Научная статья на тему 'ҚУРУҚ ТУПРОҚ МУҲИТЛИ ТОҒ ОЛДИ ҲУДУДЛАРИДА УЗУМ ЕТИШТИРИШНИНГ ИҚТИСОДИЙ САМАРАДОР УСУЛИ'

ҚУРУҚ ТУПРОҚ МУҲИТЛИ ТОҒ ОЛДИ ҲУДУДЛАРИДА УЗУМ ЕТИШТИРИШНИНГ ИҚТИСОДИЙ САМАРАДОР УСУЛИ Текст научной статьи по специальности «Сельскохозяйственные науки»

36
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
узумчилик / навлар / қуруқ тупроқ / ер ости суви / суғориш / жўяк / ток касалликлари / етиштириш. / Виноградарство / сортов / сухой почвы / подземная вода / полив / борозды / болезный винограда / выращивание

Аннотация научной статьи по Сельскохозяйственные науки, автор научной работы — Шавкат Умидов, Озода Мамарайм Қизи Тўрақулова

Мақолада узумчиликда маҳсулот етиштиришда юқори самарадорликка ва товар сифат кўрсаткичларига еришишда токни қуруқ тупроқ муҳитида парвариш қилиш технологияси ѐритилган. Шпалерсиз узум етиштириш усулининг қатор афзалликлари, иқтисодий самарадорликка еришиш имкониятлари батафсил изоҳлаб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по Сельскохозяйственные науки , автор научной работы — Шавкат Умидов, Озода Мамарайм Қизи Тўрақулова

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

В статье описана технология содержания винограда в условиях сухого грунта с целью достижения высоких показателей продуктивности и товарного качества в виноградарстве. Подробно разъясняется ряд преимуществ метода выращивания винограда без шпалеры, возможности достижения экономической эффективности

Текст научной работы на тему «ҚУРУҚ ТУПРОҚ МУҲИТЛИ ТОҒ ОЛДИ ҲУДУДЛАРИДА УЗУМ ЕТИШТИРИШНИНГ ИҚТИСОДИЙ САМАРАДОР УСУЛИ»

КУРУК ТУПРОК МУХИТЛИ TOF ОЛДИ ХУДУДЛАРИДА УЗУМ ЕТИШТИРИШНИНГ ИКТИСОДИЙ САМАРАДОР УСУЛИ

Маколада узумчиликда махсулот етиштиришда юкори самарадорликка ва товар сифат курсаткичларига еришишда токни курук тупрок мухитида парвариш килиш технологияси ёритилган. Шпалерсиз узум етиштириш усулининг катор афзалликлари, иктисодий самарадорликка еришиш имкониятлари батафсил изохлаб берилган.

Калит сузлар: узумчилик, навлар, курук тупрок, ер ости суви, сугориш, жуяк, ток касалликлари, етиштириш.

В статье описана технология содержания винограда в условиях сухого грунта с целью достижения высоких показателей продуктивности и товарного качества в виноградарстве. Подробно разъясняется ряд преимуществ метода выращивания винограда без шпалеры, возможности достижения экономической эффективности

Ключевые слова: Виноградарство, сортов, сухой почвы, подземная вода, полив, борозды, болезный винограда, выращивание.

The article describes the technology of keeping grapes in dry soil conditions in order to achieve high productivity and commercial quality in viticulture. A number of advantages of the method of growing grapes without a trellis, the possibility of achieving economic efficiency are explained in detail

Keywords: Viticulture, varieties, dry soil, winter water, irrigation, furrows, diseased vines, cultivation.

Шавкат Умидов

Тошкент давлат аграр университети

Озода Мамарайм кизи Туракулова

Гулистон давлат университети

АННОТАЦИЯ

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

October 5-6

Kupum. X,o3Hpru gaBpga ep M3HHHHr Typnu MaMnaKaraapuga MHHrgaH opTHK WKopn cu^araH EBpona Ba Ocue TypKyMHra MaHcyS y3yMHHHr HaBnapu napBapumnaHagu. X,ap Sup reorpa^HK xygygHHHr TynpoK - hk^hm mapouTugaH KenuS hhkhs anoxuga xycycuaraapuHH HaMoeH KH^raH Maxannufi y3yM HaBnapu maKrnaHraH. Tok вereтaцнacн gaBOMuga cyropum cyBH энг KaM TanaS KH^HHaguraH экнн SynraHnuru ynyH xaM PecnySnHKaMH3HHHr cyB TaKnun tof ongu xygygnapuga napBapumnam axmu caMapa Sepagu.

MapKa3ufi Ocuega afiHaH PecnySnuKaMH3ga napBapum KunuHaeTraH y3yM HaBnapu acocaH cyBcronuKKa HugaMnunuru Ba MeBacu TapKuSuga Te3 xa3M SynyBHH maKap Moggacu MHKgopu (24-27 %) Tammn этнmн SunaH anoxuga a^panuS Typagu.

Y36eKHcTOH PecnySnuKacuHHHr Sapna tof ongu Ba apuM gamT 3oHanapuga y3yMHHHHK KeHr puBo^naHTHpunraH. By MHHTaKanapga SoFgopnunuK coxacuHHHr SomKa Typnapura HucSaraH y3yMHunuK arpoTexHHK TanaSnap acocuga TyFpu napBapumnaHraHga энг HKTucogufi cepgapoMaT xucoSnaHagu. SupopTa cyFopunaguraH экнн Typu fiyK, y y3yM gapa^acuga HKTucogufi cepgapoMaT эмac.

BoFgopnunuK coxanapu opacuga y3yMHunuK anoxuga Shhhm, MexHaT Ba эtтнSopнн TanaS Kunagu. fflyHHHr ynyH xaM y3yMHunuKga WKopu KypcaTKHnnapra эpнmнmнннг Som omhhh y3 BaKTuga arpoTexHHK TanaSnapga SenrunaHraH TagSupnapHHHr Sa^apunumu Ba Moxup SoFSoHnapHHHr Kyn fiunnuK Ta^puSanapu xynocanapura TaaHum xucoSnaHagu.

TagKHKOT oßteKTH Ba Ky^aHH^aguraH MeTog^ap

TaSuufi HKguM mapornugaH KenuS hhkhS PecnySnuKaMH3ga toknap epga, mnanepnapra SoFnaS Ba TOMapKanapga umKoMnapga napBapum KH^HHagu. ToKnapHHHr epga napBapum Ku^um Tapuxu Sup Hena W3 fiannapra SopuS Su3ga Sy Sopaga KynnaS Ha3apufi Ba aManufi Ta^puSanap TynnaHraH.

Ep toknapu reorpa^uacu энr aBBano ep octh ch3ot cyBnapu (12-15 m Ba yHgaH opTHK) nyKypnuKga ^ofinamraH TynpoKgaru HaM^HK HucSaraH KaM SynraH, mypnaHum gapa^acu geapnu fiyK SynraH maMon axmu TeruS TypaguraH, Kyem Hypu KyH gaBoMuga Tyna TymaguraH tof ongu Ba apuM gamT xygygnapura TyFpu Kenagu.

MapKa3ufi Ocuega napBapum KH^HHaeTraH xap KaHgafi MaxannufinamTHpunraH xypaKH Ba MafiroSoS tok HaBnapuHH epga ycTupum

MyMKHH.

Ep SaFupnaS ycrapunaguraH TOKnapHHHr KynaraapuHH capanaHraH HaBnapHHHr numuS eTHnraH, fiyFoHnuru 10-12 mm

October 5-6

402

атрофида булган бир йиллик новдаларидан, узунлиги 50-60 см килиб кеч куз ёки эрта бахорда калам (калтак) чалар кесиб олинади. Олинган каламчалар икки хил усулда-тугридан тугри доимий коладиган белгиланган уринга ёки аввал бир йил давомида илдиз оттириб олиб, кейин белгиланган жойга экилади. Экишдан олдин макбул ер танланади. Бунда тупрокнинг соз булиши, ер майдони юзасининг куёшга нисбатан юзланганлиги, яъни майдонни жанубий-шарк ва жанубий-гарб томонлардан бирига нисбатан огма ёки текис булган ер танланади. Ерни бундай танлаш токка куёш нури ва ёругликни яхши тушиш тупрок юза кисмини курук булиши кераклиги билан характерланади. Шамол окими фаол булмаган майдонларда, яъни нисбатан ер сатхи паст майдонларда ток экиб парваришлаш яхши самара бермайди. Чунки бундай мухитда ток касалликлари ривожланиши учун энг кулай хисобланади.

Танланган ер кузда (холатига караб бир-икки марта) 30-40 см чукурликда шудгорланади ва молаланади.

Ер токлар экишдан олдин унинг сугориш жуяги оралиги 3,5-4,5 м дан килиб олинади. Биринчи жуяк очиб булингандан сунг сув куйиб очилган жуякда сувнинг бир хил сатхда куллаши текшириб курилади. Сув сатхининг бир хиллигига ишонч хосил килингандан сунг, биринчига нисбатан кейинги жуяклар очилади.

Жуякнинг чукурлиги 50-60 см, тепа кисми эни 60-65 см булиши керак. Нихоллар жуякларга туплар ораси 3,5-4,0 м килиб тупрокдаги намликни узок саклаш максадида ернинг огиш томонига мойил килиб экилади. Нихолларни экишда нихолнинг охирги учи ёки илдизи очилган жуяк тубининг сатхидан пастда жойлашиши таъминланиши керак, чунки токнинг кейинги илдизлари факат жуяк тубидан пастда колдирилиб парвариш килинади. Жуякнинг тубидан тепа кисми факат йилига бир марта чукур юмшатиб турилади.

Нихоллар уяларга 15-200 кияликда огдирилиб минерал ва органик угитлар солинмай, факат тупрокда намликни саклаш учун чукур тубига оз микдорда чириган сомон солиниб ер юзида 1-2 куртак колгунча кумилиб экилади.

Келажакда ток гулларининг тула чангланиши учун бир майдонда бир неча хил навлар жойлаштирилишига эътибор бериш зарур. Экишда уяларга 1 -2 челакдан сув куйилади ёки экиб булингач тезда кондириб сугорилади. Тупрокнинг юзасида униб чикиш учун колдирилган куртаклардан униб чиккан куриб баргларни биринчи йилда ёзнинг жазирама иссигидан ковжираб кетмаслиги учун кесаклар ёки хас-чуплар билан соябон гумбазчага ураб куёш нури тушишидан саклаш керак.

October 5-6

403

Ka3unraH xap Sup yara KypuS Konumu, muKacraaHuS HoSyg Synumu Ba KacannaHum xonaraapHH эtтнSopra ohhS 2-3 goHagaH hhxoh экнпagн. Hkkhhhh Ba ynuHHH fiunnapu ^yaK TySurana KoBnaS ohhhhS энr SapaB^; ycaeTraH hhxoh KongupunuS, KonraHnapu ^yaKKa cyB TyngupuS ep nofinHK nafiTHga cyFpunuS onuHagu. KefiHHru ycTupum ynyH KongupunraH Kynaraapga MapT ofiHHHHr oxupu Ba anpen ofiHHHHr Shphhhh apHMHga ^yaK TySurana SynraH KucMuga maKrnaHraH ungronapu yTKup Sof nunoFH SunaH To3anaS KecuS TamnaHuS, $aKar энr nacTKH ungronap Kongupunagu.

By ®;apaeH экнпraнgaн cyHr yHHHHH fiunga aManra omupunuS ep ToKnapHH maK^naHTupumgaru энr acocufi gacraaSKH TagSupnapgaH Supu xucoSnaHagu. Huxonnap экнпraн ^yaKnap W3acu Shphhhh Ba hkkhhhh fiunnapga 20-25 cm nyKypnHKga Maxcyc tok KeTMoHH SunaH MMmaranagH.

Yhhhhh fiungaH SomnaS ^yaKnap TySurana KeTMoH SunaH MMmaranagH. Tok TynHHHHr KefiHHru ungronapu $aKar ^yaK TySugaH nacTga maKmaHTHpunagH Ba pHBo^naHTHpunagu. Em HHxonnap gacraaSKH Shphhhh Ba hkkhhhh fiarnapga Sup ofiga 1-2 MapTa cyFopuS Typunca ungro Ba HoBganapHHHr puBo^naHHmu aHaga ^aonnamagu.

BupHHHH fiHHH ycraH HoBganapgaH Sup-HKKHTa cofhom puBo^naHraHH TaHnaS ohhhhS Kenrycu tok naH^anapu maKmaHTHpunagH. HoBganapra maKH Sepum hkkhhhh fiungaH SomnaHuS, KepaKHH KongupunraH HoBganap 2-3 SyFHH KongupunuS Kecunagu Ba nymTa SyfinaS Kena^aKga Sup-SupuHH SocuS Ba nymTaga Sym ^ofi KoHMafiguraH khhhS TapaS fiyHamupHS Sopunagu. Huxonnap eTapnuna puBo^naHuS maKnnaHuS onumu ynyH 2-3 fiun Kynaraap ungH3H arpo^uga TynpoKKa nyKyp umnoB SepuHMafigu.

Ep ToKnapHH napBapum KH^umgaru энr acocufi arpoTexHHK TagSupnap KyfiugarunapgaH uSopar: Kecum, nonuK, KacarnuK Ba 3apapKyHaHganapra Kapmu Kypam, KyMHm Ba Ky3ru yFHTnam KaSu arpoTexHHK TagSupnapHH y3 BaKTHga Ba ynapra KyfiunraH TanaS gapa^acugaru cu^arga yTKa3HHHmH Sy Sopagaru энr acocufi oMunnapgaH xucoSnaHagu.

Ep ToKnapHH Kecumga SomKa arpoTexHHK TagSupnapHHHr axaMuaTHHH nacafiTupMaraH xonga Kecumra anoxuga эtтнSop Kaparnnagu. Ep TOKnap MapT ofiHHHHr hkkhhhh Ba anpen ofiHHHHr Shphhhh apHMHga Kecunagu. ToKnapra xap fiHHH Kecum SunaH myHgafi maKH SepuS SopunagHKH, yHga ^yaK unura HoBganapHH SupopTa xaM ycuS TymMacnurura Ba ^yaK ycTHga HoBgaHHHr KaM Synumura, ycumra KongupunaeTraH HoBganapHH

October 5-6

пушта кенглиги буйлаб тулик камраб бориш йуналишида колдирилишига алохида эътибор берилади.

Кесишда ток тупида синган, шикастланган куриб колган ва касалликка чалинган новдалар олиб ташланади. Устириш учун йуналишини хисобга олган холда бир йиллик новдалардан 3...4 бугимдан колдирилади. Крлдирилган новдаларни узун ва куп колдириши туп мувозанатини бузилишига етиштириладиган хосил сифатига, келгуси йилги новдаларнинг согломлигига салбий таъсир курсатади.

Ер токларни чопик килиш махсус кетмонларда май ойида аввал ток жуяги тубигача майдаланиб чопиб чикилади. Токнинг пуштаси 25-30 см чукурликда жуякдан кейин чопилиб, бир йула токнинг очик занглари куёш нуридан шикастланмаслиги учун тупрок билан кумиб кетилади. Пуштада униб чиккан бегона утлар илдизи билан чопиб улдирилади.

Бахорги ёгингарчилик микдори меъёрдан ортикча булиб ток пуштасидаги тупрок намлиги етарли булса, ток эски новдаларининг ерга тегиб турган бугинларидан пат илдизлар униб чикади. Бу илдизлар асосий илдиздан келаётган озиканинг йулини тусиб новдаларнинг усишига салбий таъсир курсатади.

Бундай пайтда пуштадаги ток панжалари узунлиги бир учи кавшарланган айричалар ёки кесаклар билан ердан узилиб туриши учун кутариб куйилади. Шу тарика ердан 30-50 см баландликка кутариб куйилган ток панжаларидаги узум бошлари тугри шаклланиб янада куркам куриниш олади.

Кишда совукдан новдалар ва куртакларнинг шикастланмаслиги учун токлар кузда октябр ойининг иккинчи ярми ва ноябр ойининг биринчи ярмида 5...10 см калинликдаги тупрок катлами билан кумилади. Кумишда токнинг бир йиллик новдалари 5-6 бугин колдириб кесилади. Бир ёки бир неча панжара йуналиши буйича йигиб тортиб жипслаштирилиб кумилади. Токларни кумишда махсус кийимлар бошга кулокчин, енгил иш костюми ёки комбинзон ва иш этиги кийиб олиш керак. Новдалар бош тармокка жипислаштирилиб ток урамасини устига жуяк томондан новда учига томон кесак ёки чим билан бостирилиб борилайверилади.

Х,осил булган ураманинг икки томонидан аввал ёнига кейин эса устига кетмон билан пуштадан тупрок тортилади. Ёш ток нихолларини кумишда новдалар бир йуналишга жипислаштирилиб кесак билан уралади, кейин кесак устига тупрок тортилади. Кесак билан уралиб говаклик пайдо булишининг сабаби, айникса 1-2

October 5-6

405

йиллик ток нихолларининг новдалари хали баккуват булмаганлиги туфайли кесаклар орасида хаво айланиши имконияти яхши булганлиги эвазига сернам мухитда чириб колишининг олди олинади. Майдондаги ток бутунлай кумиб булингандан сунг жуяк тубига хар 1 пм га тупрок шароитига караб 12-20 кг дан гунг солинади. Ток учун энг самарали таъсир этувчи махаллий угит бу куй гунги хисобланади.

Худуднинг табиий иклим шароитига караб кумилган токлар мартнинг иккинчи ярми ва апрел ойи бошида очилади, бунда ток панжалари кумилган уюмларнинг икки томонидан жуякдан новда учига караб тупроги кетмон билан уйиб олинади.

Уюм устидаги тупрок эса новдалар ва куртакларни шикастламаган холда кетмон билан сидириб олинади. Кумилган ток панжалари тупрокнинг асосий массасидан холос килингандан сунг панжани уч кисмидаги новдалардан тутиб юкорига кутарилиб силкитиб ташланади.

Бундан сунг тармокнинг эски новдасидан тутилиб бутун тармок ён томонларга бир неча марта силтиб ташланади. Шу тарика ток новдалари бутунлай тупрокдан тозаланади. Токларни очишда ток занги атрофи жуяк тубигача (зангни иложи борича шикастлантирмай) ковлаб очилиб, зангдан усиб чиккан новдалар ва илдизлардан тозаланади. Очилган ток занглари чопик пайтида яна кайта кумиб кетилади.

Токнинг сугориш режимига тугри амал килишнинг ахамияти жуда катта. Асосан ток очилгандан сунг бир марта кондириб сугорилади иккинчи марта ёзда, яъни саратонда бахорги ёгин микдорига караб кондириб ёки кондирмай сугорилади. Токнинг ортикча сугориш касалликларининг авж олишига асосий сабаб булади. Шунинг учун хам ток энг кам сув талаб килувчи экинлардан бири эканлигини курук ва иссик мухитни талаб килишини доимо назарда тутишимиз керак. Кузда токлардан хосил йигиштириб булингандан сунг мезон даври, октябр ойида ток бир марта сугорилади. Токнинг асосий сугориш даври киш чилласига тугри келади. Бу даврдаги сугоришга йиллик сугориш хажмининг 70-75 % тугри келади.

Олинган натижалар ва уларнинг тахлили

Кишда куп сугорилган ток йил давомида баравж усиб хосил сифати юкори булади. Токларнинг пушта буйлаб, новдаларини тараб парвариш килишнинг катор афзалликлари бор, биринчидан кун буйи куёшдан иссиклик энергиясини пуштадаги тупрок узида туплайди ва маълум вакт ток новдалари ва мевасига кайтариб

October 5-6

406

бериб туради. Бу эса хосилни пишиб етилишини тезлаштиради ва сифатини оширади. Шунингдек иссикнинг ва курук хавонинг етарли булишидан турли хил замбуруг касалликларининг ривожланишига имконият булмайди.

Умумий ер майдонининг ток навдалари билан унумли копланиш фоизининг юкорилиги эвазига шпалерларда устирилган токлар хосилдорлигига нисбатан 20-25 % куп ва сифатли. Сугориш чукур жуякларда амалга оширилганлиги туфайли сувнинг фойдали сарфи юкори.

Узбекистон шароитида кумилган токларда учрайдиган касалликлар асосан, оидиум, догли антракноз, церкоспароз ва бактериали рак каби касалликлардир. Касалликларни таъсирини камайтириш учун агротехник тадбирларни уз вактида ва сифатли утказишнинг ахамияти катта. Ер токларда учрайдиган касалликларга карши курашиш чоралари хам шпалерларда парвариш килинадиган токларники билан бир хил усулда олиб борилади.

Шунингдек тог олди худудлардаги курук тупрокли шароитда катта майдонлардаги катор орасидаги ишловлар механизациялаштирилган узум ораларни хам шпалер ва симбагазларсиз хосил новдаларини ер багирлаб шакллантириб юкори сифатли ва арзон таннархли узум етиштириш мумкинлиги хужаликларда синаб курилган.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Президентининг 2021 йил 28-июлдаги "Узумчиликни ривожлантиришда кластер тизимини жорий этиш, сохага илгор технологияларини жалб килишни куллаб - куватлашнинг кушимча чора-тадбирлари тугрисида" ги ПК-5200-сон карори.

2. Ш.Темуров "Узумчилик" Т. 2011 й.

3. Ампелография Узбекистана. Т.Узбекистан 1984 г.

4. А.Разумов Виноград: выращивание и переработка в домашних условиях. Т.Узбекистан 1978 г.

5. И.Ф. Кириллов и д.р. Виноградарство Таджикистана Издательство «Ирфон» Душанбе - 1969 г.

® о

October 5-6) Republican Scientific and Practical Conference

©

О

407

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.