Научная статья на тему 'ТРАНСПОРТ СОҲАСИДА МУТАХАССИСЛАРНИ ТАЙЁРЛАШДА ХАЛҚ ТАЪЛИМ-ТАРБИЯСИ ВА МАЪРИФИЙ ИЗЛАНИШЛАРИ'

ТРАНСПОРТ СОҲАСИДА МУТАХАССИСЛАРНИ ТАЙЁРЛАШДА ХАЛҚ ТАЪЛИМ-ТАРБИЯСИ ВА МАЪРИФИЙ ИЗЛАНИШЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Прочие социальные науки»

10
1
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ТРАНСПОРТ СОҲАСИДА МУТАХАССИСЛАРНИ ТАЙЁРЛАШДА ХАЛҚ ТАЪЛИМ-ТАРБИЯСИ ВА МАЪРИФИЙ ИЗЛАНИШЛАРИ»

Tashkent State Transport University

Google Scholar indexed

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-55-58

Volume 3 | TSTU Conference 1 | 2022 Prospects for Training International

^^pecialists^n^heFieldoimeSmePmem

ТРАНСПОРТ СОХДСИДА МУТАХАССИСЛАРНИ ТАЙЁРЛАШДА ХАЩ ТАЪЛИМ-ТАРБИЯСИ ВА МАЪРИФИЙ ИЗЛАНИШЛАРИ

Фарангиз Журакулова Мухиддин Раимов

Тошкент давлат транспорт университети талабалари

Н. Ш. Юнусова

Илмий рахбар, ф.ф.н.,доц., Электрон почта манзили: nasibayunusova68@ gmail. com

Глобаллашув шароитида барпо этилаётган жамиятни маънавиятини ва маърифатини ривожлантиришга алохида эътибор бериш хаётий заруратга айланиб колди. Шу маънода демократик ислохотлар жараёнида маънавий маданиятни тубдан ислох килиш ва ривожлантириш концепцион максад килиб куйилди. Бу эса, юксак маънавиятга эга булган баркамол авлод тарбияси билан бевосита хам богликдир.

Транспорт сохасида мутахасисларни тайёрлаш тизимида халк таълим-тарбияси ва маърифий изланишлари алохида урин тутади. Ушбу кадриятлар миллий маънавий маданиятни умуминсоний маънавий маданият даражасига кутаради, уни замонавий педагогик технология ва усуллар билан бойитади. "Таълим - маънавий кадриятларни кайта ишлаб чикаришнинг институционал каналидир, шунинг учун таълим тизимининг ошкора ва латент максадли курсатмалари маънавий кадриятларнинг жамиятда таркалганлиги даражасини аниклаб беради ва бунинг оркали жамиятнинг кадриятларга нисбатан бирлашганлиги ва маданий жихатдан гомогенлигига таъсир килади"[1].

Н.А.Бердяев инсоннинг маданият ижодкори сифатидаги кадр-кимматини ёклаб чиккан. Бунда айнан маданият шахс индивидуаллигини саклаб колади, чунки "маданият нихоятда узига хос ва кайтарилмайдиган ходиса"[2]. Жамиятнинг барча вакиллари: ижодиётнинг сараланган намояндаларидан бошлаб то оддий фукарогача - маданий кадриятлар эгалари хисобланадилар. Бу борада Ю.М.Лотман хам хак эди, у "ажойиб инсонлар хаёти" билан бирга "оддий (ноажойиб) инсонлар хаётини" урганишни тавсия килади.

Халк педагогикаси асосан халк огзаки ижоди тарзида, хар бир авлоднинг карашларини, фазилатларини узида акс эттириб келади. У «аждод-авлодларнинг ахлокий, маърифий шаклланиши ва

April 21-22

433

Tashkent State Transport University

Google Scholar indexed

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-55-58

Volume 3 | TSTU Conference 1 | 2022 Prospects for Training International

^^pecialists^n^heFieldoimeSmePmem

камолотида, жисмоний баркамоллигида хал килувчи роль уйнади. Оддий инсонларми ёхуд буюк алломалар, шунчаки фукароми ва ё юрт султонлари, кичик суворийми ёки улуг саркардами, бари-бир халк томонидан яратилган, амалда булган, унга суянган, таянган холда яшаса, фаолият курсатса кам булмаган, эл-юрт назарига тушган, олкишига сазовор булган [3].

Халк педагогикасида яратилган усул, восита ва технологиялар замонавий педагогикага асос булиб хизмат килмокда. Шарк халкдари асрлар давомида туплаган тажрибалар халк педагогикасида мужассамлашган. Шунинг учун факатгина у угитлар, панд-насихатлар туплами эмас, унда халкнинг тарихий-маданий тажрибаси мужассамлашган.

«Одоб - олтиндан киммат», «Ахлок - инсон калби», «Яхши киши хам адашади, лекин у айбни бошкадан кидирмайди», «Куш уясида курганини килади», «Инок оиладан барака кетмас», «Алласи бор уйга улим йуламас» каби макол ва маталларда болани маънавий пок килиб тарбиялаш масалала-ри назарда тутилади. Умуман, халк педагогикасида ахлок, одоб, эзгуликни улуглаш ва ёвузликни коралаш, яхши амалли, билимли кишиларга эргашиш-га даъват асосий уринда туради. Улкамиз халклари бадиий ижоди, фалсафаси хам ана шу анъана асосида курилган.

Халк педагогикаси бир авлоддан иккинчи авлодга утиб, бойиб, гохо давр таъсирида трансформацияга учраб келган, бу жараён узлуксиз давом этган. Миллий маънавий маданиятнинг «юраги» - халк педагогикаси, «боши» эса маърифий изланишлардир. Бу икки йуналиш бир-бирига боглик ва бир-бирини тулдириб келади. Маърифатсиз педагогика, таълим-тарбиясиз маърифат йук. Чунки "таълим тизимида таълимнинг ижтимоий (прагматик) ва социетал (кадриятларга оид) вазифалари мутаносиблиги латент (яширин) шаклда ифодаланган" [4].

Халк маърифати, маърифий изланишлари инсонни фикрлашга, ён-атрофни, оламни билишга, идрок этишга булган интилишининг натижасидир. Бирок халкнинг маърифий изланишлари узига хос вокеликдир, шу боис у индивиднинг маърифий изланишларидан, маърифатидан фарк килади. Масалан, индивид мавжуд илмий-маърифий тажрибаларни узининг илмий-назарий концепциясидан келиб чикиб рад килиши мумкин. Инглиз файласуфи Карл Поппернинг танкидий рационализми, немис файласуфи Ф.Нитшенинг нигилизми шундай ёндашишга таянади. Аммо, халк бундай йулдан бормайди, унга мавжуд анъаналарни, маърифий изланишларни тадрижий давом эттириш хос. Улкамиз

April 21-22

434

Tashkent State Transport University Volume 3 | TSTU Conference 1 | 2022

Google Scholar indexed Prospects for Training International

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-55-58 Specialists in the Field of Transport

халкларининг миллий маънавий маданиятида бу хол яккол кузга ташланади. "Юксак маънавият - енгилмас куч" деган хает хакикатидан келиб чиккан холда бугунги кунда амалга ошираётган маданий ва маърифий сохаларда олиб бораётган ишларимизнинг таъсири ва самарасини кучайтириш бизнинг харакат дастуримизда алохида мухим урин эгаллайди"

Купгина урганилган манбаларда: "Халкнинг маърифий изланишларини мифлар, афсона ва ривоятлар, астрология, кундалик кузатишлар натижасида Куёш ва Ер харакати, об-хавонинг узгариши ва инсон кайфияти, организмига таъсири, сихат-саломатлик, оила юргизиш, болани парваришлаш ва тарбиялаш хакидаги карашлари, тушунчаларида куриш мумкин"[5, 6, 7, 8, 9, 10].

Мифлар, афсона, ривоят, асотир ва астрология ибтидоий кишининг оламни идрок этиш усулидир. Миф ибтидоий маданиятнинг негизи, оламни идрок этишнинг асосий воситаси булиб, кишилар хаёти, карашларининг, бадиий тафаккурнинг ифодаси хисобланади. Мифнинг асосини кадимги одамнинг коинот, табиат, инсон, само жисмлари, нарса ва ходисаларнинг пайдо булиши хакидаги асотирлари ташкил этади. Илм-фаннинг ривожланиши уларни гайрихаётий ходисалар сифатида рад этди. Аммо, уларнинг ён-атрофни, оламни билишга булган кизикиш натижасида юзага келганини инкор килиш мумкин эмас. Биз учун мухим нарса шундаки, ибтидоий даврда юзага келган илк изланишлар кейинги даврларда хам яшаб, кишиларни маърифатга ундаб келди. Айникса, кундалик амалий тажрибалар, табиатни кузатиш, унинг инсон хаетига таъсирини излаш илмий тадкикотларга йул очиб берди.

Демак, транспорт сохасида мутахассисларни тарбиялашда, яъни ёшларда мардлик, ташаббускорлик, ахлокий теранлик, зийраклик, утмишга хурмат сифатларини ривожлантиришда халк таълим-тарбияси (педагогикаси), илмий-маърифий изланишлар мухим ахамиятга эгадир.

REFERENCES

1. Руденко В.А. Образование и духовность в современном российском обществе: факторы и вектор диспозиции в процессе системных реформ. Автореф. д. соц.н. Ростов-на./Д, 2007. С. 4.

2. Бердяев Н.А. Философия неравенства // Н.А. Бердяев: сост. предисл. и примеч. Л.В. Полякова.- Москва: ИМА-пресс, 1990.- С. 248.

3. Узбек педагогикаси антологияси. - Тошкент: Укитувчи, 1995. - Б. 14 .

April 21-22

435

Tashkent State Transport University Volume 3 | TSTU Conference 1 | 2022

Google Scholar indexed Prospects for Training International

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-55-58 Specialists in the Field of Transport

4. Чеботарев Ю.А. Трансформация культурного своеобразия российского образования в условиях социальной транзиции: автореф. Дис. ... д-ра социол. наук / Ю.А. Чеботарев. - Ростов н./Д, 2005. - С. 4.

5. Nazarova, N. J. (2021). YOUTH COMPETITION IN PROVIDING SOCIAL DEVELOPMENT. Научный редактор, 104.

6. Adilovich N.R., Sharifovna Y.N., Upashevna A.L., Vladimirovna T.S., Juraevna N.N. THE PHENOMENON OF FRIENDSHIP IN THE SOCIAL VIEWS OF EASTERN THINKERS // Journal of Critical Reviews, 2020. Т. 7. № 13. С. 46954698.

7. Beknazarov, A. A., Rakhmonov, D. A., Normuratova, M. K., & Nasirov, K. J. (2020). Psychological-pedagogical classification of the philosophy of social service. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(7 Special Issue), 2759-2762.

8. Sharifovna, Y. N. (2021). Mass Cultureand Informational-Psychological Security in The Modern Process. Pindus Journal of Culture, Literature, and ELT, 9, 68-72.

9. KHODJAEVA, N. S., & YUNUSOVA, N. S. (2021). SPIRITUAL AND MORAL EDUCATION OF YOUTH IN MAKHALLA. THEORETICAL & APPLIED SCIENCE Учредители: Теоретическая и прикладная наука, (12), 685-688.

10. Yunusova, N. S. (2016). THE SPIRITUAL EDUCATION IN UZBEK FAMILY. Theoretical & Applied Science, (3), 68-71.

April 21-22

436

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.