Научная статья на тему 'ЎҚУВЧИЛАРДА МУСИҚА САВОДХОНЛИГИ МАЛАКАЛАРИНИ ТАРКИБ ТОПТИРИШ'

ЎҚУВЧИЛАРДА МУСИҚА САВОДХОНЛИГИ МАЛАКАЛАРИНИ ТАРКИБ ТОПТИРИШ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
597
32
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
Нота / поғона / ўлчов / мажор / минор / идрок / регист / оҳанг / лад / ребус / чолғучи / яккаовоз / хор / оркестр / ансамбль. / Note / leap / measure / major / minor / perception / register / melody / fret / rebus / instrument / soloist / choir / orchestra / ensemble.

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Санокул Дўстов, Гўзал Ҳабибуллоева

Ушбу мақолада мусиқа саньати ҳақида бериладиган барча билим ва малакалар, жумладан, нота, нота чизиқлари, нота ёзуви, нота чўзимлари, қалит ва унинг вазифаси, товушқатор, поғоналар, ўлчовлар, мажор ва минор интервал, учтовушлик ва ҳоказоларни ўқувчиларга ўргатишнинг барча методлари мисоллар орқали баён қилинганлиги ҳақида сўз боради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DEVELOPING MUSIC LITERACY SKILLS IN STUDENTS

This article describes all the knowledge and skills about the art of music, including notation, note lines, note writing, note stretches, key and its function, vowel, steps, measurements, major and minor interval, trinity, etc. It is said that

Текст научной работы на тему «ЎҚУВЧИЛАРДА МУСИҚА САВОДХОНЛИГИ МАЛАКАЛАРИНИ ТАРКИБ ТОПТИРИШ»

УКУВЧИЛАРДА МУСЩА САВОДХОНЛИГИ МАЛАКАЛАРИНИ ТАРКИБ

ТОПТИРИШ

Санокул Дустов

Бухоро давлат университети Cанъатшунослик факультети Мусика таълими кафедраси профессори, педагогика фанлари номзоди

Гузал Х,абибуллоева

Бухоро давлат университети Cанъатшунослик факультети Мусика таълими йуналиши 3-боскич талабаси

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада мусика саньати хакида бериладиган барча билим ва малакалар, жумладан, нота, нота чизиклари, нота ёзуви, нота чузимлари, калит ва унинг вазифаси, товушкатор, погоналар, улчовлар, мажор ва минор интервал, учтовушлик ва хоказоларни укувчиларга ургатишнинг барча методлари мисоллар оркали баён килинганлиги хакида суз боради.

Калит сузлар: Нота, погона, улчов, мажор, минор, идрок, регист, оханг, лад, ребус, чолгучи , яккаовоз, хор, оркестр, ансамбль.

DEVELOPING MUSIC LITERACY SKILLS IN STUDENTS

Sanokul Dustov Guzal Habibulloeva

Bukhara State University, Faculty of Art Bukhara State University, Faculty of Art

History, Professor of Music Education, History, 3rd year student of Music

Candidate of Pedagogical Sciences Education

ABSTRACT

This article describes all the knowledge and skills about the art of music, including notation, note lines, note writing, note stretches, key and its function, vowel, steps, measurements, major and minor interval, trinity, etc. It is said that

Keywords: Note, leap, measure, major, minor, perception, register, melody, fret, rebus, instrument, soloist, choir, orchestra, ensemble.

КИРИШ

Мусика саводхонлигининг асослари узок утмиш тарихга бориб такалади. Азалдан мусика таълимоти назарияси ва тарихини урганишга нихоятда катта ахамият берилган Урта Осиёнинг машхур комусий олимлари Абу Наср ал-Форобий, Абу Али ибн Сино, Дарвешали Чангий, Нажмиддин Кавкабий Бухорий, Абдурахмон Жомий, Алишер Навоий ва бошка куплаб донишмандлар барча

фанлар катори мусика таълими назарияси ва тарихи масалаларини тадкик этишишган ва улкан хизмат килишган.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Дарс жараёнида укувчиларга мусика санъати хакида бериладиган барча билим ва малакалар мусика саводхонлиги доирасига киради. Унга мусиканинг узига хос хусусиятлари, санъат сифатида хаётнинг акс эттирилиши, ифода воситалари (тил, нутк) жанр турлари, тузилиши, ижро услублари, ижро турлари, чолгу асбоблари таснифи ва бошкалар киради. Шунингдек, нота, нота чизикдари, нота ёзуви, ноталарнинг булиниши, калит ва унинг турлари, вазифаси, товушлар чузими ва уларнинг нота билан ёзилиши, мусикавий тизим, товушкатор, погоналар, улчовлар, мажор ва минор ладлари, интерваллар, учтовушлик ва хоказолар хам мусикий саводхонликка киради.

Мусика саводхонлиги дарсда мустакил фаолият тури сифатида амал килмай, бошка фаолият турлари жараёнида яъни мусика асарларини бадиий урганиш ва ижро этиш жараёнларини саводхонлик асосида бажариш учун ёрдам беради. Бу укувчиларнинг мусика саводхонлигини шакллантиради ва уларнинг билим доирасини тобора кенгайтириб, чукурлаштириб боради. Натижада, янги асарни урганиш жараёнида билиб олинган хар бир янги тушунча ва атамалар кейинги дарсларда доимий равишда кулланилиб борилиши назарда тутилади. Шундай килиб, мусика саводи дарснинг куйидаги таълимий функциясини бажаради;

- мусика идрокини ривожлантириш ва асарлардан эстетик завкланиш воситасида бадиий образли хотирани устириш;

- мехнатга,, табиатга,йил фаслларига, она Ватанга багишланган мехнатга асарлар воситасида илмий дунё карашни таркиб топтириш.

Мазкур максадларга эришиш учун укитувчи олдига куйидаги вазифалар куйилади:

- мусика санъатига хавас уйготиш,

- мусика тинглаш ва амалий машгулотларга кизиктириш, воситасига болаларда мусикавий, бадиий эхтиёжни кучайтириш;

- идрок этилажак асардан укувчиларга мусикавий бадиий таассурот уйготиш. Дарсда укувчиларнинг мусика саводхонлигини ошириб бориш учун эса,

а) асарларни сухбат йули билан оддий мусикавий, педагогик тахлил килиш;

б) мусика асарларида учрайдиган ифода воситалари ва атамаларнинг мохиятини билиш ва уларни доимо мусика амалиётида куллай бориш;

в) асарнинг оддий тузилиши ва унинг ифода воситаларини англай олиш хамда нотага караб ритмик тузилмаларни чапак чалиш билан йули куйлашга ургатиш;

г) мусика ижодкорлари , ижрочилари хамда чолгу асбоблари хакида маълумотлар бериб бориш.

МУХОКАМА

Мусика саводининг асосий мазмуни ва педагогик объекти чорак мавзулари булиб уларни ёритиш учун куйлаш ва тинглашга доир танланган асарлардир. Улар укувчиларнинг кундалик мусикий хаётидан олаётган таассуротлари ва мусикавий тажрибалари асосида урганилиши лозим.

Биринчи синфда укувчиларга мусика асари хакида билимларни беришда: Улар диккатига мусиканинг ифода восилари куй, регистр, темп, ритм, динамик белги ва бошкаларга жалб этилади. Дастлаб бу атамаларнинг айнан коидасини таърифлаб, дарсда укувчи куйланган кушик мусикасида маълум мазмун ёки хиссиёт, яъни кувноклик, хушчакчаклик, тантанаворлик, уйнокилик, кутаринкилик, мунглилик ва хоказолар борлиги, шунингдек куй харакати тургун булмай, балки юкори ва пастга караб йуналиб туриши (регистр характери ) аникланади. Шундан сунг, куй мусикий товушлардан тузилган булиб, улар узун ва киска мусикий товушларнинг юкори ва пастга караб йуналишидан куй хосил булиши тушунтирилади. Укувчилар куйнинг плакатда ёзилган ёки доскада чизилган график харакати оркали хамда унинг узун-киска товушларини нота карточкаларига караб куйлаши натижасида пухта билимга эга буладилар. Бу асосан нутк товушлари-харфлар ифодаланган карточкалардан фойдаланиш тажрибасига асосланади. Карточкадаги ноталарни чапакда чалиш ёки болалар чолгу асбобларида ижро этиб, куйларга ритмик жур булиш ва мусикага мос харакатлар билан кадам ташлаш кабилар эса унинг амалий ифодасини курсатиб беради.

Регистр ва ритм хис-туйгуларини ривожлантиришда график (узун, киска) чизикчалар воситасида куйнинг схемали ифодалаш ва унга караб куйлаш, чапак чалиб ритмик жур булиш мухимдир. Мусика характерини хис этишда энг мухими "лад" тушунчасидир.

Биринчи синфда мажор ва минор ладлари асосан болаларга тушунарли булсин учун: ёркин, бардам, хушчакчак,тантанавор характердаги куйлар (мажор), юмшок, мунгли, майин, ёкимли булиб айтиладиган кушиклар (минор) каби нисбий сузлар билан ифодаланади.Лад ахамиятини факатгина амалий жихатдан англаш максадида урганиладиган кушикларнинг учтовушлиги ва куйнинг лади узгартирилса, болалар, "оханг" бузилганлигини айтадилир. Натижада бу услуб кейинги синфларда уз самарасини беради ва укувчи лад мусиканинг мухим ифода воситаси эканлигини билиб оладилар.

Кушик;ни урганиш ва кушикни ижро этиш коидаларига мос мусикий харакатлар танлаш, айникса, асарни жанри, характери, ижрочилари (чолгучи, яккаовоз, чолгу ансамбли, хор, оркестр), чолгу асбоблари турлари билан танишиш каби катор билимлар хам мусика саводи туркумига киради.

Кейинги синфларда мазкур билимлар тушунчасидан аста-секин аник тушунча яъни машк ва кушикларни нота ёзуви тизимида урганишга хамда асарлар тахлилида керакли атамаларни ишлатишга утилади. Дарсда нота белгиларини урганишни ривожлантиришда ребуслардан фойдаланиш катта самара беради. Айрим маълумотларни, масалан, баланд, урта, паст товуш (регистр) ларни тушунтиришда, айикнинг карнай чалаётганда ундан чикадиган паст овози, дарахт шохидаги кушчанинг сурнай чалишидан чикадиган баланд товуши ёки одам овозининг урта регистрга тугри келиши кургазмали куроллар оркали курсатилса, ёки урганилган кушикнинг нота белгиларига тугри келадиган суръатларни жойлаштириш хамда уларни пастга ва баландга йуналтириш оркали ноталарнинг баланд-пастлиги, узун-кискалиги урганилса максадга мувофик булади . Масалан: "Олма кушиги" нинг фа-фа ноталари урнига тугри келадиган 2 та олма расми фа товуши баландигида жойлаштирилади. Ундан кейинги ми-ми ноталарига тугри келадиган иккита олма расми сал пастрокда (ми нотаси урнида ) жойлаштирилади. Худди шундай ре-ре ноталарига мос келадиган 2 та олма расми янада пастрок до жойлаштирилади. Натижада фа товушидан пастга томон до нотасигача пастлашиб келадиган товушларга хос олмалар расмининг жойлаштирилиши, кушикнинг ноталарини тезрок урганиб олишга имкон яратади. Мусика саводи буйича маълумотларни узлаштириб олиш учун расмлардан ташкари бошка хил методлардан хам фойдаланиш мумкин. Бунда, укитувчининг топкирлиги, ижодкорлиги, изланувчанлиги катта ролъ уйнайди. Шундай килиб, укувчи биринчи синфда мусиканинг характери ва образи оркали унинг оддий конуниятлари хакида умумлашган билим ва нисбий тушунчаларига эга буладилар-ки, бу шартли равишда нотагача булган давр деб аталади.

НАТИЖА

Мусика саводи дарснинг барча боскичларига тааллукли эканлигини инобатга олиб, бошка мусикий фаолиятларга хам тухталиб утамиз.

Мусика саводини урганиш биринчи синфдан бошланади. Баъзи укувчилар мактабгача тарбия даврида богчага катнаб, богчада олиб бориладиган мусика машгулотларида катнашиб анчагина мусикавий малакалар хосил килган буладилар. Бир канча кушик ва уйинларни урганиб, ритм ва ракс харакатлари билан танишган буладилар.

Уйда тарбияланадиган болалар хам муайян мусикавий тасаввурга эга буладилар, радио ва телевидения оркали эшитириладиган мусикий курсатувларни куриб бир канча мусика асарлари билан танишган буладилар. Гарчи ана шу билимлар тасодифий ва бир тизимга солинмаган булса-да, аммо укитувчи болаларга мусикадан назарий тушунчалар хосил килишда укувчиларнинг уша билимига суяниб маълум даражада иш куриши мумкин.

Укувчилар мустакил кушик куйлай оладиган ва нотаниш куйларни нотага караб куйлашни урганиб олгандан кейингина мусика саводини урганишдан кузланадиган максадга эришилган булади. Мусика саводини урганиш укувчиларнинг мусика товушларини эшитиш сезгиларининг усишига асосланиши керак. Укувчи товушни овози билан куйлашидан олдин унинг кандай янграшини аник-равшан тасаввур килиши ва эшитиб олиши, яъни кураяпман-эшитаяпман-куйлаяпман деб, кузга куринадиган нарсадан эшитиладиган нарсага караб бориши лозим. Жамоа булиб кушик куйлашда хам, мусика саводини ургатиш жараёнида хам, эшитиш кобилияти, метр-ритм сезгиси тараккий этади.

Адабиётда харфлар ва сузлар воситаси ёзилган бирор бадиий асарни саводсиз киши мустакил укиб ундан бахра ололмагани сингари мусикада хам ноталарни укиш саводи булмаса мустакил тарзда куй ёки кушикни урганиб булмайди. Шунинг учун биринчи синфдан бошлаб маълум тизим асосида мусика саводхонлиги шакллантириб борилса, укувчилар нота белгиларига караб мустакил тарзда охангни билиб олишларига эришиш мумкин.

ХУЛОСА

Шундай килиб, бошлангич синф укувчиларида мусика саводхонлиги малакаларини шакллантириш мухим педагогик муаммолардан биридир. Албатта, хар бир фан аввало унинг назарий асослари оркали узлаштирилади. Мусика саводхонлигисиз ушбу санъат тури, унинг маданиятидан бахраманд булиш, санъат асарларига етарли бахо бера олиш мумкин эмас. Зеро, мусика санъати унинг кудратли имкониятлари энг аввало тингловчидан саводхонликни талаб этади.

REFERENCES

1. Шарипова Г.М. Мусика укитиш методикаси. Укув кулланма. Т.,-2008

2. Шарипова Г.М. Бошлангич синфларда мусика маданияти дарслари учун методик кулланма Т.,-2001

3. Нурматов X, Норхужаев Н. Мусика алифбоси.Т., "Укитувчи"-1998

4. Нурматов X ва бошкалар. Мусика 2-синф учун дарслик Г.Гулом номидаги нашриёт матбао ижодий уйи Т.,-2003.

5. Нурматов X, ва бошкалар. Мусика 3-синф учун дарслик Е.Еулом номидаги нашриёт-матбао ижодий уйи. Т.,-2003

6. Иброхимов О. Ва бошкалар. Мусика 4-синф учун дарслик Е.Еулом номидаги нашриёт-матбао ижодий уйи. Т.,-2003.

7. Дустов, С. (2021). ОБРАЗОВАТЕЛЬНОЕ ЗНАЧЕНИЕ НАРОДНЫХ ПЕСЕН. Проблемы науки, 40.

8. Дустов, С. Д. (2020). ВЛИЯНИЕ САМОСТОЯТЕЛЬНОЙ РАБОТЫ НА МУЗЫКАЛЬНО-ЭСТЕТИЧЕСКОЕ ВОСПИТАНИЕ. Academy, (11 (62)).

9. Мадримов, Б. Х., & Дустов, С. Д. (2018). Древнее искусство" Шашмакома" Бухары в системе музыкального образования студентов. In Современное музыкальное образование: традиции и инновации (pp. 104-106).

10. Madrimov, B. K. (2021). Professional Training Is An Incentive For Moral And Aesthetic Education. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 3(02), 109-113.

11. Khudoinazarovich, M. B. (2021). AESTHETIC EDUCATION OF SCHOOLCHILDREN OF UZBEK MUSIC AND FOLK SONGS. Web of Scientist: International Scientific Research Journal, 1(01), 62-65.

12. Norova, S. U. (2021). Imam Abu Hamid Al-Ghazali. Teacher-Student Coaching Relations. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 3(01), 441-445.

13. Норова, Ш. У. (2020). Повышение профессиональной компетентности путем подготовки молодежи к хоровой деятельности. Наука, техника и образование, (10 (74)).

14. Umirzakovna, N. S. (2021). WAYS TO IMPROVE LEARNING EFFICIENCY USING INNOVATIVE TECHNOLOGIES. Web of Scientist: International Scientific Research Journal, 1(01), 41-47.

15. Ruziev, D. Y. (2021). Ways Of Working On Musical Compositions. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 3(01), 436-440.

16. Ruziev, D. Y. (2021). THE ROLE OF THE CONDUCTOR IN ORCHESTRAL PERFORMANCE. Web of Scientist: International Scientific Research Journal, 1(01), 66-71.

17. Ruziev, D. Y. (2021). DESIGNING THE LEARNING PROCESS FOR MUSICAL WORKS. International Engineering Journal For Research & Development, ¿(ICDSIIL), 6-6.

18. Kushaev, I. A. (2020). Musical pedagogical fundamentals of doston art. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(10), 10611067.

19. Kushaev, I. A. (2020). MUSIC PEDAGOGICAL DOLLARS OF DOSTON ART. International Engineering Journal For Research & Development, 5(9), 6-6.

20. Kushaev, I. A. (2020). BAKHSHI ART SCHOOLS AND THEIR PERFORMING FEATURES. Scientific reports of Bukhara State University, 3(3), 295-299.

21. Кушаев, И. А., & Ахтамов, И. И. (2020). ПЕДАГОГИЧЕСКИЕ ОСНОВЫ ТРАДИЦИОННОЙ ПРОФЕССИОНАЛЬНОЙ МУЗЫКИ (НА ПРИМЕРЕ ИСКУССТВА ДАСТАНА). Academy, (11 (62)).

22. Yarashev, J. Т. (2013). "Bukhorcha" and "Mavrigi" song classes-as a national and noetic spiritual values of the Uzbek nation. ТРАДИЦИОННАЯ И СОВРЕМЕННАЯ КУЛЬТУРА: ИСТОРИЯ, АКТУАЛЬНОЕ ПОЛОЖЕНИЕ, ПЕРСПЕКТИВЫ, 114.

23. Yarashev, J. T. (2019). Research on Bukhara music heritage through axiologic features. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol, 7(12).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.