Научная статья на тему 'ҚУРИТГИЧЛАРДА ҚУРИТИЛАДИГАН МЕВАЛАРНИНГ ГИГРОСКОПИК ВА ТЕРМОРАДИАЦИОН ХАРАКТЕРИСТИКАЛАРИНИ ТАДҚИҚ ЭТИШ'

ҚУРИТГИЧЛАРДА ҚУРИТИЛАДИГАН МЕВАЛАРНИНГ ГИГРОСКОПИК ВА ТЕРМОРАДИАЦИОН ХАРАКТЕРИСТИКАЛАРИНИ ТАДҚИҚ ЭТИШ Текст научной статьи по специальности «Энергетика и рациональное природопользование»

58
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
муқобил энергия манбалари / қуритгич / гигроскопик / терморадиацион / қуѐш қуриткич / механик ишлов бериш / кимѐвий ишлов бериш / физикавий ишлов бериш / ҳарорат / намлик / ҳаво тезлиги / қуритиш усули / қуритгич тури. / alternative energy sources / dryer / hygroscopic / thermoradiation / solar dryer / mechanical processing / chemical processing / physical processing / temperature / humidity / air speed / drying methods / types of dryers

Аннотация научной статьи по энергетике и рациональному природопользованию, автор научной работы — Дилноза Неъматиллаевна Зокирова, Фотима Қахрамоновна Қурбонова, Жамоллиддин Исомиддин Ўғли Хусаинов

Ўзбекистонни иқтисодий ривожланиши, бозор муносабатларига ўтиш, агросаноат тармоқларида энергетик ресурсларини тежайдиган комплекс технологияларни қўллаш ва уларни илмий асосларини яратиш билан аниқланади. Мазкур мақолада муқобил энергия манбаларидан фойдаланиб ишловчи қуритгичларнинг янги вариантларини яратиш муаммоси қўйилган. Мазкур мақолада қуритгичларда қуритиладиган турли меваларнинг гигроскопик ва терморадиацион характеристикаларини тадқиқи илмий асосланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по энергетике и рациональному природопользованию , автор научной работы — Дилноза Неъматиллаевна Зокирова, Фотима Қахрамоновна Қурбонова, Жамоллиддин Исомиддин Ўғли Хусаинов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The economic development of Uzbekistan is determined by the transition to market relations, the use of complex technologies in the agroindustrial sector that save energy resources and the creation of their scientific foundations. This article raises the problem of creating new variants of drying plants operating using alternative energy sources. The article scientifically substantiates the study of hygroscopic and thermoradiation characteristics of various fruits dried in dryers

Текст научной работы на тему «ҚУРИТГИЧЛАРДА ҚУРИТИЛАДИГАН МЕВАЛАРНИНГ ГИГРОСКОПИК ВА ТЕРМОРАДИАЦИОН ХАРАКТЕРИСТИКАЛАРИНИ ТАДҚИҚ ЭТИШ»

КУРИТГИЧЛАРДА КУРИТИЛАДИГАН МЕВАЛАРНИНГ ГИГРОСКОПИК ВА ТЕРМОРАДИАЦИОН ХАРАКТЕРИСТИКАЛАРИНИ ТАДКЩ ЭТИШ

Дилноза Неъматиллаевна Зокирова

Наманган мухандислик-курилиш институти укитувчиси

Фотима Кахрамоновна Курбонова

Наманган мухандислик-курилиш институти укитувчиси

Жамоллиддин Исомиддин уFли Хусаинов

Наманган мухдндислик-курилиш институти талабаси

АННОТАЦИЯ

Узбекистонни иктисодий ривожланиши, бозор муносабатларига утиш, агросаноат тармокларида энергетик ресурсларини тежайдиган комплекс технологияларни куллаш ва уларни илмий асосларини яратиш билан аникланади. Мазкур маколада мукобил энергия манбаларидан фойдаланиб ишловчи куритгичларнинг янги вариантларини яратиш муаммоси куйилган. Мазкур маколада куритгичларда куритиладиган турли меваларнинг гигроскопик ва терморадиацион характеристикаларини тадкики илмий асосланган.

Калит сузлар: мукобил энергия манбалари, куритгич, гигроскопик, терморадиацион, куёш куриткич, механик ишлов бериш, кимёвий ишлов бериш, физикавий ишлов бериш, хдрорат, намлик, хдво тезлиги, куритиш усули, куритгич тури.

STUDY OF HYGROSCOPIC AND THERMORADIATION CHARACTERISTICS OF FRUIT DRYING IN DRYERS

ABSTRACT

The economic development of Uzbekistan is determined by the transition to market relations, the use of complex technologies in the agro-industrial sector that save energy resources and the creation of their scientific foundations. This article raises the problem of

March, 2022

392

creating new variants of drying plants operating using alternative energy sources. The article scientifically substantiates the study of hygroscopic and thermoradiation characteristics of various fruits dried in dryers.

Keywords: alternative energy sources, dryer, hygroscopic, thermoradiation, solar dryer, mechanical processing, chemical processing, physical processing, temperature, humidity, air speed, drying methods, types of dryers.

КИРИШ

Энергетика муаммоси бутун жахонда глобал муаммолардан бирига айланиб энергия манбаларидан фойдаланишнинг хозирги тизимини кайта куриш ва кайта тикланадиган хамда экологик тоза энергия манбаларини узлаштириш йулларини излашни талаб этмокда. Республикамизда кайта тикланувчи энергия манбаларидан истикболли фойдаланиш, ундан фойдаланишнинг хукукий асосини таъминлаш борасида кенг куламдаги ишлар олиб борилмокда. Шу маънода Узбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёевнинг 2017 йил 26 майдаги "2017-2021 йилларда кайта тикланувчи энергетикани янада ривожлантириш иктисодиёт тармоклари ва ижтимоий сохада энергия самарадорлигини ошириш чора-тадбирлари дастури тугрисида" ги Карори фикримизга яккол мисол була олади [1].

Хрзирги пайтда ер юзида ахоли сонининг йил сайин ошиб бориши хамда фан-техниканинг тез суръатларда ривожланиб бориши ижтимоий-иктисодий, экологик хамда энергетик муаммоларни вужудга келишига сабаб булмокда.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Мукобил энергия манбаларидан бошка сохаларда булгани каби кишлок хужалик махсулотларини куритиш сохасида хам кенг куламда изланишлар олиб борилимокда. Бир канча тадкикотлар олиб борилганига карамасдан халигача уз ечимини топмаган муаммолар мавжуд. Куёш куриткичларининг афзаллиги шундаки, кишлок хужалиги махсулотларини куритишда мукобил энергиядан фойдаланиб киска вакт давомида, сифатли махсулотларни олиш мумкин.

Куритишнинг самарали технологияси ишлаб чикилмаганлиги туфайли куп хужаликларда куритилган мева ва майиз махсулотларининг сифат курсатгичлари паст булиб колмокда. Куёш ва иссиклик энергиясини куллаш асосида ишлайдиган самарали мева куритгичларини ишлаб чикиш билан бирга самарали куритиш технологияларини яратиш сохасида хам изланишлар олиб борилмокда.

March, 2022

393

Куритилган меваларнинг таркиби, ташки куриниши, ранги ва бошка сифат курсатгичлари меваларнинг куриш режимларидан ташкари уларга куритишдан олдин дастлабки ишлов беришга хам боглик булади. Бошкача айтганда, меваларни куритишдан олдин олтингургут ангидриди билан ишлов бериш натижасида сифатли, кизгиш тусли куритилган махсулотлар олиш мумкин. Бу тадбирларнинг барчаси куритиш технологиясининг асосини ташкил этади. Бундай куритиш технологияларининг айримлари билан танишамиз. Куритиладиган мева ва сабзавотларга дастлабки ишлов беришнинг механик, кимёвий ва физикавий усуллари мавжуд. Механик усулнинг мохияти шундан иборатки, унда мевалар механик деформацияланади ёки кесилади. Айрим холларда юкори кучланиш остида электр разряди билан ишлов берилади. Натижада уларнинг куриш тезлиги ортади.

Меваларга кимёвий ишлов беришнинг куп кулланиладиган усулларидан бири кайнок сув усули хисобланади. Бу усулда мевалар куритишдан олдин 0,30,4 фоизли ишкор эритмасига (каустик содали) кайнок сувга маълум муддат ботириб олинади. Бунинг учун саватларга 2-3 кгдан мевалар жойланади ва эритма ичида 5-7 секунд ушлаб турилади. Ишлов бериш наижасида мева доналари устида турсимон майда ёриклар хосил булади. Бу ёриклар мева таркибидаги сувнинг бугланишини тезлаштиради. Натижада махсулотнинг куриш муддати 3-4 баробар кискаради. Ишкор эритмаси куйидаги тартибда тайёрланади. Козонда кайнаб турган сувга бир литр хисобига 2-3 грамм каустик сода ишкор ташланади. Ишлов берилган саватдаги мевалар патнисларга ёйилиб, куритиш учун куритгичга киритилади. Турли мевалар учун ишлов бериш вакти турлича булиб у тажрибада аникланади [3], [4].

Меваларга олтингургут гази билан (димлаш) куйидагича амалга оширилади: Бир килограмм махсулотга олтингургут сарфи 1-2 граммни ташкил этади. Ишлов беришда махсус герметик хона ёки кутилардан фойдаланилади. Мевалар олтингургут билан ишлов берилганда уз рангини саклаб колади ва айни вактда бундай туршакка зараркунандалар кам таъсир этади. Меваларга бундай усулда ишлов берилганда улар саргиш рангда булиб, улар таркибидаги микроорганизмлар кирилиб кетади. Лекин бу усулда мевалар таркибидаги олтингургут уни таъмига зарарли таъсир курсатади. Шунинг учун уларга ишлов беришда уларни димлаш режимига эътибор килиш керак.

Кейинги йилларда меваларни куришдан олдин уларга ишлов беришнинг замонавий физикавий усулларидан фойдаланилмокда. Бу усуллардан бири меваларни

March, 2022

394

KypuTumgaH onguH MatnyM MyggaT MKppu uHTeHcuBnuKga (6up Hena MuHyT gaBoMuga uMnynbcnu HypnaHum) uH^paKroun Hypnap öunaH HypnaHTHpnnHÖ KefiuH KypuTruHga KypuTunagu. HH$paKu3un Hypnap KrT-1000 Typgaru HK naMnanap epgaMuga xocun KunuHagu. ByHgafi ycynga KypuTunraH MaxcynorauHr CH^aT KypcaitH^nap MKopu öynuö, Kypum Myggarn MeBa Typura öofhhk xonga 1,6-2 MapTa KucKapagu. Ma3Kyp ycynga KypuTunraH y3yM, TyT Ba KoByH MaxcynoTnapHHHHr omuMan Hypnaram pe^uMnapu aHuK^aHraH. MKppuga TatKugnaö yranraHugeK KypuranraH MaxcynoraapHuHr cu^aT KypcaiTHHnapu KypuTum pe^HMnapura xaM öofhhk öynagu. KypuTum pe^HMura ^yga Kyn OMunnap Tatcup этagн. MacanaH, KypuTruH unugaru xapopaT HaMnuK, xaBo Te3nuru, KypuTum ycynu, KypuTruH Typu Ba x.K. MeBanapHuHr Kypum pe^uMnapuHu aHuKgamga ynapHuHr Typu, Kypum KuHeTuKacu Ba ynapgaru uccuKguK-Macca anMamuHum кoэ$$нцнeнтпapннн xaM aHuKgam 3apyp öynagu. ^yHKu Typnu MeBanap ynyH xapopaT pyxcaT этнпraн KufiMaragaH omMacnuru HO3uM.

MYXOKAMA BA HATH^A^AP

MacanaH, y3yM 70-75° C xapopaTgaH roKppu xapopaTga кapaмeпнзaцнa ^apaeHu pyfi öepumu MyMKuH. By yHuHr cu^arara Tatcup этagн. HccuKguK энepгнacн öunaH umnafiguraH KypuTrunnapga 6yHra эtтн6opнн Kaparam KepaK. fflyHuHr ynyH KypuTru^napga MeBa Ba ca63aBOTnapHuHr Kypum pe^uMnapuHu aHuKgamga KypuTruH unugaru TeMnepaTypa-HaMnuK pe^uMnapuHu TagKuK этнmнн Tanaö этagн. Bapna Typgaru KypuTrunnapra KyfiunaguraH acocufi Tanaö, KypuTum ^apaeHuHu uHTeHcuBnamTupum, ynapHuHr ^ofiganu um кoэ$$нцнeнтннн omupum Ba KypuTunaguraH MaxcynoraapHuHr cu^aT KypcaTruHnapuHu axmunamgaH uöopar

fflyHuHrgeK KypuTrunnapga ^yMnagaH Kyem MeBa KypuTrunnapga xaM KypuTunaguraH Maxcynoraap y3nyKcu3 6up TeKucga Kypumu xaMga KypuTum ^apaeHuga KynuHna Ky^ MexHaTuHu KaMafiTupumra эpннmнm acocufi MyaMMonapgaH öupu xucoönaHagu. ByHra KaHgafi эpнmнm MyMKuH? ByHgafi MyaMMonap uccuKguK (eKu^Fu öunaH umnafiguraH) KypuTrunnapga KucMaH xan этнпraн. AMMO Kyem KypuTruHnapuga MKopuga TatKugnaHraH MyaMMonapHu xan этнm aHna MymKyn. ^yHKu Kyem KypuTruHnapu MaBcyMufi öynuö, yHgaru xapopaT cyTKa gaBoMuga y3rapu6 Typagu. By эca MeBanapHuHr Kypum KuHeTuKanapuHu nyKyp ypraHumra TycKuHnuK Kunagu. ByHga KypuTruH unugaru TeMnepaTypa HaMnuK pe^uMu xaM y3rapu6

March, 2022

395

кетади. Натижада меваларнинг куриш режимларини аниклаш анча кийинлашади.

Шунинг учун кейинги йилларда мазкур масалани хал килиш учун иссиклик ва куёш куритгичларининг афзаллик томонларини олиб, уларни бирлаштириш асосида янги конструкцияли куритгичлар ишлаб чикилган.

Юкори самарали куёш куритгичлари конструкцияларини яратиш ва уларни ишлаб чикишга тадбик килиш хамда унда кечадиган куриш жараёнларининг рационал режимларини танлаш мева ва сабзавотларнинг гигроскопик, иссиклик-физикавий терморадиацион характеристикаларини билишни такозо этади. Шу максадда ишда меваларнинг баъзи бир физикавий характеристикалари, жумладан, гигроскопик ва терморадиацион характеристикалари аникланди.

Меваларни куритишнинг оптимал режимини танлашда куритиладиган меваларнинг технологик, иссиклик-техникавий ва бошка хусусиятларини хисобга олиш лозим. Шунингдек, куритишнинг самарали технологик жараёнини ишлаб чикишда меваларнинг физикавий-кимёвий, структуравий, оптик ва бошка купгина хоссаларини билишни талаб этади [5].

Куп мева сабзавотларнинг физикавий характеристикалари, жумладан иссиклик, масса-алмашиниш, гигроскопик ва оптик терморадиацион характеристикалари яхши урганилган. Бирок, илмий адабиётларининг тахлили шуни курсатдики, шу пайтгача меванинг физикавий характеристикалари куритиш объекти сифатида етарлича урганилмаганлиги маълум булди.

Шунинг учун куритгичларда меванинг куриш режимларини аниклашда, унинг гигроскопик ва терморадиацион характеристикаларини урганиш катта илмий ва амалий ахамиятга эга [6].

Энди меванинг турлари, физик-кимёвий таркиби ва айрим хусусиятлари билан танишайлик. Мевалар шифобахш хусусиятга эга булиб, унинг таркибида куп микдорда витаминлар, канд ва буёк моддалари булади.

Якин Шарк мамлакатларида ва биз яшаётган худудда мевалар одатда куёш-хаво усулида куритилади. Мевалар нисбатан кам урганилганлиги туфайли уни куритиш объекти сифатида физикавий, иссиклик-масса алмашинув, технологик характеристикаларини тадкик этиш катта илмий ахамиятга эга.

Мазкур ишда меваларнинг гигроскопик ва терморадиацион характеристикаларини урганилди.

Дастлаб меванинг гигроскопик характеристикаси урганилади. Маълумки, мева намлигининг у сакланаётган

March, 2022

396

хонадаги хаво нисбий намлигига боглик булиши унинг гигроскопик характеристикасида уз аксини топади. Купинча махсулотинг мувозанатли намлик киймати буйича хавонинг куритиш агенти сифатида унинг потенциал имконияти ва куритилган махсулотни саклаш шароитлари бахоланади. Меванинг мувозанатли намлиги хавонинг харорати ва нисбий намлигига хам богли; булади. Меванинг гигроскопик характеристикасини аниклашда тажрибалар хона хароратида t = 20 - 240 C интервалда утказилди. Меванинг мувозанатли намлиги хар бир тажрибада куйидаги формуладан аникланди.

m — m

tit _ нам кур

Р =

m

кур

Бунда тнам ва ткур - хул материал массаси ва мутлок курук модда массаси.

Дастлабки намунанинг намлиги ва мувозанатли намлиги уни куритиш шкафида 800С хароратда массаси узгармай колгунча куритиш оркали аникланди [4].

Тажриба натижалари асосида мева мувозанатли намлигининг хаво нисбий намлигига богланиши Wp = f (ф) куринишида аникланди. Бу боглланиш 1-

расмда келтирилган.

Олинган тажриба натижаларини Э^М ёрдамида кичик квадратлар усулида ишлов бериш оркали куйидаги тенглама олинди.

Wp = 7,0026е0 025ф

Меванинг мувозонатли намлигининг хавонинг нисбий намлигига богликлигини ифодалайдиган мазкур модел (тенглама) тажрибда аникланган меванинг гигроскопик характеристикасини 10% аникликда акс эттиради [5].

Энди меваларнинг спектрал терморадиацион характеристикаларини курамиз. Меваларнинг куриш жараёнини хисоблашда меванинг кайтариш -R, утказиш -Т, ютилиш -А коэффициентлари каби интеграл терморадиацион характеристикалари керак булади. Меваларнинг ушбу терморадиацион ва оптик характеристикалари меваларнинг куриш давомийлигини хисоблаш ва оптимал куриш режимларини танлашда зарур омиллардан хисобланади. Бунда махсулотдаги куёш радиациясининг сочилиши ва ютилиши хам эътиборга олинади.

March, 2022

397

0

40

60

80 100 <p._%

1-расм. Меванинг десорбция эгрилиги I- мева, II - мева

Куриш жараёнида меваларга куёш радиацияси таъсир этиши окибатида уларнинг харорати, намлиги, шакли ва бошка хусусиятлари узгаради. Бу меванинг терморадиацион ва оптик характеристикаларини узгаришига олиб келади. Ушбу характеристикалар меванинг сифат курсаткичларини аниклаш учун асосий мезон хисобланади. Меваларнинг оптик ва терморадиацион характеристикаларини аниклаш учун спектрнинг куринадиган ва якин инфракизил сохаларида (380-1100 нм) ишлайдиган "Пульсар" спектрокалориметридан фойдаланилди.

Меваларнинг терморадиацион характеристикаларини тадкик этиш оркали куйидагилар аникланди. Янги узилган меванинг кайтариш спектри шакли ва интенсивлигига кура бир-биридан кескин фарк килади (2-расм). Графикдан куриниб турибдики, меванинг кайтариш коэффициенти Л = 740нм да максимал кийматига эришади. Шу билан бир вактда 2-мева учун максимал кайтариш коэффициенти Л = 880нм тулкин узунлигига мос келади. 2-мева учун эса спектрнинг Л = 380нм - 670нм сохасида кайтариш коэффициенти жуда кичик булиб, нолга якиндир. Спектрнинг Л = 670нм - 900нм диапазонида эса кайтариш коэффициенти кескин катталашиб 0,31 кийматгача етади. Бу 2-меванинг рангига богликлиги билан тушунтирилади. Шу билан бирга спектрнинг Л = 740нм сохасида терморадиацион характеристикалари эгрилиги меваларнинг турли навлари учун деярли бир хил

булади.

March, 2022

380 560 740 320 110 A,mi

2-расм. Меванинг спектрал кайтариш коэффициентининг ёруглик тулкин

узунлигига богликлиги (мева намлиги 81%). I- мева, II-мева.

3-расм. Меванинг спектрал-терморадиацион характеристикасининг ёруFлик тулкин узунлигига боFликлиги (I - мева, II - мева, III - мева)

March, 2022

399

Текширилган намуналар учун характерли ютилиш йуллари Л = 660нм ва Л = 990нм тулкин узунликларига тугри келади. Янги узилган ва куритилган мева учун терморадиацион характеристикалариси спектринг Л = 380нм—500нм сохасида кайтариш коэффициенти жуда кичик булиб, 3...7% га тенг. Л = 520нм—580нм тулкин узунликли сохада кайтариш коэффициенти R=0,45 кийматгача кескин ошиб кетади [2]. Мева куриганидан кейин унинг унинг кайтариш спектри шакли узгаради, бунда ютилиш йуллари йуколади (3-расм).

ХУЛОСА

Шундай килиб, намуналарни тегишлича тадкик килиш турли меваларнинг терморадиацион характеристикалари нафакат уларнинг ички тузилишига, балки ранги хамда меваси шаклига богликлигини курсатади. Меваларнинг терморадиацион характеристикалари буйича олинган натижалар куритилган махсулот сифат курсаткичларини аниклашда ва гелиокуритгичларни лойихалаш учун мос хисоб-китоб ишларини утказишга имкон беради.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Президентининг "2017-2021 йилларда кайта тикланувчи энергетикани янада ривожлантиришб иктисодиёт тармоклари ва ижтимоий сохада энергия самарадорлигини ошириш чора-тадбирлари дастури тугрисида" ги Карори, 2017 йил 26 май.

2. Назаров, М. Р. Моделирование процессов тепломассообмена в солнечных сушильных радиационно-конвективных установках// Гелиотехника, 2006. - № 1. - C. 43-48.

3. Харченко Н.В. Индивидуальные солнечные установки. — М.: Энергоатомиздат, 1991. — 208 с.

4. Кдххоров С.К. Самиев К.А., Жураев Х,.О. Куёш курилмаларидаги жараёнлари моделлаштириш. Монография. -Тошкент. ITA PRESS, 2014. - 208

5. Флетчер К. Вычислительные методы в динамике жидкостей. В 2-х т. - М.: Мир, 1991. - 504 с.

6. Gulamov G., Umarov K. B., Zokirova D. Carrier Energy Shift Influence on Quantum Oscillation Phenomena //International Journal of

Progressive Sciences and Technologies. - 2020. - Т. 23. - №. 2. -

б.

С. 443-447.

March, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.