Научная статья на тему 'Валюта курси сиёсатининг замонавий молия-валюта тизими ва иқтисодий ўсишга таъсири'

Валюта курси сиёсатининг замонавий молия-валюта тизими ва иқтисодий ўсишга таъсири Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
333
46
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and Education
Область наук
Ключевые слова
валюта курси / пул ўтказмалари / валюта сиёсати / молиявалюта тизими / иқтисодий ўсиш

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Саодат Вохид Қизи Пўлатова, Сухроб Рустамович Аллаяров

Мақолада валюта курси, Ўзбекистондаги валюта сиёсатидаги ўзгаришлар, шунингдек, валюта курси сиёсатининг замонавий молия-валюта тизимидаги кўрсаткичларнинг иқтисодий ўсишга таъсири батафсил келтириб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Валюта курси сиёсатининг замонавий молия-валюта тизими ва иқтисодий ўсишга таъсири»

Валюта курси сиёсатининг замонавий молия-валюта тизими ва иктисодий усишга таъсири

Саодат Вохид кизи Пулатова Сухроб Рустамович Аллаяров

ТМИ

Аннотация: Маколада валюта курси, Узбекистондаги валюта сиёсатидаги узгаришлар, шунингдек, валюта курси сиёсатининг замонавий молия-валюта тизимидаги курсаткичларнинг иктисодий усишга таъсири батафсил келтириб утилган.

Калит сузлар: валюта курси, пул утказмалари, валюта сиёсати, молия-валюта тизими, иктисодий усиш.

The impact of exchange rate policy on the modern financial and monetary system and economic growth

Saodat Vokhid kizi Pulatova Sukhrob Rustamovich Allayarov

TFI

Abstract: The article examines, the exchange rate, changes in the currency policy in Uzbekistan and the impact of exchange rate policy on economic growth in the modern financial and currency system is described in detail.

Keywords: exchange rate, money transfers, currency policy, financial and monetary system, economic growth.

КИРИШ

Бозор иктисодиёти билан боFлик жараёнларни бошкаришда, миллий валютанинг халкаро мавкеини белгилашда ва мамлакатнинг жорий хдмда келажакдаги иктисодий муносабатлари тизимида валюта сиёсати мух,им рул уйнайди. У иктисодий ривожланиш баркарорлигини таъминлаш, ишсизликнинг олдини олиш ва инфлацияни жиловлаш, тулов балансининг активлигини саклаб туришда макроиктисодий сиёсатнинг мухим ва ажрамас кисми хисобланади. Охирги йилларда Узбекистоннинг ташки иктисодий фаолияти жадал суръатлар билан ривожланиб бормокда. Хорижий сармоялар иштирокида янгидан-янги кушма корхоналар вужудга келиб ташки иктисодий фаолиятга кушилмокда. Табиийки, мазкур ташки иктисодий муносабатлар иштрокчилари хорижий

шериклари олдидаги мажбуриятларини бажариш учун хорижий валютани сотиш ёки сотиб олишга кучли эхтиёж сезмокдалар. Мамлакат иктисодиётида мухим ахамиятга эга булган ва ташки иктисодий фаолият шаклланишида асосий уринда турувчи валюта конунчилиги доимо давомий ривожланиш ва такомиллашишда булмоFи лозим.

Х,ар кандай мамлакатда валюта муомаласининг хаддан зиёд маъмурий тартибга солиниши алохида тармоклар ва хужалик юритувчи субъектлар учун имтиёз хамда преференцияларнинг кам самарали тизимини асоссиз равишда шакллантиришга йул очади. Бизнес юритишда тенг булмаган шарт-шароитлар вужудга келиши эса ракобатнинг бозор тамойиллари бузилишига олиб келади. Хорижий инвестицияларни жалб этиш, товарлар ва хизматлар экспортини ошириш, умуман, мамлакат иктисодий ривожланишида тускинлик килувчи омилга айланади. Юкоридаги омилларни хисобга олган холда малакатимизда катор конунлар, фармонлар кабул килинди.

Бундан ташкари Президентимиз Ш.М.Мирзиёев узининг "Танкидий тахлил, катъий тартиб-интизом ва шахсий жавобгарлик - хар бир рахбар фаолиятининг кундалик коидаси булиши керак" асарларида "Макроиктисодий баркарорликни янада мустахкамлаш ва иктисодий усишнинг юкори суръатларини саклаб колиш, жумладан, давлат бюджетини барча даражада мутаносиб, миллий валюта ва ички бозордаги нарх даражаси баркарор булишини таъминлаш - энг мухим устувор вазифамиздир"1 деб кайд этиб утганлар.

Шу уринда айтиш керакки, давлатимиз рахбарининг 2017-йил 2-сентябрдаги "Валюта сиёсатини либераллаштириш буйича биринчи навбатдаги чора-тадбирлар туFрисидаги"2 Фармони бунда дастуриламал булиб хизмат килаяпти. Аввало, мазкур хужжат 2022-2026 йилларга мулжалланган тарккиёт стратегиясига мувофик ва валюта сохасини тартибга солишнинг бозор механизмларини жорий этиш, Республика экспорт салохиятини юксалтиришни раFбатлантириш, туFридан-туFри хорижий инвестицияларни фаол жалб килиш, махаллий ишлаб чикарувчиларнинг бозорлардаги ракобатдошлигини ошириш, мамлакатимизда ишбилармонлик мухитини яхшилаш максадида кабул килинганини таъкидлаш уринлидир. АСОСИЙ КИСМ

Пул утказмалари асосан хорижий валютада амалга оширилгани учун уларнинг валюта бозорига ва умуман валюта муносабатларга сезиларли таъсир этувчи омил сифатида караш мумкин.

1 Ш.М.Мирзиёев Танкидий тахлил, катъий тартиб-интизом ва шахсий жавобгарлик - хар бир рахбар фаолиятининг кундалик коидаси булиши керак. - Тошкент: Узбекистан, 2017.

2 Узбекистон Республикаси Президентининг "Валюта сиёсатини либераллаштириш буйича биринчи навбатдаги чора-тадбирлар т^рисида"ги ПФ-5177-сонли Фармони. 02.09.2017 й. Ушбу Фармон Халк сузи газетасининг 2017-йил 5-сентабрдаги 176 (6870)-сонида эълон килинган.

Халкаро молия муносабатлари ривожланишида валюта тизимининг самарали ташкил этилиши ва унинг баркарорлиги мухим урин тутади. Валюта тизими деганда, валюта муносабатларини ташкил этишнинг ташкилий-хукукий шакли тушунилади. Валюта тизимининг холати мамлакатда валюта муносабатларини бошкариш ва тартибга солиш жараёнига бевосита боFлик булади.

Валюта тизимининг учта асосий шаклини ажратиб курсатиш мумкин:

Миллий валюта тизими - маълум бир мамлакат худудида валюта муносабатларини ташкил этиш, тартибга солиш билан боFлик тадбирлар мажмуасини ифодалайди;

Минтакавий валюта тизими - муайян бир минтака доирасидаги мамлакатлар ташаббусига кура ташкил этилган валюта тизимини ифодалайди.

Жахон валюта тизими - мамлакатлар уртасидаги валюта муносабатларини амалга ошириш учун ташкил этилган, инструментлар, шартномалар, тартиб-коидалар ва ташкилотларнинг мажмуасидир.

2020 И нл 2021 jijt.j

Ксллб ivuil^h tpahc4tripib]iii ]|ул ^лкаэмалар ^■чсг уп'^ юоормлган грансчсгаравийпул ^тааэмьлар —о—Фарки

1-расм. Халкаро трансчегаравий пул утказмалар оркали келиб тушган ва

хорижга жунатилган маблаFлар динамикаси3 (млн АК,Ш долларида) Утказмалар хажмининг усиши карантин чораларининг юмшатилиши ва иктисодий фаолликнинг тикланиши натижасида ишчи кучига талабнинг ортиши хамда жисмоний шахсларнинг расмий халкаро пул утказмалари тизимидан фойдаланишининг ортиб бориши билан изохланади.

Жахон валюта тизимининг асосий вазифаси, халкаро савдо жараёнида ва турли валюталардаги хисоб-китобларда халкаро валюта ликвидлигини таъминлашдан иборат.

Жахон валюта тизими куйидаги асосий функцияларни бажаради:

3 Узбекистон Республикаси Марказий банкининг 2021 йилдаги фаолияти тугрисидаги хисоботи

- тартибга солиш - валюталар уртасидаги муносабатларга таъсир курсатувчи тулов балансида юзага келадиган номутаносибликларни бартараф этиш;

- ликвидлилик - захира бирликларини аниклаш хамда тулов балансининг номутаносибликиарини коплаш учун уларни куллаш имкониятлари ва ташкил этиш шаклларини белгилаш;

- бошкариш - халкаро молиявий институтларни ташкил этиш ва уларнинг ваколатлари оркали хисоб-китобларнинг узлуксизлигини таъминлаб бориш.

Жахон валюта тизимининг асосий максадлари булиб куйидагилар хисобланади:

- мамлакатлар уртасидаги халкаро хисоб-китобларнинг узлуксизлигини таъминлаш;

- мамлакатлар миллий валютаси баркарорлигини таъминлашни куллаб-кувватлаш;

- жахон хужалигининг турли иктисодий тизимлари уртасида самарали мехнат таксимотини таъминлаш;

- жахон ишлаб чикариши умумий хажмининг усишига ва ахоли бандлик даражасининг ошишига эришиш;

- миллий иктисодиётларда баркарор иктисодий усишни таъминлаш;

- инфляцияни жиловлаш ва ташки иктисодий мувозанатни ушлаб туриш ва бошкалар. Валюта тизимлари муайян элементларни узига камраб олган холда фаолият юритади.

Миллий валюта тизими куйидаги элементларни узида мужассамлаштиради:

- миллий валюта;

- миллий валютанинг алмашиниш режими;

- миллий валюта паритети;

- миллий валюта курс режими;

- валюта чекловлари холати;

- мамлакатнинг халкаро валютавий ликвидлигини тартибга солиш;

- миллий валюта бозорида операцияларни юритиш тартиби.

Жахон валюта тизимига эса куйидаги элементлар киради:

- халкаро тулов воситаси;

- валюта курсларини белгилаш ва саклаб туриш механизми;

- валюталарни конвертациялаш шартлари;

- валютавий чеклашларни давлатлараро тартибга солиш;

- халкаро валютавий ликвидликни таъминлаш ва тартибга солиш;

- халкаро хисоб-китоб шаклларини умумлаштириш;

- олтин ва валюта бозорларида ишлаш режимлари;

- валюта муносабатларини тартибга солувчи давлатлараро институтларнинг хукук ва мажбуриятлари.

Жахон валюта тизими ривожланишига сезиларли таъсир курсатган омиллар сифатида куйидагиларни кайд этиш мумкин:

- махсулот ишлаб чикаришнинг ривожланиш даражаси;

- халкаро мехнат таксимоти жадаллашуви даражаси;

- жахон бозори ривожланиш даражаси;

- хужалик юритишнинг тизимлари ривожланиш даражаси.

Мамлакатлар уртасидаги икки томонлама иктисодий муносабатларнинг куп

томонлама муносабатлар сифатида ривожланиши билан жахон валута тизимининг ахамияти янада орта бошлади. Чунки мамлакатлар уртасидаги халкаро савдо, кредит, инвестиция ва капитал харакати билан боFлик булган молиявий муносабатлар жахон валута тизими доирасида белгиланган муайян тамойиллар асосида амалга ошириларди.

Купгина мамлакатларда катъий белгиланган валюта курслари урнига сузувчи валюта курсларини жорий этиш валюта интервенциясини утказишдаги йирик харажатларга карамасдан уларнинг баркарорлигини таъминламади. Ушбу режим валюта спекуляциялари, тасодифий капитал кучишига бархам бериш, турли мамлакатларда инфляция суръатлари ва тулов балансини тезда бошкаришни таъминлашга кобилиятсиз булди. Бир катор мамлакатлар миллий валюталарини бошка валюталарга боFлаш холатини давом эттирдилар.

Шу уринда "Ривожланаётган давлатларга Fарб валюта сиёсати таъсири хакида суз борганда, шу давлатлар расмий инвалюта захираларининг 95 % олти давлат валютасига туFри келади:

АКШ доллари (67,5%), ГФР маркаси, япон иенаси, фунт стерлинг, Швейцария ва Франция франки 90%га якин ривожланаётган мамлакатлар уз пул бирлигининг АКШ доллари, Франция франки, СДРга нисбатан узгармас курсини ушлаб турибди. Гарб давлатлари фоиз ставкасининг халкаро ва миллий капитал бозоридаги даражаси ривожланаётган давлатларнинг ташки карзлари буйича туловларига таъсир этади. Юкоридаги мисоллардан маълум булдики, ривожланаётган давлатлар ривожланган давлатларнинг миллий валюта курсаткичларининг баркарорлашувидан манфаатдор. Бунда асосий конвертирланадиган валюталарнинг миллий валютани сикиб чикариш жараёни кузатилади. Бунда ривожланган давлатлар валюта сиёсатининг ривожланаётган давлатлар валюта сиёсатига кириб бориши кузатилади. Бу жараён албатта, резидентларга чет эл валютасида шартномалар тузиш рухсат этилган давлатлардагина амалга ошади.

Бу валюта урин алмашинувининг энг салбий окибатларидан миллий бюджет, пул ва курс сиёсатининг таъсирчанлигининг камайишидир"4

4 https://vaqt.ucoz.com/publ/iqtisod_va_moliya/valjuta_tizimi_va_uning_asosij_ehlementlari/28-1-0-197

ХУЛОСА

Валюта курси сиёсатини такомиллаштириш оркали иктисодий усиш хамда молия-кредит тизими холатини яхшилаш, ривожлантиришга каратилган илмий-амалий таклифларни ишлаб чикиш кузда тутилади. Валюта курси тебранишларини нормаллаштириш оркали чет эл инвестицияларини жалб килиш хамда экспорт хажмини купайтиришни кузда тутилади. Валюта тушумлари ва олтин-валюта захираларининг купайишини таъминлашда энг оптимал йул бу -экспорт салохиятини оширишдир.

Узбекистан иктисодий хамкорликнинг нуфузли халкаро ташкилотлари -Халкаро валюта фонди, Халкаро тараккиёт ва тикланиш банки, Осиё тараккиёт банки, Ислом тараккиёт банки, халкаро мехнат ташкилоти, Европа тараккиёт ва такланиш банки, Халкаро молия корпорацияси, Шанхай хамкорлик ташкилоти, Бирлашган миллатлар ташкилоти ва бошка куплаб ташкилотларга кабул килинди, куплаб мамлакатлар билан экспорт ва импорт операцияларини амалга ошириб келмокда.

Ривожланган мамлакатлар валюта сиёсати ягона ва узаро боFлик дунёда амал килади. Шунинг учун учинчи давлатлар омили унга кандай даражада таъсир этишини аниклаш лозим. Суз асосан ривожланаётган давлатлар туFрисида бормокда. Купчилик Шаркий Европа ва МДХ, давлатлари узида Гарбнинг валюта сиёсати таъсирини сезмокда. Х,али халкаро валюта муносабатларида иштирок этишнинг мукобил шаклларини куллаш йулларини излаш лозим. Бунда эса ривожланаётган мамлакатлар малакаси кул келади.

Валюта сиёсатини такомиллаштириш хамда валюта курси тебранишларини нормаллаштириш оркали мамлакатдаги экспорт килувчилар ва инвесторларга кулайликлар яратиш. Экспорт ва инвестициялар хажмининг усиши иктисодий усишга олиб келишини назарда тутилади.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Узбекистон Республикаси "Валютани тартибга солиш туFрисида"ги УРК, -573-сон К,онуни// К,онун хужжатлари маълумотлари миллий базаси ,21.04.2021-й., 03/21/683/00375-сон.

2. Узбекистон Республикаси Президентининг 2017-йил 7-февралдаги "Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Хдракатлар стратегияси туFрисида"ги ПФ-4947-сонли Фармони // К,онун хужжатлари маълумотлари миллий базаси, 01.05.2021 й., 06/21/6217/0409-сон

3. Узбекистон Республикаси Президентининг, 2017-йил 2- сентябрдаги "Валюта сиёсатини либераллаштириш буйича биринчи навбатдаги чора-тадбирлар туFрисида"ги ПФ-5177-сонли Фармони// К,онун хужжатлари маълумотлари миллий базаси, 28.09.2020-й., 06/20/6075/1330-сон

4. Ш.М. Мирзиёев Танкидий тахлил, катъий тартиб-интизом ва шахсий жавобгарлик - хар бир рахбар фаолиятининг кундалик коидаси булиши керак. -Тошкент: Узбекистон , 2017. 8-13 бетлар

5. Allayarov, S. A. (2020). Strengthening tax discipline in the tax security system: Features and current problems. South Asian Journal of Marketing & Management Research, 10(11), 124-128.

6. Allayarov, S., Allayarov, S., Yuldasheva, U., & Madjidov, N. (2020). Assessment of the effectiveness of the results of the fiscal policy of the republic of Uzbekistan. International Journal of Advanced Science and Technology, 29(7), 79207926.

7. Сатторов, Б. К., & Аллаяров, С. Р. (2017). Развитие экономики Узбекистана в условиях мировых интеграционных процессов. Наука, техника и образование, 1(5 (35)), 98-100.

8. Аллаяров, С. Р., & Кандахарова, Ш. Н. (2021). ПЕРСПЕКТИВЫ ЭФФЕКТИВНОГО ИСПОЛЬЗОВАНИЯ БЮДЖЕТНЫХ СРЕДСТВ В УПРАВЛЕНИИ ГОСУДАРСТВЕННЫМИ ФИНАНСАМИ. СТОЛИЦА НАУКИ, 3, 4.

9. Аллаяров, С. (2022). К ВОПРОСУ РЕАЛИЗАЦИИ ОПТИМИЗИРОВАННОЙ ФИСКАЛЬНОЙ ПОЛИТИКИ ПРИ СТИМУЛИРОВАНИИ ЭКОНОМИЧЕСКОГО РОСТА. Архив научных исследований, 2(1).

10. Anvarov, N. M. O. G. L., & Allayarov, S. R. (2022). Mahalliy byudjetlarni qo 'shimcha manbalardan foydalanishning umumnazariy asoslari. Science and Education, 3(2), 1519-1527.

11. O'G'Li, D. G. A., & Allayarov, S. R. (2022). Respublika va mahalliy byudjetlar moliyaviy barqarorligini ta'minlashning ustuvor yo 'nalishlari. Science and Education, 3(2), 1565-1573.

12. Allayarov, S. (2018). Theoretical Study of Optimal Fiscal and Monetary Policies for Stimulating Economic Growth. Research Journal of Finance and Accounting, 9(8), 206-212.

13. Аллаяров, С. Р., Мардонов, Ш. Х., & Абдурахимова, Г. М. (2020). РЕТРОСПЕКТИВНЫЙ И ЦЕЛЕОРИЕНТИРОВАННЫЙ ПОДХОДЫ К ОЦЕНКЕ ЭФФЕКТИВНОСТИ ФИСКАЛЬНОЙ ПОЛИТИКИ. Экономика и социум, (4), 138-147.

14. Аллаяров, С. Р., & Зайнитдинов, С. М. У. (2021). Иктисодий усишга таъсир курсатувчи омиллар ва уларнинг таснифи. Science and Education, 2(11), 1156-1169.

15. Бердиназаров З.У. "Валюта сиёсати методологиясини такомиллаштиришнинг назарий ва амалий асослари" Монография.-Т.: "Инновацион ривожланиш нашриёт матбаа уйи",2018-й, 250 б

16. Berdinazarov Z.U. "Modeling exchange rate volatility of Uzbek Sum by using ARCH family models"//International Journal of Economics,Commerce and Management. Vol .VI,Issue 11 November 2018.ISSN(online):23480386. United Kingdom. P 23-40

17. Узбекистан Республикаси Марказий банкининг 2021 йилдаги фаолияти т^рисидаги хдсоботи

18. Khidirov N. (2020) "SPECIFIC FEATURES OF FINANCING INVESTMENT ACTIVITY OF INDUSTRIAL ENTERPRISES," International Finance and Accounting: Vol. 2020: Iss. 1, Article 31.

19. Ulug'bek S.O., Xidirov N.G. Real sektor korxonalari investitsion loyihalarini moliyalashtirishda bank kreditlarining rolini oshirish va kredit riskini hisobga olish masalalari // Science and Education. - 2022. - Т. 3. - №. 2. - С. 1482- 1488. https://openscience.uz/index.php/sciedu/article/view/2693

20. Khidirov, N.G. "Mechanisms and methods of financing enterprise investment projects." Journal of Economics, Finance and Management Studies 4, no. 05 (2021): 475-482. DOI: 10.47191/jefms/v4-i5-16

21. Xidirov, N. G. I., & Qarshiyeva, M. A. Q. (2022). Islomiy bаnk xizmаtlаrini joriy etish orqаli tijorat bаnklаrini а^^а xizmаt ko'^tish sifаtini oshirish mаsаlаlаri. Science and Education, 3(11), 1067-1074.

22. www.lex.uz (O'R qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy ba'zasi)

23. www.stat.uz (O'zbekiston Respublikasi Davlat statistikasi qo'mitasi)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.