Научная статья на тему 'ҲУҚУҚБУЗАРЛИКЛАР ПРОФИЛАКТИКАСИДА МУЛОҚОТ МАДАНИЯТИ'

ҲУҚУҚБУЗАРЛИКЛАР ПРОФИЛАКТИКАСИДА МУЛОҚОТ МАДАНИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
165
37
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
мулоқот / муомала қилиш / мулоқот маданияти / чиройли ва таъсирчан нутқ сўзлаш / бадиий етук сўзланган нутқ / касбий мулоқот маданияти / нотиқлик санъати / нутқ маданияти масалалари. / communication / communication / communication culture / beautiful and impressive speech / artistically mature speech / professional communication culture / public speaking / speech culture issues.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — А. Арипова

Ҳаётнинг муҳим бир пилла поясида табиийки, ўз ўрнида савол туғилади: бугунги жадал ривожланаётган жамиятимизда мулоқот қилиш, маданияти ва моҳияти қайси касб эгалари учун муҳим? Ушбу мақола бугунги кунда барча соҳа вакиллари учун мулоқот кўникмаларини ўзида мужассам этган, мулоқотнинг ҳам назария ҳам амалиётини қамраб олган деярли ягона монографик тадқиқот ҳосиласи сифатида ёзилди, десак асло адашмаймиз. Чунки ҳуқуқбузарликлар профилактикаси ва жамоат хавфсизлиги жараёнида мулоқот маданияти асосларини эгаллаш, нутқнинг психолингвистик томонларидан бохабар бўлиш барча соҳа вакиллари учун жуда муҳим. Зеро, кишилик жамиятида турли хил воқеалар таъсирида исталган киши ўзи билиб, ёки билмаган ҳолда нутқий можаро персонажига айланиб қолиши мумкин. Мулоқотнинг психолингвистик томонларини кенг ўқувчилар доирасига тақдим этиш билан келгусидаги айрим муаммоларни бартараф қилишга ҳиссамиз қўшилади, деган умиддамиз.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по языкознанию и литературоведению , автор научной работы — А. Арипова

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

COMMUNICATION CULTURE IN OFFENSE PREVENTION

At an important stage in life, the question naturally arises: in today's fast-paced society, which profession is important for communication, culture and essence? It is safe to say that this article was written today as the only monographic research product that embodies communication skills for all professionals, covering both theory and practice of communication. Because it is very important for all professionals to master the basics of communication culture in the process of crime prevention and public safety, to be aware of the psycholinguistic aspects of speech. After all, under the influence of various events in human society, anyone can become a character of a speech conflict, knowingly or unknowingly. We hope that by presenting the psycholinguistic aspects of communication to a wide range of students, we will contribute to overcoming some of the problems in the future.

Текст научной работы на тему «ҲУҚУҚБУЗАРЛИКЛАР ПРОФИЛАКТИКАСИДА МУЛОҚОТ МАДАНИЯТИ»

ХУКУЦБУЗАРЛИКЛАР ПРОФИЛАКТИКАСИДА МУЛОЦОТ

МАДАНИЯТИ

А. Арипова

Тошкент давлат юридик университетининг Ихтисослаштирилган филиали

Умумтаълим фанлари мудири в.б. mumtozim@mail .ru

АННОТАЦИЯ

Хдётнинг мухим бир пилла поясида табиийки, уз урнида савол тугилади: бугунги жадал ривожланаётган жамиятимизда мулокот килиш, маданияти ва мохияти кайси касб эгалари учун мухим? Ушбу макола бугунги кунда барча соха вакиллари учун мулокот куникмаларини узида мужассам этган, мулокотнинг хам назария хам амалиётини камраб олган деярли ягона монографик тадкикот хосиласи сифатида ёзилди, десак асло адашмаймиз. Чунки хукукбузарликлар профилактикаси ва жамоат хавфсизлиги жараёнида мулокот маданияти асосларини эгаллаш, нуткнинг психолингвистик томонларидан бохабар булиш барча соха вакиллари учун жуда мухим. Зеро, кишилик жамиятида турли хил вокеалар таъсирида исталган киши узи билиб, ёки билмаган холда нуткий можаро персонажига айланиб колиши мумкин. Мулокотнинг психолингвистик томонларини кенг укувчилар доирасига такдим этиш билан келгусидаги айрим муаммоларни бартараф килишга хиссамиз кушилади, деган умиддамиз.

Таянч сузлар: мулокот, муомала килиш, мулокот маданияти, чиройли ва таъсирчан нутк сузлаш, бадиий етук сузланган нутк, касбий мулокот маданияти, нотиклик санъати, нутк маданияти масалалари.

COMMUNICATION CULTURE IN OFFENSE PREVENTION

А. Aripova

Specialized branch of Tashkent State Law University, Head of General Education, etc.

mumtozim@mail .ru

ABSTRACT

At an important stage in life, the question naturally arises: in today's fast-paced society, which profession is important for communication, culture and essence? It is safe to say that this article was written today as the only monographic research product that embodies communication skills for all professionals, covering both theory and practice of communication. Because it is very important for all professionals to master

the basics of communication culture in the process of crime prevention and public safety, to be aware of the psycholinguistic aspects of speech. After all, under the influence of various events in human society, anyone can become a character of a speech conflict, knowingly or unknowingly. We hope that by presenting the psycholinguistic aspects of communication to a wide range of students, we will contribute to overcoming some of the problems in the future.

Keywords: communication, communication, communication culture, beautiful and impressive speech, artistically mature speech, professional communication culture, public speaking, speech culture issues.

КИРИШ

Замонавий манбаларда кайд этилишича, мулокот - бу икки ёки ундан ортик кишиларнинг узаро сухбати жараёнини бахоловчи характердаги маълумот алмашинуви булиб, унда мулокотга киришувчилар суз оркали бир-бирларига таъсир киладилар. Мулокот тизимида узаро бир-бирига боглик жихатлари ажратилади. Бу коммуникатив (мулокотдаги шахсларнинг узаро маълумот алмашинуви, муомала килиши), интерактив (индивидларнинг мулокотда нафакат билим ва гоялар балки харакатлар буйича узаро таъсири ёки сухбатга киришиш йуллари) ва пертцептив (мулокот жараёнида узаро бир-бирини идрок килиш оркали тушуниб муносабат урнатиш) усулларини уз ичига олади.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Аллох таоло инсонларга чексиз неъматларни инъом килиб, бу неъматларнинг ичида энг буюги, афзали, нодир булган неъматлардан бири бу -тил (сузлаш, нутк) неъматини берган. Берилган ушбу неъматни хар бир шахс кандай ишлатиши керак, уни нималар билан машгул килмоги лозимлиги Аллох таоло Ар-Рохман сурасининг 4-оятида хам "унга баённи (нуткни) таълим берди"[1], деб ёзилган.

Тил одоблари хакида, хусусан, уни фахш, бехаё сузларга эмас балки яхшиликка, тиловатга, зикрга, ибодатга Юртни, жамиятни, мумин-мусулмонларнинг манфаати йулида ишлатишга динимиз таълимотларида бод-бод такрорланган.

Ибн Масъуд (р.а.) ривоят килади: Расулуллох (с.а.в.): "Мумин киши куп сукувчи хам, куп лаънатлагувчи хам, фахш сузларни айтувчи хам, одобсиз хам булмайди", деб мархамат килганлар (Имом Термизий ривояти) [2].

Х,ар бир соха вакили узининг касбий фаолиятида купинча кишилар билан ишлаш жараёнида ахборот алмашинуви манбайи сифатида касбий нуткка мурожаат килади. Айникса, одамлар билан юзма юз фаолият олиб борувчи ички

ишлap opгaни xoдимлapи, пpoфилaктикa нoзиpлapи, миллий capxaдлapимизни кypикдaш xизмaти мacъyллapи кундадик xaёти дaвoмидa нутккнинг узига xoc xycycиятлapигa aмaд кдлган xoлдa мyлoкoтгa киpишишaди. Пpoфеccиoнaд нутк нaфaкaт теpгoв кдлинaётгaн ёки гyвox кдлинaётгaн шaxc билaн cyxбaт жapaёнидa, б&лки киши шaxcиятини aникдaш, унинг aйpим pyx^ тушкунлик xoлaтидaн бapтapaф этиш, дoимий мyoмaдa килиш жapaёнлapидa вйникда му^имд^.

Чиpoйли, oдoб билaн cyxбaтгa киpишиш вa энг му^ими тyFpи гап^иш вa ёзиш ^бил^ти aзaддaн caнъaт caнaдиб, OFзaки нуткий кyникмa мaxopaт деб Xиcoблaнгaн, чунки кишилapнинг нутки вa oдoб-axлoкд тyфaйли cyxбaтдoшлap бутун мoxиятни вa oдaмлap кэнчвлик билимли этанлигини мyлoкoтидaн идpoк ^^a oлишгaн. ^димги Рим вa Юнoниcтoндa штиклик caнъaти жyдa кaдpлaнгaнлигини кддимги дунё тapиxидaн билaмиз.

Жoнли сузнинг бекиёс кyдpaтидaн бaxpaмaнд булиш узбек xaдкднинг xиcлaтлapидaн биpидиp. Мyлoкoт мaдaнияти - чиpoйли вa тaъcиpчaн нутк cyзлaш, бaдиий етук сузлжган нyткдиp. Мyлoкoт мaдaнияти, нoтикдик caнъaти, нутк мaдaнияти мacaдaдapи кишилapни кaдимдaн к,изик;тиpиб келган [3]. Мyлoкoт мaдaнияти, нoтикдик caнъaти paвнaк тoпгaн мacкaн Юнoниcтoн булиб, кддимги Миcp, Вaвилoн, Оccypия, Х,индистон кaби мaмлaкaтлapдa xaм бу мacaлa кенг ёйилиб, oдaмлapдa кдзикдш rana булган. Уз дaвpидa дaвлaт apбoблapининг юкopи лaвoзимлapни эгaдлaши yлapнинг кэнчвлик штик; экжлиги, нoтикдик мaxopaти билaн белгилaнгaн.

Жoнли, мaзмyнaн теpaн сузнинг тaъcиpчaнлиги унинг кишилapгa зaвк беpa oлишидa нaмoён бyлaди. Ёзмa ад^^тни^ илк нaмyнaдapидaн тo шу кyнчaгa яpaтилиб келингaн вa келинaётгaн acapлapнинг деяpли бapчacидa сузнинг буюк кyдpaти мaдx этилaди [4]. Узбекиcтoн Республитасининг Koнcтитyцияcи 4-мoддacидa:

Узбекистан Pеcпyбдикacи уз xyAYAHAa иcтикoмaт килувчи бapчa миддaт вa эдaтдapнинг тиллapи, ypф-oдaтдapи вa aнъaнaдapи xypмaт килинишини тaъминдaйди, yдapнинг pивoждaниши учун maporn яpaтaди.

• Каранг: Узбекистон Республикасининг "Давлат тили %ацида"ги Конуни (янги та^рири).

деб эътиpoф этилиши бopacидa мaмлaкaтимиздa яшoвчи xap биp фyкapo эpкин мyлoкoтгa киpишиши тaъминлaнaди.

Мyлoкoт - инcoнлap ypтacидa биpгaдикдaги фaoлият эxтиёжлapидaн юзaгa келaдигaн бoFлaнишнинг куп ^upparn жapaёни. Мyлoкoт жapaёнидa axбopoт aдмaшиниш яъни кoммyникaтив тoмoн мyxим ypин тyтaди ßa y мyлoкoт дaвoмидa мyлoкoтгa киpишyßчилapнинг биp-биpлapини идpoк этишлapидa нaмoён бyлaди.

Киши биргаликда фаолият курсатаётганда заруратга кура бошка одамлар билан бирлашиши, улар билан мулокотга киришиши, яъни алока урнатиши, узаро хамжихатликка эришиши, керакли ахборот олиши ва жавоб тарикасида ахборот бериши лозим.

Мулокот жараёнидаги узаро биргаликдаги харакат, яъни нутк жараёнида факат сузлар билан эмас, балки харакатлар, имо-ишоралар билан хам бир-бирини тушунишдан иборат. Демак, мулокот-шахслар орасидаги нуткли ёки нутксиз узаро алока жараёнидир. Мулокотнинг таркибий кисми булиб, шахсий хулк-атворлар, мулокотнинг ёкимли ёки ёкимсиз булиши одамларнинг узаро муомалаларига боглик булади. Муомала мулокотнинг сифат даражасини белгилайди ва у хис-туйгулар, кечинмаларнинг ифодаланишидир[5].

МУХ,ОКАМА

Муносабат - мулокот иштирокчилари уртасида алмашилган вокеа -ходисаларга хар бир кишининг узига хос ёндашувидир. Яъни, мулокот ва муомала жараёнидан сунг маълум бир хулосаларга келинади. Мулокот турлари куйидагича тавсифланади:

1. Коммуникатив - муомала субектларининг узаро бир-бири билан ахборот, хиссий кечинмалар ва фикр алмашинувини таъминлайди.

2. Интерактив - субектларнинг узаро бир-бирларининг хулк-атворига таъсирларини таъминловчи жараёндир.

3. Перцептив - субектларнинг бир-бириларини тугрирок, аникрок идрок ва бахолашларини таъминловчи мулокот томонидир.

4. Идентификация - сухбатларнинг хиссий кечинмаларининг идрок килган холда фикран унинг мавкеида тура билиши, унинг холатига киришишга интилишидир.

5. Стереотипизация - онгда урнашиб колган тасаввурлардан фойдаланиш.

6. Каузул атрибуция - шахснинг хиссий кечинмалари ва тасаввурларида урнашиб колган колиплардан нотугри фойдаланиш натижасида мулокотнинг самарасиз ёки хато кечиши[6].

Мулокот стратегияси - мулокотнинг кандай шаклда утишига хам боглик. Мулокот шакллари - диалогик, монологик, очик, яширин расмий ёки шахсий норасмий турлардан иборат.

Муомала техникаси - унинг самарасини таъминловчи психологик омиллар, (коммуникативлик малакалари ва куникмалар) воситалар, (нутк, нуткий-вербал, нутксиз-новербал) усуллар (хиссий-эмоционал, психологик-характерологик) тушунилади.

Новербал воситалар - фазовий жойлашиш, оханглар ва эмоционал куллаб-кувватлаш механизмлари киради. Мулокот - биргаликдаги эхтиёжлардан келиб

чикадиган турли фаолликлари мобайнида бир-бирлари билан узаро муносабатларга киришиши жараёнларидир[7].

Мулокот жараёни Б.Ф.Паригиннинг ёзишича, шунчалик куп киррали жараёнки, унга бир вактнинг узида куйидагилар киради:

❖ Индивидларнинг узаро таъсир жараёни.

❖ Индивидлар уртасидаги ахборот алмашинуви жараёни.

♦♦ Бир шахснинг бошка бир шахсга муносабати жараёни.

♦♦ Бир кишининг бошкаларга таъсир курсатиш жараёни.

♦♦ Бир-бирларига хамдардлик билдириш имконияти.

❖ Шахсларнинг бир-бирларини тушуниш жараёни.

❖ Мулокотнинг шакллари ва боскичлари

Дастлабки боскич - одамнинг уз-узи билан мулокотидир. Т.Шибутани «Ижтимоий психология» китобида: «Агар одам озгина булса хам узини англаса, демак, уз-узига курсатмалар бера олади»,-деб ёзган эди. Иккинчи боскич эса бошкалар билан мулокотга киришишдир. Одамнинг уз-узи билан мулокоти аслида унинг бошкалар билан мулокотининг характерини ва хажмини белгилайди. Агар одам уз-узи билан мулокот килишни одат килиб олиб, доимо жамиятдан узини четга тортиб юрса, демак, у бошкалар билан сухбатлашишда жиддий кийинчиликни бошидан кечиради, дейиш мумкин[8].

❖ Мулокот боскичлари

❖ Уз-узи билан мулокот

❖ Бошкалар билан мулокот

❖ Катта авлод вакиллари билан мулокот

Хукукбузарликлар профилактикаси фаолиятида шахслараро мулокот долзарб саналиб, кишилар уртасида узаро муаммонинг келиб чикишида асосий фактор хисобланади, чунки мурожаатчи, аввало амалий ёрдамга эхтиёж сезгандагина нозирга юзланади. Узаро хамкорлик ва муносабат профилактика нозири учун принтсип сифатида мухим булмоги керак. Хукукни мухофаза килиш вазифаларини хал килишда тактикани намойиш этиш, низоларни юмшатиш кобилияти, намойишларни тинч утишини таъминлаш, муаммоларни хал килишда ижтимоий шерикларнинг манфаатлари доирасини хисобга олган холда хукукий низоларни оператив равишда хал килиш иш самарадорлигини оширишда мухим рол уйнайди.

Хукукбузарликлар профилактикаси иш жараёнида сухбат куриш замонавий талкинда - огзаки мулокотни англатади. Бунда шахслар билан ваколатларга эга булган мутахассис (сухбатдош)лар мулокотга киришишади[9].

Муайян муаммоларни хал килиш учун куйидаги мулокот турларидан фойдаланиш тавсия этилади:

❖ Мyлoкoтнинг rnaxonapapo тoмoни - интоннинг беß0cитa aтpoф-мyxит, бoшкa oдaмлap вa уз xaётидa бoFлик бyлaдигaн yмyмийликлap билaн yзapo тaъcиpини жс эттиpaди.

❖ Мyлoкoтнинг кoгнитиß тoмoни cyxбaтдoшнинг ким, кaндaй oдaм экжлиги, yндaн нимa кутиш мумкинлиги xaкддaги, шунингдек, шеpикнинг шaxcи билaн бoFлик булгвн бoшкa кyпгинa caß0ллapгa жaßoб беpиш имкoнини беpaди.

❖ Мyлoкoтнинг кoммyникaтив-axбopoтли тoмoни тacaßßypлap, F0ялap, кизикдшлap, x^^ëraap, мaйллap ßa тypличa булгвн oдaмлap ypтacидaги aдмaшинyßдaн ибopaт.

❖ Мyлoкoтнинг эмoтиß тoмoни шеpикдapнинг шaxcий aдoкaдapидaги x^-тyЙFyлap, квйфиятнинг ßaзифa бaжapишлapи билaн бoFлик.

❖ Мyлoкoтнинг ^штив (xyлк-aтßop тoмoндaн) тoмoни шеpикдap кapaшлapидaги ички ßa твшки кapaмa-кapшиликдapни мyвoфиклaштиpишгa xизмaт кдлади [10].

Пpoфилaктикa инcпектopининг квсбий мaдaнияти - энг мyxим ижтимoий-мвдвний тyшyнчaдapдaн биpидиp, чунки инcoннинг ду^к^вши, тapбияcи xaмдa Xyлкдй-aтßopи шaкдлaнишидa мyxим oмил caнaдaди. Умумий мвдвниятнинг биp кисми сифвтидв, шaxcнинг квсбий мвдвнияти yмyмеътиpoф этилгвн мвътавий-axxnoß^ s^p^raapra, меъёp вв кoидaдapгa xaмдa yзapo тaъcиp УТКВЗИШ ycyллapигa acocлaнaди. Coxa йyнaдишидa шaxc вв унта тегишли булган ижтимoий тизимнинг б^лиги сифвтидв нaмoён булади. Биpoк, умумий мвджият xaёт меъёpлapи вв меъёpлapи билвн aжpaдиб тypaди.

Одaмлap учун, yлapнинг фaoлиятидaн кдтъий нaзap, квсбий мвджият умумий ycyллapгa в^отан^, ижтимoийлaшyв (жвмиятга киpиш) вв твълим coxaдapapидa ^^os; кул келвди. Бунинг нвтижвсидв мвдвний (этник, диний, сиёсий вв бoшкa) R^p^raap, меъёpлap, xaтти-xapaкaтлapнинг cтеpеoтиплapи caйкaдлaшaди.

Аммo пpoфеccиoнaд мвдвният квсб билвн бoFлик меъёp вв cтaндapтлap acocидa тaвcифлaнaди вв узига xoc yзapo тaъcиp, шунингдек, rnax^a тегишли булиши билвн мвълум б^ ижтимoий вв пpoфеccиoнaд гypyxгa ^pm^afl^. Квсбий мвдвниятнинг узига xoc xycycияти шундвн ибopaтки, бундв мaдaнийлaшгaн мушсвбвт инcoн бopлиFи вв oнгининг бapчa шaкдлapигa сингиб бopaди, yмyминcoний кaдpиятлapнинг acocи сифвтидв тoм мaънoдaги oдaмийлик пpинциплapигa acocлaнaди.

Мocлaшyвчaн дунёдв иншн вв жвмият xaётининг тaъcиpчaн pегyлятopи сифвтидв тyFpидaн-тyFpи oдaмлapнинг бapчa coxaлapдaги xaтти-xapaкaтлapгa -сиёсвт, и^и^д^т, ^нунчилик, ижтимoий тapтибoт вв бoшкaдapдa aмaлиётдaги yзгapишлapгa жaвoбaн квсбий м^^ният мутвнисиблвшиб бopaди.

Касб-хунар таълими жараёнида шахс субект сифатида маданиятни узлаштиришда автономлик, яхлитлик ва изчилликни намойиш этади. Кейинчалик шу субект - унинг яратувчиси, ташаббускори ва давомчиларига айланади.

Касбий маданий кадриятларга мутаносиблик - субект касбни узлаштиришда, инсон аслида узига хослиги позицияларини ифодалашида билинади. Субект касбий фаолиятнинг маданий катламларида узини англайди, максадлар ва натижаларга эришиш учун маънавий ва ижодий салохият, шу билан касбий маданиятни ривожлантириш ва уз-узини ривожлантиришга уринади[11].

Профилактика инспекторининг касбий маданиятининг таркибий элементларига, хусусан:

- одамлар билан ишлаш тажрибасида инсонийлик принципини ифодалаган холда аклий маданиятни намойиш этиши, инсон ва бошкалар билан хиссий таъсир утказишни тартибга солиш;

- тафаккурида маданиятли фаолият юрита олиши, шу жумладан хар бир ходисотга мантикий ёндашиб, маълумотларни тулик туплаб, муомаласида мулокотнинг хар бир таркибий кисмларига амал килиши;

- маънан маданиятли булиши, барча турдаги кадриятларга тугри ёндашган холда меъёрида фаолият тажрибасини юритиши;

- касбий маданиятнинг алохида узига хос ажралмас принципларига содиклик;

- хурмат ифодасини санаб утилган барча маданият элементлари сирасида саклай билиши, субектнинг ижтимоий ва профессионал даражаларда мохир касб эгаси сифатида шаклланиши кабилар киради.

НАТИЖА

Касбий маданият, аввало, профессионал билим, куникма, тажриба ва касбий махорат каби зарурий воситаларни уз ичига олади. Самарали булиш учун энг окилона усулларни куллаши лозим. Хар бир касб эгаси уз фаолиятида самарадорликка эришиши учун юкоридаги санаб утилган элементлар ёрдам беради. Шунинг учун баъзи олимлар шунга катъий ишонадиларки, касбий маданият бу уларнинг махсус билимлари ва тажрибаларининг комбинацияси оркали касбий махоратни амалга ошириш нуктаси эканлигига. Касбий маданиятнинг юкори даражаси хуш хулк ва ахлокни яратишга ёрдам беради.

Самарадорликни оширишга ёрдам берадиган соглом жамоавий мухит - бу аввало теран мехнат, барча аъзоларнинг ижобий хиссий муносабати, жамоада низоларнинг пайдо булишига тускинлик килиш хамда яхши атмосферани саклаб, фаолият давомида оптимал муомалага амал килиш. Бу уз навбатида ишчанлик коеффицентини таъминлайди. Шунинг учун, баъзи олимлар касбий

маданиятнинг юкори даражада ривожланишини - касбий махоратга тенглаштиришади. Ва бунда мавжуд булган стереотиплар бархам топади.

Касбий сохада ахлокий омил билан бир каторда эстетик муносабатни саклай билишлик хам катта ахамиятга эга. У хам маданият омили саналади. Бу факат тушуниш ва идрок килиш эмас, балки гузалликни илгай олишлик, шунингдек, яшаш жойи ва иш обектлари ва атроф-мухитда шу гузалликни ярата билишликдир. Яъни, хар бир ходим уз атрофида кулай мухитни ярата олиши лозим.

Кейинги касбий маданият омили - бу шахснинг кобилиятли булиши, доимий уз устида шлаши ва изланиши, ижодий фаолиятга эхтиёжмандлиги, барчаси касбий маданиятининг долзарб муаммоси булиб бормокда. Бугунги кунда ижодни чеклаган хар бир фаолият сохасида инсонларни тушуниш ва муаммосини англаш йуколмокда.

Касбий маданиятнинг хусусиятлари куйидагиларни уз ичига олади:

- интегративлик (мойиллик) - барча холатларда касбий маданият сохиби (эгаси) шахсга маданиятли муомалада булиши;

- ижтимоийлик юкори даражада одамийлик, шахсларни табакалаштирмаган холда бир хил муносабат курсатувчи касбий маданиятни шакллантириш, жамоада ахамиятли, шунингдек, шахснинг янада самарали булишига имкон беради;

- касбий маданиятнинг шахсий табиати, бу дегани махсус тайёргарлик жараёнида шахс томонидан узлаштирилиши лозим булган мухим билим, куникма ва малакаларга эга булиш оркали муаммонинг асл мазмунини тушуниб, ижрода шахснинг эхтиёжларини кондириши мумкин;

- масъулиятни акс эттирувчи динамизм ва самарадорлик касбий маданиятнинг мотивацион кучи, уни тартибга солишда кобилиятли тажриба талаб этилади, бунда ходимнинг шахсий фазилатларини ривожлантириш оркали касбий усишни амалга ошириш мумкин[12].

ХУЛОСА

Шундай килиб, хукукбузарликлар профилатикасида касбий маданият - бу умумий маданиятнинг бир тури булиб, инсоннинг билимларни узлаштириш даражасини акс эттирувчи, жамият ва шахсий таълим, махсус назарий билим ва амалий куникмалар асосида амалга ошириладиган маълум бир фаолият тури хисобланади ва хар томонлама шаклланган ходимда кадриятлар тизими ва ахлокий-маънавий принциплар устун булади.

REFERENCES 1. http: //www. muslim.uz/mdex. php/maqolalar

2. https: //arxiv.uz/uz/documents/referatlar/odobnoma

3. Ikhtiyor Djuraev. The Essence Of Prosecutor's Control Over Legislative Implementation In Higher Educational Institutions // The American Journal of Political Science Law and Criminology// 92-97

4. Ихтиёр Джураев. ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИДА ЁШЛАР УРТАСИДА ХУКУКБУЗАРЛИКЛАРНИ БАРВАКТ ОЛДИНИ ОЛИШНИНГ ДОЛЗАРБ МАСАЛАЛАРИ // ЖУРНАЛ ПРАВОВЫХ ИССЛЕДОВАНИЙ

5. Нотиклик ва унинг лисоний-услубий воситалари. Тошкент, Жахон иктисодиёти ва дипломатия университети //А Арипова // 2007

6. Х,укукбузарликлар профилактикаси ва жамоат хавфсизлигини таъминлашда фукаролик конунчилиги концепцияси асосида фаолият" // А.Арипова // 2020

7. professiondolmatova. blogspot.com. by

8. www.twirpx. com.

9. Межкультурная коммуникация-как необходимый процесс глоболизации// "Актуальные проблемы преподавания языков в неязыковых вузах"// А.Арипова //

2019

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

10. Хукукбузарликларнинг олдини олиш - халк фаровонлиги йулида мухим кадам // А.Арипова // u-u-buzarliklarning-oldini-olish-khal-farovonligi-y-lida-mu--07-09-

2020 // https://orcid.org/0000-0002-5921-6741

11. The Live Word Is An Important Tool That Constitutes The Content-Essence Of The Oratory Art// AA Khasanovna - The American Journal of Social Science and Education ..., 2021

12. НУТК МОХИЯТИНИ ТАШКИЛ ЭТУВЧИ МУХИМ ВОСИТА // А.Арипова // Scientific progress// 2021

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.