Научная статья на тему 'ҶУСТУҶӮҲО ДАР ШИНОХТИ ЗАМОНИ ЗИНДАГИИ БЕДИЛ'

ҶУСТУҶӮҲО ДАР ШИНОХТИ ЗАМОНИ ЗИНДАГИИ БЕДИЛ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
63
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
время / жызнь / Бедил / культурная литература / политическая / социальная / Айни / Олимджон Идриси / Индия / бедиловедения / социолог / советский / белый / черний / всеощий мир / пелменной конфликт / социальная / научная интегрция и так далее / time / life / Bedil / cultural literature / political / social / Ayni / Olimjon Idrisi / India / Bedil studies / king / publicist / Soviet / white / black / general peace / tribal conflict / social integration / scientific and so on

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Муродов Б. С.

В статье исследуется и оценивается проблема признания жизни Бедила на основе произведений, появившихся в этом контексте. Известно, что первая работа на эту тему была написана Айни, а дата ее публикации датируется первым десятилетием ХХ века. В статье анализируются препятствия, создаваемые советским подходом к литературной критике, и некоторые личности препятствовали публикации трактата Айни специально показано. Автор статьи рассматривает следующие этапы изучения данной темы исследователями Ю. Салимов и Б. Рахимов исследовал, проанализировал и оценил их взгляды на жизнь поэта, его отношения с королями и королями того времени и влияние политических и социальных реалий, состояния и жизни поэта. В статье конкретно оцениваются важные черты и подходы бедиловедения к признанию времени Бедиля, важных политических и социальных событий времен царей, с которыми у поэта были альманахи.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SEEKING RECOGNITION FOR BEDILS LIFE

The article explores and assesses the issue of recognizing Bedil «s life based on the works that have appeared in this context. It is known that the first work on this subject was written by Ayni, and at the time of its publication, it dates back to the first decade of the 20th century. On the basis of this and other treatises of Ayni «Mirzo Abdulqadir Bedil» the author identifies the methods and features of Bedil’s studies in the recognition of the time of Bedil’s life and discusses it in details. The article analyzes the obstacles created by the Soviet approach to literary criticism, and analyzed some individuals who prevented the publication of Ayni's treatise and clearly shows the accurate views of poet to the Bedil’s life. The author considers the following stages in the study of this topic by researchers Y. Salimov and B. Rahimov researched, analyzed and assessed their views on the poet's life, his relationship with the kings and queens of that time, and the influence of political and social realities, and the state of the poet's life. The article describes in detail the important features and approaches of Bedil’s studies to the recognition of the Bedil’s time, important political and social events of the times of the kings, with whom the poet was associated.

Текст научной работы на тему «ҶУСТУҶӮҲО ДАР ШИНОХТИ ЗАМОНИ ЗИНДАГИИ БЕДИЛ»

ЧУСГУ^У^О ДАР ШИНОХТИ ЗАМОНИ ЗИНДАГИИ БЕДИЛ

Муродов Б.С.

Донишкадаи давлатии забонуои Тоцикистон ба номи С. Улугзода

Дyшвopии шинкти зaмoни Бедил, пеш аз хама дар oн acг, ки aдaбиëгштнocoн дар oмyзиши ин мacъaлa 6o афшри адабй, фархангй ва фажафии тaъpиxй пypвoкea ва мураккаби Хрнд capи кop гирифтаанд. Ин мархила 6o nempa^ixo ва тaзoдxoи от^ию ичтимoй ва адабию фархангй кэбили муюхиза бyдaнд, cyннaтxoи фархангй ва адабии xan^xo® гyнoгyни ин минтака, аз чумла xиндyxoвy мycyлмoнoнpo 6o хам oмexтaacг.

Дар зaмoни зиндагии Бедил пeшpaфтxoи ниcбии ичтимoй яке аз oмилxoи тaъcиpгyзopии инкишoфи илм, фатсафа, coxaxo® гyнoгyни фарханг, аз чумла шеър гардид. Faнoвaти мундаричаи вoкeиятxoи зaмoни зиндагии Бедил аз oFœ дар тахкик ва apзëбии ма^ала^и зaмoни зиндагии шoиp мyшкилoтepo ба вучуд oвapдa 6уд. Ab тарафи дигар, бapoи муха^ки^™ точик дoиp ба зaмoни Бедил мaвoди лoзимии тахкик ва capчaшмaxoи бOэътибop кам дacгpac буд. Бo вучуди мушки^и^ аз ибтидoи acpи бист cap карда мacъaлaи зaмoни зиндагии шoиp мавриди таваччухи бeдилшинocoни точик rçapop гирифтааст.

Дар oмyзиш ва барраши мавзуъ дар бeдилшинocии точик xидмaти ycгoд Aйнй, Ю. Салишв, Б.Рахимй ва баъзе муха^ки^™ дигар каган аст. Ин дoнишмaндoн аз ofob тaвaччyxaшoн ба ин будааст, ки бе дoниcгaни разгар ва ахдоли Бедил ва шинoxти мoxияти чapaëнxoи cиëcию ичтимoй мoxияти мухити aдaбиepo, ки шoиp дар oн зиндагй ва эчoд мекард, муайян кардан дyшвop ë Faйpиимкoн аст. Дар бopaи зaмoни зиндагии шoиp мaълyмoт дoдa, orao caъй кардаанд шбит coзaнд, ки разгар ва ахвли Бедил дар мухите чapaëн гирифтааст, ки бapoи caбзиши нepyxoи хунари мycoид ва еригар аст. Бo хамин хадаф нaxycгин ^a^o дар ин pox ycгoд Ah™ гyзoшт. Вай дар пocyxи мактуби шарики бyxopoияш «нaвиcaндaи тoтop Олим^н Идриш» дар бopaи хает ва аоюри Бедил мaълyмoт oвapдa «дар xидмaти Мухаммад Aъзaмй Шaxзoдa» гузаштани айсми чaвoнии Бeдилpo таъкид мекунад, ки чузъе аз зaмoни зиндагии шoиp аст. 4,o™ дигар Aйнй ба кавли ycгoдoни xyд «ra^op карда, пайванд дар зaмoни A^p Темур, ба XинДycгoн рафтани Беди^ ифшo кардааст». [3, c.229, 23о]

Уcгoд Aйнй дар ин замина чycгyчyxoяшpo идoмa дoдa дар бoби якуми pиcoлaи ^«M«p3o Aбдyлкoдиpи Бедил», ки «Мaълyмoти мyxтacap дар бopaи зaмoни Бедил»шмида шудааст, нaxycгин 6op oид ба зaмoни шoиp мам^шти дакик мeopaд.

Aйнй бapoи муайян кардани зaмoни зиндагии Бедил, накуст coлxoи зиндагии шoиppo мyшaxxac мешзад, ки 1644-1721-po фapo мегирад. Crnac мeнaвиcaд, ки Бедил дар муддати 77 coли хасти xyд за^ни 11 пoдшoxpo аз cap гyзapoнидaacг, ки аз инxo зaмoни ду пoдшox ба 63 шли аМЁми зиндагии y poCT oмaдa бoшaд, зaмoни 9 пoдшoxи диг-appo дар 14 coли умри xyд дидaacт[2, с.9]. Мухаккии дигар И. Муъмишв дар pиcoлaи «Aкидaxoи фагсафии Бедил» oвapдaacг, ки аз 3mo™ вaфoти Aвpaнгзeб тo зaмoни марги Бедил , яъне аз шли 1707 тo coли 1720 , дар X,индyстoн беш аз 15 пoдшox иваз шуданд(5, c.30). Вале Б.Рахимй ин ду нaзappo иншр карда таъкид мекунад, ки «Бедил дaвpoни хашт пoдшoxpo дидaacг» ва жми пoдшoxoн - Шoxичaxoн, ^рангв^и oлaмгиp, Шoxи oлaм, Бaxoдypшox, Муъизуддин, Чэxoндopшox, Мухаммад, Фappyxcияp, Бедил Сaфeyддapaчoт, Рaфeyдaвлo (бapoдapи Сaфeyддapaчoт) ва Мyxaммaдшoxpo ба тартиб зикр кapдaacг. Дар тавзеъи микдopи пoдшoxoни Aйнй зикр карда, Б.Рахимй oвapдaacт, ки «ycrc« зoxиpaн, баъзе шoxзoдaxoи дaъвoи пoдшoxи кapдapo ба шyмopи пoдшoxoни pacмй ва эътиpoфгapдидa дoxил намудааст «.[6, c.436]

Уcгoд Aйнй бapoи равшангар нишoн дoдaни зaмoни Бедил лoзим дoниcгaacг, ки даставвал «баъзе вoкeaxoи тaъpиxии X,ицдyстoнpo мyxтacapaн» [2, c.9] зикр кунад. Дар ин замина иcлoмиятpo чopй карда нaтaвoниcгaни apaбxopo ëдpac карда, Махмуди Faзнaвиpo чopикyнaндaи иcлoмият дар X,индycгoн мeдoнaд ва аз бyдшикaниxoвy низoъ бapaнгeзиxoи y мисни X,индyxo ва мycлимин cyxffi мекунад. Aйнй вaфoти Мaxмyдpo хамчун oмили xyкмpoнии Fypиëн ва œnac «xyкмpoнии иcлoмй ва мoнaнди кyтбишoxиxo xaлoчиxo ва Ту-мукш^и^» ëдoвap мешавад. [2, c.9]

Уcгoд Aйнй дар ин ришта зери тaъcиpи aдaбиëгшинocии ичтимoигapoии ш^равй мacъaлaи зaмoни зиндагии Бeдилpo 6o назари ичгимoй тахкик ва тахлил карда хамчудан, ки С.Ш. Мyллoчoнoв дар такрдои манфй ва Fappaзнoки xyд нaвиштaacг, " Aйнй oдaтxoи хаатии xaлкxoи xиндypo»... «аз нуктаи назари идеализм " [4, c.80], 6apbaxc чyнoн , ки xyди ycгoд таъкид кардааст «y oдaтxoи динй ва oдaмии xaлкxoи Xpндycгoнpo» хечгуна идеализатсия накардааст. Уcyли тахкии pacмй дар ин давра cиppи

ичтимoй буда, ва дacтypxoи мeгoдoлoгию нaзapиpo хизб xoким иpoa мекард, ки Aйнй аз ин .......

мeгaвoниcт берун oяд.

Бo вучуди ин Aйнй дар ин ришла нaтaвoниcг, ки вoкeaи oмилxoи pyзгopи Бeдилpo дар acora мaxaзxoи тaъpиxй ва «ëOTomnxoM Бедил « [1, c.86] ca6x ва арзЁбй кунад. Tax^reorn Aйнй пеш аз хама накшмандии ва ичтишии зaмoн ва зaмoндopoнpo (8 шoxepo ки Бедил дар зaмoни xyкмpoнии oнxo зиндагй карда аст) дар capнaвишти ва шaxcиягxoи дигар нишoн дoдa мoxияти ичтимoй в а axлoкии

ЧOмeaи oн pyзгoppo oшкop мeкyнaд. Лйнй бa пaйбypди ... СМул^^^®, «owarn диннии X,индyëнpo aз нукт^и нaзapи динй Ba идeaлиcгй тaxлил» [1, c.80] нaкapдaacт, бялки 6o миcoлxo, дap бopaи " дapбopxoи пoдшoxxoи Xpндycтoн биcëp мaтepиaлxo дoдa «, «иcpoфкopии orno, бoвap кapдaни orno бa нaйpaнгбoзии 4yraxo as витая^и шapкии X,индycгoн чyгиxoи бoзигap Ba mMpffiilDoBpo oвapдa xaзopxo pyпияи дaвлaтpo, ки aз xyни бaдaн Ba apa^H пeшoнии мexнaткaшoн ^awb m^aac^ capф нaмyдaни orn,o Ba мoнaнди инx,opo» [1, c.86] фoш нaмyдaacт.

Лйнй 6o xaмин ycyли тж^и; Ba тaxлили ичтимoй caxифaxoи caфeд Ba cиëxи фaъoлияти шoxoни X,индycтoнpo, ки Бeдил дap зaмoни xyкyмaти orn,o зиндaгй Ba эчoд кapдaacт, apзëбй кapдa тaъcиpи cиëcaтpo бa 4apaë™ зиндaги Ba эчoди Бeдил Ba дигap шaxcиятx,oи мyocиpи y бa тaвpи бoвapибaxш нишoн мeдиx,aд.

Лз тaдкикoти Лйнй дoиp бa зaмoни Бeдил мeгaвoн чунин шти^ гиpифт , ки зиддиятx,oи ичт,имoй, ^вмй, мaзxaбй ки фaкaт дap дaвpaи «cyлxи кулл» зaмoни xyкмpoнии Акбap opoмиши ниcбиpo мyaйян кapдaacт, oмили acocии фишop Ba нoopoмиx,oи зиндaгии Бeдил Ba мyocиpoни y бyдaacт. Лйнй Bo^erara caлнaти пoдшoxoнepo ки Бeдил дap дaвpaи xyкмpoнии orno зиндaгй кapдaacт, инъикoc нaмyдaacт. Тaъpиxи мaълyмoт мaъxaзxo Ba ocopи ëддoшгxoи Бeдил тaxлил Ba нaтичaгиpй кapдa Ba мoxияти дaвлaтдopии cyran^ Тeмypиëнpo дap Xpндycгoн oшкop мeкyнaд. Macanafí «aйëми caлтaни Муюзиддиш-po ,, мacxapaбoзй шинкт^ «зулми мoли» и Авpaнгзeб Ba ^arnxoBy xaмдигapкyшиxoи фapзaндoни шoxoни тeмypиpo дap XpндFCгoн xaмчyн oмили нoopoмии мaмлaкaт , нoocyдaгиии мapдyм Ba paнчи yлaмoю yдaбo тaъбиp мeкyнaд Ba дap cифaти «camam™ Муиззиддин^> як pyбoии Бeдилpo m^^oc мeкyнaд:

Афcyc, ku co3u cmmcmam шуд фотд, rapôuô Mamau дuну дивлт Kocuà.

Hamu Xындycmoн кунун мунцютр acm, Бйр àaйюcу цезу mwuy yoc^.

yc^ Лйнй бa вacилaи ин тaдкикoтaш зaмoни зиндaгии Бeдилpo aB чaнд чи^т мyшaxxac мecoзaд, ки бa тapики зaйл acт: a) нoopoм пypзиддият Ba 6o мyxoлифaтxoи мaвxaбию кдвмй oмexтa бyдaн; б). «Сyлxи кулл>> Ba «бa xaмaи axли диш^) бa як чaшм нигox кapдaни дaвлaт; в). Нкши мycбaти Акбap дap иcтикpopи cyлxy cyбoт Ba нaкши мaнфии Haxornrcp дap идopaи дaвлaт; г). Xaмгиpoии илмй Ba «cyфизми иcлoмй 6o aфкopи дoнишмaндoни xинд» мушфи; кyнoнидaн; e). Иxтилoфoти aвлoдй миёни шoxзoдaгoни тeмypиëн. [2, c.15].

Лйнй Bo;e^ му^ими «^ap зaмoни зиндaгии Бeдил pyйдoдapo» «pox ëфтaни aBpymrno дap Xнндycтoн» дoниcтa, мeaфзoяд, ки «Лз aвpyпoиxo aBBan пopтyгaлиxo, бaъд фpaнcyзxo Ba бaъд aз oн aнглиcxo Ba фaлмaнгxo дep бoв 6o нoми i^opaF Ba киштиpoнй бa X,индycтoн oмaдa, бaъзe чaиpaxoи Xиндpo мycгaмликa кapдa Ba бaъзe бaндapxoи oбиpo бa дacт дapoвapдa, дap фикpи мycтaмликa кapдaни тaмoми Xнндycтoн бyдaнд»[2, c.23]. Bane 6o мyшoxидaи Лйнй, «то Ba^re, ки дустии xиндyxo Ba мycyлмoнxo 6^pop буд, aвpyпoиxo бa дapyни X,иHдycтoн pox ëфтa нaмeгaвoниcтaнд»[2, c.23]. Лйнй дap pиcoлa зaминaxoи вaйpoншaвии ин opoмишy xaмгиpoии миллaтxoи мycyлмoн Ba xиндypo нишoн дoдa, xyзyp Ba тacaллyти aвpyпoиxo, aз ^ywna aнглиcxopo дap X,индycтoн xoдиcaи мaнфй Ba зиëнoвapи pyзгopи Бeдил мaънидoд мeкyнaд.

Хдмин тapщ, тaдкикoти Лйнй oид бa зaмoни Бeдил мyxимгapин paвишxoи вoкeиятxoи cиëcй, ичтимoй Ba фapxaнгии oн pyзгoppo дaкик; apзëбй ^д^ дap oн Ba^ Ba xoлo низ xaмчyн мшбш шинoxти caxexи вoкeиягxoe, ки шoиp aв cap гyзapoнидaacт, пypapзиш мeбoшaд.

Дигap мyxaккикe, ки бaъди Лйнй бa шинoxти зaмoни Бeдил тaвaччyx кapдaacт Ю. Сaлимoв мeбoшaд. Тaълифoти ин дoнишмaнд «Инкишoфи Boдиëги Бeдил, ё тaвcифи acapxoи Бeдил» шм дoшгa, дap фacли «^дин Ba зaмoни y « дoиp бa зaмoни шoиp бaъзe нyкгaxoи мyxимpo фapoxaм oвapдaacт. Лндeшaxoи мyxaккик; дap ин бopa 6o нyктaxoи зф xyлoca мeшaвaд: a) мoxиëги мycбaти cиëcaти Лкбap «до^ бa cynx>>; б).oмeзиши тaълимoти тacaввyф Ba poбитaи дapвeшoни бapaxмaнй; в). Haвдик шyдaни тaълимoти бapaxмaнй Ba иcлoм Ba бa ин 4apaëra,o кapoбaт тйдо кapдaни дидгoxxoи фaлcaфй; г). Инкиpoзи ик;гиcoд Ba xypy^ чжги дoxиливy нoopoмиxo дap дaвpoни xyкмpoнии Haxorn^p Ba Лвpaнгвeб Ba бapбoд paфтaни cyлxи кулл Ba д). Дap чунин зaмoн чapaëн гиpифтaни xaërn Бeдил Ba фapoзy фypyди o^8, c.244].

Дoнишмaнди фaкид Ю. Сaлимoв paвиши cиëcй, ичтимoй Ba фapxaнгии зaмoни Бeдилpo бa тaвpи фишypдa тaxлил ^д^ тaъcиpи oнpo бa axвoлy pyзгopи шoиp нишoн дoдa, ин зaмoнpo xaмчyн yнcypи тaъcиpгyзop дap paвишxoи фикpй Ba aкидaтии шoиp apзëбй мeкyнaд, xaмчyн тaчpибaи илмй xoлo xaм пypapзиш acx.

ЧУcгyчyxoи Бoбoбeк Рaxимиpo дap шинoxт Ba apзëбии зaмoни зиндaгии Бeдил мeгaвoн дaвpa Ba ycyли нaвy пypбopи ин мacъaлa дoниcг. Мyxaккик ин мaвзyъpo бa тaвpи anox4Aa тaxкнк; Ba бappacй нaкapдa, oнpo зимни oмyзиши зиндaгинoмa Ba ocopи шoиp «бoзcoвй» кapдaacт, ки paвиши тoвa Ba пypмoяи шинoxти зaмoни зиндaгии шoиp дap бeдилшинocй мeбoшaд. Мyxaккик тaлoш кapдaacт, ки дap oинaи вoкeaxoи зиндaгинoмaи Бeдил xoлaти зaмoн Ba xoкимoни Ba;ipo нишoн диxaд. Зaмoн Ba тaъcиpи oн бa capнaвиш:ти шoиp aв зoдa шyдaнaш тo бa x^parn aвлoдaш бa Xpндycтoн Ba дap oн 4o бa кaмoл pacидaнy xaмчyн шoиpи бeнaвиp ^xpap ëфтaнaш 6o дaкикнaвapй мycтaнaд нишoн дoдa шyдaacт, ки дap бeдилшинocии точик т^^иб^ aBBan Ba cyдмaнд acт. Б. Рaxимй Bo;eorn cиëcй Ba зaмoни xyкмpoнии oн

хашт нафар шохеро, ки Бедил дар он вактхо зиндагй ва эчод кардааст, ба тарики алохида тахкик ва арзёбй накардаасг, балки зимни тахкик ва баррасии асноди мухаккикон ва бевосига дар гакя ба осори худи Бедил, вокеоги сиёсй ва гаъсири мусбагу манфии онро ба зиндагии шоир бо камоли диккат ва хавсалаи тамом нишон медихад. Масалан шархи масъалаи гузаштагони Бедил ва ватани аслии онхо бевосита дар матни вокеияти замони темурй анчом гирифта, таъкиди таъсири омилхои сиёсй - ичтимоии замон ба сарнавишти шоири бузург аст.

Дар рисолаи боарзиши «Зиндагиномаи Бедил» ва «Ошной бо Бедил» Бобобек Рахимй дар кисматхои «Вафоти падар ва гамхории Мирзо К^аландар», «Нахустин сафари харбии Бедил», «Мусофират ва вилояти Орисса», «Шоире, ки сипохй шуд», «Бедил ва Аъзамшох», «Бедил ва Аврангзеби оламгир», «Сукунати охирин дар Дехлй», «Бедил ва хакимони аср» гохо бавосита ва гохи дигар бевосита аз замони зиндагй, ранчу кулфатхо ва дастгирй диданхояш аз баъзе хуккоми вакт сухан карда, ба ин васила накши мусбат ва манфии замонро дар сарнавишти шоир муайян ва таъйид мекунад. Барои мисол метавон гуфт, ки мухаккик дар фасли «Бедил ва хокимони аср»-и рисолаи зикршуда, оид ба рафокату дустии шоир «бо чанде аз амирону вазирон ва дигар мансабдорони замони худ»(6, 398) сухан карда, вокеахои бемории Шохичахон (1628/1658) ва муборизаи писарони у -Дорошукух, Шохшучоъ, Аврангзеб ва Муродбахшро, ки «барои ба даст овардани точу тахт ва пирузии Аврангзебу маглубияти бародарони у»[6, c.405] талош кардаанд, хамчун яке аз ходисхои вайронгари замони Бедил арзёбй мекунад ва таъсирмандии онро ба сарнавишти Бедил ёдрас менамояд. Дар ин тадкикот ахволу рузгори шоир оинаи вокеиятхои зиндагии шоир буда, зиндагиномаи шоир низ, замонро бо хама качдору марезаш бозгу менамояд, ки хеле дакик ва мустанад аст.

Храмин тарик шинохти замони зиндагии шоири бузург аз тадкикоти устод Айнй ва тавзехоти ичтимою сиёсии у, ки зери таъсисри сиёсати адабии давр шакл гирифтааст, огоз ёфта, мухимтарин равиши бедилшиносии точик муайян намудани таъсири омилхои замонии сиёсиву ичтимоиро дар ташаккул ва тахаввули хает ва эчодиёти Бедилро ифода мекунад. Тадкикоти баъдй дар хамин замина анчом гирифта, бо шарху баррасии зиндагинома ва осори шоир мохияти замон, мушаххасоти вазъи сиёсиву ичтимой ва таъсири онро ба сарнавишти шоир мушаххас сохтаанд, ки хамчун тачрибаи илмй ахамият доранд.

АДАБИЁТ

1. С. Айнй. Мулохизахои муаллифи китоби «Мирзо Абдулкодири Бедил» дар бораи ритсензияе, ки ба хамин китоб аз чониби

рафик Муллочонов дода шудааст / С. Айнй // Садои Шарк.-2004-.№10-12. - С.85-91

2. Айнй.С. Мирзо Абдулкодири Бедил/С. Айнн-Душанбе «Адабиёти бачагона», 2020-336с.

3. Бакозода, Ч.. Шукуров, М. Аввалин фикру мулохизахои устод Айнй дар бораи Бедил/ Ч,. Бакозода. Нависанда ва идеали

замон.-Душанбе

ПОИСКИ ПРИЗНАНИЯ ЖИЗНИ БЕДИЛА

В статье исследуется и оценивается проблема признания жизни Бедила на основе произведений, появившихся в этом контексте. Известно, что первая работа на эту тему была написана Айни, а дата ее публикации датируется первым десятилетием ХХвека.

В статье анализируются препятствия, создаваемые советским подходом к литературной критике, и некоторые личности препятствовали публикации трактата Айни специально показано.

Автор статьи рассматривает следующие этапы изучения данной темы исследователями Ю. Салимов и Б. Рахимов исследовал, проанализировал и оценил их взгляды на жизнь поэта, его отношения с королями и королями того времени и влияние политических и социальных реалий, состояния и жизни поэта.

В статье конкретно оцениваются важные черты и подходы бедиловедения к признанию времени Бедиля, важных политических и социальных событий времен царей, с которыми у поэта были альманахи.

Ключевые слова: время, жызнь, Бедил, культурная литература, политическая, социальная, Айни, Олимджон Идриси, Индия, бедиловедения, социолог, советский, белый, черний, всеощий мир, пелменной конфликт, социальная, научная интегрция и так далее.

SEEKING RECOGNITION FOR BEDIL «S LIFE

The article explores and assesses the issue of recognizing Bedil «s life based on the works that have appeared in this context. It is known that the first work on this subject was written by Ayni, and at the time ofits publication, it dates back to the first decade of the 20th century. On the basis of this and other treatises of Ayni «Mirzo Abdulqadir Bedil»the author identifies the methods and features of Bedil's studies in the recognition of the time of Bedil's life and discusses it in details.

The article analyzes the obstacles created by the Soviet approach to literary criticism, and analyzed some individuals who prevented the publication of Ayni's treatise and clearly shows the accurate views of poet to the Bedil's life.

The author considers the following stages in the study of this topic by researchers Y. Salimov and B. Rahimov researched, analyzed and assessed their views on the poet's life, his relationship with the kings and queens of that time, and the influence ofpolitical and social realities, and the state ofthe poet's life.

The article describes in detail the important features and approaches of Bedil's studies to the recognition of the Bedil's time, important political and social events of the times ofthe kings, with whom the poet was associated.

Keywords: time, life, Bedil, cultural literature, political, social, Ayni, Olimjon Idrisi, India, Bedil studies, king, publicist, Soviet, white, black, generalpeace, tribal conflict, social integration, scientific and so on.

Сведение об автора:

МуродовБ.С — соискатель кафедры теория и история таджикский литература

Таджикского государственного института языков имени С. Улугзода Тел: (+992) 935375225

About the author:

Murodov B.S. - Applicant for the Department of Theory and History of Tajik Literature of the Tajik

State Institute of Languages named after S. Ulugzod Tel: (+992) 935375225

НАЦШИ АСКАР ХАКИМ ДАР РУШДИ НАЕДИ АДАБИИ МУОСИРИ ТО^ИК

Рахимов Б-F.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Адабиёт санъати сухан аст ва дар бораи каломи бадеи, конуният, меъёр, махорат ва хунари тасвиркори ва махсусияти эчодиёти адиб тахлил ва тадкик намудан амри табии ва ахмиятнок аст. Зарурияти омухтани адабиёти бадей дар равшан сохтани мундаричаи шявй, хислатхои миллии асар, хунар ва фардияти эчодии адиб, хдмчунин дар такмили махорат ва сабку шеваи тасвиркории адибон сурат гирифта, тадкикгарон пайваста ба таъкид меоваранд.

Адабиётшиносии точик пас аз солх,ои 60-70-и асри ХХ ривоч ёфт, маахз аз хдмин давра адабиёт ва шеъри Fиной аз бори таблиготи мафкуравй озодтар гардид ва дар риштахри мухталифи он асархои зиёди илмию тадкикотй таълиф ва эчод гардида, бисёр масъалахри омухтанашуда аз чониби пажухишгарон мавриди мулохиза ва баррасй карор гирифтанд. «Иин озодии нисбй, таъкд менамояд Аскар Х,аким.- аз давраи ислохотпарастии х,изби коммуниста шуравй, ки бо танкиди шаклпарастй OFOз гашт, имконпазир шуд» [3, c.509]

Яке аз мухимтарин масъалахое, ки дар ин муддат диккати мухаккикони суханшиносро ба худ кашид, тадкики шеъри Fиной аз руи вижагихои накдии он, мухассот ва мухтавои навъхо, андешахои отифй, эхсосот, таассурот дар замири шахси шоир хамчун ангеза аз ходисаву вокеот ва услуби адибони алохида, махсусияти поэтикй, тасвиркорй, вазну услуб, маъно ва мохиятбинй ва пайванди шаклу акши мазмун буд. Агарчи дар ин соха як силсила рисолаву пажухишхо ба анчом расидаанд, хануз масъалахои тадкикнашуда ва бахсталаби марбут ба накди адабии муосир ба омузиш ва баррасии илмй ниёз дорад.

Аскар Х,аким аз шоирони навчу, мунаккидони шинохта ва сермахсули адабиётшиносии муосири точик масуб ёфта, нахустин кадамхои вай дар риштаи накди адабй баъд аз солхои шастуми садаи бист, давраи нисбатан пурчушу хуруш ва пурбори камолоти фикрии накди адабии точик шуруъ ёфта, осори наккодиаш ба такомули сифатии афкори адабй мусоидат кард. Осори мунаккидони ин давра дар шинохти аслу мохияти накди адабй, дарки тафаккур ва ошной бо чараёнхои мухталифи пурошуби накднависй, арзёбии хунари бадей ва анвои он арзишу ахамияти назаррас дорад. Дар ин маршала аз руйдодхои таъсиргузор, ормонхои вокеии адабй, хунари эчодй, шахсияти неруманд ва шоистаи адабй пуштибонй шуда, мунаккидон кушидаанд, ки дар чусторхои илмии ахли тахкик дилсузона барои ба мачрои тоза ворид сохтани чараёни адабй сахм бигиранд.

Намунахои аввалини махсули нокидии Аскар Хдким хануз айёми тахсил ва ба матбуоти точик ворид гаштани у аз истеъдоди хуби мунаккидй ва табъу саликаи хуши сухансанчй гувохй медод. Эчоди китобхои «Шеър ва замон» (1978), «Дар каламрави сухан» (1982), «Творцы созвучий» (1988), «Испитание поэзией» (1992) ва маколахояш «Бахси бардавом», «Шеъри инсон», «Сухан ва образ», «Тахаввули аруз», «Аз Fазал то шеъри озод», «Ба чойи анчом», «Достони калъачанг» , такриз, гузориш ва суханронихо зинахои санчидашудаи ташаккул ва тахаввули афкори адабиётшиносиву танкидиашро бозгу менамуд. Махсусан, китоби «Шеър ва замон» дар масоили конунияти асил ва рушди шеъри муосири точик чойгохи намоён дошт, ки бунёди он бар рисолаи номзадии «Ворисияти таърихй ва навоварии шоирона» (Москва, 1974) нихода шуда буд. Аз нахустин мачмуаи «Шеър ва замон», ки аз маколахои чиддиву пурмуаммои «Бахси бардавом», «Шеъри инсон», «Сухан ва образ», «Тахаввули аруз», «Аз Fазал то шеъри озод», «Ба чойи анчом», «Достони калъачанг» фарохам омадааст, аз дакикназарй ва андешамандии наккодии муаллиф дарак медихад.

А Хокимов дар охири солхои 70 ва аввали солхои 80 чиддан ба накди шеър, аз чумла тахлили мавзуву мундарича ва шяи он машFул шуда, маколахои у «Гузаштаи зинда ва рухи замон», « Образ ва

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.