Научная статья на тему 'УРБАНИЗАЦИЯ ЖАРАЁНИНИНГ ДЕМОГРАФИК ВА СОЦИО-МАДАНИЙ ЖИҲАТЛАРИ'

УРБАНИЗАЦИЯ ЖАРАЁНИНИНГ ДЕМОГРАФИК ВА СОЦИО-МАДАНИЙ ЖИҲАТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
46
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
шаҳар / урбанизация / мегаполис / саноат ишлаб чиқариш / социо-маданий ривожланиш / миллий ўзликни англаш / urban / urbanization / megalopolis / industrial production / socio-cultural development / national identity

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Қурбоналиева, Ҳулкар

Мазкур мақолада урбанизация жараёнининг дунё мамлакатларининг деярли барчасида жадаллик билан амалга ошаётганлиги бу ҳолат уни ўрганишда давом этиш зарурлиги борасида асослар келтирилган. Бундан ташқари шаҳар муҳитининг аҳоли социо-маданий қиёфасига қай даражада таъсир кўрсатиши ҳақида баён этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DEMOGRAPHIC AND SOCIO-CULTURAL ASPECTS OF THE URBANIZATION PROCESS

This article argues that the process of urbanization is taking place rapidly in almost all countries of the world, and that it is necessary to continue its study. It also describes the extent to which the urban environment affects the socio-cultural image of the population.

Текст научной работы на тему «УРБАНИЗАЦИЯ ЖАРАЁНИНИНГ ДЕМОГРАФИК ВА СОЦИО-МАДАНИЙ ЖИҲАТЛАРИ»

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 5

educational, natural and social sciences ÍV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

УРБАНИЗАЦИЯ ЖАРАЁНИНИНГ ДЕМОГРАФИК ВА СОЦИО-

МАДАНИЙ ЖИХДТЛАРИ

^урбоналиева Хулкар

ТДИУ катта у;итувчиси

АННОТАЦИЯ

Мазкур мацолада урбанизация жараёнининг дунё мамлакатларининг деярли барчасида жадаллик билан амалга ошаётганлиги бу уолат уни урганишда давом этиш зарурлиги борасида асослар келтирилган. Бундан ташцари шауар мууитининг ауоли социо-маданий циёфасига цай даражада таъсир курсатиши уацида баён этилган.

Калит сузлар : шауар, урбанизация, мегаполис, саноат ишлаб чицариш, социо-маданий ривожланиш, миллий узликни англаш

ABSTRACT

This article argues that the process of urbanization is taking place rapidly in almost all countries of the world, and that it is necessary to continue its study. It also describes the extent to which the urban environment affects the socio-cultural image of the population.

Keywords: urban, urbanization, megalopolis, industrial production, socio-cultural development, national identity

АННОТАЦИЯ

В данной статье утверждается, что процесс урбанизации происходит стремительно практически во всех странах мира, и необходимо продолжать его изучение. Также описывается, в какой степени городская среда влияет на социокультурный образ населения.

Ключевые слова: урбанизация, урбанизация, мегаполисы, промышленное производство, социокультурное развитие, национальная идентичность.

КИРИШ

Шахар - ахолиси, асосан, саноат, савдо, шунингдек, хизмат ко'рсатиш, бош;арув, фан ва маданият сохаларида банд булган йирик ахоли манзилгохи. Шахар - бевосита кишло; хужалиги билан банд булмаган ахоли тупланган марказ. У атрофидаги туманлар учун маъмурий ва маданий марказ булибгина ;олмай, балки уларнинг жойлашиши ва усишига хам катта таъсир курсатувчи омил хамдир1.

1 Shahar aholisi butun jahon aholisining 47,5% dan ortig'ini tashkil etadi.

1156

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 5

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

Ахоли пунктларига шахар макоми берилиши учун ахоли сони ва бажарадиган вазифаси: саноат ишлаб чикариш, ташкилий-хо'жалик, маданий-сиёсий, маъмурий ва х.к.лар бош мезон хисобланади. Ахоли манзилгохларини шахар тоифасига утказиш маълум конуний тартибда амалга оширилади хамда чегараси белгиланади. Турли мамлакатларда шахар макомини олиш мезони турлича.

Масалан, Дания ва Испанияда ахоли сони 250 киши, Грузия ва Туркманистонда 5 минг, Тожикистон ва ^иргизистонда 10 минг, Россияда 5— 12 минг, Японияда 25 минг киши булиши керак2.

ХХРда 1955 йилдан бери шахар (ши) сифатида ахоли сони 100мингдан ошган худудлар тан олинган3. 1978 йилги административ ислохот натижасида мазкур курсаткич 3 мингача туширилди. Бунда ахолининг 85 фоизи кишлок хужалигидан бошка сохаларда банд булиши лозимлиги белгиланган. Мазкур ислохот туфайли мамлакатнинг урбанизация курсаткичи кескин кутарилган4. Узбекистонда эса ахоли сони 7 мингдан юкори булиши талаб этилади.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Шахарларнинг жадал усиши ва шахар ахолисининг купайиши хам имкониятларга, хам кийинчиликларга олиб келади. Бир томондан, шахарлар, айникса йириклар, иктисодий усиш ва ривожланиш марказларига, бизнес ва одамлар учун имкониятларни жамлаш марказига айланмокда. Бошка томондан, шахар инфратузилмаси хар доим хам корхоналар ва шахар ахолисининг тез усиб бораётган эхтиёжлари билан доимо хамкадам булиб, бу шахарларда яшаш шароитининг ёмонлашишига ва атроф-мухитнинг ёмонлашиши, коммунал хизматларнинг этишмаслиги ва сифати, касалликларнинг кучайиши ва одамларнинг соглигига тахдид каби муаммоларни келтириб чикаради. Буни Осиё минтакасидаги йирик мегаполислар мисолида яккол куриш мумкин.

Урбанизация иктисодий ва демографик жихатдан жадал ривожланиб бораётган минтака учун хам Марказий Осиё учун жиддий муаммога айланиб бормокда.

2 https://uz.wikipedia.org/wiki/Shahar

3 Россия и Китай: история и перспективу сотрудничества. материалы V международной научно-практической конференции. Отв. ред. Д.В. Буяров, Д.В. Кузнецов, Н.В. Киреева. - 2015. - Вып. 5. - С.270

4 Погудина Ю. Ю. Особенности процесса урбанизации в КНР (1978—2012 гг.): пример формирования Чжэньчжоуской агломерации в провинции Хэнань. Диссертация на соискание ученой степени кандидата исторических наук. — СПб., 2016. — С. 55. Режим доступа: http ://www. spbiiran. nw. ru/wp-content/uploads/2016/01/диссертация-Погудина-2016.pdf

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Бугунги кунда минтака ахолиси 65,6 миллион кишидан ошади, уларнинг 43,8 фоизи шахарларда истикомат килади. Бирлашган Миллатлар Ташкилотининг прогнозларига кура 2050 йилга келиб минтака ахолиси 1,3 баравар купайиб, 82 миллион кишига этади, шу жумладан 55,2% шахарларда истикомат килади. Бирок, таркибий узгаришлар ва бошка маъмурий, ижтимоий ва иктисодий омиллар натижасида шахар ахолисининг усиши юкори булиши мумкин.

Мустакиллик Марказий Осиё мамлакатларида урбанизация жараёнларининг ривожланишига сезиларли таъсир курсатди, хар бир давлатда узига хос сиёсий ва иктисодий ислохотлар амалга оширилди. Ушбу жараёнларнинг динамикаси ва асосий сабаблари хар бир мамлакатда турлича булиб, минтака хукуматлари куйган шахар муаммоларига жавоблар хам турлича. Шу билан бирга, куйидаги кийинчиликлар бугунги кунда минтакадаги барча давлатлар учун хосдир.

^ишлок худудларда яшовчи ахолининг шахарлар интилиши табиий холат. Бу жараённи доимий назорат килиб бориш лозим. Акс холда айрим давлатлардаги каби мамлакат худудларида ахолининг нотекис жойлашуви бир худудда ахолининг хаддан ташкари ортиб кетиши, айрим худудларнинг эса ахолисиз колишига, бу эса уз навбатида иктисодий муаммоларни, жамиятдаги норозилик ва бегоналашувни, турли девиантлик ва суицидал холатларни, жамият ахолиси уртасида бой ва камбагал катлам уртасидаги фаркнинг ортиб кетиши каби нохушликларни келтириб чикаради.

Мисол тарикасида Хитой Халк республикасини куриб чиксак. Гарчи сунгги йилларда Хитой уз иктисодий усишлари билан дунё хамжамиятини лол колдираётган булсада, жамият ичида куплаб муаммоларга эга. Мазкур мамлакат учун юкори урбанизация даражаси хос. 1979 йилдан 2014 йилга кадар шахарлардаги ахоли улуши 19,0 % дан 54,8 %гача ошди5. Худудлар орасидаги иктисодий фарклар ахолининг мамлакат буйлаб нотекис жойлашганига сабаб булмокда, натижада бойлар ва камбагаллар орасидаги фарк жуда катта. Урта катламни шакллантиришда катор муаммоларга дуч келинмокда. Мамлакатда ахолининг патриотик рухи ва миллий узликни англаш даражаси юкори булсада ижтимоий-психологик холат ва уз хаётидан коникиш масаласида муамммолар мавжуд.

5 Россия и Китай: история и перспективу сотрудничества. материалы V международной научно-практической конференции. Отв. ред. Д.В. Буяров, Д.В. Кузнецов, Н.В. Киреева. - 2015. - Вып. 5. - С.270

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 5

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

Ахолини руйхатга олиш маълумотларига кура, 1926 йилдан 1989 йилгача Урта Осиё республикалари ахолиси 3,6 баравар купайган (13,7 миллиондан 49,4 миллионгача). Ушбу даврда шахар ахолисининг улуши хам уч баравар купайди - 13,4% дан 45,6% гача. 1950 йилдан 1990 йилгача булган даврда ушбу минтака мамлакатлари ахолисининг уртача умр куриш давомийлиги 12 йилга ошди, улим даражаси деярли ярмига камайди ва тугилишнинг уртача даражаси йилига

34.8 ни ташкил килди6.

1926-1989 йилларда Узбекистон ахолиси 4,3 бараварга - 4,6 миллиондан

19.9 миллионгача купайди, шахар ахолисининг улуши деярли икки баравар купайди (22 фоиздан 41 фоизгача). Шу билан бирга, мутлак маънода республика шахарлари ахолиси йиллар давомида янада усди (8 баравар - 1 миллиондан 8,2 миллион кишига). Урушдан олдинги даврда (1924-1941) 19591970 йилларда ахолининг уртача йиллик усиш суръати 2,5% ни ташкил этди. -4,1% га этди ва 1970-1990 йилларда. 3.15% га тушиб кетди. Усишнинг асосий улуши кишлок ахолисида булиб, 1990 йилга нисбатан 1959 йилга нисбатан 2,2 марта купайди.

Урбанизация жараёнлари уруш даврида ва урушдан кейинги йилларда хам собик иттифокнинг бошка худудларидан одамларнинг оммавий кучиб келиши эвазига рагбатлантирилди. 1966-1970 йилларда. шахарларда (асосан Тошкент шахрида) РСФСР, Украина ва бошка иттифок республикаларидан ахолининг кучиши хисобига купайиш кузатилди. Бирок, 70-йилларнинг иккинчи ярмидан бошлаб ташки миграция нафакат махаллий, балки кишлок жойларидан хам махаллий булмаган (асосан рус) ахолининг республикадан чикиб кетиши туфайли пасайди. Мустакиллик йилларида Узбекистонда шахарлар ривожланиши буйича муайян ишлар амалга оширилди. Шахар ахолисининг салмоги 1991-йилдаги 40,3фоиз урнига 2018-йилга келиб 50,6 фоизга усди. 2012-2018-йилларда шахар ахолиси сони 1,4 млн. кишига ёки 9,2 фоизга ортди (шу даврда кишлок ахолиси мос равишда 1,7 млн. киши ва 11,9 фоизга купайди). Ахолининг табиий харакати (102,0%), миграция (-13,4%) ва маъмурий-худудий узгаришлар (11,4%) шахар ахолиси сони усишида асосий омил булиб хизмат килган. Бундай усиш суръатларига асосан маъмурий узгаришлар, яъни 2009-йилда мингга якин кишлок ахоли пунктларининг шахар посёлкаларига айлантирилиши хисобига эришилди.

Шу билан бирга, урбанизация жараёнларида катор номутаносибликлар кузатилмокда:

6 World Population Prospects: The 2010 Revision. UNDESA Population Division. New York. 2011

1159

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

o

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

- yp6aннзaцнa gapa^acu öyfiuHa MaMnaKarnMroHuHr ®:axoHga TyTraH ypHu

fiyHanumga 233 MaMnaKaT opacuga 155-ypuHHu эгaмagн. BaxonaHKu, 6y coxaga gyHegaru ypTana KypcaTKuH 55,3 $ou3 öynuö, y Poccuaga 74,4 $oh3hh, TypKuaga 75,1 $oh3hh, ^030FHCT0Hga 57,4 ^oh3hh, TypKMaHHCTOHga 51,6 $oh3hh TamKun этagн;

- oxupru 10 fiun MOÖaÖHHga (2009-2018-fifi.) MaMnaKaraMroga ypöaHroayua gapa^acH 51,7 ^orogaH 50,6 $ou3ra KaMafigu. Xopa3M (33,3%), CypxoHgape (35,5%), Eyxopo (37,4%) Ba CaMapKaHg (37,4%) Bunoaraapuga yp6aннзaцнa gapa^acu afiHu^ca nacT;

- 2012 fiungaH xo3upra Kagap maxapnap cohh y3rapMagu (119 Ta) Ba ynapga 10,1 mhh. Kumu ucTHKOMaT Kunagu. MaMnaKaT maxapnap TapMOFHHHHr acocuHH khhhk maxapnap (^aMH maxapnap TapKHÖugaru ynymu 68,4 $ou3) TamKun Kunagu Ba ynapHHHr ^aMH maxap axonucugaru ynymu 20,5 ^orora TeHr. fflaxapnap puBO^naHHmuHHHr y3ura xoc ^uxaraapugaH aHa öupu myHgaKH, maxap axonucuHHHr geapnu ^ kucmu (24,2%) nofiTaxT - TomKeHT maxpuga ucTHKpMar KHnagu. YTraH gaBp unuga 6,4 mhh. Kumu (38,7%) ucTu^oMaT KunaguraH maxap nocenKanapu cohu 1065 TagaH 1071 Tara Kynafigu. fflaxap nocenKanapu coHuHuHr ^yga Kynnuru xaM Y36eKucToHga maxapnap TapMoFuHuHr y3ura xoc ^uxara cu^arnga TanKKH KunuHumu MyMKuH;

XY.TOCA

YMyMaH onraHga Y36eKucTOHga KenaeTraH ^agan н^тнмoнн, uKTucogufi, cuecufi ucnoxoraap, xygyg^apgaru мнгpaцнoн Ba3uaT, axonuHuHr geMorpa^uK ycum cyptaraapu, guHufi Ba Munnufi xunMa-xunnuruMro, ep-cyB uMKoHuaTnapu, axöopoT oKKMuHuHr ^agarnamyBu, caHoaraamum эxтнe^н Kaöu KpuTepufinap Karopu kuhuk Ba ypTa maxapnap axonucuHuHr coцнo-мagaннfi puBo^naHumura gouMufi paBumga Tatcup KypcaTagu. Kuhuk Ba ypTa xygyg^apgaru н^тнмoнн-uKTucogufi Ba coцнo-мagaннfi puBo^naHum MaMnaKaT puBo^KHuHr acocuHu TamKun этagн. ^eMaK, ymöy ^apaeHHu TrouMnu paBumga Ba MoHmopuHrau coцнoпoгнк TagKKKoTnap acocuga ypraHum no3uM.

REFERENCES

1. Poccua u KuTafi: ucTopua u nepcneKTuBK coTpygHunecTBa. MaTepuanbi V Me^gyHapogHofi HayHHo-npaKTunecKofi кoн$epeнцнн. Otb. peg. ^.B. EyapoB, ^.B. Кyзнeцoв, H.B. KupeeBa. - 2015. - Btm. 5. - C.270

nacT. EMT xa^Kapo pefiTuHr KypcaTKunnapu öyfiuHa Y36eKucTOH 2018-fiunga ymöy

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

2. Погудина Ю. Ю. Особенности процесса урбанизации в КНР (1978— 2012 гг.): пример формирования Чжэньчжоуской агломерации в провинции Хэнань. Диссертация на соискание ученой степени кандидата исторических наук. — СПб., 2016. — С. 55. Режим доступа: http://www.spbiiran.nw.ru/wp-content/uploads/2016/01/диссертация-Погудина-2016.pdf

3. Россия и Китай: история и перспективк сотрудничества. материалы V международной научно-практической конференции. Отв. ред. Д.В. Буяров, Д.В. Кузнецов, Н.В. Киреева. - 2015. - Вып. 5. - С.270

4. World Population Prospects: The 2010 Revision. UNDESA Population Division. New York. 2011

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.