Научная статья на тему 'On realization of constitutional Principles of effectuation of justice on criminal cases'

On realization of constitutional Principles of effectuation of justice on criminal cases Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
595
35
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КОНСТИТУЦИЯ / CONSTITUTION / ПРАВА И СВОБОДЫ / RIGHTS AND FREEDOMS / ПРАВОСУДИЕ / JUSTICE / УГОЛОВНОЕ ДЕЛО / CRIMINAL AFFAIR / ПРИНЦИП ДОЗВОЛЕННОСТИ / PRINCIPLE OF ALLOWABILITY / ЗАЩИТА ПРАВ И СВОБОД ЧЕЛОВЕКА / ADVOCACY OF MAN''S RIGHTS AND FREEDOMS

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Рахматулоев Абдужаббор Эргашевич

В статье рассматриваются актуальные вопросы реализации конституционных принципов осуществления правосудия по уголовным делам в свете осуществляемой судебно-правовой реформы в Республике Таджикистан. Автором освещены проблемы практического характера, возникающие в процессе реализации конституционных начал осуществления правосудия на различных стадиях уголовного процесса, в ходе производства судебно-следственных действий и принятия процессуальных решений. Обосновываются выводы о совершенствовании норм

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

О реализации конституционных принципов осуществления правосудия по уголовным делам

The article dwells on the actual issues of effectuation of constitutional principles in regard to carrying out justice on criminal cases in the light of a forensic-legal reform on Tajikistan Republic. The author elucidates the problems of practical character arising in the process of realization of constitutional initials and justice at different stages of a trial when forensic-investigative actions and adoption of procedural resolutions are carried into effect. Inferences on perfection of the norms of criminal legislation in Tajikistan are substantiated with taking into consideration the activities of forensic investigative bodies.

Текст научной работы на тему «On realization of constitutional Principles of effectuation of justice on criminal cases»

Х,УК,УКШИНОСЙ ЮРИСПРУДЕНЦИЯ JURISPRUDENCE

УДК 34С6(2Т) А. Э. РАХМА ТУЛОЕВ

ББК 67.400.32(2Т)

РАВАНДИ АМАЛИШАВИИ ПРИНСИЩОИ КОНСТИТУТСИОНИИ АДОЛАТИ СУДИ ДАР ПЕШБУРДИ ПАРВАНДАХ,ОИ Ч.ИНОЯТИ

Дар арафаи чашни 20-солагии Конститутсияи Ч,умхурии Точикистон ба сахифахои тавдирсози Ватани азизамон бори дигар назар карда, ба на;ши сиёсиву ху;у;ии Конститутсияи Ч,умхурии Точикистон дар сарнавишти киш-вари махбубамон - Точикистон, аз нигохи ху;у;й бахои арзандаю муносиб додан зарур аст. Он сахифахои таърихй [5, с. 468-469], ки ба рушди тамоми соха-хои хаёти чомеаи имрузаи Точикистон заминаи ху;у;ии устувор гузошта, барои наслхои имрузаву оянда шароити зисту зиндагии ором, озод, осоишта ва арзандаро фарохам овардааст.

Дар замони муосир, дар ми;ёси чахон зухуроти ичтимоиву сиёсй, бинобар чахонишавй ва зиддияти манфиатхо, хеле вусъат ёфта истодааст, ки моро водор месозад бахри тахкими дастовардхои миллии хеш чора^ои зарурй андешем. Кабул гардидани Конститутсияи Ч,умхурии Точикистон [4] яке аз дастовардхои мухими даврони сохибисти;лолияти кишварамон ба шумор меравад, ки ба рушди тамоми сохахои хаёти чомеа, аз чумла ба таъмини во;еии адолати ичтимой асос гузошт.

Тахлили пахлухои гуногуни руйдодхои гузашта дар кишвар, зарурати ;абул гардидани ;онуни асосии кишвар, ба хампайвастагии во;еахои ичтимоиву сиёсй, интихоби рохи рушди сохахои мухталифи хаёти чомеа дар замони муосир аз он шаходат медиханд, ки асосхои конститутсионй, аз чумла принсипхои баамалбарории адолати судй пайваста амалй гашта истодаанд.

Принсипх,ои конститутсионии таъмини адолати судй аз руи тартибу ;оидахои мурофиавии судии конститутсионй, гражданй, чиноятй, и;тисодй, маъмурй дар амал татби; мешаванд. Хдрчанд хадафу ма;сади амалишавии принсипх,ои конститутсионии таъмини адолати судй ягона бошанд хам, лекин

;оидах,ои мурофиавии татби; шyдани онх,о дар чараёни пешбyрди парвандах,ои гражданй, чиноятй, иктисодй, маъмурй хусусиятх,ои худро доранд. Аз ин ру, дар ин макола тартибу ;оидах,ои амалишавии принсипх,ои адолати судиро дар мурофиаи чиноятй мавриди та^лил карор медих,ем.

Принсипхои конститутсионии адолати судй оид ба парвандах,ои чиноятй мазмуни мустакил ва ахамияти хосаи мурофиавй доранд, онхо бо хамдигар алокамандии зич дошта, танхо дар ягонагй мохияти мурофиаи чиноятиро ифода ва инъикос карда метавонанд. Принсипхои конститутсионии адолати судй кафолати таъмини амалй гаштани хукуку озодихои инсон ва шахрванд дар чараёни пешбурди парвандахои чиноятй мебошанд.

Принсипи конуният яке аз асосх,ои конститутсионии баамалбарории адолати судй ба шумор меравад, ки дар хама мархилахои мурофиавии чиноятй дар ягонагй бо дигар принсипхои адолати судй бевосита амал мекунад ва амалй гаштани онро меъёрх,ои конунгузории мурофиавии чиноятй таъмин мекунанд.

^онуният - ифодакунанда, нишондихандаи сатхи риояи дакик ва ичрои якхелаи нишондодхои Kонститyтсияи Чумхурии Точикистон, риояи конунхо ва санадхои меъёрй-хукукй аз тарафи тамоми макомоти давлатй, ташкилот, муассиса, корхонахо, шахсони мансабдор, шахрвандон ва иттиходияхо мебошад [11]. Риоя, ичроиш ва татбики меъёрхои хукукй - унсурхои дохилии амали-гардии меъёрхои хукукй, нишондод ва талаботи хукукй ба шумор мераванд, ки дар ягонагй мехвари принсипи конуниятро дар мурофиаи чиноятй ташкил медиханд.

^онуният - принсипи умумихукукй буда, аз мазмуни меъёри Kонститyтсияи амалкунандаи Чумхурии Точикистон сарчашма мегирад. Моддаи 10 ^to™-тутсияи Ч,Т волоияти Kонститyтсия, конунхо ва дигар санадхои хукукиро дар каламрави чумхурй тасдик намуда, эътибори умумихукукй, умумихдтмй ва катъй доштани онхоро муайян кардааст. Азбаски мазмуни асосии конунхо ва санадхои меъёрй-хукукиро хукуку озодихои инсон ва шахрванд ташкил медихднд, пас конуният хам дорои хусусияти хукукй (хукуки инсон) мебошад [9]. Ин принсипи умумихукукй дар чараёни мурофиаи чиноятй кувваи амали бевосита дорад. Мазмуни он дар конунгузории мурофиавии чиноятй дар мукаррар шудани тартиби муайяни пешбурди парвандаи чиноятй аник мегардад, ки мувофики он дар Чумхурии Точикистон тартиби пешбурди парвандаи чиноятиро ^декси мурофиавии чиноятии Чумхурии Точикистон, ки аз Kонститyтсияи (Сарконуни) Чумхурии Точикистон сарчашма мегирад, муайян мекунад. Тартиби мукаррарнамудаи конунгузории мурофиавии чиноятй барои суд, макомоти прокуратура, тафтиши пешакй ва тахкик, инчунин барои иштирокчиёни мурофиаи чиноятй хусусияти хатмй дорад [3] .

Мутобикан, дар чараёни мурофиаи чиноятй конуният аз риоя намудан ва ичроиши дакики конун хам аз тарафи макомоти масъули давлатй (муфаттиш, шахси тахкикбаранда, прокурор, суд), хам аз тарафи дигар иштирокчиёни манфиатдор (гумонбаршуда, айбдоршаванда, айбдоркунандаи хусусй,чабрдида, даъвогари гражданй, чавобгари гражданй, химоятгар), инчунин аз тарафи иштирокчиёне, ки назорати сохавй-идоравии риояи конун (сардорони вохидхои

Ta^THmoTy TaxKHK), Ha3opaTH npoKypopH (npoKypop) Ba Ha3opaTH cygupo (cyg) 6a aMaj Me6apopaHg, u6opaT Me6omag.

Eapou My^aTTHmoH Ba MaKOMOTH TaxKHK phoah KOHyH - hh nem a3 x,aMa TaiMHHH capHBaKT Ba nyppa $om HaMygaHH an6u maxc gap cogup KapgaHH ^hhoat Ba hc6oth x,0^aTx,0H cogup mygaHH ^hhoat 6yga, KaTtHAH MyTo6uKH KOHyH ry3apoHHga mygaHH xaMa ryHa aMajxou Mypo^uaBH, a3 ^yMja ougu ^aMt HaMygaH Ba TaxKHKH gajejxopo Taja6 MeKyHag. Eo x,aMHH MaKcag gap KM^ H,T 6a TaBpu gaKHK TapTu6 Ba Kougaxou aH^oM gogaHH aMajxou Mypo^uaBH-Ta^THmoTH Ba Ka6yjH Kapopxou Mypo^uaBH nem6uHH mygaacT. ^ap amu xoj, Ha TaHxo Taja6oTH KoHyHH Mypo^uaBHH ^hhoath, 6ajKH KoHyHH ^hhoh Ba gurap KoHyHx,ou ^opH hh3 6oAg gaKHK puoA Kapga maBaHg.

Taja6oTH phoah gaKHK Ba H^pou KoHyHxo gap MapxHjau Ta^Tumoiu nemaKH, 6a MoHaHgu gurap MapxHjaxoH Mypo^uau ^hhoath, Ha TaHxo 6a maxcoHH Mactyj, 6ajKH 6a maxpBaHgoH, xHMoATrap, Tap^yMoH, ^a6pguga, KopmHHocoH, MyTaxac-chcoh Ba gurapoH hh3 gaxj gopag.

^oupau aMajiu npuHcunu KoHyHHAT Ba Ma3MyHH oh xeje Bacet Me6omag [8, c.124]. AMaju hh npuHcun 6a x,aMau goupaxo Ba cox,ax,oH Mypo^uau ^hhoath, xaMau umTupoKHueH, Huc6aTH xaMau aMajxo Ba Kapopxou Mypo^uaBH gaxj gopag Ba xaMau Tapa^xou ^atojHATy MyHocu6aTx,oH Mypo^uaBupo TaBcu^ HaMyga, Ma3MyHH gurap npuHcunxopo TaKBHAT Meguxag, kh gap HaTH^a 6apou BoKeaH aMajH ramTaHH ohxo MycougaT MeKyHag. EuHo6ap hh, npuHcunu KoHyHHAT gap 6aHHH gurap npuHcunxou Mypo^uau ^hhoath MaBKeu MapKa3H Ba aBBajHH-gapa^apo umroj MeHaMoAg [2, c.43].

Th6kh m.9 KM^ H,T cyg, cygA, npoKypop, My^aTTHm, Tax,KHK6apaHga xaHroMH nem6ypgu napBaHgaxou ^hhoath Ba3H$agopaHg, kh MyKappapoTH KoHcTHTyTcuAH (CapKoHyHu) H,yMx,ypuH To^hkhctoh, KM^ H,T Ba gurap KoHyHxopo 6a TaBpu gaKHK, AKxeja, puoA Ba H^po HaMoAHg. HeKHH, hh Metep - npuHcun 6a ranp a3 MaKoMoTH BaKojaTgopu gaBjaTH gurap HmTupoKHueHH Mypo^uau ^hhoathpo ougu puoA Ba H^poumu KoHyHxo Ba3H$agop HaKapgaacT, kh k;.2 m.1 KM^ H,T- po Koxum Megu^ag.

MyKappapoTH Mypo^uau cyguu ^hhoath, kh gap gurap KoHyHxou HyMxypuu To^hkhctoh nem6uHH MemaBaHg, 6oAg 6a MyKappapoTH KM^ H,T MyTo6uK 6omaHg (k.2 m.9 KMH, ^T).

X,aHroMH nem6ypgu napBaHgaxou ^hhoath puoA HaKapgaHH Taja6oTH KoHyH, cap^H Ha3ap a3 oh kh gap KagoM acoc 6a hh pox, goga mygaacT, H^o3aT goga HaMemaBag Ba 6ohch 6a gym rupu^TaHH MactyjHATH MyKappapHaMygau KoHyH rapguga, caHagxou ranpHKoHyHH Ka6yjmyga 6eэtтн6op goHucTa Ba 6eKop Kapga MemaBaHg. HeKHH, arap 6a Ma3MyHH Metepxou KM^ ^T Ha3ap aHgo3eM, gap ^apaeHH Ma^jucu cygH oug 6a TapTu6u 6eэtтн6op goHucTaHH caHagxou Mypo^ua-bhh ranpHKoHyHH Ka6yjmyga e a3 acocu an6gopH xopu^ KapgaHH gajejxoe, kh ^oh3 HecTaHg, AroH Metepu gaxjgop guga HaMemaBaHg.

Eo Ha3apgomTH xojaTxo Ba MyKappapoTH HoM6apmyga, 6apou gap aMaj nyppa TaT6uK ramTaHH Taja6oTH npuHcunu KoHyHHAT 6a MaKcag MyBo^HK acT, kh:

A) khcmh 1 m.9 KM^ H,T Ba khcmh 1 m.10 KM^ ^T-po Tarnup goga nem6uHH Kapga maBag, kh Ha TaHxo cyg, cygA, npoKypop, My^aTTHm, TaxKHK6apaHga, 6ajKH

тамоми иштирокчиёни мурофиаи цинояти хангоми пешбурди парвандахои чиноятй вазифадор карда шаванд, ки мукаррароти Конститутсияи (Сарконуни) Чумхурии Точикистон, КМЧ ЧТ ва дигар конунхоро ба таври дакик, якхела, риоя ва ичро намуда, нисбати шаъну шарафи шахс э^тиром зо^ир намоянд;

Б) дар моддаи 150, м.168, к.1 КМЧ ЧТ салохияти прокурор оиди бо карори худ беэътибор донистани маълумотхои (далелхо) ба таври гайрицонунй чамъовардаи макомоти таъкиби чиноятй ва дигар иштирокчиёни мурофиаи чиноятй баррасй шуда, инчунин аз асоси айбдорй хорич кардани онхо бояд пешбинй карда шаванд;

Б) ба хамин гуна таъгирот к.1 м.306 КМЧ ЧТ низ ниёз дорад. Бо максади таъмини риоя ва ичроиши талаботи принсипи конуният суд [6] вазифадор карда шавад, ки бо ташаббуси худ ё тарафхо дар мачлиси судй далелхои бо вайрон кардани цонуни мурофиавии цинояти чамъовардашуда ва ба суд пешниход гардидаро беэътибор дониста, аз парванда хорич намояд.

Гайр аз ин, зарурати бартараф кардани баъзе аз ихтилофхо дар меъёрхои КМЧ ЧТ доир ба хамин масъалахо, то имруз аз байн нарафтааст. Масалан, кисми 5 моддаи 145 КМЧ ЧТ пешбинй мекунад, ки дар холатхои зарурй прокурор барои гирифтани нишондоди иловагии шахси аризадиханда, талаб карда гирифтани хуччатхо, азназаргузаронии чои ходиса, мухлати санчиши ариза ва мувофикан кабул кардани карорро (дар бораи огози парвандаи чиноятй ё рад кардани огози парвандаи чиноятй) то дах шабонаруз дароз карда метавонад. Аз нуктаи назари конун, умуман «нишондод» - сарчашмаи далел аст (м.72 КМЧ ЧТ), ки бо ёрии амали тафтишй - пурсиш гирифта мешавад, лекин анчом додани пурсишро, конун то огози парвандаи чиноятй ичозат надодааст ё дар конун меъёри махсус вучуд надорад, ки «нишондоди иловагии шахси аризадиханда»-ро чун сарчашмаи далел пешбинй намояд. Ба гайр аз ин, меъёри мазкур салохияти прокурорро то огози парвандаи чиноятй пешбинй карда истодаастДонун ваколати прокурорро оиди ичозат додан ба анчом дода шудани пурсиш то огози парвандаи чиноятй, пешбинй накардааст. Бинобар хамин, ба максад мувофик аст, ки: 1) дар матни кисми 5 моддаи 145 КМЧ ЧТ ибораи «нишондоди иловагй» бо ибораи «баёнотхои иловагй» иваз карда шавад; 2) бехтар мешуд аз матни ин меъёр иборахои «....нишондоди иловагии шахси аризадиханда»: хорич карда шавад. Чунки, аз мазмуни матни хамин меъёр бармеояд, ки пешбинй шудани «...нишондоди иловагии шахси аризадиханда»; - а) имконияти макомоти таъкиби чиноятиро оиди чамъ овардани баёноти шахсони дигар махдуд карда истодааст; б)...баёнотхои иловагии аризадиханда маротибаи дигар гирифтани баёнотро (яъне, агар баёноти каблии шахс мавчуд бошад) ифода карда истодааст. Ба назар гирифта шудани ин пешниход, ихтилофи номбаршударо бартараф намуда, дар холатхои зарурй то огози парвандаи чиноятй ба прокурор имконият медихад, ки барои гирифтани баёнотхо (на танхо баёноти аризадиханда), талаб карда гирифтани хуччатхо, азназаргузаронии чои ходиса, дастгирнамой, мухлати кабул кардани карори дахлдорро (дар бораи огози парвандаи чиноятй ё рад кардани огози парвандаи чиноятй) то дах шабонаруз дароз намояд.

Eo Ha3apgomTH xomTxoH HoM6apmyga a3 k. 4 m.44, k.1 Moggau 312 RM^ H,T Ka^HMau «6aeHoT» 6oag xopu^ Kapga maBag, gap k.3 m.369, k.6 m.410 RM^ H,T Ka^HMau «6aeHoT» MyBo^HKaH 6o Ka^HMau «HumoHgog» HBa3 Kapga maBag.

Hh HaB0Bapux,0 gap aMa^ TaT6uK ramTaHH npuHCunu KoHCTHTyrcuoHHH

KOHyHHHTpo TaiMHH MeHaMoaHg.

^Ke a3 Myx,HMTapuH npuHCunxou KoHCTHTyrcuoHHH 6a aMa^6apopuu ago^aTH cygH gap HyMxypuu To^hkhctoh My6oxuca Ba 6apo6apHH Tapa^xo Me6omag (m.88 RoHCTHTyTCHHH H,yMx,ypuH To^hkhctoh). Eapou aMajiH ramTaHH hh acocu pox-6apuKyHaHgau KoHCTHTyTCuoHH gap Metepxou KoHyHH Mypo^uaBHH ^hhohth goupau Baceu xyKyKy hmkohhhtxoh Mypo^uaBHH HmTupoKHueHH oh nem6uHH mygaaHg.

RM^ H,T (2009) [3] 6opu aBBa^ maKju My6oxucaBHH nem6ypgu napBaHgaxou ^HHoaTupo gap Metepxou xy;y;H nem6uHH Kapga, HmTupoKHueHH Mypo^uau ^HHoaTupo 6a ch^th Tapa^xo э'втнpo$ KapgaacT. ^ang KapgaH 3apyp acT, kh npuHCunu My6oxuca gap 6aHHH gurap npuHCunxou 6aaMa^6apopuu ago^a™ cygH MaBKeu xoca gopag [8, c.71-72]. Arap npuHCunu KoHyHHHT maKju Mypo^uaBHH ^HHoaTupo u^oga Ba TatMHH HaMoag, nac maKju My6oxucaBHH nem6ypgu napBaHgaxou ^hhohth Ma3MyHH Mypo^uaBHH cyguu napBaHgau ^hhohthpo H^oga Ba TatMHH MeHaMoag.

H^poumu Ba3H^axou Mypo^uaBHH ^hhohth (m.2 RM^ H,T) aKHyH Ha TaHxo a3 cu^aTH ^ato^HHTH Ta^THmoTHH MaKoMoTH TatKH6u ^hhohth, 6a^KH a3 caTxu ^ato^HoKHH HmTupoKHueHH MyHocu6aTxou Mypo^uaBH (Tapa^H xhmoh) hh3 Bo6acTa Me6omag.

Tapa^H an6gopKyHaHga Ba xhmoh gap Mypo^uau cyguu ^hhohth 6apo6ap-xy;y;aHg Ba 6apou xhmohh MaB;eu xyg hmkohhhtxoh Mypo^uaBHH 6apo6ap gopaHg. MexaHH3MH TatMHHH 6apo6apxy;y;HH Tapa^xopo gap ^opH mygaHH npuHCunu My6oxuca gap Mypo^uau ^hhohth gugaH MyMKHH acT, kh MyBo$u;u oh cyg Ma^oMoTH Tat;H6H ^hhohth e TaHxo ^a3oguxaHga HecT Ba Ha6oag Tapa^H an6gopKyHaHga e xuMoapo ^oHu6gopH HaMoag. Xyrocau cyg (kh gap xyKM H^oga Mee6ag) a3 xyrocau an6gopKyHH e MaB;eu xuMoaTrap Bo6acTarH Hagopag. Tapa^H an6gopKyHaHga Ba xhmoh gap Mypo^uau cyguu ^hhohth 6apou Ta;BHHT e xhmohh MaB^eu xyg hmkohhhtxoh 6apo6ap gopaHg. Cyg hk^oh 6o umTupoKH Tapa^xo gap Ta^THmu cygH ga^e^xoepo MaBpugu caH^um Ba 6axoguxH ;apop Meguxag, kh xo^aTxou cogup mygaHH ^hhoht Ba 6a napBaHgau ^hhohth axaMHHTgomTa, e an6u maxcpo gap cogup KapgaHH ^hhoht e 6eryHoxuu cygmaBaHgapo Tacgu^ MeKyHaHg. EuHo6ap hh, th6k;h m. 339 RM^ ^T xyKMH an6gopKyHaHga 6a mapTe 6apoBapga MemaBag, kh gap ^apaeHH MyxoKHMau cygH ryHaxKop 6ygaHH cygmaBaHga gap cogup HaMygaHH ^hhoht 6o Ma^Myn ga^e^xon Tax;u;myga Tacgu; e6ag. ^yKMH an6gopKyHaHga 6a TaxMHH acoc e^Ta HaMeTaBoHag. Cyg MycTa;u^HHT, 6erapa3H Ba xo^hchh xygpo Hurox gomTa, pox6apuu Mypo^uapo aH^oM Meguxag. Cyg Ba3H^au (^yHKCHHu) Tat;u6HaMoH, an6gopKyHH, e TaHxo ^a3oguxupo Hagopag. EuHo6ap hh, ;oHyH acocxou ;a6y^ mygaHH xyKMH ca^egKyHaHgapo hh3 xaHroMH MaB^yg Ha6ygaHH xogucau ^hhoht, xaHroMH gap Kupgopu cygmaBaHga MaB^yg Ha6ygaHH a^oMaTxou TapKu6u ^hhoht, umyHHH gap cypaTH 6o ga^e^xo hc6ot HamygaHM

иштироки сyдшаванда дар содир кардани чиноят, пешбинй кардааст. суд, судя ба далелхо аз ну;таи назари кифоя буданашон барои халли масъалаи гуна^гор ё бегунов будани судшаванда бахо медиханд. Барои суд ягон далел пешакй ;увваи муайянкунандаро доро нест. Мувофи;ат накардани хулосаи суд, ки дар хукм баён шудаанд, ба холатхои во;еии парванда асоси бевоситаи бекор кардани хукм мебошад (м.374 KM4, Ч,Т).

Эътироф гаштани ;оидахои мубохиса дар мурофиаи чиноятй ба мазмуни ;оидахои мурофиавии чиноятй, ки дар чараёни дигар мархилахои мурофиаи чиноятй дида мешаванд, аз чумла ба тартиби интихоб ва татби;и чорахои мачбурии хусусияти мурофиавй дошта, ба чамъоварии далелхо ва талаботхое, ки нисбати маълумотхои во;ей пешбинй шудаанд, таъсири назарраси мусбат мерасонад [1; 10]. Аввал, ин ки доираи сарчашмахои маълумотхои во;ей дар ;онунгузории мурофиаи чиноятии Ч,умхурии Точикистон ба таври васеъ пешбинй гаштааст, ки дар навбати худ имкониятхои васеи чамъоварии далелхоро дар баробари анчом додани амалхои тафтишотй таъмин мекунад. Дуюм, ин ки доираи субъектное, ки имконияти чамъоварии далелхоро доранд, танхо бо ма;омоти тах;и;, муфаттиш, прокурор ва суд махдуд нашудааст. Бинобар эътироф гаштани баробарии тарафхо (тарафи айбдоркунанда ва химоя) ва мубохиса дар мурофиаи чиноятй, хавфи яктарафа анчом дода шудани пешбурди парвандаи чиноятй аз байн рафтааст. Конун ба химоятгар, гумонбаршуда, айбдоршаванда, чабрдида, намояндагони чабрдида, даъвогари гражданй, чавобгари гражданй ё намояндагони онхо имкониятхои васеи ху;у;иро пешбинй кардааст, ки дар хама зинахои чараёни исботнамой, аз чумла дар чамъоварй, санчидан ва баходихии маълумотхои во;ей, фаъолона иштирок намоянд. Дар моддаи 86 KM4, Ч,Т нишон дода шудани ху;у;и субъектони номбаршуда (ки бояд риоя ва ичро шаванд) хамин а;идаро тасди; мекунад. Сеюм, ин ки ;онун воситахои чамъоварии далелхоро, хам барои ма;омотхои таъ;иби чиноятй ва хам барои субъектони тарафи химоя, махдуд накардааст. Масалан, хулоса ва нишондоди мутахассис; сабтхои пинхонй; гуфту^и телефонии ^шкардашуда ва сабтгардида; мушохидахои электронй, видео ва магнитофонй дар ;онун бори аввал ба сифати сарчашмаи далелхо пешбинй шудаанд (м.72 KM4, Ч,Т); чамъоварии маълумот аз чониби субъектони тарафи химоя ба тари;и шифохй ё хаттй, сабти аудиою видео, инчунин ашё ва хуччатхо, ки далел шуда метавонанд, талаб карда шудани тавсифнома ва дигар хуччатхо аз муассиса, ташкилот ва корхонахои мухталиф, ки бо тартиби му;арраршуда ба додани ин хуччатхо ё нусхаи онхо ххдадоранд, имконияти васеи чамъоварии далелхоро нишон медиханд (м.86 KM4, Ч,Т). Хдрчанд меъёрхои ;онунгузории мурофиавии чиноятй нисбати роху воситахои чамъоварии маълумотхо аз чониби субъектони аз о;ибати мурофиаи чиноятй манфиатдор шакли махсуси мурофиавиро (ба монанди тартиби анчом додани амалхои тафтишотй) пешбинй накарда бошад хам, маълумотхои чамъовардаи онхо эътироф мешаванд, чунки:

1) аз чониби субъектони дар ;онун пешбинишуда чамъ оварда шудаанд;

2) бо яке аз роху воситахои пешбиникардаи ;онун чамъ оварда шудаанд;

3) ба тари;и яке аз шаклхои пешбиникардаи ;онун (маълумотхо дар шакли шифохй, хаттй, сабти аудиою видео, инчунин ашё ва хуччатхо) пешниход мешаванд.

Чорум, меъёрхои ;онун чамъоварии далелхоро танхо бо ёрии амалхои тафтишотй махдуд намекунад. Дар ин бора кайд мекунем, ки дар чараёни исботнамой воситахои расмй-ху;у;й низ мав;еъ ва ахамияти худро доранд. Воситахои расмии исботнамой инно ба шумор мераванд: 1) презумпсия (м.15 КМЧ Ч,Т) ; 2) преюдитсия (м.89 КМЧ ЧТ); 3) расман эътироф кардан (м.м.29-30,310 КМЧ ЧТ); 4) ;оидахои (хамчун далел) истисно кардани маълумот (м.88 КМЧ, ЧТ), ки амалй гаштани онхо бе иштироки тарафхо имконнопазир аст.

Мувофи;и ;онунгузории мурофиавии чиноятии Чумхурии Точикистон ухдадории исбот намудани холатхои содир шудани чиноят ба зиммаи ма;омотхои ваколатдори давлатй вогузор гардидааст. Албатта, аз ну;таи назари принсипи мубохиса дар мурофиаи чиноятй, ба амалбарории таъиноти (функсияи) айбдоркунй ва химоя ба зиммаи як тарафи бахси ху;у;й вогузор намешавад. Хдмин тари;, дар сатхи расмй эътироф гаштани принсипи мубохиса дар мурофиаи чиноятй, зарурати ислохоти тамоми институтхои мурофиаи чиноятиро ба миён овард, доираи амали принсипи ;онуният васеъ гардид, ки ба ташаккули ;оидахои мархилахои мурофиаи чиноятй мусоидат намуд. Эътироф ва дар амал татби; гаштани ин ;оидахо, минбаъд барои пурра ба шакли таърихии мубохисавй гузаштани мурофиаи чиноятии Чумхурии Точикистон шароит фарохам меоранд.

Х,амин тарик, ба ронбарй гирифта шудани талаботи принсипнои конститутсионии баамалбарории адолати судй аз чониби макомоти ваколатдори давлатй ва дигар иштирокчиёни мурофиаи чиноятй, ба фанмиши дурусти мазмун ва ахдмияти онно, таъмини риоя ва ичрои онно, хусусан дар раванди исботи нолатнои содир шудани чиноят ва ба парвандаи чиноятй анамиятдошта аз як тараф, ба налли банснои назариявй аз тарафи дигар, ба хдлли одилонаи парвандаи чиноятй мусоидат мекунанд.

Бинобар ин, принсипнои конститутсионии дар амал чорй намудани адолати судй ба нам пайвастагй, ягонагй ва ба нам вобастагии унсурнои исботро дар амал таъмин менамоянд. Дар зинанои алонидаи чараёни исботнамой принсипнои конститутсионии ба амалбарории адолати судй бевосита амал мекунанд ва вайрон шудан, риоя нагаштани талаботи принсипнои мурофиаи чиноятй, боиси бекор шудан ё беэътибор дониста шудани натичаи амалнои мурофиавй ва чавобгарии нукукй мегардад.

Х,амин тарик, таъмини самаранокии ба амалбарории адолати судй оиди парванданои чиноятй ва ичроиши вазифанои хоси мурофиаи чиноятй риоя ва ичроиши бемайлони талаботи намаи принсипнои конститутсионии ба амалбарории адолати судиро такозо мекунанд. Бартарият пайдо кардани нукуку озодинои конститутсионии инсон ва шанрванд, намчун арзиши ичтимой нисбат ба манфиатнои давлатй ва дар сатни конститутсионй эълон гардидани Точикистон намчун давлати нукукбунёд ва ичтимой ба хусусияти мурофиаи судии чиноятй таъсири чиддй расонидаанд. ^абул гаштани санаднои меъёрй-нукукй, аз чумла кодекси нави мурофиавии чиноятии Чумнурии Точикистон ва

мавриди амал карор дода шудани он кадами устуворе дар самти пешгирифтаи давлат дар сохаи ислохоти судй-хукукй мебошад. Ахамияти принсипхои конститутсионии адолати судй дар он ифода меёбанд, ки онхо дар ягонагй барои пешбурди парвандахои чиноятй дар хама мархилахои он низоми танзимёфта, ^атъиян муайян, умумихатмй, мураттаб ва пайдархамро пешбинй мекунанд, ки чавобгуи хадаф ва мак;садхои мурофиаи чиноятй мебошанд.

Эътироф гаштани химояи хукуку озодихои инсон ва шахрванд аз тачовузи чиноят ва чинояткорй хамчун таъиноти (функсияи) мурофиаи чиноятй, химоя аз айбдоркунии беасос, аз беасос махкум кардан ё махдуд кардани хукуку озодихои инсон ва шахрванд дар рафти мурофиаи чиноятй, такмил ёфтани мазмун ва низоми принсипхои адолати судй аз ташаккули дурнамои нави мурофиаи чиноятй дар самти химояи боэътимоди хукук ва озодихои инсон ва шахрванд, шаходат медиханд.

Амалишавии принсипхои конститутсионии ба амалбарории адолати судй дар низоми ба танзимдарории муносибатхои чамъиятй, химояи хукук ва таъмини адолати ичтимой, ки аз тачзияи хокимияти давлатй сарчашма гирифтааст, мавкеи хокимияти судиро дар ин низом ташаккул медиханд. Дар хаёти имрузаи чомеа шакли судии химояи хукуку озодихои инсон ва шахрванд новобаста аз душворихо, пайваста, пайдархам дар низоми кафолатхои таъмини химояи хукуку озодихои инсон ва шахрванд, мавкеи асосиро ишгол карда истодааст.

Калидвожахо: Конститутсия, ууцуц ва озоди, адолати суди, мурофиаи цинояти, принсипи мубоуиса, уимояи ууцуцу озодщои инсон

Пайнавишт:

1. Головко, Л.В. Принципы неотвратимости ответственности и публичности в современном российском уголовном праве и процессе /Л.В. Головко //Государство и право. — 1999. — № 3. — С. 14-21.

2. Горшенев, В.М.Теория юридического процесса/ В.М. Горшенев. -М.: Юрид.лит, 1985.- 230 с.

3. Кодекси мурофиавии циноятии Цумуурии Тоцикистон: матни расми. - Душанбе, 2012. - 440 с.

4. Конститутсияи Цущурии Тоцикистон: матни расми. - Душанбе, 2012. -22 с.

5. Конститутсияуои Тоцикистон: пайдоиш ва инкишоф/ тщти тщрири А.Имомов. - Душанбе: Дониш, 2014. -837 с.

6. Карори Пленуми Суди Олии ЦТ аз 02.10.2003 №15 «Дар бораи такмили минбаъдаи фаъолияти суди дар партави тагйиру иловауое, ки ба Конститутсияи (Сарцонуни) Цумуурии Тоцикистон ворид гардидаанд» // Мацмуаи цароруои Пленуми Суди Олии Цумуурии Тоцикистон (1992-2009). - Душанбе, 2009. - 285с.

7. Конуни конститутсионии Цумуурии Тоцикистон «Дар бораи судуои Цумуурии Тоцикистон»: матни расми. - Душанбе, 2014.

8. Рауматулоев, А.Э, Каландарова, М. Принсипуои адолати суди оид ба парвандауои цинояти - кафолати таъмини адолати ицтимои / А.Э. Рауматуллоев, М. Каландарова. - Хуцанд: Меъроц, 2012. - 132 с.

9. Ра^матулоев, А.Э., Шарифов, Ф.М. Замина^ои ицтимой-^укукии ташаккули давлати ^укуцбунёд дар Тоцикистон / А.Э. Ра^матуллоев, Ф.М. Шарифов. -Душанбе: Эр-Граф, 2012. - С.41-54.

10. Савицкий, В.М. О презумпции невиновности и других принципах уголовного процесса / A.M. Ларин, Э.Б. Мельникова, В.М. Савицкий. Уголовный процесс России: Лекции-очерки под ред. В.М. Савицкого. - М., 1997. -С. 76-90.

11. Сотиволдиев, Р.Ш. Проблемами назарияи давлат ва %укук. -Цилди 2.- Душанбе: Эр-Граф, 2010. - 510 с.

Reference Literature:

1. Golovko L.V. Principles of Unavoidability of Responsibility and Publicity in Modern Russian Criminal Law and Trial // State and Law. - 1999. -#3. - pp. 14-21.

2. Gorshenev V.M. Theory of Juridical Process // under the editorship of V.M. Gorshenev. -M.: Juridical Literature. 1985. - 230 p.

3. Criminal Code of Tajikistan Republic. - Dushanbe, 2012. - 440 p.

4. Constitution of Tajikistan Republic. - Dushanbe, 2012. - 22p.

5. Constitutional Law of Tajikistan Republic "On Courts in Tajikistan Republic". -Dushanbe, 2014. -837p.

6. Enactment of the Supreme Court of Tajikistan Republic # from October, 13, 2003 "On Improvement of Forensic Activity in the Light of Alterations and Addenda Introduced into the Constitution of Tajikistan Republic". Collection of enactments of the Supreme Court of Tajikistan Republic (1992-2009). - Dushanbe, 2009. - 285 p.

7. Constitution of Tajikistan Republic: Upspringing and Development // under the editorship of A.Imomov. - Dushanbe: Knowledge, 2014.

8. Rakhmatulloyev A.E., Kalandarova M. Principles of Effectuation of Justice on Criminal Cases as a Guarantee of Social Justice Insurance. - Khujand: Meroj, 2012. -132 p.

9. Rakhmatulloyev A.E., Sharifov F.M.Social-Legal Grounds of the Formation of Law-Abiding State in Tajikistan. - Dushanbe: Er-Graf. - 2012. - pp. 41-54.

10. Savitsky V.M. On Presumption and Innocence and other Principles of Trial // A.M. Larin, E.B. Melnikova, V.M. Savitsky. Criminal Trial of Russia: Lectures-essays // under the editorship of V.M. Savitsky. -M., 1997. -p.76-90.

11. Sotivoldiyev R.Sh. Problems of the Theory of State and Law: text-book. V.2. - Dushanbe: Er-Graf, 2010. - 510 c.

О реализации конституционных принципов осуществления правосудия по

уголовным делам

Ключевые слова: Конституция, права и свободы, правосудие, уголовное дело, принцип дозволенности, защита прав и свобод человека

В статье рассматриваются актуальные вопросы реализации конституционных принципов осуществления правосудия по уголовным делам в свете осуществляемой судебно-правовой реформы в Республике Таджикистан. Автором освещены проблемы практического характера, возникающие в процессе реализации конституционных начал осуществления правосудия на различных стадиях уголовного процесса, в ходе производства судебно-следственных действий и принятия процессуальных решений. Обосновываются выводы о совершенствовании норм

уголовно-процессуального законодательства Республики Таджикистан с учетом деятельности судебно-следственных органов.

On Realization of Constitutional Principles of Effectuation of Justice on Criminal Cases

Key words: Constitution, rights and freedoms, justice, criminal affair, principle of allowability, advocacy of man's rights and freedoms

The article dwells on the actual issues of effectuation of constitutional principles in regard to carrying out justice on criminal cases in the light of a forensic-legal reform on Tajikistan Republic. The author elucidates the problems of practical character arising in the process of realization of constitutional initials and justice at different stages of a trial when forensic-investigative actions and adoption of procedural resolutions are carried into effect. Inferences on perfection of the norms of criminal legislation in Tajikistan are substantiated with taking into consideration the activities of forensic investigative bodies.

Роцеъ ба муаллиф:

Рауматулоев Абдуцаббор Эргашевич, доктори илмуои ууцуцшиносй, профессор, мудири кафедраи ууцуци суди ва назорати прокурории Донишгоуи давлатии ууцуц, бизнес ва сиёсати Тоцикистон (Чумуурии Тоцикистон, ш. Хуцанд), e-mail:Abdujabbor-2603@mail.ru

Сведения об авторе:

Рахматулоев Абдужаббор Эргашевич, д.ю.н., профессор, заведующий кафедрой судебного права и прокурорского надзора Таджикского государственного университета права, бизнеса и политики (Республика Таджикистан, г.Худжанд), e-mail:Abdujabbor-2603@mail.ru

Information about the author:

Rakhmatuloyev Abdujabbor Ergashevich, Dr. of Law, Professor, chief of the department of forensic law and prosecutor's surveillance under the Tajik State University of Law, Business and Politics (Tajikistan, Khujand), e-mail:Abdujabbor-2603@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.