Научная статья на тему 'ТРАНСПОРТ СОҲАСИ УЧУН ХАЛҚАРО ДАРАЖАДАГИ МУТАХАССИСЛАРНИ ТАЙЁРЛАШДА ФАЛСАФИЙ ВА ЮРИДИК ҚОНУНЛАРНИНГ ЎРНИ'

ТРАНСПОРТ СОҲАСИ УЧУН ХАЛҚАРО ДАРАЖАДАГИ МУТАХАССИСЛАРНИ ТАЙЁРЛАШДА ФАЛСАФИЙ ВА ЮРИДИК ҚОНУНЛАРНИНГ ЎРНИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

25
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ТРАНСПОРТ СОҲАСИ УЧУН ХАЛҚАРО ДАРАЖАДАГИ МУТАХАССИСЛАРНИ ТАЙЁРЛАШДА ФАЛСАФИЙ ВА ЮРИДИК ҚОНУНЛАРНИНГ ЎРНИ»

^^pecialists^n^heFieldoimeSmePmem

ТРАНСПОРТ СОХДСИ УЧУН ХАЛКАРО ДАРАЖАДАГИ МУТАХАССИСЛАРНИ ТАЙЁРЛАШДА ФАЛСАФИЙ ВА ЮРИДИК

КОНУНЛАРНИНГ УРНИ

Рузигул Шералиевна Умарова

Тошкент давлат транспорт университети"Ижгимоий фанлар"

кафедраси доценти

Жавохир Жахонгирович Рузиматов

Тошкент давлат транспорт университети талабаси

Бугун замонавий жамиятни транспортсиз тасаввур этиб булмайди.Дархакикат, Инсоният жамият таракккиётидан бизга маълумки, барча эхтиёжларини узига мослаштириб боради. Шу жихатдан Караганда, оламдаги барча нарса — табиат, жамият ва инсон тараккиёти маълум конунлар асосида амалга ошади. Инсонлар эса уз навбатида бу конунларни кашф килиб, улардан тараккиёт йулида фойдаланишга харакат килишади. Демакки, инсоннинг доимо олдинга караб олга босиб боришининг мухим шарти - бу унинг конунларни нечоглик билиши ва шу оркали уз харакатларини тугри бошкара олиши билан богликдир. Масалан, тадбиркорлик фаолиятини янги бошлаган фукаро уз харакатларини тартиблаштирувчи юридик конунларни билмаса, купгина хатоликларга, хаттоки конунга хилоф харакатларни хам амалга ошириб куйиши мумкин. Лекин бу холатда фукаронинг конунларни билмаслиги уни жавобгарликдан озод килмайдику. Табиат конунлари хам худди шундай, яъни инсоният унга хилоф харакат килса, албатта жазо мукаррардир. Чунончи, табиат инъомларидан эртани уйламасдан вахшиёна фойдаланиш экологик муаммони пайдо булишига сабаб булди ва бу учун инсоният узининг соглиги ва мавжудлиги билан «товон пули» тулаб келмокда. Шунинг учун хам конун ва конуниятларни билиш, унга кура харакатларни тугри тартиблаштириш инсоният келажагининг кафолатидир. Шу маънода табиат, жамият, инсон тафаккури ривожланишининг умуммий конуниятларини билиш хаёт учун, келажак учун доимо ута мухим ахамият касб этиб бораверади. Фалсафа тарихида юнон файласуфи Сукрот Хукук билан конуннинг узаро нисбати, расмий полис курсатмалариниг объектив табияти, адолат ва конунчилик хакидаги назарий карашлари билан боглик,

April 21-22

216

^^pecialists^n^heFieldoimeSmePmem

Унинг ижтимоий сиёсий ва хукукий муаммоларга нисбатан фалсафий ёндашувининг асосида умуман билишнинг белгиловчи, императив-регулятив ахамияти тугрисидаги рационалистик тасаввур ётади. Сократ маънавий ва хукукий муаммолар мухокамасини мантикий дефинициялар ва тушунчалар даражасига кутарган ва ушбу сохада узининг назарий тадкикотларига асос солган. Сократнинг адолат, хукук ва конун тугрисидаги асосий коидалари унинг шогирди Платон (томонидан ривожлантирилади. Платон фалсафасига биноан "хакикий борлик - бу кандайдир акл билан англанадиган ва жисмсиз гоялардир"; хиссиёт кабул киладиган эмпирик жисмлар, нарсалар ва ходисалар - хакикий эмас, чунки улар умуман борликка эмас, балки кандайдир харакатчан, шаклланишга тааллуклидир.

Идеал давлат ва окилона, адолатли конунлар Платон томонидан гояларнинг амалга оширилиши ва гоялар дунёсининг ердаги, сиёсий ва хукукий хаётда имкони борича купрок татбик этилиши сифатида талкин килинади. Унингча адолат шундан иборатки, хар бир бошлангич бугин (хар бир табака ва давлатнинг хар бир аъзоси) узининг иши билан шугулланиши керак ва узгаларнинг ишларга аралашмаслиги лозим, Масалан, Платон идеал давлатдаги адолатни тавсифлаб шундай ёзади: "Х,ар бир кишининг уз иши билан шугулланиши адолатли иш булур эди", "Адолат хар кимнинг уз иши булишидан ва уз ишини бажаришидан иборатдир" Платон назарида адолат "хеч ким узганинг молини эгаллаб олмаслигини ва уз молидан махрум булмаслигини" талаб этади. Унингча, адолат "зарур меъёр"ни, муайян тенгликни такозо этади. Аристотель уз ижодида хукук ва конуннинг рационал-назарий тахлилига хамда уларнинг ижтимоий-сиёсий тавсифномасига катта эътибор каратган. Аристотель адолат тушунчасини турли мохиятларда куллнилишини кайд килиб, унинг намоён булишининг икки турини алохида ажратиб курсатади. 1) таксимловчи адолат ва 2) бараварлаштирувчи адолат. 1) Таксимловчи адолат - бу жамият аъзолари уртасида булиниши мумкин булган хамма нарсани (хокимият, обру-эхтиромлар, туловлар ва шу кабилар) таксимлашда адолатнинг намоён килинишидир. Бу ерда турли шахслар тегишли неъматлар билан тенг ва нотенг равишда эга булиши мумкин. 2)Бараварлаштирувчи адолат айирбошлаш сохасида амал килади ва айирбошлаш предмети булган нарсанинг бараварлаштирилишида намоён булади. Адолатнинг бу тури фукоралик-хукукий битимлар, зарарнинг копланиши, жиноят ва жазо сохасида кулланилади.

April 21-22

217

Volume 3 | TSTU Conference 1 | 2022 Prospects for Training International ^^peciaUstsjnJh£FedofTrampor^

Аристотель таъмагарлик, хаддан ортик бойлик орттириш ва шу кабиларга карши чикади. Унинг позицияси шундан иборатки, мулк хусусий булиши, унинг махсулларидан фойдаланиш эса - умумий булиши керак. Аристотель фикрича сиёсий бошкарув - бу, одамларнинг эмас, балки конуннинг бошкарувидир. Умуман олганда Аристотельнинг фалсафий - хукукий концепцияси узидан аввалги ёндашувларнинг муайян синтези ва янада ривожланиши тарзида намоён булди. Цицерон хукук, конун ва давлат тугрисидаги фалсафий таълимоти табиий хукук нуктай назаридан олганда анча жиддий тарзда ишлаб чикилган. Цицероннинг фикрича, хукук негизида табиатга хос булган адолат ётади. Бунда ушбу адолат умуман табиатнинг ва инсон табиатининг абадий, узгармас ва ажралмас хусусияти сифатида тушунилади. Цицерон таълимотида адолат ва хукук (табиатга биноан хукук, табиий хукук) манбаи сифатидаги "табиат" деганда бутун коинот, инсонни ураб турган жисмоний ва ижтимоий олам, инсоний мулокат ва жамоатчилик шакллари, шунингдек, одамнинг жисмоний ва рухини, унинг ташки ва ички хаётини камраб оладиган инсон борлигининг узи назарда тутилади. Унинг фикрича, ушбу бутун "табиат"га (унинг илохий ибтидоси туфайли) акл идрок ва конунга муофиклик, муайян тартиб хосдир. Цицерон фирича табиий хукук (олий, хакикий конун) "хар кандай ёзилган конундан илгари, аникроги, умуман кандайдир давлат ташкил топишдан илгари" вужудга келган. Давлатнинг узи (умумий хукукий тартибот сифатида) унинг дастурлари ва конунлари (яъни ижобий хукук) билан бирга уз мохиятига биноан табиатдаги адолат ва хукукнинг тимсоли хисобланади. Бундан шундай талаб келиб чикадики, инсоний дастурлар (сиёсий муассасалар ва курсатмалар, ёзилган конунлар ва шу кабилар) адолат ва хукукка муофик булиши зарур, чунки адолат билан хукук одамларнинг фикри ва карашларига боглик булмайди. Хукук одамларнинг карорлари ва ечимларига кура эмас, балки табиат томонидан белгиланади. Цицероннинг хукук тугрисидаги таълимотида табиий хукукнинг ёзилган хукукдан фаркланиши билан бир каторда ёзилган хукукнинг узининг хусусий ва оммавий хукукларга ажратилиши хам мавдуддир, деб такидлайди. Мустакил фан - юриспруденциянинг яратилиши Кадимги Рим тафаккурининг жиддий ютуги булди. Дунёвий юриспруденциянинг пайдо булиши эр. авв. 111 аср бошларига бориб такалади. Римлик юристлар умумий хукук назарияси, шунингдек, алохида юридик фанлар (фукоралик хукуки. давлат ва маъмурий хукук, жиноий хукук халкаро хукук) сохсидаги

April 21-22

218

^^pecialists^n^heFieldoimÊamÊpmÊm

xyKyKuö MyoMManapHHHr KeHr Ma^MyuHu acTougun umnaS HuKumraH. KnaccuK gaBpgaru Mamxyp ropucTnap unuga ran (ll acp), nanuHuaH (ll-lll acp), naBen (ll-lll acp), YntnuaH (ll-lll acp) Ba MogecTuaH (ll-lll acp) nap энг Ky3ra KypuHraH ropucTnapgaH SynumraH. Phmhhk ropucTnapHuHr ^aonuara acocaH xyKyKKH aManuëT эxтнë:®napннн KoHgupumra Ba xyKyKHuHr aMangaru MetëpnapuHu xyKyKuö Myno^aTHHHr y3rapuS SopaëTraH эхтнë^napнгa MOcnamTupumra KaparanraH эgн. Phmhhk ropucTnap xyKyKHuHr OMMaBHH xyKyK Ba xycycufi xyKyKKa ôynHHumu xaKugaru пpннцнпнan MyxuM KougaHu umnaS HHKagu. YntnuaHHHHr ^HKpuna OMMaBHH xyKyK "Phm gaBnara xonarara Terumnu SynuS, xycycuH xyKyK эca anoxuga maxcnap ^oögacura Terumnugup". Phmhhk wpucTnap OMMaBufi xyKyK SunaH xycycufi xyKyKKa SynuHumu xaKugaru TaMofiunHu umnaS HuKumraH Synca-ga, neKuH Ha Pum xyKyKuHuHr y3uHuHr tu3umu, Ha Pum ropнcпpygeнцнacн ymSy TaMofiunra Myo^uK KypunMaraH. By KefiuHHanuK FapSufi EBponaga MaMnaKarauHr aHHa puBO^naHraH Ba TaöaKanamTupunraH gaBpuga aManra omupunraH.

YMyMaH puMnuK wpucTnapHuHr u^ogura öaxo SepaguraH SyncaK, myHu aÖTum MyMKuHKu, Kyn ^uxaTgaH afiHaH ynapHuHr umnaS hukk^h ropuguK xyKyKHu TymyHum Ty^aönu pum ropнcпpygeнцнacн Ba pum xyKyKu xyKyK Ha3apuacu Ba Tapuxuga myHHanuK KaTTa pont yfiHaraH Ba xo3up xaM yÖHaS Kenagu.

ByryHru KyHga^aMu^T pubo^mhu TpaHcnopTcu3 anSarra TacaBByp Kuna onMafiMu3.HHcoH xaMuma ^aMuaTga ^aonuaT Kypcarap экaн, KoHyHnapHu TepaH aHrnamu Ba aMan Kunumu no3uM, my ^uxargaH, ^anca^ufi KoHyHnap SunaH coxaBufi KoHyHnapHu TymyHumgaru ^apKHu Kycaram MaKcaguga xyKyKuö KoHyHnap Muconuga KypcarnS Sepumra xapaKar KunaMu3. ffly ypuHga xyKyKmyHocnuK $aHu Ba aManuëTuga KoHyH TymyHHacura KaHgafi ëHgamunumu xaKuga Sup of3 TyxTanuö yTcaK MaKcagra MyBo^uK Synagu. XyKyKmyHocnuKga aMan KunaguraH KoHyHnap ^aMuaTga MaB^yg xyKyKÖu MyHocaSaraapHu maKnnaHTupum Ba KumunapHuHr 6y ®;apaëHga xaTTu-xapaKaTnapuHu TapTuSra conumra KaparanraH Synagu. BomKana KunuS afiTraHga, xyKyKmyHocnuK KoHyHnapu ^yKaponapHuHr MatnyM Sup ^aMuaTgaru xarra-xapaKaraapuHu SomKapuS Typum xaMga ynapHuHr xyKyK Ba Ma^SypuaTnapuHu SenrunaS Sepum ynyH MaB^yg xokumuät Kapopu SunaH Tatcuc этнnagн. XyKyK HyKTau Ha3apugaH KoHyH - Sy onufi wpuguK Kynra эгa SynraH, gaBnaTHuHr KoHyH HuKapyBHu opraH ToMoHugaH ëKu axonu ToMoHugaH TyFpugaH-TyFpu, pe^epeHgyM yraasumHuHr

April 21-22

219

Tashkent State Transport University Volume 3 | TSTU Conference 1 | 2022

Google Scholar indexed Prospects for Training International

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-216-221 Specialists in the Field of Transport

талабларига мувофик кабул килинган ва узида конуннинг амал килиш худуди, муддати ва шахслар доирасида хукукий муносабатлар субъектлари фаолиятининг умумий намунасини мужассамлаштирган норматив-хукукий хужжатдир[1]\ Хукукшуносликда конунларни бир неча мезон ва усулларга кура таснифлашади. Давлат тузилишига кура, мавжуд нормалар хусусияти ва кабул килиниш тартибибига кура, тармокларга кура, конун шаклига кура, хукукий тартибга солиш механизмига кура, хукукий тартибга солиш предметига кура. Ва х к. Жумладан, мохияти ва юридик кучига кура конунлар - конституциявий ва оддий конунлар, улар уз навбатида жорий ва кодификация килинган конунларга булинади. Яна битта катта гурух конунлар туркумига тартибга солиш кулами ва объекти буйича таснифланган умумий ва махсус конунлар киради. Умумий конунлар ижтимоий муносабатларнинг кенг сохасини тартибга солади, уларга кодекслар киради. Махсус конунлар эса ижтимоий муносабатларнинг чекланган микдорини тартибга солади (Гаров тугрисидаги конун, Банклар ва банк тизими хакидаги конунлар). Бундан ташкари даврий конунларга бюджет конунлари, фавкулодда конунларга харбий конунлар киради.

Хулоса сифатида таъкидлаши жоизки, Биз бу йусиндаги тахлилимизни яна хам чукуррок давом эттиришимиз мумкин. Лекин бизнинг максадимиз хукукшунослик конунлари мисолида энг умумий булган фалсафий конунлар билан хусусий конулар уртасидаги узаро алокадорлик масаласини курсатиш эди. Айнан шу маънода тахлилимиздан аён булганидек, конунлар уртасидаги факат амал килиш доирасига кура фарк булиши мумкин экан. Лекин шу уринда хар кандай конун учун энг мухим белгиларни акс этиш, умумий муносабатларни ифодалаш, зарурийлик, мажбурийлик, баркарорлик ва такрорланувчанлик каби умумий тамойиллар хам хос булиши мукаррар эканлигига амин булдик.

REFERENCES

1. Юридик энциклопедия /проф.У.Таджиханов тахририда. - Т.: «Шарк», 2001. -Б. 610-611.

2. Аристотель. Метафизика. -М., 2006. 5-95 б.

3. Давлат ва хукук назарияси. Х.Т. /Одилкориевнинг тахрири остида.-Т.,2009., 36-61 б.

4. Поздняков Э.А. Философия государства и права. - М., 1995.

1 Юридик энциклопедия /проф.У.Таджиханов тахририда. - Т.: «Шарк», 2001. - Б. 610-611. https://tstu.uz/

April 21-22

International Scientific and Practical Conference

Volume 3 | TSTU Conference 1 | 2022 Prospects for Training International ^^peciaUstsjnJh£FedofTrampor^

5. Таджиханов У., Саидов А. Хукукий маданият назарияси. Т-1-2. Т.,1998.

6. Туйчиев Б.Т. Хукук фалсафаси. Т., 2004.

7. Хан С.М. О предмете социологии права // Хукук-Право. 1999. №2.

8. CentraL Asia in IX-XII centuries: Socio-Political situation, spiritual and cultural development // Academicia Globe: Inderscience Research.№4. 04.-P :. 148-151

April 21-22

221

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.