Научная статья на тему 'ҚУЛУПНАЙНИНГ МАҲАЛЛИЙ ВА ИНТРОДУКЦИЯ ҚИЛИНГАН НАВЛАРИНИ МОРФО-БИОЛОГИК ВА ФОЙДАЛИ ХУСУСИЯТЛАРИ'

ҚУЛУПНАЙНИНГ МАҲАЛЛИЙ ВА ИНТРОДУКЦИЯ ҚИЛИНГАН НАВЛАРИНИ МОРФО-БИОЛОГИК ВА ФОЙДАЛИ ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Фундаментальная медицина»

184
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
қулупнай / маҳаллий / интродукция / нав / мева / кўчат / ўсимлик / тупроқ / ҳосил / витамин / strawberry / local / introduction / variety / fruit / seedling / plant / soil / crop / vitamin

Аннотация научной статьи по фундаментальной медицине, автор научной работы — Ихтиёр Чориевич Намозов, Мунира Шокиржон Қизи Қамарова

Мақолада қулупнайнинг маҳаллий ва интродукция қилинган навларини морфо-биологик ва фойдали хусусиятлари тўғрисида маълумотлар келтирилган. Қулупнайнинг дориворлик хусусиятлари унинг таркибидаги биологик актив (ҳимоялаш) моддалар-витаминларига боғлиқ. Қулупнай меваси қайта ишлашда қимматбаҳо ҳисобланиб, катта ассортиментда қайта ишланган маҳсулотлар тайёрланади. Ҳозирги вақтда янги совутгич хоналарнинг қурилиши билан аҳолини йил давомида қулупнай меваси билан таъминлаш имконияти туғилмоқда. Ўзбекистонда етиштирилаётган резавор экинлар ичида эгаллаган майдони ва ҳосилдорлиги бўйича қулупнай биринчи ўринда туради. Қулупнай тез ва эрта ҳосилга кириши билан ажралиб туради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по фундаментальной медицине , автор научной работы — Ихтиёр Чориевич Намозов, Мунира Шокиржон Қизи Қамарова

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article provides information on the morpho-biological and beneficial properties of local and introduced varieties of strawberries. Medicinal properties of strawberries depend on the biologically active (protective) substances-vitamins in it. Strawberries are valuable in processing, and a large assortment of processed products is made. Currently, with the construction of new refrigerated rooms, it is possible to provide the population with strawberries throughout the year. Among the berry crops grown in Uzbekistan, strawberries rank first in terms of area and yield. Strawberries are characterized by rapid and early harvest.

Текст научной работы на тему «ҚУЛУПНАЙНИНГ МАҲАЛЛИЙ ВА ИНТРОДУКЦИЯ ҚИЛИНГАН НАВЛАРИНИ МОРФО-БИОЛОГИК ВА ФОЙДАЛИ ХУСУСИЯТЛАРИ»

КУЛУПНАЙНИНГ МАХДЛЛИЙ ВА ИНТРОДУКЦИЯ КИЛИНГАН НАВЛАРИНИ МОРФО-БИОЛОГИК ВА ФОЙДАЛИ ХУСУСИЯТЛАРИ

Ихтиёр Чориевич Намозов

Тошкент давлат аграр университети доценти Ihtiyor_8226@mail.ru

Мунира Шокиржон кизи Комарова

Тошкент давлат аграр университети магистранти

Маколада кулупнайнинг махаллий ва интродукция килинган навларини морфо-биологик ва фойдали хусусиятлари тугрисида маълумотлар келтирилган. Кулупнайнинг дориворлик хусусиятлари унинг таркибидаги биологик актив (химоялаш) моддалар-витаминларига боглик Кулупнай меваси кайта ишлашда кимматбахо хисобланиб, катта ассортиментда кайта ишланган махсулотлар тайёрланади. Хрзирги вактда янги совутгич хоналарнинг курилиши билан ахолини йил давомида кулупнай меваси билан таъминлаш имконияти тугилмокда. Узбекистонда етиштирилаётган резавор экинлар ичида эгаллаган майдони ва хосилдорлиги буйича кулупнай биринчи уринда туради. Кулупнай тез ва эрта хосилга кириши билан ажралиб туради.

Калит сузлар: кулупнай, махаллий, интродукция, нав, мева, кучат, усимлик, тупрок, хосил, витамин,

The article provides information on the morpho-biological and beneficial properties of local and introduced varieties of strawberries.

Medicinal properties of strawberries depend on the biologically active (protective) substances-vitamins in it. Strawberries are valuable in processing, and a large assortment of processed products is made. Currently, with the construction of new refrigerated rooms, it is possible to provide the population with strawberries throughout the year. Among the berry crops grown in Uzbekistan, strawberries rank first in terms of area and yield. Strawberries are characterized by rapid and early harvest.

Keywords: strawberry, local, introduction, variety, fruit,

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

seedling, plant, soil, crop, vitamin.

April, 2022

КИРИШ

Узбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 28 январдаги ПК-4575-сон «Узбекистон Республикаси кишлок хужалигини ривожлантиришнинг 2020-2030 йилларга мулжаллаган стратегиясида белгиланган вазифаларни амалга ошириш чора-тадбирлари тугрисида» ги [1]. Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 20 мартдаги ПК-4246-сон «Узбекистон Республикасида богдорчилик ва иссикхона хужалигини янада ривожлантириш чора-тадбирлари тугрисида» ги Карорларида сохани ривожлантир буйича вазифалар алохида белгилаб берилган.

Узбекистонда устирилаётган турли мевали ва резавор-мевали усимликлар ичида кулупнай алохида урин тутади. Йирик мевали кулупнай бошка куплаб мева ва резавор усимликлардан афзал туради.

Узбекистонда кулупнай етиштириш хажмининг пастлигига сабаб навлар сортиментида юкори хосилдор, иссикка ва совукка, замбуругли касалликларга чидамли, интенсив, ривожланиш жараёни киска, меваларнинг юкори товарлилиги ва универсал кайта ишлаш хусусиятларга эга навлар ва гибридларнинг йуклигидир. Усимлик сортиментини шундай навлар билан бойитиш, уларнинг устириш технологиясини такомиллаштириш республикамиз кишлок хужалиги сохасида долзарб масала хисобланади.

АДАБИЕТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Кулупнай Rosaceae B.Jues - атиргулдошлар оиласининг Fragaria L авлодига киради. У куп йиллик утсимон усимлик булиб илдиз пояси киска попук илдиздан иборат. Х,ар бир куртак асосида кушимча попук илдизчалар шаклланади [2; 7-17 б.], [3; 144 б.].

Кулупнай мазали резавор ва ажойиб ширинлик, балки фаол шифобахш восита хамдир. У иштаха очиш билан бирга хазм килиш фаолиятини меъёрлаштиради, табиий сийдик хайдовчи восита булиб, организмдаги туз микдорини меъёрида ушлаб туради [6].

Узбекистонда йирик мевали кулупнайнинг куйидаги навлари етиштирилади: Узбекистанская, Ташкентская, Узбекистон гузали, Зенга-Зенгана, Баунтифул, Редгоунтлент, Кобра, Память Шредера, Прея, Бомба, Баунтифул ва бошкалар. Йирик мевали кулупнай хамма ерда таркалган булиб, у юкори хосилдорлиги ва мазалилиги билан ажралиб туради [4; 17 б.].

Кулупнайнинг бир нечта: урмон, кир, текислик,

April, 2022

641

Сахалин турлари учрайди. Кулупнайнинг курсатиб утилган турларини катта саноат ахамиятига эга деб булмайди, бирок мазкур туманларнинг ахолиси истеъмол килади. Кулупнайнинг урмон, Сахалин хамда кулупнай деб аталадиган турлари селекция ишларида иммунитетли, кишга чидамли, касалликларга бардошли навлар етиштиришда фойдаланилади. Бу турлар Россиянинг Европа кисмида, Узок Шаркда, Ёкутистонда, Сахалинда кенг таркалган. Гуллари ва мевалари майда [5; 73-103 б.].

НАТИЖАЛАР

Кулупнай раънодошлар (Rosaceae) оиласи, (Fragaria grandiflora) турига мансуб куп йиллик утчил усимликдир. Узбекистонда резавор мевалар ичида кулупнай куп таркалган.

Унинг 100 г меваси таркибида 30-140 мг/% С витамини, 4-11% канд моддаси, 0,3-2,0% турли кислоталар, 0,2-0,3% катехин, 0,3-0,6 мг/% В9 витамини, 1,0-1,4 мг/% РР витамини, 49 мкг% Е витамини, 50-70 мкг% рибофлавин, 0,7 мг/% токоферол, 1-2 мг/% темир моддаси, 1,2-2,2 мкг/% йод, 3,4-5,3 мкг% кобальт, 0,3-0,4 мг/% марганец, 0,1-0,4 мг/% мис, темир, фосфор, калий, кальций тузлари хамда фолик кислотаси мавжуд.

Кулупнай баргларининг банди илдиз олдида жойлашган куп йиллик илдизпояли усимлик. Илдизпояси юзада жойлашган булиб, катта булган сари ер устига чикиб колади. Ер устки кисми бир йиллик усимталардан иборат булиб, у хосил, барг ва усув куртакларидан ташкил топган. Х,ар бир куртакда барг чикади, гул поясида тупгул ва ер багирлаб усадиган ингичка новда ривожланади.

Кулупнайнинг илдиз тизими попук илдиз, хар бир куртак асосида кушимча илдиз шаклланади, ундан вертикал илдиз ва горизонтал шохлаб кетадиган илдизлар чикади. Илдиз тизими 70 см гача чукурлашиб кетади, бирок асосий кисми 40 см чукурликда жойлашган булади.

Илдизпоянинг юкори куртак култигидан хар йили ер багирлаб усадиган ингичка новдалар чикади, улар шохлаб тупрок юзини коплайди. Ингичка муйловсимон новдалар уз тугунчаларидан янги усимлик муртакларини чикаради, муртаклардан эса илдиз тукчалари ва барг бандлари пайдо булади. Улар юмшок ва нам тупрокка тегиб, бандлардан илдиз олади, сунгра асосий усимлик тупига бирлашган новда куриб колади.

Кулупнай барги уч булакли, поясининг охирида барг

ёнлиги мавжуд. Кулупнай усимлигининг узига хос хусусияти

April, 2022

myHgaKu, Tynuga xap xuh emga HuKapraH öapraapu caKHaHuö KOHagu. YcyB gaBpu gaBOMuga öapraapHuHr öup khcmh Kypuögu Ba aÖHu naÖTga aHru öapraap ycuö HHKagu.

KypTaK Ky^THFHgaH Kynaöum uHgronO^garu ycuMTanap coHHHHHr Kynanumura ohuö KeHagu. Hngro othö yHrypraH em öaHgHanapga örnragaH KypTaK öyHuö, Ky3ra ÖOpuö uKKuragaH yHTara Kynaagu, yH öuhhuk ycuMHuKga ynap cohh 30 Tara eTagu, cyHrpa KaMaa ÖOpagu.

KyHynHaÖHuHr ryHÖaHgu - 6y reHeparuB noa öyHuö, yHga MeBa xocuh öyHagu. rynöaHgnap эсa эpтa öaxppga maKHHaHraH KypTaKHapgaH HHKagu. rynöaHgnapgaru TynryH axmu puBO^naHraH öyHagu. EupuHHu huh MeBa TyraeTraHga ycuMHuKga 3-10 Ta ryH xocuh öyHagu, hkkhhhh Ba yHHHHu huhu эсa 6y 20-30 Tara eTagu. Tynu hkkh ^uhchu öyHuö, ryHHapuga HaHrHH Ba ypyFHucu axmu puBO^naHagu. Eat3u HaBHap öup ^mhchu öyHuö, ynapga OHanuK HaHraapu puBO^naHraH, OTanuK HaHraapu эсa axmu puBO^naHMaraH, öyHgaö HaBHapHu HaHraam ho3um. KyHynHaÖHuHr coxTa MeBacu ryngoHgaH ycuö HuKKaH TyKuManapgaH xocuh öyHuö, yHga Manga eHFOKcuMOH ypyFHap ^OöHamagu. Eup xuh HaBHapga ypyFHap MeBaHuHr M3acuga öyHuö, axmu KypuHuö Typagu, öomKanapuga эca KyHynHaö этнga 3uh eKu cuöpaK ^OöHamuö OHagu. KyHynHan Kyn öuhhuk yTHun ycuMHuK Typura Kupagu. YHuHr öapraapu Kum xapOparu -5 0C gaH nacT öyHraH ^OöHapga ep ycTKu kucmuhu coByK ypagu. Hngu3Hapu Kyn öuhhuk öyHuö, öaxpp ^acnuga KyHynHaö ryHHaögu. Ey ryHHapgaH aHru MeBa naögo öyHagu. MyÖHOBHapu KyHynHan Tynuga Taöuuö ^uxarga y3ugaH nafigo öyHagu. YcuMHuKHap Ogguö xpHarga MyÖHOBHapuHu эpтa e3gaH Ky3raHa maKHHaHTupagu. X,ap öup MyÖHOBHap epra Teruö TypraH ^OöugaH ungro HuKapagu Ba aHru KynaTHap maKHHaHagu. Y3HyKcu3 MeBa öepyBHu HaBHapuga e3 öyöu KaM MuKgopga MyÖHOBHap xpcun KuHagu.

Y36eKucTOHga Ky3 uhuk Kenuö, y3OKKa Hy3uHraHga KyHynHaÖHuHr öat3u HaBHapu ukkuhhu MapTa xocuh öepagu. TeKTapugaH 8-10 TOHHarana Ba yHgaH opTuK KyHynHaö xocuhu OHum MyMKuH.

MYXOKAMA

KyHynHafi Ha^aKaT Ma3anu pe3aBOp Ba a^Oöuö mupuHHuK, öaHKu ^aOH mu^OÖaxm BOcuTa xaMgup. Y umTaxa OHum öuHaH öupra xa3M KuHum ^aOHuaTuHu MetepHamTupagu, Taöuuö cuöguK xaögOBHu BOcuTa öyHuö, OpraHu3Mgaru Ty3 MuKgOpuHu HOpMaHHamTupagu. Ma3Kyp pe3aBOpHu Ha^aKaT ÖOHanap, öaHKu KaTTanap xaM ceBuö

April, 2022

643

истеъмол киладилар. Куйида эса кулупнайнинг 7та фойдали хусусиятларини келтириб утамиз.

1. кулупнай организмни ёшартиради. Кулупнайда алмашинув жараёнини фаоллаштирадиган углеводлар устунлик килади, бу эса уз навбатида организмдаги хужайраларнинг тезрок янгиланишига шароит яратади.

2. кулупнай тана хароратини пасайтиради ва конни суюлтиради.

Шунингдек кулупнай кон суюлишига кумаклашади. Организм учун айникса нордонрок кулупнай фойдали, шу сабабли уни шакар билан эмас, балки сутли махсулотлар -сметана, каймок ёки сут билан истеъмол килган маъкул.

3. кулупнай энергия билан таъминлайди. Кулупнай таркибида етарли микдорда органик шовул кислотаси мавжуд булиб, мазкур модда танани энергия билан таъминлаш хусусиятига эга.

4. кулупнай дисбактериозни даволайди. Кулупнайдаги полисахаридлар органик кислоталар билан биргаликда ичак микрофлорасини нормаллаштиришга, дисбактериозни олдини олишга ва организмдан токсинлар хамда огир металларни хайдашга ёрдамлашади.

5. кулупнай - тирик поливитамин. Кулупнайни мунтазам истеъмол килиниши мавсумий авитаминозни енгади ва организмни С, Е ва В гурухи витаминлари билан туйнтиради. Бундан ташкари кулупнай таркибида юкори микдорда металл моддалар -марганец, калий, кальций, мис, кобальт, молибден хусусан енгил хазм буладиган шаклда мавжуд.

6. кулупнай - табиий косметолог. Кулупнайдан косметологияда жуда куп фойдаланилади. Агар ундан тугри фойдаланса, у тери, соч ва тирнок билан боглик бир катор муаммолардан кутулиш мумкин.

7. кулупнай нитратлардан холи. Кулупнай устириш учун кандай ер булишининг ахамияти йук. Асосийси намлик етарли микдорда булиши керак. Мазкур резавор угитларга мухтож эмас, демак нитратлар хам унда деярли учрамайди.

ХУЛОСА

Узбекистонда етиштирилаётган резавор экинлар ичида эгаллаган майдони ва хосилдорлиги буйича кулупнай биринчи уринда туради. Сунъий сугориш хамда озик моддага бой буз тупрокли ерларда тегишли агротехникани куллаган холда ноёб навларни етиштириб, ишлаб чикариш шароитида гектаридан 10 тонна ва ундан хам юкори хосил олиш мумкин. Кулупнай - сермехнат экин булиб, ишни окилона ташкил

April, 2022

644

этишни талаб килади. Кулупнай меваси кайта ишлашда кимматбахо хисобланиб, катта ассортиментда кайта ишланган махсулотлар тайёрланади. Хрзирги вактда янги совутгич хоналарнинг курилиши билан ахолини йил давомида кулупнай меваси билан таъминлаш имконияти тугилмокда.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2020 йил 28 январдаги «Узбекистон Республикаси кишлок хужалигини ривожлантиришнинг 20202030 йилларга мулжаллаган стратегиясида белгиланган вазифаларни амалга ошириш чора-тадбирлари тугрисида» ги ПК-4575-сон Карори.

2. Абдуллаев Р.М., Абдуллаева Х,.Р. Кулупнай етиштириш. Тошкент-2021. 7-17

3. Абдуллаева Х,.Р. "Узбекистонда ер тути усимлиги" Тошкент 2017. -б 144.

4. Абдуллаева Х,.Р. "Плёнка остида кулупнай етиштириш мумай даромад манбаи", "Узбекистон кишлок хужалиги" журнали. 2017. №2 17-б.

5. Белых А.М. Земляника в Сибири. -Новосибирск, 2000. -с.73-103.

б.

April, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.