Научная статья на тему 'КОНСТИТУЦИЯ: ОТ ВЕРХОВЕНСТВА ЗАКОНА К ВЕРХОВЕНСТВУ ПРАВА'

КОНСТИТУЦИЯ: ОТ ВЕРХОВЕНСТВА ЗАКОНА К ВЕРХОВЕНСТВУ ПРАВА Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
375
72
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
Конституция / верховенство права / верховенство закона / господство права / права и свободы / личность / права человека / свобода / гарантии прав человека / гражданское общество / правовое государство / соотношение закона и права. / Constitution / rule of law / supremacy of law / rights and freedoms / personality / human rights / freedom / guarantees of human rights / civil society.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Ахмедшаева Мавлюда

В статье анализируются вопросы касательно роли Конституции в обеспечении господства права, правовом развитии общества, государства и личности. Рассматриваются соотношение принципа верховенства закона и господства права, различные подходы ученых к пониманию этих правовых категорий. Анализируются сущность и принципы верховенства закона и господства права, роль господства права в обеспечении прав и свобод гражданина и личности в процессе формирования гражданского общества и создания правового государства в Узбекистане. В статье также рассматриваются вопросы интерпретации верховенства права в международно-правовых актах, некоторые аспекты применения верховенства права на практике. Помимо того, анализируется содержание государственной политики Узбекистана по обеспечению верховенства права. В заключении сформулированы некоторые теоретические выводы, касающиеся теории верховенства права.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE CONSTITUTION AND FROM THE SUPREMACY OF LAW TO THE RULE OF LAW

The article analyzes the issues regarding the role of the Constitution in ensuring the rule of law, its role in the legal development of society, the state and the individual. The relationship between the principles of the rule of law and different approaches of scientists to understanding these legal categories are considered. The essence and principles of the rule of law and the supremacy of law, the role of the rule of law in ensuring the rights and freedoms of a citizen and individual in the process of forming a civil society and creating a rule of law in Uzbekistan are discussed. The article also examines the interpretation of the rule of law in international legal acts and some aspects of the application of the rule of law in practice. In addition, the content of the state policy of Uzbekistan to ensure the rule of law is analyzed. At the end of the work, some theoretical conclusions are formulated regarding the theory of the rule of law.

Текст научной работы на тему «КОНСТИТУЦИЯ: ОТ ВЕРХОВЕНСТВА ЗАКОНА К ВЕРХОВЕНСТВУ ПРАВА»

UDC: 342.4 (042)(575.1)

Ахмедшаева Мавлюда

Тошкент давлат юридик университети "Давлат ва хукук назарияси" кафедраси профессори, юридик фанлар доктори E-mail: mavludaahmedshaeva@gmail.com

КОНСТИТУЦИЯ ВА ЦОНУН УСТУВОРЛИГИДАН ^УЦУЦ УСТУВОРЛИГИ САРИ

Аннотация. Мазкур мацолада Конституциянинг ууцуц устуворлигини таъминлашдаги роли, ууцуц устуворлигининг жамият, давлат ва шахс ууцуций ривожланишидаги урни ва ауамияти тащил этил-ган. Хуцуцустуворлиги (Rule of law) ва цонунустуворлиги принципларинингузаро нисбати, ушбу ууцуций категориялар юзасидан олимларнинг турли ёндашувлари куриб чицилган. Хуцуц устуворлиги ва цонун устуворлиги принциплари уамда моуияти таулилга тортилган. Фуцаролик жамиятини шаклланти-риш ва ууцуций давлат цуришда, инсон ууцуц ва эркинликларини таъминлашда ууцуц устуворлигининг роли урганилган. Мацолада ууцуц устуворлигининг халцаро ууцуций уужжатларда талцин этилиши, ууцуц устуворлигини амалиётда цуллашнинг узига хос жиуатлари ёритилган. Бундан ташцари, Узбе-кистонда ууцуц устуворлигини таъминлаш борасидаги давлат сиёсатининг мазмуни баён цилинган. Ишнинг якунида ууцуц устуворлиги назариясига оид айрим назарий хулосалар шакллантирилган.

Калит сузлар: Конституция, ууцуц устуворлиги, цонун устуворлиги, ууцуц уукмронлиги, ууцуц ва эркинликлар, шахс, инсон ууцуцлари, эркинлик, фуцаролик жамияти, ууцуций давлат, цонун ва ууцуц-нинг нисбати, инсон ууцуцлари кафолатлари.

Ахмедшаева Мавлюда

профессор кафедры «Теория государства и права» Ташкентского государственного юридического университета, доктор юридических наук

КОНСТИТУЦИЯ: ОТ ВЕРХОВЕНСТВА ЗАКОНА К ВЕРХОВЕНСТВУ ПРАВА

Аннотация. В статье анализируются вопросы касательно роли Конституции в обеспечении господства права, правовом развитии общества, государства и личности. Рассматриваются соотношение принципа верховенства закона и господства права, различные подходы ученых к пониманию этих правовых категорий. Анализируются сущность и принципы верховенства закона и господства права, роль господства права в обеспечении прав и свобод гражданина и личности в процессе формирования гражданского общества и создания правового государства в Узбекистане. В статье такжерассмат-риваются вопросы интерпретации верховенства права в международно-правовых актах, некоторые аспекты применения верховенства права на практике. Помимо того, анализируется содержание государственной политики Узбекистана по обеспечению верховенства права. В заключении сформулированы некоторые теоретические выводы, касающиеся теории верховенства права.

Ключевые слова: Конституция, верховенство права, верховенство закона, господство права, права и свободы, личность, права человека, свобода, гарантии прав человека, гражданское общество, правовое государство, соотношение закона и права.

Akhmedshaeva Mavlyuda

Professor of the Department of Theory of State and Law, Tashkent State University of Law, Doctor of Sciences in Law

THE CONSTITUTION AND FROM THE SUPREMACY OF LAW TO THE RULE OF LAW

Abstract. The article analyzes the issues regarding the role of the Constitution in ensuring the rule of law, its role in the legal development of society, the state and the individual. The relationship between the principles of the rule of law and different approaches of scientists to understanding these legal categories are considered. The essence and principles of the rule of law and the supremacy of law, the role of the rule of law in ensuring the rights and freedoms of a citizen and individual in the process offorming a civil society and creating a rule of law in Uzbekistan are discussed. The article also examines the interpretation of the rule of law in international legal acts and some aspects of the application of the rule of law in practice. In addition, the content of the state policy of Uzbekistan to ensure the rule of law is analyzed. At the end of the work, some theoretical conclusions are formulated regarding the theory of the rule of law.

Keywords: Constitution, rule of law, supremacy of law, rights and freedoms, personality, human rights, freedom, guarantees of human rights, civil society.

Пандемия шароитда Конституция ва конун устуворлигининг долзарблиги

Бутун дунё мамлакатлари бутун бир йил даво-мида пандемия шароитида яшаб келмокда. Бу х,о-лат барча давлатлар ва уларнинг ^укукий тизим-лари олдига кутилмаган муаммолар ва уларнинг ечимига каратилган вазифаларни куймокда. Пандемия муносабати билан давлатлар уз шароитла-ридан келиб чиккан х,олда унга карши курашиш-нинг у ёки бу вариантини танлаб, х,аётга жорий этишди ва бу жараён хднузгача давом этмокда. Купгина давлатларда эълон килинган карантин х,олати ва унга боглик айрим чеклашлар ах,оли томонидан тугри тушунилган булса, баъзиларида норозиликка сабаб булмокда. Куп давлатларда карантин х,олати ва унинг талабларига риоя этишни таъминлашга каратилган жиддий санкцияли нор-маларни кабул килишга ва татбик этишга тугри келган булса, Япония пандемияга карши курашда узига хос йул - ах,олига каратилган чакириклар билан, яъни бирон-бир санкцияни назарда тутув-чи ^укук нормалари кабул килмасдан, ах,олининг узини узи изоляция килишига эришган.

Шу нуктаи назардан олганда, бугунги ташвиш-ли кунларда жах,он микёсида Конституция ва унинг нормаларининг жамият хдётида тутган урни, унинг инсон ^укукларини таъминлашдаги

роли, конун устуворлиги, ^укук устунлиги каби ^укукий кадриятларнинг роли алох,ида долзарб-лик касб этмокда. Бинобарин, Конституция х,ар бир давлатнинг Асосий конуни сифатида давлат ва жамият х,амда уларнинг шахс билан узаро му-носабатига доир энг мух,им коидаларни узида мус-тах,камлайди. Таъбир жоиз булса, Конституция оркали давлат фукаролар олдида катор мажбу-риятларни уз зиммасига олади ва уларни амалга ошириш механизмларини белгилайди.

Узбекистон барча давлатлар катори пандемия билан боглик мураккаб даврни муносиб босиб ут-мокда. Карантин даврида мамлакатимизда асосий эътибор халкнинг соглигини саклаш баробарида кам таъминланган, айрим сабабларга кура имко-нияти чекланган, ёрдамга му^тож инсонларга ку-мак беришга каратилди. Айтиш мумкинки, ушбу огир кунларда халкнинг давлат билан муноса-батида узаро ишонч ва тушуниш х,ислари янада кучаймокда, ме^р-мурувват каби кадриятларимиз амалда синовдан утиб келмокда, умумий ташвиш олдида бирлашиш, уюшиш мух,имлигини мамла-катимиз мисолида халкаро хдмжамиятга намо-йиш этмокда.

Мамлакатимизда ижтимоий хдётнинг турли жабх,аларида амалга оширилаётган ислох,отлар-нинг туб мазмуни х,ам инсон ^укук ва эркин-ликларини таъминлаш, ах,олининг турмуш фа-

ровонлигини юксалтириш, жамиятимизда ижти-моий адолатнинг карор топишини кучайтириш каби эзгу максадларни кузда тутади. Мана шу йулда бизга Бош конунимиз булган Конституция йулчи юлдуз вазифасини утаб келмокда.

Асосий конунимизда инсон ва фукароларнинг мухим хукук ва эркинликлари олий макомда -конституциявий нормалар макомида мус-тахкамлаб куйилган. Бинобарин, давлат рахбари Ш. Мирзиёев таъкидлаганидек, "Конституция-мизда инсон, унинг хаёти, эркинлиги, шаъ-ни, кадр-киммати ва бошка дахлсиз хукуклари олий кадрият сифатида мужассам этилгани бежиз эмас" [1].

Шу муносабат билан Конституция, конун устуворлиги ва хукук устунлиги каби хукукий кад-риятларнинг узаро муносабати ва нисбати каби масалалар илмий майдонда алохида ахамият касб этиши бежиз эмас, албатта. Бинобарин, пировард максадимиз булган хукукий давлат куриш ва фукаролик жамиятини шакллантириш мураккаб ва вакт талаб киладиган вазифалардир.

Хукук устуворлиги (rule of law), атамаси мил-лий юридик адабиётимизда, илмий ишларда, директив хужжатларда ва бошка манбаларда ишла-тилмокда. Шу боис бу икки атаманинг, ходиса-нинг мазмун-мохияти канака, улар бир-биридан фарк киладими, деган савол нафакат соф назарий, балки амалий, айрим холларда сиёсий ахамиятга хам моликлигини таъкидлаш уринли.

Хукук устуворлиги (хукмронлиги), энг авва-ло, хукукий мазмунга эга булган (хукукий конун-лар) конунлар мавжудлигини хамда давлат хоки-миятининг хукукий конунлар, яъни хукук билан богликлигини такозо этади. Хукукий давлатнинг хам бош гояси - унинг хукук билан богланганли-ги. Хукук устуворлиги, биринчи навбатда, конун устуворлигидир. Бинобарин, конунлар узак, энг мухим ва энг асосий ижтимоий муносабатларни тартибга солади, уларни бир меъёрга туширади. Хукукнинг узини конунчилик йули билан конунга айлантириш хукукга умумийлик ва чинакам аниклик шаклини беради. Крнунчиликнинг пред-мети инсоний муносабатларнинг факат ташки то-монларигина булиши мумкин, бундай муносабат-ларнинг ички сохаси эмас [2]. Шу уринда конун хукукнинг ташки шакли, хукук эса конуннинг ички мазмунини ташкил этади, дейиш мумкин.

Хукук устуворлиги уз-узича исталган демок-

ратик жамиятнинг ажралмас кисмига осонликча айланиб колиши кийин. Зотан, хукук устуворли-ги барча расмий шахслар рационал тарзда, хукук асосида хар кандай инсонга унинг кадр-кимма-тини хурмат килган холда ёндашиши, тенглик принципига амал килиниши, шунингдек, хар бир шахсда унга нисбатан чикарилган хар кандай ка-рор, башарти ноконуний булса, унинг устидан мустакил ва холис судга шикоят килиш имкония-ти булишини такозо этади. Шу тарика хукук усту-ворлиги хокимият ва алохида инсон билан давлат уртасидаги муносабатни хукук асосида амалга оширишга каратилган [3].

Чунки конун устуворлиги ва хукук хукмрон-лиги хукукий давлат куришнинг мухим шарт-шароитларидан хисобланади. Айни пайтда, илмий манбаларда конун устуворлиги, хукук хукмронлиги, конун ва хукукни ажратиш масала-сида хукукшунослар, файласуфлар, социологлар, политологлар уртасида кенг мунозара мавжуд бу-либ, у ханузгача нихояланмаган.

"Хукук устунлиги" атамаси тарихига бир назар

"Хукук устунлиги" атамаси инглиз тилида "rule of law", рус тилида "верховенство права", "правление права", узбек тилида эса "хукук хукмронлиги", "хукук устунлиги", "хукук устуворлиги" маъно-ларида келиб, хукукий давлатчилик назарияси ва амалиёти билан боглик холда, яъни унинг мухим шарти, омили сифатида каралади.

Шу уринда РФ КС раиси, профессор В.Д. Зоркиннинг куйидаги фикрини эслаш урин-ли: "Умумэътироф этилган хукук устуворлиги (хукмронлиги) ва хукукий давлат принципи замо-навий демократияларнинг янги оламшумул тарти-боти ва конституциявий тузумнинг асосини таш-кил этмокда. Хукук устуворлигининг мукобили бу - хукуксизлик ва ижтимоий хаосдир" [4].

Бу масалада МДХ юридик адабиётларида тур-ли карашларни кузатиш мумкин. Таникли олим В.Н. Чиркин фикрича, дунёнинг купгина давлат-ларида (жумладан, АКЩ, Fарбий Европа давлат-лари), шунингдек, хорижий илмий адабиётларда рус ва бошка славян тилларида ишлатиладиган "верховенство права" ("хукук устуворлиги")ни тула узида ифодалайдиган атама йук. Бу тушун-чага Буюк Британияда ишлатиладиган "rule of

law" атамаси якин келади, бирок тула мазмунини ифода этмайди [5].

Нуфузли халкаро хужжатларда хамда турли давлатлар Конституцияларида "rule of law'mffl-мазмунини у ёки бу даражада ифодалайдиган кои-далар мавжуд. Масалан, Узбекистан Республикаси Конституциясининг мухим принципларидан бири Конституция ва конунларнинг устуворлигидир.

Вахоланки, юридик илмий майдонда "хукук хукмронлиги" ёки "хукук устуворлиги" доктри-насининг асосчиси сифатида адолатли равишда Оксфорд унивеситети профессори Альберт Дайси эътироф этилади. Дайси хукук хукмронлигининг мазмунига учта тушунчани киритган: биринчи-дан, "хукук хукмронлиги" хокимият узбошимча-лиги йуклиги билан тавсифланади; иккинчидан, "хукук хукмронлиги" принципининг асосида "ко-нун ва суд олдида барчанинг тенглиги" гояси ёта-ди; учинчидан, "хукук хукмронлиги" ва конуний-лик рухи устун булган Англия шу жихати билан бошкалардан фаркланадики, бу хам булса, айнан Англия судларининг карорлари Англия Консти-туциясининг умумий принципларини шакллан-тирган.

Хукукий давлат атамасидан фаркли уларок, бу атама давлатга богланмай, хукук хукмронли-ги, хукук бошкаруви маъноларида кулланилган. А. Дайси хукук хукмронлиги атамасининг маз-мунини куйидагиларда курган: "rule of law" узок вакт давомида суд прецедентлари йули билан тар-киб топади ва улардан келиб чикади; жазо факат одамларга тушунарли булган, келажакка йунал-тирилган конунлар асосидагина амалга ошири-лиши мумкин; хеч ким конундан юкори булиши мумкин эмас; инсонлар эмас, балки конунлар хукмронлик килиши керак [6].

Англо-саксон ва континентал хукукий оила-ларнинг узаро фаркланиши, жумладан, инглиз хукукида суд карорларининг, континентал хукук оиласида эса конунлар мухим урин тутишини ва юкоридаги фикр билан боглаган холда тушуниш зарурлигини таъкилаш уринли.

Дархакикат, хукук устунлиги бошка, яъни "хукукий давлат", "конституциявийлик", "кону-нийлик", "хукукнинг кадр-киммати", "барчанинг тенглиги", "ижтимоий адолат", "плюралистик демократия" каби энг мухим ва ахамиятли тушун-чалар каторига киради. "Хукук устунлиги" атамаси (rule of law), В.И. Виноградовнинг ёзишича,

аксинча, яъни дастлаб илмий манбаларда учра-масдан, балки XVII асрдаги хукукий хужжатлар-да уз ифодасини топган, кейинчалик хукук устун-лиги гояси юридик фанда ривожлана борган [7].

В.Н. Чиркиннинг фикрича, хукук хукмронлиги гояси немис фалсафий-хукукий фикрида пайдо булиши пайтида ва хозирги кунда хам Буюк Бри-таниядан фарк килган холда суднинг эмас, балки конуннинг роли билан богланган [8]. Шу урин-да бундай холатнинг муайян даражада объектив характерга эга эканини, яъни муайян маънода англо-саксон ва романо-герман хукукининг хусу-сиятлари билан хам тавсифланишини айтиб утиш керак. Зеро, инглиз хукук манбалари тизимида суд амалиёти анча мухим урин тутса, романо-герман хукукий оиласида конун нуфузли урин ту-тади.

Ф. Хайек хам хукук устунлиги масаласини тадкик этиб, унга куйидагича таъриф беради: "Хукук устунлиги - бу хукук кандай булиши ке-раклиги, алохида конунлар эга булиши керак бул-ган хусусиятлар хакидаги доктринадир". Биноба-рин, Ф. Хайек учун давлат хокимиятини чеклаб турувчи хукук устунлигининг принциплари яхши конуннинг хусусиятларини узида акс эттиради"

[9].

МДХмамлакатлариолимлариданВ.Нерсесянц, Ж. Керимов, С.С. Алексеев, М.Н. Марченко ва бошкалар конун ва хукук нисбати, хукукий ко-нунийлик хакида уз фикрларини баён этишган. Шу уринда таъкидлаш керакки, ушбу муаллифлар хукукий конун, хукукий конунчилик хакида фикр юритишлари баробарида, бутун илмий юридик адабиётда кузатилганидек, бу категорияларнинг мезонларини аниклаштиришмаган.

М.Н. Марченко ёзганидек, умуман олганда, "хукукий конунлар"нинг мезони мавжудми? Кан-дай конунларни хукукга мос, кайсиларини эса мос эмас деб айтиш мумкин? Канака мезонлар асосида конунларни хукукий ёки нохукукий деб тоифага ажратиш мумкин? Кандай холат улар-нинг хукукий ё нохукукийлигини белгилаб бера-ди, деган саволлар тугилиши табиий [10].

Таникли хукук назариётчиси С.С. Алексеев-нинг таъбирича, хукук устунлиги гояси "узининг мохиятига кура хукукнинг хокимият, давлатга нисбатан сузсиз устуворлигини англатади" [11]. Хукук устунлиги уз ичига давлат ва жамият хаё-тининг барча мухим масалаларига хукук ва конун

нуктаи назаридан караш ва хал этишни, умумин-соний ахлокий-хукукий кадриятлар ва давлат фаолиятини окилона уйгунлаштиришни, давлат ва жамоат органларининг хар кандай карорлари-ни гоявий-хукукий жихатдан асослашни хамда хар кандай давлатда инсонларнинг хукукларини таъминлашнинг ишончли воситалари механизми мавжудлиги уз ичига олади ва такозо этади.

Шу тарика, бугунги кунда юридик ва фалса-фий адабиётда хукукий конун, хукукий конунчи-лик атамалари мавжуд булса-да, бирок уларнинг мезонлари масаласи хануз очик колмокда ва бу хакдаги мунозаралар давом этмокда [12].

Илмийадабиётлардагибумасалаюзасиданкуп-лаб фикр ва карашларни бу жойда келтириш им-кони чекланганини эътиборга олиб, уларни имкон кадар умумлаштирган холда айтиш мумкинки, хукукий конунлар хукукнинг умумий принцип-ларига ва инсоннинг фундаментал хукукларига ва адолат тамойилига мос келадиган конунлардир.

Ушбу гоя, яъни конунларнинг адолат прин-ципига мос келиши талаби Узбекистан сиёсий хукукий таълимотлари тарихида хам муайян уз ифодасини топганини куришимиз мумкин.

Мутафаккирларимиз Ал-Форобий, Низомул-мулк, Навоий, Хужа Самандар Термизийнинг адолатли конунлар хакидаги карашларини эслаш уринли. Бугунги кунда буюк бобокалонларимиз-нинг орзулари руёбга чикадиган даврлар хам келди. Асосий конунимизнинг мукаддимасидаёк халкимизнинг ижтимоий адолат принципларига содиклиги баён этилган. Узбекистон Конститу-циясининг 14-моддасида "Давлат уз фаолиятини инсон ва жамият фаровонлигини кузлаб, ижти-моий адолат ва конунийлик принциплари асосида амалга оширади", деб белгилаб куйилишида дав-латимизнинг инсонпарвар ва демократик табиати узининг конституциявий ифодасини топган.

Ушбу конституциявий нормаларининг хаёт-даги ифодаси сифатида бугунги кунда мамлака-тимизда "Халкни рози килиш - давлат ва унинг органлари фаолиятининг асосий мезони"га айла-наётганига гувохмиз. Ижтимоий адолат тамойил-ларига риоя этишга устувор ахамият берилмокда, ахолининг турмуш ташвишлари хал этилмокда. Зотан, Узбекистон Президенти Ш. Мирзиёев таъкидлаганидек, "Жамиятда ижтимоий адолат тамойилини карор топтириш борасидаги асосий вазифа - бу адолатли конунлар кабул килишдан

иборат. Конун адолатли булса, у инсон хукукла-рини амалда химоя килса, шундагина одамлар ко-нунни хурмат килади ва унга итоат этади [1].

Шу нуктаи назардан караганда, миллий юри-дик адабиётда конун устуворлиги билан хукук устуворлиги категорияларининг илмий тадкик этилиши масаласи муайян долзарблик касб этади. Бугунги кунда миллий юридик адабиётда кайд этилган категориялар айрим холларда бир-бири-га якин тушунчалар сифатида каралиб келинади. Шу билан бирга, конун устуворлиги ва хукук устуворлиги (rule of law)нинг бир-бирига нисба-ти, узаро фарки ёинки якин тушунчалар эканини асослашга каратилган махсус изланишлар камли-гини таъкидлашга тугри келади.

Шу уринда Н. Жавлиев узининг "Хукук ту-шунчаси ва унинг ижтимоий киймати" китоби-да бу масалага бир мунча тухталганини эслатиш уринли. Муаллифнинг таъкидлашича, узбек ти-лида ёзилган хукукий адабиётларда "хукук устун-лиги" атамаси тугридан-тугри учрамаса-да, унинг гоялари "конун устунлиги", "хукукий конун устунлиги", "конунийлик", "хукукий конуний-лик" каби атамалар билан ифодаланганини куриш мумкин [13].

Профессор Ш. Сайдуллаев ёзганидек, "Юри-дик адабиётларда хукук устунлиги билан конун устунлиги фаркланади. Чунки хар кандай конун доимо хукукий характерга эга булмаслиги, яъни узида инсонга хукук берадиган, унинг эркинли-ги, тенглиги, ижтимоий хавфсизлигини таъмин-лайдиган коидани ифодаламаслиги боис, хукук ва конун тушунчаси бир-бирига мос келмаслиги мумкин. Конун устунлиги - бу барча давлат ор-ганлари, мансабдор шахслар, жисмоний ва юри-дик шахслар фаолиятида конуннинг устуворлиги хамда унга риоя этилишидир" [14].

Айтиш керакки, илмий манбаларда адолат -ахлок категорияси, хукук эса юридик категория, уларни бир-бирига тенглаштириб булмайди, де-ган карашлар илгари сурилади [15].

Шу билан бирга, бу фикрдан бошкачарок ка-рашлар хам мавжуд. Хусусан, юридик позити-визмнинг замонавий вакили Иосеф Раз, Лон Фул-лернинг "хукукнинг ички ахлоки" концепцияси-га нисбатан хукук устунлиги принципини тахлил этиб, уни хукук кадр-кимматининг белгиси сифа-тида караб, хукукнинг ахлокий асосларига якин куяди [16].

Шу нуктаи назардан олганда, профессор Х. Одилкориевнинг "...хозирги куннинг долзарб вазифаси хукукий конуннинг илмий концепция-сини ишлаб чикиш, конуннинг умумий илмий-назарий макети (модели)ни вужудга келтириш-дан иборат" [17], деган фикрини мантикий давом эттириб, хукукий конуннинг мезонлари, унинг амалдаги конунчилик ва конунлар ижроси, хукук-ни куллаш жараёни билан узаро муносабати маса-ласига хам аниклик киритиш зарурлигини таъкид-лаш уринли.

Европада хукук устуворлиги FOясининг ривожланиши

Хукук устуворлиги (rule of law) ва унинг конун устуворлиги билан узаро муносабати масалалари тахлилини катор халкаро хукукий хужжатларда куришимиз мумкин. Агар хукук устуворлиги (rule of law) масаласига тарихий ёндашадиган булсак, Европада хавфсизлик ва хамкорлик ташкилотининг бундан 30 йил аввал, яъни 1990 йил 29 июнда Копенгаген йигилишида кабул килган хужжатида хукук устунлиги прин-ципига катор талаблар куйилганини куришимиз мумкин:

1. Конституция ва конун устуворлиги - бу барча хукук субъектлари томонидан амалдаги конституциявий нормалар ва конунчилик норма-ларига тула ва огишмай амал килишдир. Крну-нийлик жамиятда ижтимоий тартиботнинг урна-тилишига олиб келади.

2. Хукук устуворлиги эса конунийликнинг ижтимоий адолат принципларига мослиги булиб,

инсон хукукларининг реал таъминланишига хиз-мат килади.

3. Крнунийлик купрок конунга итоаткорлик-ни, хукук устуворлиги эса жамиятда адолатнинг карор топиши ва инсоннинг эъзозланиши даража-сини акс эттиради.

4. Крнунийлик жамиятда хавфсизлик ва хукукий тартибот урнатади, хукук устуворлиги эса инсонларда хокимиятга, хукукни мухофаза килувчи органларга, судга булган ишончни мус-тахкамлайди.

5. Конун устуворлигини хукук устуворлигига карама-карши куйиш самарали эмас, улар узаро бир-бирини тулдиради.

6. Хукук устуворлиги, унинг назарияси ва амалиётида муайян услубий ноаникликлар ва уни тушуниш масаласида хам турли ёнда-шувлар мавжудлиги уни куллашда муайян кийинчиликларни келтириб чикаради. Чунки хукук устуворлиги ёзиб куйилмаган, англа-шиладиган хукук, принципдир. Шунга кура, миллий хукукий майдонда хукук устуворли-гига оид тадкикотларни купайтириш эхтиё-жи мавжуд.

Хулоса килиб айтганда, хукук устуворли-ги бутун жамият, жумладан, давлат органлари, унинг барча бугиндаги рахбарлари фаолиятининг катъий хукукга асосланиши, давлат хокимияти-нинг хукук билан чекланиши, конунда белги-ланган тартиб ва асослардан ташкари бирон-бир инсоннинг хукукига дахл килинмаслиги, чинакам мустакил суд химоясининг реал мавжудлиги каби демократик кадриятларни узида жамлаган идеал ходисадир.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Мирзиёев Ш.М. Конституция ва конун устуворлиги - хукукий демократик давлат ва фукаро-лик жамиятининг энг мухим мезонидир // Президент Шавкат Мирзиёевнинг Узбекистан Республикаси Конституцияси кабул килинганининг 27 йиллигига багишланган тантанали маросимдаги маърузаси // https://prezident.uz/

2. Морозов Д.А. О верховенстве права и правового закона. - URL: https://cyberleninka.ru/artide/n/o-verhovenstve-prava-i-pravovogo-zakona

3. Доклад о верховенстве права. Европейская комиссия за демократию через право (Венецианская комиссия). - Страсбург, 4 апреля 2011 года // cdl-ad(2011)003rev. - Исследование № 512/2009.

4. Зорькин В.Д. Верховенство права и конституционное правосудие. - URL: https://cyberleninka.ru/ article/n/verhovenstvo-prava-i-konstitutsionnoe-pravosudie

5. Чиркин В.Н. Верховенство права: современные варианты терминологии // Журнал российского права. - 2015. - № 12. - С. 5-7.

6. Аблаева Э.Б. Основные идеи Альберта Дайси о господстве права // Проблемы экономики и юридической практики. - 2018. - № 1. - С. 124-203. Основы государственного права Англии: Перевод, дополн. по 6-му англ. изд. Введение в изучение английской конституции / Дайси А.В., проф. Оксфорд. ун-та; Под ред. проф. П.Г. Виноградова; пер. О.В. Полторацкой. - 2-е изд.

- М.: Тип. т-ва И.Д. Сытина, 1907. - С. 212-213.

7. Виноградов В.А. Правовое государство и верховенство права: доктрины, конкуренция юрисдик-ций, обеспечение правовой свободы. Позиции КС РФ в отношении правового государства // Доктрины правового государства и верховенства права в современном мире: Сб. статей. / Отв. ред. В.Д. Зорькин, П.Д. Баренбойм. - М.: ЛУМ, Юстициформ, 2013. - С. 373.

8. Чиркин В.Н. Верховенство права: современные варианты терминологии. // Журнал российского права. - 2015. - № 12. - С. 5-7. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/o-verhovenstve-prava-i-pravovogo-zakona

9. Hayek F. A. The Constitution of Liberty. - P. 205-206.

10. Марченко Н. Проблемы общей теории права и государства. 2-изд. - М.: Проспект, 2019. - С. 32.

11. Алексеев С.С. Восхождение к праву. Поиски и решения. - М.: Норма, 2001. - С. 485.

12. Сайдуллаев Ш.А. Давлат ва хукук; назарияси. - Т.: ТДЮУ, 2018. - 214 б.

13. Жавлиев Н.Б. Хукук тушунчаси ва унинг ижтимоий киймати / Масъул мухаррир: З.М. Исломов.

- Т.: ТДЮИ нашриёти, 2005. - Б. 48.

14. Исломов З. Общество. Государство. Право. - Т.: Адолат, 2001. - Б. 354-361.

15. Четвернин В.А. Демократическое конституционное государство: введение в теорию. -М., 1993. - С. 3.

16. Ларионов И.Ю. и др. Проблемы морального содержания принципа верховенства права // https:// doi.org/10.30853/manuscript.2018-4.15 https://www.gramota.net

17. Одилкориев Х. Конституция ва фукаролик жамияти. - Т.: Шарк, 2002. - Б. 276.

18. Conferencе on Security and Cooperation in Europe. Document of the Copenhagen Meeting of the Conference on the Human Dimension. June 29. 1990. A. 2, 5.3, 5.6, 5.10, 5.12, 5.14, 5.19.

19. Ударцев С.Ф., Темирбеков Ж.Р. Концепции «Rule of law» («верховенство права») и «Rechtsstaat» («правовое государство»): сравнительный анализ // Государство и право. - 2015. - № 5. - С. 5-16.

20. URL: https://gtmarket.ru/files/logo/world-justice-project-logo.jpg

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.