Научная статья на тему 'ТУРЛИ ТОЛА ТАРКИБЛИ КЎЙЛАКБОП МАТОЛАРНИНГ МЕХАНИК ХОССАЛАРИНИНГ ЎЗГАРИШИ'

ТУРЛИ ТОЛА ТАРКИБЛИ КЎЙЛАКБОП МАТОЛАРНИНГ МЕХАНИК ХОССАЛАРИНИНГ ЎЗГАРИШИ Текст научной статьи по специальности «Прочие сельскохозяйственные науки»

CC BY
24
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
НАМУНАЛАРНИ УЗИШ УЧУН МАЪЛУМ МИқДОРДА САРФЛАНГАН ЭНЕРГИЯ УЛАРНИНГ УЗИЛИШДАГИ БАЖАРИЛГАН ИШНИНГ ҲАқИқИЙ МИқДОРИДИР

Аннотация научной статьи по прочим сельскохозяйственным наукам, автор научной работы — Хайдаров У.П., Исмоилова С.И., Ортиқалиева О.Ф.

Ушбу мақолада турли тузилишдаги матоларнинг механик хусусиятларини тақослаш учун нисбий узиш кучи ва узилишда бажарилган ишнинг солиштирма миқдори каби кўрсаткичлар ва толалар таркиби турлича бўлган кўйлакбоп матоларнинг механик хоссаларини аниқлаш борасида тадқиқот ишлари ўтказилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по прочим сельскохозяйственным наукам , автор научной работы — Хайдаров У.П., Исмоилова С.И., Ортиқалиева О.Ф.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CHANGES IN THE MECHANICAL PROPERTIES OF DIFFERENT FABRICS

In this article, studies were carried out to determine the mechanical properties of shirt fabrics with different indicators and fiber content, such as relative tensile strength and specific work done at break.

Текст научной работы на тему «ТУРЛИ ТОЛА ТАРКИБЛИ КЎЙЛАКБОП МАТОЛАРНИНГ МЕХАНИК ХОССАЛАРИНИНГ ЎЗГАРИШИ»

Хайдаров У.П. ассистент

Тошкент туцимачилик ва енгил саноат институты

Исмоилова С.И. доцент

Тошкент туцимачилик ва енгил саноат институты

Ортицалиева О.Ф.

талаба

Тошкент туцимачилик ва енгил саноат институти

ТУРЛИ ТОЛА ТАРКИБЛИ КУЙЛАКБОП МАТОЛАРНИНГ МЕХАНИК ХОССАЛАРИНИНГ УЗГАРИШИ

Аннотация: ушбу мацолада турли тузилишдаги матоларнинг механик хусусиятларини тацослаш учун нисбий узиш кучи ва узилишда бажарилган ишнинг солиштирма мицдори каби курсаткичлар ва толалар таркиби турлича булган куйлакбоп матоларнинг механик хоссаларини аницлаш борасида тадцицот ишлари утказилган

Калит сузи: Намуналарни узиш учун маълум мицдорда сарфланган энергия уларнинг узилишдаги бажарилган ишнинг уациций мицдоридир.

Haydarov U.P. assistant

Tashkent Institute of Textile and Light Industry

Ismoilova S.I. docent

Tashkent Institute of Textile and Light Industry

Ortiqaliyeva O.F.

student

Tashkent Institute of Textile and Light Industry

CHANGES IN THE MECHANICAL PROPERTIES OF DIFFERENT

FABRICS

Abstract: in this article, studies were carried out to determine the mechanical properties of shirt fabrics with different indicators and fiber content, such as relative tensile strength and specific work done at break.

Keywords: the amount of energy expended on the destruction of the samples, represents the actual amount of work performed in their destruction.

Хрзирги бозор иктисодиёти шароитида хал; хужалиги махсулотлари ва техника материалига булган эхтиёжни ошириш учун, махсулот турларини купайтириш, сифатини ошириш, янги илмий-техникавий

янгиликларни тадбик этиш, тукимачилик ва енгил саноат ишларидаги энг мухим йуналишлардан бири хисобланади.

Куйлакбоп матоларнинг механик хоссаларига узилиш кучи, узилишдаги узайиши киради.

Матоларнинг зичлиги канчалик куп булса, унинг узилиш кучи, ишкаланишга чидамлиги шунчалик юкори булади.

Матоларнинг узиш кучи бу юкорида айтилган улчовли намуналарни узиш учун сарф килинган куч. Узиш кучи матоларнинг узилиш кучини курсатади. Матоларнинг узилиш кучи уларнинг тола таркибига, хосил килувчи ипларнинг тузилиши ва чизикий зичлиги, урилиши, зичлиги, пардозлаш турига боглик. Иплар канча йугон ва канча зич булса, у шунча мустахкамдир. Босиш, аппретлаш каби пардозлаш жараёнлари матоларнинг мустахкамлигини оширади, окартириш, буяш жараёнлари булса, мустахкамликни бироз пасайтиради.

Узиш кучини аниклаш билан бир пайтда намуналарнинг чузилишдаги узайиши хам аникланади. Чузилишдаги узайиши деб намуналарнинг дастлабки узунлиги билан узилгунгача чузилгандаги узунлиги орасидаги фарки тушунилади.

Намуналарни узиш учун маълум микдорда сарфланган энергия уларнинг узилишдаги бажарилган ишнинг хакикий микдоридир.

Турли тузилишдаги матоларнинг механик хусусиятларини такосслаш учун нисбий узиш кучи ва узилишда бажарилган ишнинг солиштирма микдори каби курсаткичлар кулланилади.

Толалар таркиби турлича булган куйлакбоп матоларнинг механик хоссаларини аниклаш борасида тадкикот ишлари утказилди ва олинган синов натижалари куйидаги 1-жадвалда келтирилди.

1-жадвал

Турли тола таркибли куйлакбоп матоларнинг механик _хоссаларининг узгариши__

т/р Тола таркиби Матонинг узилиш Матонинг Юза

кучи, Н узилишдаги узайиши, % зичлиги, g/m2

танда буйича аркок буйича танда буйича аркок буйича

1. Танда ипига 100% пахта билан

аркок ипига 5% жун+65% лавсан+30% пахта 348,5 322 13 29 126,6

2. Танда ипига 100% пахта билан

аркок ипига 6% жун+17% 316,2 280 12 31 127,3

лавсан+67% пахта

3. Танда ипига 100% пахта билан

аркок ипига 12% жун+10% лавсан+78% пахта 306,5 290 11 22 120,5

4. Танда ипига 100% пахта билан 357,5 343 11 25 117,4

аркок ипига 50% бамбук +50%

полиамид тола

5. Танда ипига 100% пахта билан аркок ипига 90% акрил +10% полиамид тола 441,3 356 10 38 131,1

6. Танда ипига 100% пахта билан аркок ипига 40% акрил +60% бамбук тола 438,4 332 12 35 125,5

Тадкикот натижаларини танда ипига 100% пахта билан аркок ипига 5% жун+65% лавсан+30% пахта толали аралашмалардан олинган матоларнинг курсаткичларига нисбатан солиштирсак, танда ипига 100% пахта билан аркок ипига 6% жун+17% лавсан+67% пахта толали аралашмалардан олинган матоларнинг танда буйича узилиш кучи 9,3% га, аркок буйича узилиш кучи 14,1% га, танда буйича узилишдаги узайиши 8,7% га камайди, аркок буйича узилишдаги узайиши 7,5% га ошди, юза зичлиги 1,6% га ошди, танда ипига 100% пахта билан аркок ипига 12% жун+10% лавсан+78% пахта толали аралашмалардан олинган матоларнинг танда буйича узилиш кучи 12,1% га, аркок буйича узилиш кучи 10,0% га, танда буйича узилишдаги узайиши 16,4% га, аркок буйича узилишдаги узайиши 25,2% га, юза зичлиги 5,9% га камайди, танда ипига 100% пахта билан аркок ипига 50% бамбук +50% полиамид толали аралашмалардан олинган матоларнинг танда буйича узилиш кучи 3,6% га, аркок буйича узилиш кучи 7,2% га ошди, танда буйича узилишдаги узайиши 16,4% га, аркок буйича узилишдаги узайиши 14,8% га, юза зичлиги 8,3% га камайди, танда ипига 100% пахта билан аркок ипига 90% акрил +10% полиамид толали аралашмалардан олинган матоларнинг танда буйича узилиш кучи 22,1% га, аркок буйича узилиш кучи 10,6% га ошди, танда буйича узилишдаги узайиши 24,1% га камайди, аркок буйича узилишдаги узайиши 24,7% га, юза зичлиги 4,5% га ошди, танда ипига 100% пахта билан аркок ипига 40% акрил +60% бамбук тола аралашмалардан олинган матоларнинг танда буйича узилиш кучи 21,6% га, аркок буйича узилиш кучи 4,1% га ошди, танда буйича узилишдаги узайиши 8,7% га камайди, аркок буйича узилишдаги узайиши 18,2% га ошди, юза зичлиги 6,0% га камайди.

Олиб борилган натижалар тахлили шуни курсатдики, танда ипига 100% пахта билан аркок ипига 90% акрил +10% полиамид толали ва танда ипига 100% пахта билан аркок ипига 40% акрил +60% бамбук толали аралашмалардан олинган матоларнинг танда ва аркок йуналиши буйича узилиш кучи бошка матоларга нисбатан юкори эканлиги аникланди.

Адабиётлар руйхати: 1. Пономоренко Д.Н., Лыс Л.Х. и др. Исследования по определению оптимального соотношения степени очистки хлопкового волокна на хлопкозаводах и хлопкопрядильных фабриках с учетом сохранения

прядильно-технологических свойств волокна. Отчет ЦНИИХпрома. Т.: 1975.

2. Ванчиков А.Н. Справочник по переработке химических волокон по хлопчатобумажной системе. Легкая индустрия, М.:,1970.

3. Бурнашев Р.З., Очилов Т.А., Муратова Д.А., Волкова О.В. Кинетика изменения показателей массодлины хлопкового волокна в технологии прядении //Проблемы текстиля, №2, 2002, 30-32 с.

4. А.Н.Соловьев, С.М.Кирюхин. Оценка качества и стандартизация текстильных материалов. М., Легкая индустрия, 1974.

5. Соловьев А.Н. Выбор показателей качества и оценка их значимости.-«Технология текстильной промышленности», 1972, №2, с. 134.

6. Виноградов Ю.С., Соловьев А.Н. О довертительных интервалах при оценке генеральных статистических характеристик по малым выборкам. -«Технология текстильной промышленности», 1973, №5, с.15.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.