский дар такя ба маълумоти О.И.Смирнова чихати дар "Шохнома" мавчуд будани иттилоъ оид ба деворнигорахо диккат додааст.

Дар асари хамосавии худ Абулкосими Фирдавсй чихати дар айвонхо тасвир намудани бонухо (Рудоба) ва тахамтанхо (бузургон), аз чумла Золи Зари аспсавор маълумот овардааст. Дар заминаи ин мухаккик хулосаи асоснок мебарорад, ки дар мусавварахои хусусияташон дунявии Панчакент бояд кахрамонхои "Шохнома" низ тасвир шуда бошанд. Вале шахсияти симохои тасвиршуда бо мурури замон дар натичаи кашф шудани деворнигорахои бештар мукаррар хоханд шуд [9, 12-20].

Доктори илмхои таърих, узви вобастаи Академияи илмхои Иттифоки Шуравй, академики Академияи илмхои Ч,ШС Точикистон, Ходими шоистаи илми Ч,ШС Узбекистон ва Ч,ШС Точикистон А. Ю. Якубовский дар чахони илми бостоншиносии Шуравй маъруфияти калон пайдо кард. У дар омузиши таърихи кишвархои араб, Эрон, Афгонистон, Мугулистон, Туркистони Шаркй, робитахои халкхои Шарк, хоса Осиёи Миёна бо Руси ^адим, мардуми сохили Волга, ^афкоз сахми калон гузоштааст. Захматхои у бо орденхои Ленин, Байраки Сурхи Мехнат, медалхои "Шараф" ва "Барои мехнати шучоатмандона дар Ч,анги Бузурги Ватанй" кадрдонй

карда шуданд. У хамчунин барандаи Ч,оизаи Сталин мебошад [4,166], харчанд баъд аз мурофиаи маъруфи зидди шахспарастй баён намудани ин иттилоъро мамнуъ донистанд.

А.Ю. Якубовский рузи 21 марти соли 1953 аз олам даргузашт. Новобаста аз хеле фарох будани доираи тахкикоти у, чи тавре А. М. Беленитский кайд кардааст, "шахркадаи Панчакенти кадим дар байни объектхои тадкикоти бостоншиносии А.Ю. Якубовский охирин ва яке аз писандидатарин буд" [3,56]. Академик Н. Н. Неъматов кайд кардааст, ки имруз хамаи мо хамраъй хастем, ки маводи хеле бой ва гуногунчанбаи аз Панчакент дастрасшуда самари идроки илмии хамин олим мебошад [8, 576].

Х,амзамон В.А. Алёкшин таъкид кардааст, ки номи ин мухаккик на танхо бо хафриёти Панчакент, балки низ бо бунёди мактаби миллии бостоншиносии Точикистон абадан пайваст гардидааст [1,154]. Дарвокеъ, махз А.Ю. Якубовский барои омузиши бостоншиносии худуди Точикистон заминаи устуворро ташкил намуд [4,168].

3 апрели соли 2016 дар шахри Санкт-Петербург чаласаи муштараки Шурои олимони Пажухишгохи таърихи фарханги моддии Академияи илмхои Русия ва Шуъбаи бостоншиносии Осиёи Марказй ва ^авкози хамин муассиса бахшида ба 130-солагии ин намояндаи барчастаи мактаби шаркшиносии Ленинград (Санкт-Петербург) доир гардид.

АДАБИЁТ

1. Алёкшин В.А. А.Ю. Якубовский -исследователь древних городов Центральной Азии / В. А Алёкшин // ЗИИМК. - Вып. 13. - СПб.: ИИМК, 2016-С. 151-154.

2. Беленицкий А.М. Вопросы идеологии и культов Согда (По материалам Пенджикентских храмов) / А. М. Беленицкий // Живопись древнего Пенджикента. - М.: Из-во АН СССР, 1954. - С. 25-82.

3. Беленицкий А.М. О некоторых сюжетах пенджикентской живописи / А. М. Беленицкий // КСИИМК. - М. Изд-во АН СССР, 1956. - Вып. 61. - С. 56-62.

4. Беленицкий А.М., Дьяконов М. М. Памяти Александра Юрьевича Якубовского. -С. 166.

5. Воробьева М.Г. Труды Таджикской археологической экспедиции / М. Г. Воробьева // Вопросы истории. - № 8. - 1954. - С. 139-142.

6. Дьяконов М. М. Росписи Пенджикента и живопись Средней Азии / М. М. Дьяконов // Живопись древнего Пянджикента. - М.: Из-во АН СССР, 1954. - С. 83158.

7. Костров П. И. Техника живописи и консервация росписей древнего Пенджикента / П.И. Костров //Живопись древнего Пенджикента. - М.: Из-во АН СССР, 1954. - С. 159-197.

8. Негматов Н. Н. А. Ю. Якубовский - зачинатель таджикской археологии / Н. Н. Негматов // ЗВОРАО. - СПб.: Центр «Петербургское востоковедение», 2006. - С. 571-580.

9. Якубовский А. Ю. Вопросы изучения пянджикентской живописи / А. Ю. Якубовский // Живопись древнего Пенджикента. - М.: Из-во АН СССР, 1954. - С. 7-24.

10. Якубовский А. Ю. Древний Пенджикент. Итоги четырехлетних работ 1947-1950 гг. Согдийско-Таджикской археологической экспедиции / А. Ю. Якубовский // Тезисы докладов на сессии Отделения истории и философии и пленуме ИИМК, посвященных итогам археологических исследований 1946-1950 гг. - М.: АН СССР, 1951. - С. 42-45.

11. Якубовский А. Ю. Живопись древнего Пенджикента по материалам Согдийско-Таджикской археологической экспедиции 1948-1949 гг. / А. Ю. Якубовский // Известия АН СССР, серия истории и философии. - М.: 1950. - Т. 7, № 5. - С. 472491

12. Якубовский А. Ю. О живописи древнего Пенджикента (Реферат доклада) / А. Ю. Якубовский // Вести АН СССР. - М.: 1950. - № 5. - С. 100-101.

1. 13.Якубовский А. Ю. Работы Согдийско-Таджикской археологической экспедиции 1947 г. / А. Ю. Якубовский // КСИИМК. - Вып. 28. - СПб.: ИИМК, 1949. - С. 30-43.

13. Якубовский А. Ю. Согдийская экспедиция (Отчет о работах Согдийско-Таджикской археологической экспедиции за 1946 г. Тезисы доклада) / А. Ю. Якубовский // Краткие сообщения ИИМК. - Вып. 21. - 1947. - С. 34.

САХ,МИ А. Ю. ЯКУБОВСКИЙ ДАР ОМУЗИШИ ДЕВОРНИГОРА^ОИ ПАНЧДКЕНТ

Дар маколаи мазкур сухан дар бораи чехраи шинохтаи илми рус меравад, ки дар асрхои XX сахми худро барои таткикоти бостоншиносии Панчакенти кадим гузоштааст.

А.Ю. Якубовский, ки аз наврасй ба масъалахои вобаста ба Шарки кадим хавас пайдо карда буд, тавонист тамоми олимону мухаккиконро бовар намояд, ки Осиёи Миёна аз назари доштани ёдгорихои мусаввирии антикй ва огози давраи феодалй бой мебошад.Махз заковату нуктасанчиаш буд, ки уро устодаш В.В. Бартолд ба Академияи давлатии таърихи фарханги моддии Русия ба кор даъват намуд, ки баъди ду соли корй уро ба вазифаи ходими илмй гузарониданд.

Доктори илмхои таърих, узви вобастаи Академияи илмхои Иттифоки Шуравй, академики Академияи илмхои Ч,ШС Точикистон, Ходими шоистаи илми Ч,ШС Узбекистон ва Ч,ШС Точикистон А. Ю. Якубовский соли 1953 дар синни 67-солагй аз олами хастй даргузашт ва баъд аз сари у бисёр китобхо ва маколахои илмй то замони мо омада расидаанд.

Академик А.Ю. Якубовский дар чахони илми бостоншиносии чахонй сазовори куллахои баланд гардид. У дар омузиши таърихи аксари кишвархои Шарк сахми калон гузошта, захматхояш бо ордену медалхо кадрдонй карда шудааст. Дигар олимону мухаккикон низ дар мавриди таткикоти шахраки Панчакент кайд кардаанд, ки ин кашфиёти хело чолиб ва писандидатарин ба хисоб меравад ва то имруз хама аз маводи бой ва пурмазмуни ин ходими илмй истифода мебаранд.

Калидвожахо: Шарци цадим, бостоншиносй, Осиёи Миёна, Панцакенти цадим, ёдгорщои мусаввири, давраи Шуравй, ходими илми, мущцциц.

ВКЛАД А. Ю. ЯКУБОВСКОГО В ИССЛЕДОВАНИИ ПЕНДЖИКЕНТСКИХ СТЕН

Эта статья посвящена известному русскому ученому, который в XX веке внес значительный вклад в изучение археологии древнего Пенджикента. А.Ю. Якубовский, с ранних лет интересовавшийся проблемами древнего Востока, сумел убедить ученых и исследователей в том, что Средняя Азия богата древними раннефеодальными художественными памятниками. Именно благодаря проницальности он был приглашен своим учителем В.В. Бартольдом на работу в Государственную академию истории материальной культуры России, где через два года был переведен на должность исследователя. Доктор исторческих наук, член-корреспондент АН Советского Союза, академик АН Таджикской ССР, заслуженный деятель науки Узбекской ССР и Таджикской ССР А.Ю. Якубовский умер в 1953 году в возрасте 67 лет, и после его смерти сохронились многие книги и научные статьи. Академик А.Ю. Якубовский достиг больших высот в мировой археологии. Он внес большой вклад в изучение истории многих восточных стран и его труды были отмечены орденами и медалями. Другие ученые также отметили его исследования городища Пенджикент, который является одним из самых интересных археологических открытий. И по сей день богатые материалы этого ученого широко используются в научном мире.

Ключевые слова: Древний Восток, археология, Средняя Азия, Древний Пенджикент, памятники живописи, советский период, ученый иследователь.

CONTRIBUTION OF A. Y. YAKUBOVSKY TO THE STUDY OF THE PANJEKENT WALLS

This article is dedicated to the famous Russian scientist, who in the XX century made a significant contribution to the study of the archaeology of ancient Penjikent. A. Y. Yakubovsky, who was interested in the problems of the ancient East from an early age, managed to convince scientists and researchers that Central Asia is rich in ancient early feudal artistic monuments. It was thanks to his perspicacity that he was invited by his teacher V. V. Barthold to work at the State Academy of the History of Material Culture of Russia, where two years later he was transferred to the position of researcher. Doctor of Historical Sciences, Corresponding Member of the Academy of Sciences of the Soviet Union, Academician of the Academy of Sciences of the Tajik SSR, Honored Scientist of the Uzbek SSR and the Tajik SSR A. Y. Yakubovsky died in 1953 at the age of 67, and after his death many books and scientific articles were preserved. Academician A. Y. Yakubovsky has reached great heights in world archaeology. He made a great contribution to the study of the history of many Eastern countries and his works were awarded orders and medals. Other scientists also noted his research of the Penjikent settlement, which is one of the most interesting archaeological discoveries. To this day, the rich materials of this scientist are widely used in the scientific world.

Key words: Ancient East, аrcheology, Central Asia, Ancient Penjikent, monuments of painting, Soviet period, scientist and researcher.

Сведения об авторах: Иброхимов Муродали Файзалиевич-доктор исторических наук, профессор Государственного института изобразительного искусства и дизайна Таджики-стана.E-mail: murodali@list.ru. Тел.: (+992) 987384876, (+37 992) 2217247.

Каримова Ганджина Бахтиёровна-соискатель Института истории, археологии и этнографии имени А. Дониша. Тел. 918817250, 2217260. E-mail: gancinkarimova@gmail.com

Information about the authors: Ibrohimov Murodali Faizalievich - doctor of history, Professor of the State institute of fine arts and design of Tajikistan. E-mail: murodali@list.ru. Tel. :(+992) 987384876, (+37 992) 2217247.

Karimova Ganjina Bakhtierovna-candidate of the A. Donish Institute of history, archeology and Ethnography. Tel. 918817250, 2217260. E-mail: gancinkarimova@gmail.com

УДК-91 (575.3)

ОПИСАНИЕ ЖИЗНИ И БЫТА НАСЕЛЕНИЯ СЕВЕРНОГО ТАДЖИКИСТАНА В ТРУДАХ РУССКИХ ИССЛЕДОВАТЕЛЕЙ ВТОРОЙ ПОЛОВИНЫ XIX в.

САФАРОВ К. Х., Институт истории, археологии и этнографии имени А. Дониша

К моменту завоевания Россией Средней Азии, в частности Северного Таджикистана, в русской востоковедческой литературе накопился значительный материал о различных сторонах жизни населения Туркестанского края: о населении, ремеслах, торговых и экономических ресурсах. При широте охвата вопросов, степень накопленного материала по отдельным областям Средней Азии была разной. Лучше была изучена Бухара, как столица Бухарского эмирата в целом. О Северном Таджикистане имеются отдельные сведения, которые позволяют осветить при помощи этнографических данных ряд вопросов жизни и быта населения.

Новый этап в изучении Средней Азии был связан с завоеванием царской Россией. Создавались благоприятные условия для более детального изучения конкретных областей: этнографии и истории их населения.

Много было сделано в этот период для изучения хозяйственной деятельности населения Средней Азии в целом, а таджиков в частности. Ещё в 1866 г. в г. Худжанде побывал выпускник восточного факультета Петербургского университета П.И.Пашино. В 1868. он опубликовал свою работу «Туркестанский край в 1866 г. Путевые заметки» [11,56].

В девятой главе автор кратко останавливается на приеме гостей местным баем: «На столе стоят сласти, ...съедобные печенья домашней кухни...Прежде всего хозяева предлагают попробовать расставленные

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.