Научная статья на тему 'УСУЛҳОИ МУЦАРРАР НАМУДАНИ МУНДАРИҷАИ ҳУЦУЦИ ХОРИҷИ'

УСУЛҳОИ МУЦАРРАР НАМУДАНИ МУНДАРИҷАИ ҳУЦУЦИ ХОРИҷИ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
41
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИНОСТРАННОЕ ПРАВО / СУД / ПРИМЕНЕНИЕ ПРАВА / ПРАВОВАЯ КАТЕГОРИЯ / ФАКТИЧЕСКОЕ ОБСТОЯТЕЛЬСТВО / ГРАЖДАНСКОЕ ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВО / FOREIGN LAW / COURT / LAW ENFORCEMENT / LEGAL CATEGORY / FACTUAL CIRCUMSTANCE / CIVIL LEGISLATION / ҳУЦУЦИ ХОРИЦИ / ТАТБИқИ ҳУЦУЦ / КАТЕГОРИЯИ ҳУЦУЦИ / АМРИ ВОқЕИ / ЦОНУНГУЗОРИИ ГРАЖДАНИ

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Солиев Иброҳимхӯҷа Муродович

Масъалаи муцаррар намудани татбици ҳуқуқи хорици, муаммоҳои дар цараёни ин фаъолияти суди ба вуцудоянда барраси гардидааст. Дар асоси нишондоди адабиёти ҳуқуқӣ ишора шудааст, ки татбици ҳуқуқи хорици аз муайян намудани мундарицаи он шурӯъ мегардад. Ин давраи муҳими цараёни ҳуқуқтатбиқкунӣ ба шумор рафта, бе риояи ин давра, масъалаи татбици ҳуқуқи хорици дар доираи цонун ва бо назардошти манфиати қонунии субъекти муносибатҳои ҳуқуқӣ ҳал карда намешавад. Моҳият ва мураккабии дарки ҳуқуқи хорици ҳамчун категорияи ҳуқуқӣ ва амри воқеӣ мавриди таҳлил қарор гирифтааст. Сарчашмаҳои ватаниву хорици оид ба масъалаи татбиқи ҳуқуқи хорици мавриди омӯзиш қарор дода шудааст. Доираи ваколатҳои макомоти давлати дар самти муцаррар намудани мундарицаи ҳуқуқи хорици таҳлил шудааст.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

METHODS OF ESTABLISHED RULES RELATING TO FOREIGN LAW PARAGONS

The article dwells on an establishment of foreign law content, problems emerging in the process of given activities carried out by court or any other body of state dealing with law application. Making references to scientific literature the author underscores that application of foreign law begins since its contents having been established. The given stage is an important one in regard to law application and it is carried into effect being proceeded from the subject's relations with the law. The author has analyzed the issues of comprehension of foreign law as a juridical category or a factual circumstance. Home and foreign literature dealing with the issues offoreign law application has been studied in details. The spheres ofpowers assigned for implementation by state bodies are canvassed in so far as the establishment of foreign law contents is concerned.

Текст научной работы на тему «УСУЛҳОИ МУЦАРРАР НАМУДАНИ МУНДАРИҷАИ ҳУЦУЦИ ХОРИҷИ»

УДК 341 ББК 67.938.1

Солиев Ибро^имхуца Муродович,

н.и.у., дотсент, мудири кафедраи ууцуци суди ва назорати прокурории ДДХ,БСТ,

Солиев Иброхимхуджа Муродович, канд. юрид. наук, доцент, завкафедрой судебного права и прокурорского надзора ТГУПБП (Худжанд, Таджикистан)

Soliyev Ibrohimkhudja Murodovich, candidate of juridical sciences, Associate Professor, head of the department ofjudged surveillance and procurators powers under the TSU LBP (Tajikistan, Khujand) E-MAIL:Sim.78@mail.ru

Калидвожа^о: %уцуци хорицй, суд, татбици %уцуц, категорияи %уцуцй, амри воцей, цонунгузории гражданй

Масъалаи муцаррар намудани татбици %уцуци хорицй, муаммо%ои дар цараёни ин фаъолияти судй ба вуцудоянда баррасй гардидааст. Дар асоси нишондоди адабиёти %уцуцй ишора шудааст, ки татбици %уцуци хорицй аз муайян намудани мундарицаи он шуруъ мегардад. Ин давраи му%ими цараёни %уцуцтатбицкунй ба шумор рафта, бе риояи ин давра, масъалаи татбици %уцуци хорицй дар доираи цонун ва бо назардошти манфиати цонунии субъекти муносибат%ои %уцуцй %ал карда намешавад. Мо%ият ва мураккабии дарки %уцуци хорицй %амчун категорияи %уцуцй ва амри воцей мавриди таулил царор гирифтааст. Сарчашма%ои ватаниву хорицй оид ба масъалаи татбици %уцуци хорицй мавриди омузиш царор дода шудааст. Доираи ваколат%ои макомоти давлатй дар самти муцаррар намудани мундарицаи %уцуци хорицй таулил шудааст.

Ключевые слова: иностранное право, суд, применение права, правовая категория, фактическое обстоятельство, гражданское законодательство

Рассмотрен вопрос об установлении содержания иностранного права, проблемы, которые возникают в процессе данной деятельности суда или иного правоприменительного органа государства. Со ссылкой на научную литературу отмечается, что применение иностранного права начинается с установления его содержания. Данный этап является важным этапом правоприменения и осуществляется ввиду интересов субъекта правоотношений. Проанализированы вопросы понимания иностранного права как юридической категории или как фактического обстоятельства. Изучена отечественная и зарубежная литература, посвященная вопросам применения иностранного права. Рассмотрен круг полномочий государственных органов в сфере установления содержания иностранного права.

Key-words: foreign law, court, law enforcement, legal category, factual circumstance, civil legislation

The article dwells on an establishment of foreign law content, problems emerging in the process of given activities carried out by court or any other body of state dealing with law

103

УСУЛХООИ МУЦАРРАР НАМУДАНИ МУНДАРИЦАИ ХУЦУЦИ ХОРИЦЙ

МЕТОДЫ ОПРЕДЕЛЕНИЯ СОДЕРЖАНИЯ ИНОСТРАННОГО ПРАВА

METHODS OF DETERMINING THE RULES RELATING TO FOREIGN LAW PARAGONS

application. Making references to scientific literature the author underscores that application of foreign law begins since its contents having been established. The given stage is an important one in regard to law application and it is carried into effect being proceeded from the subjecfs relations with the law. The author has analyzed the issues of comprehension of foreign law as a juridical category or a factual circumstance. Home and foreign literature dealing with the issues offoreign law application has been studied in details. The spheres ofpowers assigned for implementation by state bodies are canvassed in so far as the establishment of foreign law contents is concerned.

Бо густариш ёфтани муносибатхои байни давлатхо, робитахои шахрвандон ва корхонахои мамлакатхои мухталиф низ вусъат меёбанд. Албатта чунин холат боиси ба вучуд омадани муносибатхои мухталифи хукукй, аз кабили акди никохи байни шахрвандон, рушди робитахои тичоратии корхонаву ширкатхои мамлакатхои хоричй ва гайра мегардад. Барои танзими муносибатхои номбурда низоми меъёрхои хукукии сохахои мухталифи хукук, ки ба танзими муносибатхои айнии байни шахрвандон ва корхонахои як кишвар - Ч,умхурии Точикистон нигаронида шудааст, нокифоя мебошад, зеро дар ин маврид дар каламрави давлати дигар карор гирифтани субъектони мазкур, яъне тобеи мукаррароти хукукии кишвари хоричй будани онхо низ бояд ба назар гирифта шавад. Аз ин ру, солхои охир, хам дар сатхи конунгузории Ч,умхурии Точикистон ва хам дар сатхи таълимоти хукукии мамлакат масъалаи татбики хукуки хоричй беш аз пеш бардошта шуда, тачрибаи хукуктаткунии макомотхои дахлдори кишвар (Суд, САХШ), зарурати омузиш ва дарёфтани роххои халлй мушкилоти назариявй ва амалии ин масъаларо собит намуда истодааст.

Дар доираи як катор маколахои илмии каблй дар бораи табиати хукукии хукуки хоричй дар Ч,умхурии Точикистон, асосхои хукукии татбики хукуки хоричй сухан ронда будем [3, с.91-95]. Дар доираи маколаи мазкур зарур шуморида мешавад, то ки ба масъалаи усулхои мукаррар намудани хукуки хоричй ру оварда, кушиши тахлили илмии онро намоем.

Дар адабиёти юридикй кайд мешавад, ки татбики хукуки хоричй аз муайян намудани мундаричаи он шуруъ мегардад. Ин давраи мухими чараёни хукуктатбиккунй ба шумор рафта, бе риояи ин давра, масъалаи татбики хукуки хоричй дар доираи конун ва бо назардошти манфиати конунии субъекти муносибатхои хукукй хал карда намешавад. Мувофики акидаи Ш.М. Менглиев асоси чунин акида он эътироф мешавад, ки суд ва ё хама гуна дигар макомоти хукуктатбиккунанда тартиботи хукукии кишвари худро медонад ва онро татбик менамояд. Ва баракс, суд тартиботи хукукии мамлакати хоричиро намедонад ва оид ба нозукихои низоми хукукии мамлакатхои хоричй низ ахбор надорад [2, с.56-89].

Барои муайян намудани мундаричаи хукуки хоричй ба суолхои зерин чавоб додан зарур мебошад: кй бояд мундаричаи хукуки хоричиро муайян намояд; чй тавр, бо воситаи кадом усулхо мундаричаи хукуки хоричиро муайян кардан лозим аст ва агар мундаричаи хукуки хоричй мукаррар карда нашавад, чи хел окибат ба миён меояд. Махз бо чунин тартиб мо низ дар чараёни тадкикоти мазкур корбарй менамоем.

Ч,араёни хукуктатбиккунй ба принсипе асос ёфтааст, ки судя хукуки кишвари худро хуб дониста, онро нисбат ба муносибатхои мухталифи чамъиятй татбик менамояд. Лекин вобаста ба сабабхои объективй судя хукуки кишвари дигарро намедонад. Махз ба хамин хотир муайян намудани мундаричаи хукуки хоричй хангоми татбики он нисбат ба муносибатхои мураккаби хукукй-хусусй ахамияти хоса пайдо мекунад. Х,алли масъалаи кй (судя ё дигар макоми ваколатдор) бояд ин амалро

анчом дихдд, бо муносибат ва дарки умумии институти «татбики хукуки хоричй» алокамандй дорад [4, с.8-10].

Мохиятан чунин фахмида мешавад, ки татбики хукуки хоричй чунин падидахоро дар бар дорад: 1) Суд бо назардошти макоми худ (макоми хукуктатбиккунанда) хукуки хоричиро татбик менамояд; 2) Суд хукуки хоричиро хамчун низоми ягона, мукаррароти умумихатмии юридикй татбик менамояд; 3) Суд аз руи ваколати худ бояд мундаричаи хукуки хоричиро муайян намояд [1, с.22].

Чунин муносибат дар конунгузории кишвархои мутаалик ба низоми роману олмонй бештар ба чашм мерасад. Дар мамлакатхои низоми хукукии англо-амрикой бошад, хукуки хоричй ва масъалаи кй бояд мундаричаи хукукй хоричиро муайян намояд, ба таври дигар арзёбй гардидааст.

Дар таълимоти хукукии мамлакатхои низоми англо-амрикой, масъалан дар ИМА в ё Англия акидае хукмфармо мебошад, ки тибки он мукаррар намудани мундаричаи хукуки хоричй хамчун «холати вокей» арзёбй гардида, мисли дигар холатхои вокей бояд исбот шаванд [9, с. 24-25]. Дар Англия чор муносибати консептуалй нисбат ба хукуки хоричй мушохида мешавад: 1) хукуки хоричй - на конун балки амри вокей (факт) мебошад; 2) хамчун «амри вокей» хукуки хоричй бояд исбот шавад, зеро мундаричаи он ба суд маълум нест ва бояд онро мутахассис исбот кунад; 3) хамчун амри вокей хукуки хоричй бояд тибки тартиботи мавчуда ба маълумоти суд расонида шавад; 4) агар оид ба татбики хукуки хоричй ба суд асосхои дахлдор пайдо нашавад ва ё мундаричаи он исбот нашавад, суд хукуки Англияро нисбати муносибатхои дахлдор, бинобар акидаи «хукуки хоричй хамчун хукуки Англия арзёбй мешавад» татбик мегардад [6 , с. 4-9].

Хдмин тавр, тибки таълимоти хукуки англо-амрикой хукуки хоричй хамчун «амри вокей» бахо дода мешавад. Суд хукуки хоричиро хатто хангоми ба хама маълум будани он бе исбот кабул карда наметавонад. Илова бар ин карори суди давлати хоричй барои суд хатмй намебошад. Мохияти таълимоти хукуки англо-амрикой доир ба дарк намудани хукуки хоричй дар чй зохир меёбад? Ба акидаи Д.А. Хотсанов муносибат ба хукуки хоричй хамчун ба «амри вокей» яке аз роххои рафъи монеа дар татбики он дониста мешавад. Таснифи хукуки хоричй ба сифати «амри вокей» исботи онро сабук менамояд. Тасаввур кардан мушкил нест, ки аз чавоби масъалаи гузошта шуда албатта окибати халли хар як парванда вобаста мебошад. Агар суд ба хукуки хоричй хамчун «амри вокей» муносибат намояд, макоми он дар чараёни исботкунй гайрифаъол бахо дода мешавад [11, с. 25-28].

Тартиботи хукукии Ч,умхурии Точикистон ба низоми хукуки мамлакатхои низоми континенталй дохил мешавад ва дар кишвари мо хукуки хоричй на ба сифати «амри вокей», балки ба сифати «категорияи юридикй» арзёбй мешавад. Чунин муносибати доктриниалй дар моддаи 1193 КГ Ч,умхурии Точикистон муайян гардидааст. Мундаричаи хукуки хоричй дар Ч,умхурии Точикистон тибки таснифоти расмй, тачрибаи хукуктатбиккунии он, таълимоти мамлакати дахлдоштаи хоричй ба амал бароварда мешавад. Пас, суд хукуки хоричиро бояд хамчун категорияи юридикй ва тибки он анъанахои дар мамлакати хоричй мавчуда татбик намояд. Маълум мегардад, ки суд бояд хукуки хоричиро чунон маънидод намояд, ки дар мамлакати хоричй маънидодкунй кабул шудааст.

Дар вактхои охир тамоюли аз байн рафтани фарки муносибати давлатхо дар масъалаи муайян намудани мундаричаи хукуки хоричй ба чашм мерасад. Олимони муосири Англис эътироф менамоянд, ки хукуки хоричй «амри вокей»-и махсус мебошад. Масалан, Р. Фентиман боварй дорад, ки ба сифати «амри вокей» эътироф намудани хукуки хоричй хамагонро ба суи гумрохд мебарад. Х,укуки хоричй аз

105

Tapa^H cygxou Ahoha xaMHyH «aMpu BOKeK», .tckhh «aMpu B0KeK»-H gap acocu xyg MactamH xyKyKupo gopo 6yga 6axo goga MemaBag [1, c. 24].

^ap ak KaTop capnamMaxo MactamH MyH0cu6aT 6a xyKyKH xopu^K xaMnyH «aMpu BOKeK» hh3 MaBpugu TaHKug Kapop rupu^TaacT. MacamH, H.C. nepeTopcKHH, C.E. KpuroB 3^thmojh MyTo6uKaTH xyKyKH xopu^upo 6a xyKyKH Ah^ma nyH ^hkcha ap3e6K KapgaaHg. ^ap aga6ueTH Myocup umopa MemaBag, kh MyH0cu6aT 6a xyKyKH xopu^K xaMnyH ^o^aTH BOKeK xaHroMH TaT6uKH oh 6a MymKH^K Ba MypaKKa6K Meopag, 3epo arap ak khcmh Metepxou xyKyKH xopu^K MyaHAH rapgag, MyMKHH acT khcmh gurapu oh MyaHAH HamaBag [10, c.40-44].

^ap KOHyHry3opuu H,yMxypuH To^hkhctoh oug 6a TaT6uKH xyKyKH xopu^K MyKappapoTH ryHoryH 6a namM Mepacag. Th6kh MyKappapoTH Kr HyMxypuu To^hkhctoh cyg MyHgapu^au xyKyKH xopu^upo th6kh Ta^cupu pacMK Ba Tat^HMOTe, kh gap MaM^aKaTH xopu^K MaB^yg acT, MyaHAH MeHaMOAg. A3 hh py, gap K0HyHry30puu ^yM^ypuu TO^HKHCTOH Ba Tat^HMOTH xyKyKHH MaM^aKaT xyKyKH xopu^K xaMHyH KaTeropuAH xyKyKK 6axo goga mygaacT. H^OBa 6ap hh cyg MyHgapu^au xyKyKH xopu^upo a3 pyu BaKO^aTH pacMHH xyg MyKappap MeHaMOAg. ^ap hh Kop cyg gap H,yMx,ypuH To^hkhctoh MycTaKH^ 6yga, Tapa^xou 6axc gap cyg, 6aptaKc Tapa^H raHpH^ato^ 6a xuco6 MepaBaHg.

Eapo6apu hh th6kh HumoHgogu k.3 m. 1193 Kr HyMxypuu To^hkhctoh Tapa^xo MeTaBOHaHg xy^aTxou 6apou hc6oth MyHgapu^au xyKyKH xopu^K ^O3HMpo nemKam HaMOAHg. XycycuATH Tat^HMOTH xyKyKHH H,yMxypuH To^hkhctoh gap oh 30xup Mee6ag, kh Max3 gap MyHocu6aTxou coxh6kopk, HmTupoKHueHH oh 6apou MyKappap HaMygaHH MyHgapu^au xyKyKH xopu^K xy^aTxou ^03HMap0 6a cyg xaMnyH ga^e^ nemKam MeHaMOAHg. X,aMHyHHH HyKTax,0H 3epuHpo KaHg KapgaH ^o3hm acT: AKyM, Tapa^xo yxgagop HecraHg, kh xy^aTxou Hc6oTKyHaHgau MyHgapu^au xyKyKH xopu^upo 6a cyg nemKam HaMOAHg; gyroM, yxgagopuu 6axoguxK 6eB0cuTa 6a cyg B0ry30p rapgugaacr [3, c.91-95].

Th6kh HumOHgogu Moggau 1193 Kr H,yMxypuH To^hkhctoh 60 MaKcagu MyKappap HaMygaHH MyHgapu^au xyKyKH xopu^K cyg Ba e xaMa ryHa gurap MaKOMOTH xyKyKTaT6uKKyHaHga (Maca^aH, HOTapuyc, CAX,ffl Ba r.) MeTaBOHag 6a Ba3opaTH ag^HAH ^yMxypuH To^hkhctoh, MaKOMOTH gurapu gaB^aTK, MaKOMOT Ba Myaccucaxou ^yMxypuu To^hkhctoh gap xopu^a Mypo^uaT HaMOAHg Ba e MyTaxaccucoHpo HaMOAg. ^ap hh ^o 3apyp acT, kh MaKOMOT Ba Myaccucaxou KaHgmygapo gap a^oxugarK 6appacK HaMoeM.

Mypo^HaT 6a Ba3opaTH ag. iiihii HyMxypuu To^hkhctoh. Ba30paTH ag^HAH ^yMxypuu To^hkhctoh MaKOMH acocuu gap Kopu ^ycTy^yu capnamMa gap 6opau xyKyKH xopu^K KyMaKKyHaHga 6a myMop MepaBag. Th6kh ry^Taxou O.C. Cy^aHMOHOB umopau gap Kr oug 6a Ba30paTH ag^HAH ^yMxypuu To^hkhctoh OBapga myga 6eacoc HaMe6omag. Max3 xaMHH MaKOMH xokhmhath gaB^aTK BaKO^aTgop acT, kh nyHHH Macta^axopo xa^ HaMOAg. Ba30paTH ag^HAH ^yMxypuu To^hkhctoh BaKO^aTgop xacT, kh 6apo6apu MyaHAH HaMygaH HHHyHHH Ma3MyHH xyKyKH xopu^HH Huc6aT 6a MyHocu6aTxou xyKyKK-rpaxgaHK TaT6uKmaBaHgapo mapx guxag [5, 86-90].

EpuH Ba30paTH ag^HAH HyMxypuu To^hkhctoh gap acocu Mypo^uaTH cyg Ba gurap MaKOMOTH xyKyKTaT6uKKyHaHga 6a aMa^ OMaga, gap HaB6aTH xyg 60 BocuTau Mypo^uaT HaMygaH 6a MaKOMOTH gaB^aTH xopu^K hh gapxocr Ba e Mypo^uaT KOHet KyHOHuga MemaBag.

A3 pyu aKugau ak 3yMpa ojhmohh coxau hjmh xyKyKmHHocK [6, c.17-42] 6a Ba30paTH ag^HA Mypo^uaT HaMygaHH cyg ak HaMygu cynopumu cygK xuco6 MemaBag. YMyMaH, cyxaH oug 6a cynopumxou cygK gap Moggau 65 KMr HyMxypuu To^hkhctoh Ba MoggaxoH 72 Ba 73 KMH ^yMxypuu To^hkhctoh OBapga mygaacT. HeKHH, 60 nyHHH $HKp mo p03K myga HaMeTaBOHeM, 3epo a3 Tax^H^H Moggau 1193 Kr ^yMxypuu To^hkhctoh 6ap MeoAg, kh cyg e gurap MaKOMOTH xyKyKTaT6uKKyHaHga 6a Ba30paTH

адлияи Чумхурии Точикистон махз барои мукаррар намудани мундарича ва мазмуни хукуки хоричй мурочиат менамояд. Мурочиати мазкур чун супориши катъй арзёбй шуда наметавонад. Зеро хусусияти хатмии ичроишро конунгузор муайян накардааст.

Вазорати адлияи Чумхурии Точикистон маводро оид ба хукуки хоричй дар асоси нишондоди шартномахои байналмилалии ба имзо расидаи Ч,умхурии Точикистончамъ меоварад. Дар баъзе шартномахои байналмилалй, ба монанди Муохида «Дар бораи ёрии хукукй ва муносибатхои хукукй оид ба парвандахои гражданй, оилавй ва чиноятй» аз 7 октябри соли 2002 (Муохидаи Кишенев) мукаррар шудааст, ки макомоти марказии адлияи мамлакатхои иштирокдори муохидаи мазкур, бо дархости макомоти давлати дигари иштирокдори муохида дар бораи конунгузории дар каламрави мамлакат амалкунанда ва тачрибаи хукуктатбиккунй маълумот пешкаш менамоянд.

Чй тавре ки аз муохидаи мазкур бармеояд, барои мукаррар намудани мундаричаи хукуки хоричй ба Вазорати корхои хоричй низ мурочиат намудан мумкин аст. ВКХ дар навбати худ ба таври дар муохида нишон дода шуда, хамаи чорахоро барои ба ичро расонидани вазифахои бар души макомот гузошта меандешад.

Илова бар гуфтахои боло, дар моддаи 12 Созишномаи давлатхои иштироккунандаи ИДм «Дар бораи тартиби халли бахсхои бо баамалбарории фаъолияти хочагидорй алокаманд буда» аз 20 марти соли 1992, маълумотхои лозима оид ба муайян намудани мазмун ва мундаричаи хукуки мамлакати хоричии наздик (мамлакатхои узви ИДМ дар назар дошта мешавад), мумкин аст ба воситаи макомоти олии судй (масалан, дар Ч,умхурии Точикистон ба ин сифат Суди Олии иктисодй ва Суди Олии Ч,умхурии Точикистон баромад менамоянд) сурат гирад. Маълум мегардад, ки дар фазои собик Иттифоки Шуравй собик чумхурихои иттифокй тавонистаанд бо воситаи бастани шартномахои байналмилалй масъалаи фарохам овардани шароитро барои расонидани кумак ба макомоти хукуктатбиккунии мамлакатхои худ халлу фасл намуда дар каламрави мамлакати худ механизми лозимаи татбики хукукро эъчод намудаанд.

Дигар тарафи масъала муаммохое мебошанд, ки дар чараёни истифодаи механизми хукуктатбиккунй ва муайян намудани мазмун ва мундаричаи хукуки хоричй ба миён меоянд. В.Л. Толстих ишора менамояд, ки бар хилофи супоришхои судии дохилидавлатй мурочиат ба Вазорати адлия бо тартиби дигар сурат мегирад. Маъмулан ичрои мурочиат вакти бисёрро мегирад (аз шаш то нух мох). Мумкин аст хангоми набудани шартномаи байналмилалй бо мамлакате, ки хукукаш татбик карда мешавад, ичрои мурочиат раъд карда шавад [7, с.4-9].

Ба назари мо, принсипи хамкории мутакобила метавонад баробари шартномахои байналмилалй чун асоси мукаррар намудани хукуки хоричй хизмат кунад. Яъне агар шартномаи байналмилалй вучуд надошта бошад, бо назардошти инкишофи муносибатхои байни давлатхо, бинобар мавчуд будани муносибатхои дутарафа ва ё бисёртарафа ба макомоти давлати хоричй мурочиат намудан мумкин аст.

Тачрибаи як зумра мамлакатхои пешрафта нишон медихад, ки ба суд ва дигар макомоти хукуктатбиккунй хангоми муайян намудани мундаричаи хукуки хоричй дар сатхи давлатй ёрй расонидан мумкин аст. В.Шак, олими олмонй масъалаи мазкурро тахлил намуда, ишора менамояд, ки аз соли 1965 огоз намуда, дар Олмон бо максади мукаррар намудани мундаричаи хукуки хоричй «мачмуахои махсус» нашр мешаванд [10, с. 308]. Дар Япония низ тачрибаи халли масъалаи мукаррар намудани мундаричаи хукуки хоричй вучуд дорад. Дар назди Суди Олии Япония бюро оид ба парвандахои гражданй таъсис ёфтааст, ки он махз ба омузиши мохияти конунгузории мамлакатхои хоричй машгул мебошад. Дар охири соли таквимй тадкикотро дар

caMTH 0My3Hmu xyKyKH xopu^K 6a HH30M gapoBapga, gap KHTo6xoHau Cygu O^hh ^noHHA Mat^yMOTHOMaxoH MyxTacappo ^oh MeguxaHg. ^ap Ma^Myt gap 6ropou H0M6ypga 30 Ha^ap MyraxaccucoH 6a Kop Kapga mygaaHg [6, c.17-42].

Ea aHgemau mo, 6apou MyaHAH HaMygaHH MyHgapu^au xyKyKH xopu^K gap Ha3gu MapKa3H mhmhm K0HyHry30puH Ha3gu npe3ugeHTH HyMxypuu To^hkhctoh rypyxu MyraxaccucoH rupg OBapga myga, 6a MaKcagu nemrupuu MymKraoTH 6a MueHOAHga MaBpugu 0My3Hmu ohx,o Kapop gogaHH K0HyHry30puH MaM^aKaTxoe, kh KumBapu mo 6o ohxo po6uTaxoH xaMa^0Hu6a gopag, 6a MaH^uaTH Kop acT. ^ap hh MapKa3 Ma^Myaxou K0HyHry30puH KumBapxoH xopu^K 60 Ta^cupy mapxu Moggaxou ^03HMa TapTu6 goga maBaHg.

HeKHH o^hmohh coxau xyKyKH Mypo^uaBK hmkohhath MyTaxaccucoHpo 6apou

MyaHAH HaMygaHH MyHgapu^au xyKyK hhkop MeHaMOAHg. Maca^aH, M.K. TpeymHHKOB nyHHH ry^Taacr «^OHHmxo gap coxau xyKyK 6a goHumxou Maxcyc goxra HaMemaBag Ba Huc6aT 6a ohxo MyTaxaccuc HH3 Hogypycr Me6omag. Eapou xaMHH gap Mypo^uau

rpaxgaHK, HKTucogK TatHH KapgaHH MyTaxaccuc 6apou xarau Macta^au Bo6acTa 6a MyaHAH HaMygaHH MyHgapu^au xyKyKH xopu^K Kapga HaMemaBag» [8, c.251].

Hh ryHa Macta^ary30pK HH3 MaHTHKH xygpo gopag, 3epo 6a xaMaroH Mat^yM acT, kh BOKeaH TaHxo cygA BaKO^aTH TaT6uKH xyKyKpo gopag Ba xaHroMH MyKappap HaMygaHH xyKyKH xopu^K HH3 cygA 6oAg MycTaKraoHa ^ato^HAT 6apag, nac MyTaxaccuc 6a oh MatHOH Myraxaccuc, kh mo gap coxau xyKyKH Mypo^uaBK MegoHeM, ucTH^oga HaMemaBag. .HtHe MyTaxaccucu Macta^axou xyKyKK xygu cygA Me6omag.

^ap ^yMxypuH To^hkhctoh th6kh HumoHgogu k. 2 Moggau 1193 Kr 6apou MyaHAH HaMygaHH xyKyKH xopu^K MyTaxaccuc Kapga MemaBag. HyHHH MyKappapoT gap k. 2 Moggau 14 KogeKcu Mypo^uau HKTucogK HH3 nem6uHK Kapga mygaacT. X,aMau xy^ocaxoH 3KcnepTupo oug 6a xyKyKH xopu^K 6a gy rypyx ^ygo KapgaH MyKHH acT:

- xy^ocaxoH KopmHHocoH, kh gap oh xy^oca oug 6a Ta^pu6aH TaT6uKH xyKyKH xopu^K Ba xycycuATH MatHHgogoKyHHH oh OBapga MemaBag;

- xy^ocaxoH KopmHHocoH, kh gap oh xy^oca oug 6a MyHgapu^au xyKyKH xopu^K OBapga MemaBag.

rypyxu aBBa^H xy^ocaxou KopmHHocK 6emTap 6a xy^ocaxou aHtaHaBK Ha3guK Me6omag. ^ap hh MaBpug cyg 6a MyTaxaccuc o6teKTH 0My3ump0 nemKam MeHaMOAg. MyTaxaccuc 6omag xy^ocaxou xygpo oug 6a xycycuATxou MatHHgogKyHK Ba TaT6uKH xyKyKH xopu^upo nemKam MeHaMOAg.

^aHroMH TatHH rapgugaHH Tamxuc xaTMaH 6oAg 3apypaTH ry3ap0HHgaHH HyHHH aMa^ueT guga 6ap0Maga maBag. 3epo Myraxaccuc MyxnaTH ry3ap0HHgaHH Mypo^uapo

Ty^ MeKamoHag. A3 xaMHH ca6a6 cyg MeTaBOHag a3 Myraxaccuc gacT Kamag.

rypyxu gyroMH xy^ocaxoH KopmHHocK MoxHATaH a3 xy^ocaxou aHtaHaBK $apK MeKyHag. OapKH acocu gap oh Me6omag, kh xaHroMH ry3ap0HHgaHH Tamxuc Myraxaccuc a3 cyg AroH o6teKTH Maxcycu Tamxucupo HaMerupag. Cyg gap HyHHH MaBpug TaHxo umopaT 6a MyH0cu6aTx0H TamKuaguxaHgaH Maraa6H xyKyKH xopu^upo MeKyHagy xa^oc. Myraxaccuc gap nyHHH MaBpug xaM 6a cu^aTH maxcu ^aMt KyHaHgau ga^e^xo Ba xaM 6a cu^aTH maxcu TagKHK0T6apaHga 6ap0Mag MeKyHag. A3 HyHHH Myraxaccuc Ta^a6 Kapga MemaBag, kh 60 ucTH^oga a3 goHumxou Maxcyc MyHgapu^au xyKyKH xopu^upo MyKappap HaMOAg. ^OHHmxoH ^03HMa MyMKHH acT a3 ^ohh6h MyTaxaccuc a3 capnamMaxou ryHoryH ^aMt OBapga maBaHg. Maca^aH, aga6ueTH Maxcyc, a3 MaH6axou HHTepHeT Ba raHpa. Macta^au acocue, kh gap Ha3gu MyTaxaccuc ry30mTa MemaBag nyHHH acT. «Metepxou xyKyKH xopu^ue, kh HHc6aTH MyH0cu6aTx0H a^oxuga TaT6uK MemaBaHg hh ryHa Me6omaHg?^>.

^ap co^xoh oxup MaH6atx0H HHTepHeTK 6a TaBpu Bacet ucTH^oga MemaBaHg. FaHp a3 hh HMpy3xo MaHt6ax0H HHTepHeTK Max3 goup 6a MyaHAH HaMygaHH MyHgapu^au

хукуки хоричй истифода мешавад. Мисоли чунин ташаббус, яъне дар интернет чой додани тачрибаи хукуктатбиккунй ва пешниход кардани манъбахои мукаррар намудани хукуки хоричй Иттиходи Аврупо ба шумор меравад.

Дар давраи муосир назария ва тачрибаи ватанй нисбат ба истифодаи манбаъхои интернетй муносибати мусбат менамояд.

Ба андешаи мо вокеан интернет имруз хамчун фазои ягонаи ахборию маърифатй метавонад барои хар чй тезтар пур кардани холигй дар мукаррар намудани мундаричаи хукуки хоричй хизмат намояд, зеро ташкилот ва ё муассисахои гуногун новобаста ба шакли моликият дар самти муайян гардида хизматхои худро пешкаш намуда, кори мукаррар намудани мазмуни конунгузории мамлакати алохидаро осон месозанд.

Пайнавишт:

1. Галимуллина, С.К. Применение иностранного права в международном частном праве: теория, законодательство и судебная практика Российской Федерации: дис. ... канд. юрид. наук: 12.00.03 / Сирина Камилевна Галимуллина. - Казань, 2006. - 229 с.

2. Менглиев, Ш.М. Место международного частного права в системе права Республики Таджикистан / Ш.М. Менглиев //Проблемы международного публичного и частного права: теория и практика. - Душанбе: Маориф, 2008. - С. 56-89.

3. Солиев, И.М. К вопросу познавательной деятельности суда как способа установления иностранного права / И.М. Солиев // Вестник Таджикского национального университета: Серия гуманитарных наук. - Душанбе, 2012. - № 3/4 (87). - С. 91-95.

4. Стихина, А.И. Установление содержания норм иностранного права в суде: дис. ... канд. юрид. наук: 12.00.15 /Анна Игоревна Стихина. - СПб., 2007. - 218 с.

5. Сулаймонов, Ф.С. Международное частное право: комментарии к разделу VII Гражданского кодекса Республики Таджикистан / Ф.С. Сулаймонов; под ред. Ш.М. Менглиева. - Душанбе : Истеъдод, 2011. -160 с.

6. Тимохов, Ю.А. Применение иностранного права в практике российских судов / Тимохов Ю.А. // Международное частное право / отв. ред. Г.К. Дмитриева. - М., 2000. - С. 17-42.

7. Толстых, В.Л. Публичный порядок и правовая несовместимость / В.Л. Толстых // Журнал международного частного права. - СПб., 2003. - № 1-2 (39-40). - С. 4-9.

8. Треушников, М.К. Судебные доказательства: монография / М.К. Треушников. -М.: ОАО «Издательский дом «Городец»», 2004. - 272 с.

9. Чешир, Дж., Норт, П. Международное частное право: учебник / Дж. Чешир, П. Норт; пер. с англ. С.Н. Андрианова; под ред. М.М. Богуславского. - М.: Прогресс, 1982. - 496 с.

10. Шак, Х. Международное гражданское процессуальное право: учебник / Х. Шак; пер. с нем. Е.В. Гречишникова; под ред. М.М. Богуславского. - М.: Бек, 2001. - 560 с.

11. Хоцанов, Д.А. Установление содержания иностранных правовых норм в международном частном праве: дис. ... канд. юрид. наук: 12.00.03 / Дмитрий Александрович Хоцанов. - М., 2009. - 233 с.

Reference Literature

1. Galimullina S.K. Application of Foreign Law in International Private Law: Theory, Legislation and Forensic Practice of Russian Federation: candidate dissertation in jurisprudence: 12.00.03 //Sirina Kamilyevna Galimullina. - Kazan, 2006. - 229pp.

2. Mengliyev Sh.M. The Place of Private International Law in the Law System of Tajikistan Republic // Sh.M. Mengliyev // The Problems of International Public and Private Laws: Theory and Practice. - Dushanbe: Enlightenment, 2008. - pp. 56 - 89.

3. Soliyev I.M. To the Issue of Courtis Cognitive Activity as a Way of Establishment of Foreign Law //I.M. Soliyev //Bulletin of Tajik National University: Scientific Journal. Series of Humanitarian Sciences. - Dushanbe, 2012. #3/4 (87). - pp. 91 - 95.

4. Stihina A.I. Establishment of the Norms of Foreign Law Contents in Court: candidate dissertation in jurisprudence: 12.00.03 // Anna Igorevna Stihina. - SPb., 2007. - 218 pp.

5. Sulaymonov F.S. International Private Law: Commentaries to Section VII of Tajikistan Republic Civil Code // F.S. Sulaymonov; under the editorship of Sh.M. Mengliyev. -Dushanbe: Gift, 2011. - 160pp.

6. Timokhov Yu.A. Application of Foreign Law in the Practice of Russian Courts// Timokhov Yu.A. //International Private Law //editor-in-charge: G.K. Dmitriyeva. - M., 2000. - pp. 17 - 42.

7. Tolstykh V.L. Public Order and Legal Incompatibility // V.L. Tolstykh // The Journal of International Private Law. - SPb., 2003, ## 1-2 (39-40). - pp. 4-9.

8. Treushnikov M.K. Forensic Proofs: monograph // M.K.Treushnikov. - M.: OAO "Gorodets" Publishing-House", 2004. - 272pp.

9. Cheshir Dj., North P.; translation from English by S.N. Andrianov; under the editorship of M.M. Boguslavsky. - M.: Progress, 1982. - 496pp.

10. Schak H. International Civil Proceedings Law: manual // H.Schak. Translation from German by Ye. V. Grechishnikov; under the editorship of M.M. Boguslavsky. - M.: "Bek" publishing-house, 2001. - 560pp.

11. Khotsanov D.A. Establishment of the Contents of Foreign Legal Norms in International Private Law: candidate dissertation in jurisprudence: 12.00.03 // Dmitry Alexandrovich Khotsanov. - M., 2009. - 233 pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.