Научная статья на тему 'ЦИТРУС ИНЛИ КУЯСИ – (PHYLLOCNISTIS CITRELLA STAINTON) БИОЛОГИЯСИ ТАРҚАЛИШИ'

ЦИТРУС ИНЛИ КУЯСИ – (PHYLLOCNISTIS CITRELLA STAINTON) БИОЛОГИЯСИ ТАРҚАЛИШИ Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
инли куяси хашорат зараркуранда лимон / Pearl moth hashorat harmkuranda lemon

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Рахмонова М. К.

Ҳозирги кунда мевачилик Ўзбекистоннинг асосий экспорт маҳсулоти бўлиб, боғбон фермерлар зиммасига мева етиштиришда унинг ҳосилдорлигини кескин кўтариш, маҳсулот сифатини яхшилаш, қуруқ мева тайёрлаш ҳажмини ошириш, аҳолини ҳамда қайта ишлаш саноатини хомашё билан тўлиқ таъминлаб, юқори сифатли маҳсулотни четга чиқариш юклатилади. Мевачиликни янада ривожлантириш учун парваришлаш агротехникасини доимо такомиллаштириб, замонавий техника ва технологияларга мослаб бориш билан бир қаторда мевали боғларда учровчи зараркунанда, касаллик ва бегона ўтлардан ҳимоя қилиш талаб этилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

BIOLOGY DISTRIBUTION OF THE CITRUS STONE MOTH (PHYLLOCNISTIS CITRELLA STAINTON)

Currently, kunda mevachilik Uzbekistan exports the main products, gardeners of farmers zimmasiga harvest fruits and harvest keskin kutarish, quality products aisshilash, Kuruk prepares fruits hajmin oshirish, residents of Hamda kaita ishlash sanatini raw materials supply goods, the quality of products is chetga chikarish Yuklatiladi. When growing fruits, constantly improving agricultural technology, modern machinery and technologies reduce precipitation, protecting garden fruits from pests, diseases and outsiders.

Текст научной работы на тему «ЦИТРУС ИНЛИ КУЯСИ – (PHYLLOCNISTIS CITRELLA STAINTON) БИОЛОГИЯСИ ТАРҚАЛИШИ»

Рахмонова М.К., ф.ф.д., дотцент Кудратуллаев Р., магистр Андижон кишлок хужалиги ва агротехнологиялар институты

ЦИТРУС ИНЛИ КУЯСИ - (PHYLLOCNISTIS CITRELLA STAINTON)

БИОЛОГИЯСИ ТАР^АЛИШИ

Аннотация: Хозирги кунда мевачилик Узбекистоннинг асосий экспорт маусулоти булиб, богбон фермерлар зиммасига мева етиштиришда унинг уосилдорлигини кескин кутариш, маусулот сифатини яхшилаш, цуруц мева тайёрлаш уажмини ошириш, ауолини уамда цайта ишлаш саноатини хомашё билан тулиц таъминлаб, юцори сифатли маусулотни четга чицариш юклатилади. Мевачиликни янада ривожлантириш учун парваришлаш агротехникасини доимо такомиллаштириб, замонавий техника ва технологияларга мослаб бориш билан бир цаторда мевали бозларда учровчи зараркунанда, касаллик ва бегона утлардан уимоя цилиш талаб этилади.

Калит сузлар; инли куяси хашорат зараркуранда лимон

Rakhmonova M.K.

Ph.D., Assistant Professor Kudratullaev R master

Andijan agriculture and Institute of Agricultural Technologies

BIOLOGY DISTRIBUTION OF THE CITRUS STONE MOTH (PHYLLOCNISTIS CITRELLA STAINTON)

Abstract: Currently, kunda mevachilik Uzbekistan exports the main products, gardeners of farmers zimmasiga harvest fruits and harvest keskin-kutarish, quality products aisshilash, Kuruk prepares fruits hajmin oshirish, residents of Hamda kaita ishlash sanatini raw materials supply goods, the quality of products is chetga chikarish Yuklatiladi. When growing fruits, constantly improving agricultural technology, modern machinery and technologies reduce precipitation, protecting garden fruits from pests, diseases and outsiders.

Keywords; Pearl moth hashorat harmkuranda lemon

Кириш: Мева мах,сулотларини етиштиришда айникса, етиштирилаётган лимон зарарунандаларини уз вактида аниклаш,

ривожланиш ва зарар келтириш даражасини аниклаш хисобига самарали кураш чораларини белгилаш нихоятда мухимдир.

Зероки, зараркунандаларни ривожланиб, зарар келтириши усимлик тукимасида шира айланиши бошлангандан то куртак чикариб, мевалаш, хосилни пишиб етилиши даври охиригача яъни бутун вегетация даври мобайнида давом этади. Республикамизда цитрус мевалар етиштирни кенгайтириш, уларнинг селекцион ишларини янада ривожлантириш, мавжуд богларда агротехника ва мехнатни тугри ташкил этиш оркали улардан самарали фойдаланиш давр талабидир.

Юртдошларимиз хонадонида етиштирилаётган лимон, мандарин, апельсин сингари цитрус мевалар рузгордан ортиб ички ва ташки бозорларга хам етказиб берилмокда. Бу жараёнда усимликларни турли зарарли хашаротлардан асраш мухим вазифа хисобланади. Хусусан, цитрус усимликлар учун энг катта хавф цитрус инли куяси хашоратидир. У цитрус усимликларига катта зарар келтириб, айникса, лимон усимлигининг хавфли кушандасидир.

Узбекистон Республикаси кайд этилган ички карантин зараркунанда хашаротларга цитрус окканоти (Dialeurodes citriAshm.), шарк мевахури (Grapholitha molesta Busck.), Колорадо кунгизи (Leptinotarsa decemlineata Say.), цитрус инли куяси (Phyllocnistis citrella Stain.), комсток курти (Pseudococcus comstocki Kuw.) ва Калифорния калкондори (Quadraspidiotus perniciosus C.) хашаротлари киради. Республикамиз шароитида цитрус уяли куяси ва цитрус окканотлари купрок зарар етказади. Уртача зарарланган дарахт назоратга нисбатан 32,1 % кучли зарарланганлари эса 60 % гача хосилни йукотар экан. Излaнишлaр вa aйрим тадкикотларга курa цитрус уяли куяси билaн зaрaрлaнгaн 1 гa мaйдондa етиштирилгaн цитрус усимликтарнинг 55 -70 % хосилнинг кучли зaрaрлaниши aниклaнгaн. Узбекистонда Цитрус инли куяси Тошкент вилояти худудида аникланган. Хусусан, цитрус усимликлар учун учун энг катта хавф Цитрус инли куяси - (Phyllocnistis citrella Stainton) хашаротидир. У цитрус усимликларига катта зарар келтириб, айникса, лимон усимлигининг хавфли кушандаси хисобланади. Шу билан бир каторда у мандарин ва грейпфрутда хам яхши ривожланади, Цитрус инли куяси асосан цитрус усимликларида лимон, мандарин, апелсин, трифолиат, чой, хурмо, шилви, настарин, дафна, жасмин, камфара, гардения, лигуструм каби усимликларга катта зарар келтиради. У факат дарахтларнинг баргларида ривожланади, шу боисдан киш мавсумида баргларини тукадиган дарахтлар ва буталар кишда цитрус инли куясидан тозаланиб туради. Личинкалари баргларни суриб, унинг шарбати билан озикланади, бундан барглар кучсизланади ва усимликлар хосилдорлиги пасаяди.

Зараркунандани уз вактида аниклаш максадида усимликларни доимий текшириб туриш; Хужалик кучат етиштириб, сотишга ихтисослашган булса, фумигацион камераларга эга булиши, кучат ва каламчаларни жунатишдан олдин зарарсизлантириши;

Карантин холати жорий килинган хужаликларда усимлик махсулотларини карантин инспекциясининг рухсатисиз ташкарига олиб чикиб кетмаслик, каби тадбирларни уз ичига олади.

Цитрус инли куяси хашароти Осиё, Австралия, Жанубий Африка, Шаркий ва Гарбий Африка, Марказий ва Жанубий Америка давлатларида таркалган булиб, Узбекистонда асосан, Тошкент вилояти худудида аникланган.

Хдшарот капалагининг кулранг канотлари 4-5 мм узунликда булади. Олдинги жуфт каноти иккита тук чизик, уртасида эса V шаклида белгиси ва тепа учида кора доглари бор. Канотининг урта олдинги четигача узун тук сарик рангда туклари бор. Попуклари орка канотида хосил булади. Орка оёкларининг болдир кисмида тепага караган кора усимтаси бор. У лимон баргининг остки томонига жойлашиб кеч кузга кадар зарар келтиради.

Цитрус инли куясининг ривожланиш муддатларига аниклик киритилиб, улар ривожланишининг фенологик календарлари тузилади, об-х,аво шароитидан келиб чиккан х,олда уларнинг ривожланиши, таркалиши ва зарар келтириш даражаларини аникланади. Цитрус инли куясининг иктисодий зарар келтириш чегараларини х,исобга олган х,олда кураш чоралари такомиллаштирилади. Иссикхоналардаги лимон усимлигини цитрус инли куясидан х,имоя килиш воситаларига булган эх,тиёжни режалаштириш меъёрлари ишлаб чикилади.

Цитрус инли куяси нуфузининг мониторинг тизимини кулланилиши усимликларни химоя килиш ташкилотларининг хизматчиларига кураш усулларини ва муддатларни белгиловчи илмий асос булиб хизмат килади. У экинларни уз вактида химоялашга ва унга ишлов бериш сонини камайтиришга имкон яратади. Бу маълумотлар асосида ун кунлик, ойлик хариталар ва йигма жадваллар тузилади ва улар цитрус инли куяси ривожланиши ва таркалишини назорат килиш имконини беради.

Фойдаланилган адабиётлар

1.Рахмонова, М. К., & Кодиржоновна, к. м. (2023). Тут Парвонасига Карши Биологик Кураш. Ta'lim Va Rivojlanish Tahlili Onlayn Ilmiy Jurnali, 3(9), 97-101.

2.Рахмонова, М. К., Севара, К., & Абдулазизова, С. (2023). Комосток Курти Биологиси Таркалиши Учраш Даражалари. The Theory Of Recent Scientific Research In The Field Of Pedagogy, 1(13), 26-29.\

3. Доспехов Б. А. Методика Полевого Опыта. - Москва, 1985. - 351 С.

4.Мехнат, 1986. - С.123-131.

5.Колесников Б.А. Биологические Основы Размножения Растений. Плодоводство. - Москва, "Колос", 1979. - С.170-190.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.