Научная статья на тему 'VIEWS OF FRENCH RENAISSANCE THINKERS ON CHILD UPBRINGING'

VIEWS OF FRENCH RENAISSANCE THINKERS ON CHILD UPBRINGING Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

36
27
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
education / college / religious education / pedagogical authorities / education of women

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Gulmira Sharifovna Absalamova

This article discusses the importance of the Renaissance in the upbringing of children by the thinkers who created it in French literature. Parenting is not a topic born in the age of enlightenment. Nevertheless, the philosophical and innovative spirit inherent in this period attracts the attention of many authors. They write their own textbooks, their goal is to raise children adequately, but they are still subject to the will and authority of the family. In addition to the fact that the issue of education is at the center of revolutionary changes, the attention paid to women and the views of thinkers on recognition were discussed.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «VIEWS OF FRENCH RENAISSANCE THINKERS ON CHILD UPBRINGING»

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-12-17

ort

ТЕМИР ЙУЛ ТРАНСПОРТИ ЮКСАЛИШ ПАЛЛАСИДА

Ж. С. Раматов

Фалсафа фанлари доктори, профессор Тошкент давлат транспорт университети

Мамлакатимиз ривожида, мустакиллигимизни мустахкамлашда, халкимиз учун фаровон хаёт яратишда "Узбекистон темир йуллари" акциядорлик жамиятининг урни ва роли бекиёсдир.

Узбекистон янги асрни Шаркда, хусусан Марказий Осиёда узига хос ижтимоий сиёсий субъект сифатида карши олди. Янги асрнинг утган ун йиллигидаёк мисли курилмаган муваффакиятлари буйича минтаканинг яловбардорига айланганлигини тараккийпарвар башарият тан олган эди. Маълумки, цивилизациялар ижтимоий алокалар, узаро савдо ва маданий, маиший муносабатлар асносида шаклланди, ривож топди. Бу харакатчилик архаик трансалока хизмати замирида уз ибтидосига эга булди. Жахон цивилизацияси тарихий тараккиётида кечганидек, Марказий Осиёнинг фахри саналган "Буюк Ипак йули" тушунчаси уз даврининг афсонавор муъжизаси булган. Уз даврининг муким тараккиёт воситаси сифатида тан олинган. Бугунги кунда бу хайрли ёндашувларда кадимги трансхизмат анъаналари давом эттирилиши билан бирга, жахондаги ривожланган давлатлар транссервис хизмати буйича эришган илгор тажрибалари ижодий узлаштирилиб, эркин бозор муносабатлари талабларида тобланган янги транспорт хизмати тизими шаклланди. Халкимиз хамда минтакамизнинг умумий ижтимоий-иктисодий эхтиёжларини назарда тутиб, узига хос тизим сифатида шаклланган "Узбекистон темир йуллари" давлат акционерлик компанияси кадим Турон худудида яна карвонбошилик килмокда.

Минтакада жойлашган Узбекистон кадим замонларда Шарк ва Гарбни боглаб турган. Бугунги кунда хам Европа ва Якин Шаркдан Осиё - Тинч океани минтакасига олиб борадиган йуллар шу ерда кесишади. Марказий Осиё мамлакатлари мустакиллик ва суверенитетини кулга киритганидан кейин бу алокалар жонланиб, ахамияти яна хам ошди. Бу тасодифий эмас. Шу туфайли Марказий Осиё республикаларда юз бераётган ходисалар жахондаги энг йирик давлатлар, турли жугрофий - сиёсий тузилмаларнинг манфаатларига бевосита дахлдордир. Х,ар кандай давлат хам

узининг жугрофий - сиёсий йулини белгилаган вакхда ана шу

April 21-22

^^pecialists^n^heFie/doiTtantSotM

вазиятни хисобга олади ва узи учун сиёсий, иктисодий ва стратегик фойда чикариб олишга харакат килади.

Дунёда минтакаларнинг узаро интеграциялашуви тезлашаётган бир даврда ташки иктисодий алокаларимизни транспорт билан таъминлаш, Европа ва Осиёни богловчи мукобил йулларни тиклаш объектив эхтиёждир. Шу маънода Узбекистон Европа Иттифокининг грант маблаглари хисобидан техник ёрдам курсатиш ТАСИС дастурининг 1993 йил май ойида Брюссель шахрида асос солинган ТРАСЕКА лойихасининг аъзоси булди. Лойихада Европа ва дунё бозорларига мукобил транспорт йулаклари оркали иктисодий ва сиёсий жихатдан мустакил чикиш имкониятларини яратиш, минтакалараро хамкорликни ривожлантириш, Европа - Кавказ - Осиё халкаро транспорт йулларини интеграция жараёнларни такомиллаштириш кабилар назарда тутилди. Мазкур лойиханинг хаётга татбик этилиши денгиз йулига эга булмаган мамлакатлар каршисида Трансевропа ва Трансосиё транспорт тармоклари билан богланиш учун мукобил ва баркарор имконият очади, уз махсулотларини Кавказорти ва Марказий Осиёнинг улкан бозорларига кириб келишини, мазкур минтакаларда уз таъсирининг кучайишини истайдиган Европа мамлакатлари учун хам бирдек манфаатлидир, минтакалараро иктисодий хамкорликни кенгайтириш, шу йуналишидаги мамлакатлар иктисодиётини жонлантириш, бу мамлакатларда яшаётган одамларнинг иш билан бандлик даражаси хамда турмуш фаровонлигини оширишда янги истикболлар очади.

Яна шуниси мухимки, бундай оламшумул лойиханинг амалга оширилиши -Миллатлараро ва давлатлараро муаммоларни хал этишнинг яна бир самарали йулидир.

1996 йили Озарбайжон Республикаси Грузия, Туркманистон ва Узбекистон Республикалари уртасида Транскавказ коммуникация йулагини барпо килиш тугрисида имзоланган Сарахс Шартномаси ва Битими Европа ва Осиёни богловчи йуналишни тиклашда асосий боскичлардан бири булди. Узбекистоннинг Транскавказ йулагидан олиб утилган экспорт-импорт юклари хажми 1996 йилда 140 минг, 1997 йилда 285 минг тоннани ташкил этди. Ушбу йул очилганидан буён биргина Узбекистон билан экспорт - импорт операцияларини амалга ошириш буйича хамкорлик доирасида 470 миллион А^Ш доллари хажмидаги 660 минг тонна хаётий мухим юклар ташилди. 2003 йил июнда Афгонистон, Эрон ва Узбекистон Президентлари уртасида Трансафгон транспорт йулагини яратиш буйича келишув имзоланди. Ушбу вазифа Хдйратон -

April 21-22

13

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-12-17

p

ort

Mo3opu fflapu^ - XupoT - KaHgaxop HyHanumH öyHHHa A^FoHHCTOHHHHr HupuK

TatMUHnafiguraH aHru TeMHp fiynnapHH Kypum opKanu aManra omupunumu MyMKHH. Kena«:aKga Mo3opu fflapu^ - ^oöy^ HyHanumH öyHHHa noKHCTOHra onuö HHKaguraH TeMHp fiyn nofiuxanamTHpHm Ky3ga TyranMoKga.

"Y3ÔeKHCTOH TeMHp HynnapH" ^ATK A^FOHHCTOH HCHOM PecnySnuKacu xyKyMaTH ÖHnaH A^FoHHCTOHga "X,aöparoH - Mo3opH fflapu^" TeMHp öynHHH Kypum noHH^acH öyHHHa mapTHOMa HM3onagu Ba 2010 Hun 22 aHBapga Kypunumra pacMHH CTapT Sepungu. Ma3Kyp TeMHp fiyn noÖHxacHHHHr TaxMHHHH KUHMaTH 129 mhh A^ffl gonnapu MHKgopuga SynuS, nuHHaHHHr yMyMHH y3yHnurH 95 KHnoMeTpHH TamKHn khhhö, ^yMnagaH fiynHHHr acocuH khcmh 75 x,aMga cтaнцнa fiynnapH 20 KHnoMeTpra TeHr. Ma3Kyp TeMHp fiyn ynacTKacuHH Kypum TpaHca^FoH fiynarHHH aparumgaru Shphhhh Sockhh xucoônaHagu. Kena^aKga ymöy öyn OHÖHPFOH, AHXOH, MaHMaHa Ba X,upoT KyHanumnapu öyHHHa gaBoM эттнpнпн6, A^fohhctoh Ba Y36eKHCTOHra EaHgep - Aööoc Ba ^axöexap (3poH), KapoHH (□okhctoh) nopraapura HHKum hmkohhhh Ky3ga Tyragu.

Ahhh naHTga myHH эtтнpo$ этнm ho3hmkh, кoммyннкaцнaнннг 3aMoHaBHH, puBo^naHraH th3hmhhh maKmaHTHpMaö Typuö, MHHTaKa yrnaH HKTHcoguH canoxuaTugaH xanKgapuMH3 paBHaKU Hynuga ^ofiganaHHÖ 6ynMaögH. 3epo TpaHcnopT кoммyнн-кaцнaпapн Y3ÖeKHCToH xygygu Ba TamKapucugaru xy^anuK MyHocaöaraapHHH aManra omupumga MyxuM axaMuaT Kacö этagн. XanK xy^anuru Ba axpnHHHHr TeMHp fiyn TpaHcnopTHga roK Ba öynoBHHnapHH Tamum эxтнë^пapннн Tyna KoHgupum x,aMga TeMHp öynHHHr öapKapop Ba xaB$-xarapcu3 umnamHHH TatMHHnam MaKcaguga Y3ÖeKHCTOH PecnyönuKacH npe3ugeHTH H.A.KapuMoBHHHr 1994 hhh 7 Hoaöpgaru ^apMoHH öunaH coöhk YpTa Ocuë TeMHp fiynHHHHr pecnyönuKa xygyguga ^oönamraH ynacTKanapu acocuga "Y36eKHCTOH TeMHp fiynnapu" ^aBnar-A^uoHepnuK KoMnaHuacu Tammn этнпgн. OapMoHga TeMHp fiyn TpaHcnopTHga roK Ba fiynoBHHnapHH Tamum coxacuga öo3op TanaönapHHH TagKHK этнm, yHH puBo^naHTupum hcthkôohhhh öenrunam, TpaHcnopT xH3MaTH öo3opuga TeMHp fiyn TpaHcnopTHHHHr paKoöaröapgomnHrHHH TatMHHnam, TeMHp fiyn TapMoKgapu öapKapopnurHHH, noe3gnapHH yTKa3Hm KoÔHHHaTHHH omupumra goup Hopa-Tagöupnap Ma^MyuHH umnaö HHKum Ba aManra omupum, TeMHp fiyn TpaHcnopTHga capMoa cap^nam cuëcaTHHH yTKa3um,

maxapnapHHH SupnamTupaguraH Ba Y30eKHCToH xaMga 3poH Hynnapura HHKumHH

April 21-22

^^peciaiists^n^heFieidOfTransPorM

янги техника ва технологияларни ишлаб чикиш вазифалари ва фаолият йуналишлари темир йул компанияси зиммасига юклатилди.

Узбекистонда ягона темир йул тизимини таркиб топтириш, янги худудларни ва фойдали казилма конларини комплекс узлаштириш, республикамиз ахолиси ва халк хужалигини темир йул хизмати билан туликрок таъминлаш максадида Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамаси 1993 йил 6 августда "Навоий - Учкудук - Султон Увайстог - Нукус" темир йул линиясини кайта таъмирлаш ва куриш тугрисида"ги 394 - сонли карорини кабул килган эди. Мазкур линия курилиши 1994 йилда бошланиб, 2001 йил 23 март куни илк бор юк поездлари катнови ташкил этилди. Бу уз навбатида компаниянинг юк айланмасини 960 миллион тонна-километрга ёки 6% дан купрокка ошириш, 2001 йилда Узбекистон Республикаси учун юк ташишдан кушимча равишда 6,1 миллиард сум даромад олиш имконини берди. Шуни алохида таъкидлаш лозимки, мазкур темир йул линиясида поездларнинг мунтазам харакатини йулга куйилиши Туркманистон худудидан юк ташилмаслиги хисобига республикамиз учун 16,1 млн. АКШ доллари микдорида маблагнинг иктисод килинишига олиб келди.

Навоий - Учкудук - Мискин - Султон Увайстог - Нукус темир йул линияси йулга куйилганидан сунг Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2003 йил 24 январида "Тошгузар - Бойсун - Кумкургон" янги темир йул линияси курилишини жадаллаштириш тугрисида"ги махсус карор кабул килинди. Карорда "мамлакат транспорт коммуникацияларини, Кашкадарё ва Сурхондарё вилоятларини иктисодий ва ижтимоий ривожлантириш учун кулай шарт - шароифтлар яратиш, табиий ер ости бойликлари конларини узлаштириш лойихалари амалга оширилишини жадаллаштириш, шунингдек республика жанубий минтакаларининг ижтимоий инфратузилмасини ривожлантириш"9 зарурлиги белгиланди. 223 километрдан иборат булган бу темир йул киска даврда, хаммаси булиб 33 ойда муддатидан икки йил олдин эксплуатацияга топширилди. 6 та янги станция ва йуловчи плат формаларига эга булган 9 та бекат барпо этилди. Энг мухими бу йул республикамизнинг жанубий минтакаси - Кашкадарё ва Сурхондарё вохаларини бошка худудлар билан боглайдиган, кон томиридай зарур булган воситани, бутун мамлакатимиз буйлаб

"Узбекистон темир йуллари" Давлат - Акционерлик темир йул компаниясини

тузиш тугрисида" ги Узбекистон Республикаси Президентининг 1994 йил,

7 ноябрдаги фармони. "Темирйулчи", 1994, 12 - ноябрь.

9 Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2003 йил 24 январида "Тошгузар - Бойсун - Кумкургон" янги темир йул линияси курилишини жадаллаштириш тугрисида" ги карори. Темирйулчи, 2003 йил, 31-январ.

April 21-22

15

ягона ва яхлит темир йул транспорта коммуникация тизимини барпо этишга, юк ва йуловчи ташиш масофасини 170 километрга кискартиришга имкон тугдирди. Амалга оширилган бу лойиха куп асрлар давомида мудраб ётган тоглар орасидан кесиб утиб, Кашкадарё ва Сурхондарё вилоятларининг четда колиб келаётган бой ер ости минерал ресурсларини, нефть ва газ, рангли металл, кумир ва калий тузи, курилиши материаллари ва бошка сифатли, кимматбахо ва фойдали казилмаларни узлаштириш учун катта имкониятларни очиб берди...

Бугунги хисоб-китоблар шуни курсатмокдаки, темир йул тармогининг ишга туширилиши юк ташиш ва йуловчилар катновини ташкил килиш, темир йулларга хизмат курсатиш ва йул хавфсизлигини таъминлаш учун камида 2 -2,5 минг ишчини талаб килади. Курилиши режалаштираётган янги корхоналар ва хизмат шохобчаларида, айникса, кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик сохаларида эса кушимча тарзда 3-4 минг киши уз иш жойларини топади. Х,еч шубхасиз, бу йул Узбекистоннинг чет давлатларга, аввало, Трансафгон темир йул коридори оркали якин келажакда тугридан-тугри Х,инд океани, Жанубий ва Жануби-Шаркий Осиё мамлакатлари портларига чикиш ва экспорт имкониятини, шу билан бирга, юртимизнинг транзит ролини кенгайтириш борасидаги салохиятимизни кескин оширади.

Давлатимизнинг мамлакатни хар томонлама ривожлантириш учун 1-навбатда инфратузилмаларни, хусусан, транспорт ва коммуникация сохаларини устувор тарзда тараккий эттириш лозимлиги хакидаги узокни кузлаб олиб борган сиёсати туфайли истиклол йилларида "Узбекистон темир йуллари" акциядорлик жамияти тизимида хам улкан бунёдкорлик ишлари амалга оширилди. Темир йулда харакат хавфсизлиги янада мустахкамланди. Йуловчи ва юк ташиш хажми кескин ошди. Йуловчиларга сервис хизмати курсатиш яхшиланди. Шунингдек, Навоий - Учкудук - Нукус темир йулининг фойдаланишга топширилгани, Амударё узра кушма автомобиль ва темир йул купригининг барпо этилгани, "Аср курилиши" номини олган "Тошгузар -Бойсун - Кумкургон" янги темир йул линиясининг яратилишини амалга оширилаётган ислохотларнинг илк меваларидир, деб фахр билан таъкидлаш мумкин. Афгонистонда "Хдйратон - Мозори Шариф" темир йул линияси курилиши лойихасининг муддатидан 130 кун олдин нихоясига етгани дунё хамжамиятининг эътиборига тушди. Шу билан бирга мен диккатингизни куйидаги ракамларга каратмокчиман 1991-2011 йилларда "Узбекистон темир йуллари" акциядорлик жамияти томонидан жами 956 километр темир йул барпо этилди.

April 21-22

16

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-12-17

p

ort

Шундан: Учкудук - Мискин - 223 км; Тошгузар - Бойсун - Кумкургон - 223 км; Хдйратон - Мозори Шариф - 106 км; Колган 404 км - Навоий - Учкудук -Нукус ва Тошгузар - Бойсун - Кумкургон темир йул линияларининг станция йуллари, Навоий эркин иктисодий худуди, Навоий аэропортигача, Ангрен логистика маркази, Тукимачи - Ангрен электрлаштирилган участкаси ва х.к.

REFERENCES

1. Раматов, Ж. С., & Баратов, Р. У. (2018). Новый подход в системе высшего образования в Узбекистане. Психология, социология и педагогика, (4), 1-1.

2. Отамуратов, С., Хусанов, С., & Раматов, Ж. (2002). Маънавият асослари. Абдулла Цодирий номидаги халц мероси нашриёти, Тошкент.

3. Раматов Дж., Иноков К., Исмаилова С. и Худойкулов С. (2021). ТРЕБОВАНИЯ ОБРАЗОВАНИЯ МОЛОДЕЖИ С АКТИВНЫМ ГРАЖДАНСТВОМ. Academicia Globe: Inderscience Research , 2 (05), 1-3.

4. Раматов, Ж. С. (2021). ФИЛОСОФСКОЕ МИРОВОЗЗРЕНИЕ И ЕГО РОЛЬ В ВОСПИТАНИИ СОВРЕМЕННОЙ МОЛОДЕЖИ. Проблемы педагогики, (1 (52)), 16-17.

5. Раматов, Ж. С. (2021). БАРКАМОЛ ВА СОГЛОМ АВЛОД-УЗБЕКИСТОН КЕЛАЖАГИНИНГ ПОЙДЕВОРИ. Academic research in educational sciences, 2(2).

6. Раматов, Ж. С., & Баратов, Р. У. (2018). НОВЫЙ ПОДХОД ПОДГОТОВКИ КАДРОВ С ВЫСШИМ ОБРАЗОВАНИЕМ В УЗБЕКИСТАНЕ: ПЕРСПЕКТИВА И ИННОВАЦИИ. Теоретические и прикладные науки , (4), 8991.

April 21-22

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.