Научная статья на тему 'Традиционное использование пословиц и поговорок в творчестве арабоязычного поэта таджикско-персидского происхождения Солеха ибн Абдулкуддус'

Традиционное использование пословиц и поговорок в творчестве арабоязычного поэта таджикско-персидского происхождения Солеха ибн Абдулкуддус Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
456
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЛИТЕРАТУРА VIII-ГО ВЕКА / ДИВАН СОЛЕХА / ПЕРСИДСКИЕ И АРАБСКИЕ ПОСЛОВИЦЫ И ПОГОВОРКИ / ПЕРСИДСКИЕ НАЗИДАНИЯ И НАСТАВЛЕНИЯ / THE LITERATURE OF THE VIII-TH CENTURY / SOLEKH''S DIVAN / PERSIAN AND ARABIC PROVERBS AND SAYINGS / PERSIAN PRECEPTS AND EDIFICATIONS

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ходжибаева Муьтабар Сайдуллоевна

В статье рассматривается вопрос использования пословиц и поговорок в творчестве (в поэзии) арабоязычного персидско-таджикского поэта Солеха ибн Абдулкуддуса (год смерти 783) на основании литературных и исторических источников. Автор стремился определить достойное место и статус этого великого поэта в истории арабоязычной литературы, одновременно рассмотрел в статье цель и методы использования пословиц и поговорок в творчестве Солеха, что является художественной особенностью этого мастера слова. В ходе научного исследования обсуждается использование пословиц и поговорок и в таджикско-персидской литературе, что в итоге указывает на научную ценность данной статьи.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Traditional Usage of Proverbs and Sayings in the Creation of the Poet of Tajik-Persion Origin Solekh ibn Abdulkuddus who Wrote in Arabic

The article dwells on the usage of proverbs and sayings in the poetical creation of Solekh ibni Abdulkuddus, the Persian-Tajik poet who wrote in Arabic (died in 783) on the grounds of literary and historic sources. The author strives to determine a worthy place of this great poet in the history of the Arabic literature; concurrently the aim and methods of the usage of proverbs and sayings in Solekh's creation being considered; both the formers and the latters are a belles-lettres peculiarity of this master of word. In the course of scientific research proverbs and sayings presented in the Tajik-Persian literature are treated as well pointing to the scientific value of the article.

Текст научной работы на тему «Традиционное использование пословиц и поговорок в творчестве арабоязычного поэта таджикско-персидского происхождения Солеха ибн Абдулкуддус»

УДК 4-И (Араб) М. С. ^ОЦИБОЕВА

ББК- 83.3 (0)9

Х--70

СУН^ТИ КОРБУРДИ ЗAРБУЛМAСAЛ BA MAK^ ДAР AШЪОРИ ШОИРИ ЭРОНИ^ЖОД СОЛЕХ, ИБНИ AБДУЛKУДДУС

Солех, ибни А6дулкуддус дар каламрави адабиёти арабизабон дар шумори шyарое карор дорад, ки дар нигоштахои хеш на танхо аз суннатхои роичи адабиёти араб истикбол кардааст, балки барои идомаи дастовардхои завку тафак-кури бадеии аквоми эронй дар назми арабии асри VIII накши муассир гузоштааст. Номи пурраи шоир Солех ибни Абдулкуддус ибни Абдуллох ибни Абдулкуддуси Х,изомй ва кунияаш Абулфазл аст. У дар соли 693 милодй дар яке аз шахрхои кадимии каламрави Форс - Дахшатободи Ардашер дар оилаи муаддибу сиёсатмадор чашм ба олами хастй кушода, дар соли 783 милодй дар Басра дар замони хукмронии Махдии Аббосй аз олами фонй даргузаштааст.

Солех ибни Абдулкуддус ва дигар адибони хамасраш чун Абдулкарим ибни Абиавчо, Башшор ибни Бурд, Мухаммад ибни Холиди Бармакй аз чумлаи мутакаллимони маъруфи Басра буданд, ки дар манзили ал-Аздй ном шахсе чамъ гардида, дар робита ба масоили динй мубохисаву мучодала меоростаанд. Солех ибни Абдулкуддус гохо дар масочиди Басра низ вазъ гуфта, бо огохй аз анъанахои адабиёти андарзии пахлавй онхоро дар чараёни ичрои мавъизахои хеш мавриди истифода карор медод (5, с.47). Истифодаи маколу андарз ва зарбулмасалхо сухани шоирро чаззобу дилкаш ва ороста мегардонид. Аз ин ру, аз махорати суханварии y ахли илму адаб муассир гардида, аз касрати хикматхояш халоват мебурданд. Ин падида аз калому мавъизахои Солех сар-чашма гирифта то ба эчодиёти вай рох ёфтааст. Дар натича, шоир зарбулмасалу маколхои халкхои эрониро дар ашъораш фаровон корбаст кардааст.

Адабиётшиноси араб Абдуллох ал-Хатиб девони шоирро аз маъхазхои гуногун гирдоварй намуда, ба он тахкикоте рочеъ ба зиндагию эчодиёти шоир илхок кардааст. Сарчашмаи аслии шинохти ашъори шоир хамин девони тахиянамудаи Абдуллох ал-Хатиб махсуб меёбад, ки аксари пажухишгарон зимни тахкики эчодиёти y бар он истинод чустаанд.

Нуфузи зарбулмасалу макол дар сурудахои Солех ибни Абдукуддус ба хаддест, ки муаллифи тазкираи «Табакоту-ш-шуаро» Ибни Муътазз (4) тамоми ашъори уро иборат аз зарбулмасал, макол ва хикмат донистааст.

Адиби маъруфи асри Х Абуахмади Аскарй аз забони Абубакр ибни Дурайд (8), ки яке аз машхуртарин суханварони нуктасанчи араб махсуб мешавад, тазаккур додааст, ки дар девони Солех ибни Абдулкуддус хазор зарбулмасали арабй ва хазор зарбулмасалу маколхои форсй фарохам омадааст. Шоир кушиш

6a xap^ gogaacT, kh ucTH^ogau 3ap6yiMacaiy MaKoi Ba cyxaHoHH xHKMaToMe3 oxaHrxou Tap6uHBHro axioKHH э^ogнeтн ypo TaKBHHT 6axmaHg.

MyxuMTapuH Buxaruu amtopu Coiex h6hh A6gyiKyggyc Kop6acTH naHgy aHgap3 Ba 3ap6yiMacaiy MaKoixou $opcH gap ^apaeHH 6a KaiaM oBapgaHH metp-xoam 6a myMop Meoag. nanrapH a3 hh paBHm gap Ka^OMH moup Ka6i a3 xaMa KymumH xu$3y ugoMaTH 3ap6yiMacaiy MaKoixou $opcH gap aga6ueTH apa6u3a6oH Maxcy6 Mee6ag. A3 cyu gurap, y 6o ucTH^oga a3 hh paBHmu ^oiu6 Kop6ypgu 3ap6yiMacaiy MaKoixopo gap amtopu apa6uu xyg 6a xyKMH cyHHaTe gapoBap-gaacT, kh oh 6atgaH gap Ha3MH $opcy to^hk hcthk6oih TaMoM nango HaMyg.

Coiex h6hh A6gyiKyggyc 3ap6yiMacai Ba MaKoixoepo, kh gap metpam ucTu^oga MeKapg, a3 gy MaH6at Merupu^T. MaH6au aBBai 3a6oHu 3HHgaH Map-gyMu эpoнннaxog 6yg, kh 3axupau ^apoBoHu 3ap6yiMacaiy MaKoixopo gap 6ap gomT. MapgyM gap ry^Topu xyg a3 hh 3axupa ucTH^oga MeKapgaHg. EagexucT, kh Coiex h6hh A6gyiKyggyc hh3 6a xancu hk moupu apa6u3a6oH 3ap6yiMacaiy MaKoixou ^opcuu pou^ gap 3a6oHH MapgyMH xaMHaxogu xygpo gap Tap^yMau apa6H 6a amtopam Bopug MeKapg. MaH6au gurapu oroxuu Coiex h6hh A6gyiKyggyc a3 3ap6yiMacaiy MaKoixou $opcH hh goupau Baceu naHgHoMaBy aHgap3HoMaxou moxoH, Ba3upoH Ba xaKHMoHH tohciomhh эpoнн 6yg, kh gap KapHxou HaxycTH hciom 6a 3a6oHH apa6H 6aprapgoH myga, gap ^oMeau apa6u-3a6oHH Xuio^aTH oh gaBpoH hcthk6oih TaMoM nango KapgaHg. Coiex h6hh A6gyiKyggyc KucMe a3 3ap6yiMacaiy MaKoixoepo, kh gap cypygaxoam ucTH^oga KapgaacT, a3 xaMHH Ma^Myaxou naHgHoMaBy aHgap3HoMaxou эpoнн gape^T MeKapg. ^ap HCTH^ogau 3ap6yiMacaiy MaKoixo gap metpu Coiex h6hh A6gyi-Kyggyc Ha TaHxo ucTetgogu moupuu Ban 6a 3yxyp oMagaacT, 6aiKH hk HaBt $ato-ihhth Tap^yMoHHH y hh3 HaKmu xygpo ry3omTaacT. MycaiiaM acT, kh Coiex h6hh A6gyiKyggyc aria6u 3ap6yiMacai Ba MaKoixou ^opcupo HaxycT 6a apa6H Tap^yMa MeKapg Ba nacoH oHpo 6a Koia6u metpu apa6uu xem MepexT.

HyHoHKH Ka6iaH umopa pa$T, Coiex h6hh A6gyiKyggyc gap ucTH^ogau 3ap6yiMacaiy MaKoi gap metp to aHgo3ae 3uegapaBH KapgaacT. Ca6a6u oHpo nem a3 xaMa gap ^atoiuaTH boh3hh y 6oag ^ycT. Bat3ryH nem a3 xaMa xaga^H naHgryH, gaioiaTH xanpy HaKyKopH Ba 6apxa3ap gomTaH a3 mappy 6agupo nanrupH MeKapg. Bou3 Kymum MeKapg, kh ^uxaTH xaga^pac rapgugaHH KaioMam a3 Bacuiaxou MyxTa^H^H 6aiorH, nem a3 xaMa 3ap6yiMacaiy MaKoixo ucTH^oga 6apag. X^mhh paBHmu ry^Topu Bou3oHa gap metpu Coiex h6hh A6gyiKyggyc hh3, kh boh3h Kac6H 6yg, HaKmu xygpo ry3omT. ^ap HaTH^a, metpu y ^aH6au 6opu3H naHgy axioKH Kac6 Kapga, 3ap6yiMacaiy MaKoixou 3uegu ^opcH-To^HKupo gap Koia6u xyg ryH^oum gog.

^ap 3ep KucMe a3 3ap6yiMacaiy MaKoixou amtopu Coiex h6hh A6gyiKyg-gycpo 6a goupau MyKo6aiaBy MyKouca 6o 3ap6yiMacaiy MaKoixou to^hkh MeKa-meM, to xugMaTH moup gap xu^3y ugoMaTH cyHHaTxou aga6uu tohciomhh Mapgy-mh эpoнннaxog TatHHH rapgag. Hh 3ap6yiMacaiy MaKoixo 6a rypyxxou MaB3yH gacTa6aHgH mygaaHg, to goupau MaB3yoTH amtopu xaKHMoHau Coiex h6hh A6gyiKyggyc paBmaHTap ^HiBarap maBag. I. ^ap MaBpngn gycTS: JJIVI JAI^^I y^1 ^'t ¡jA ^JIC JSU\ jj

(6, 141).

Душманат чу окил аст, бехтар аст бар ту, аз дусти нодоне, ки лаванд аст. Ин зарбулмасалхо асосан муодилхои маколхои точикии зерин махсуб мешаванд: "Душмани доно бех аз дусти нодон"(2, ч. II, с. 814), "Душманат чу окил бувад, бех аз дустмарде, ки нодон бувад"( 2, ч. II, с. 814), "Дусти бехирад аз душмани бохирад бадтар бувад"(7, с. 67), "Дусти нодон батар зи сад душман"(7, с. 68), "Дустй з-аблах батар аз душманист"(2, ч. II, с. 838), "Х,еч чиз ба андозаи як дусти нодон хатарнок нест" (1, с.323), "Душмани доно баландат мекунад, бар заминат мезанад нодони дуст" (1, с. 309), "Дусти нодон батар зи сад душман" (7, ч. II, с. 68). Ин маколхо дар сурудахои Солех ибни Абдукуддус ба гунаи зайл истифода шудаанд:

sjláJ ^/-^'IJ jnuJlj J ^lÂa, bâJ 1

(6, с.118).

Дустеро, ки бовафо асту дар гайби дуст мухофизи уст, диданаш шодй физояду некй.

Ин шеър сарчашма дар мак;оли зерини форсй дорад: "Дустони вафодор бехтар аз хешанд" (2, ч. II, с. 836), "Ёри нек бехтар аз бародари наздик" (1, с.320), "Дуст он аст дар сулуки вафо, накди чон оварад ба мехр фидо", "Рафики мухлису ёри вафодор, ки дар ёрй надорад чуз вафо кор" (7, ч, II, с. 70-71).

SJIAJ ulá, ¿lS JIA, jl Це bâlj^ Uj^ ^J ^JAJI IJI

(6, с.119).

Агар инсон сохиби дусти бовафо набошад, ба хар хол ноком бимонад.

Дар адабиёти форсй зарбулмасалхое вучуд доранд, ки метавон онхоро ба ин маколи корбурдаи Солех мукоиса намуд. Аз чумла, "Дусти бовафо доруи зиндагй аст" (1, с.320), "Дарегу дард, ки то ин замон надонистам, Ки кимиёи саодат рафик буд рафик" (1, с.320), "Дусти бовафо тасвири нури худованд аст"(1, с.323), "Х,ангоме, ки бахт нопойдор аст, дусти бовафо пайдо мешавад" (1, с.325). ^

^jbjí jjnñinl U jl nñinj ¿л ^Jâ^Âl üjiuil |j| JIAJJI ¿л J

(6, с.121).

Аз инсонхое, ки сохиби ахлоки хуб хастанд, касе агар машварат бихохад, бо машварат рохро кушоянд.

Ин макол решаи аслии худро аз чунин маколхои форсй гирифтааст: "Дустиро чунин касе бояд, ки аз y кори баста бикшояд" (2, ч. II, 838), "Дустй бо мардуми доно накуст" (2, ч. II, с. 837), "Дуст он бошад, ки гирад дасти дуст дар парешонхолию дармондагй" (2, ч. II, с. 836), "Ёр набошад, ки дасти ёр нагирад" (2, ч. IV, с.2030), "Ёр он бошад, ки бори ёр бардорад" (7, ч. II, с.87), "Дуст он бошад, ки андухи дуст кашад, бар кас нанихад бор, агар бор кашад" (7, ч. II, с. 87), "Дусте, ки дар ниёзмандй ёриат кунад, вокиан дуст аст" (1, с.320).

£JJ¿ 1Л£ ¿JJJ J ÁJ^A ¿l—AJI ^JL ¿Л

(6, с.125).

Касе, ки бо ту хушзабонй мекунад, бингар, шояд хилагаре бошад мисли рубохи маккор.

Ба далели он ки мухтавои шеъри Солех бо мазмуни ин чанд зарбулмасали форсй робита дорад, метавон аслу мояи каломи шоирро мабнй аз ин маколхои

$opcH goHHcr: "^ymMaHH gycraaMo xap hh KyHag Ta3Bup acr" (1, c.324), "^ap xap xap^e HanpaHre acT" (1, c.743), "Arap 6o py6ox capy Kop gopH, MyBo3u6u xuiaxo-am 6om" (1, c.359), "X,HiaH py6ox xapru3 6a aKiu mep HaMepacag" (1, c.359), "Eo py6ox 6oag mhcih py6ox aMai Kapg" (1, 359), "XaiouK xapHH iohk" (2, II, 743).

II. ^ap 6o6a™ cuppy acpop:

jjj* J*ht uJlLJt ¿1 £1* AJJIL ^I tju ¿jj V

(6, c.119).

Ea Kace, kh toih6h po3H TycT po3po u^mo MaKyH, kh y H^morapu po3H Ty xoxag 6yg.

^ap 3a6oHH to^hkh 6a hh MoHaHg MaKoiy 3ap6yiMacaixou 3uege MaB^ygaHg, kh MeTaBoH HaHge a3 oHxopo hh ^o 3HKp HaMyg: "X,ap kh po3H xyg 6a ryme 6o3 ry^T, Tap^yMoH a3 cag 3a6oH xoxag myHy^T" (1, c.344), "Po3H xyg 6o epu xyg HaH-goH, kh 6htbohh Mary" (2, II, c. 857), "Po3H xygpo HyH Ty xyg MaxpaM HaH, gura-pe xyg MaxpaMH oh HyH 6yBag?" (7, II, c. 567), "Po3 HH3ecT, kh 6aKou oh gap Myxo$H3aT acT Ba xaioKH oh gap u^mo" (7, II, c. 567), "Arap acpopaTpo 6apou gycTaT ^om HaKyHH, BaKTe kh gymMaHaT myg, xapru3 a3 y Tapce HaxoxH gomT", "Po3H xyg xapru3 6a epu xyg MaryH, ep epe gopag, a3 epu ep aHgema KyH" (1, c.344).

^ap metpu $opcH hh3 hh MaKoi ^apoBoH ucTH^oga mygaacT. A3 ^yMia MaBioHou EaixH ^apMygaacr:

Cuppu xyg 6o epu xyg xapnaHg 6htbohh, Mary,

Eppo epe 6yBag, a3 epu ep aHgema KyH.

yrcitn V lAj>ui£ A^l^j^t ¿1 AJ V J A-Aiili j^iit j

(6, c.126).

Cuppo Hurax gopy MaKmon oHpo, kh mumau 6umKacTapo 6a xaM oBapgaH HoMyMKHH acT.

^ap 3a6oHH $opcH aHgap3H Matpy^e 6a maKiu flrn, ku pa^ud a3 Kace, xypcaHd KapdaH MywKun acm (2, II, c. 822) MaB^yg acT, kh MeTaBoH 6o hh metpu Coiex h6hh A6gyKyggyc MyKouca HaMyg. Ea hh MoHaHg, MaKoiu gurape xacT, kh 6a Ma3MyHH metpu Coiex Ha3guK acT. "fflumau muKacTapo naHBaHg KapgaH MymKHi acT" (2, II, c. 822), "^ycrpo Ha6oag paH^oHg, xaTTo 6o hk myxH" (1, c.325).

III. ^ap 606a™ cyxaHpoHS:

yL*J J ¿luilJlj ^luu fjaJli jA jjj^tj £i1 m\

(6, c.126).

3a6oHaTpo Hurax gop Ba a3 cyxaHH 6exyga 6unapxe3, kh caioMaTH Mapg a3 3a6oH acTy rupu^Topuam hh3.

MyoguiH to^hkhh hh MaKoi gap cypaTH 3ani ^HiBa gogaacT: "Eex a3 xoMymH xeH nupoa HecT" (7, I, c. 213) Ba e "Pocthm pacra" (2, II,c. 858), "X,aM 3a6oHaT-po Hurax gop Ba xaM gycraTpo" (1, c.322).

^iit jA jaj IA ^JJI JA IJI Aili ^UiA fjaJt ¿luii ¿1j

(6, c.148).

3a6oHH hhcoh Kaiugu Kai6u ycT. X,ap hh kh gap Kai6 hhxoh acT, 3a6oH aeH KyHag.

^ap 3a6oHH $opcH hh 3ap6yiMacaixou ucTH$oga6ypgau Coiex h6hh A6gyKyg-gyc 6a cypaTH 3ani gynop MeoaHg "3a6oH Tap^yMoHH gui acT" (2, II, c. 892) Ba e

"Забон чосуси дил аст" (7, ч. II, с. 100), '^асе, ки калбаш кучак аст, забонаш дароз аст" (1, с.376).

^jIaJIj JSj* fbbJI ¿I u^j'â JjâJ ¿i ¿LuiJ ^ÍaIj

(6, с.147).

Забонро нигах дор, то ба гуфта худро ба доми бало наандозй. Х,акко, ки бало вакили забон аст.

Решаи аслии ин зарбулмасалро метавон бо андарзхои точикии мавриди киёс карор дода, дар заминаи таъйини сарчашмаи зухури онон макоми авлавияти онхоро дар забони форсй мукаррар намуд. "Одамй аз забони худ ба балост" (2, ч. I, с. 26) ё "Забонам-зиёнам" (7, ч. II, с. 92), "Забони сурх сари сабз медихад барбод" (2, ч. II, с. 893).

uIjäJI ¿л ¿jSj Ы Jjâi jjj£ ц ^Isiîl J

uIj^JI ц ^üaÍI ¿LS ¿I j Láki Jai uIj^JI ¿л j

(6, с.147).

Дар бисёри вакт хомушам, зарур бошад чавоб дихам.

^се аз чавоб тарсад, кам сухан кунад, харчанд, ки дар савоб пешрав бошад.

Маколхои маъруфи точикии "Ё сухан дониста гу, эй марди бихрад, ё хомуш" (2, ч. IV, с. 2032), "Ё сухан санчида гуй ё хомуш", "Ё дуруст харф бизан ё окилона хомуш бош" (1, с.452) аз он шаходат медиханд, ки ин шеъри Солех пайванди маънавй бо ин маколхо дорад.

IV. Дар бобати илму адаб:

uJ^I Áj¡SJI j*j jÜj ^jJ j j*^ ц JliLVI uj^JI ¿fj iá

<_iÜJI AíajáIjI ¿jAj vj üJjjfrI l£í¿já iji ¿j > л* JI ¿I

(6, с.133).

Дар хакикат адаб омузонидани атфол дар хурдй манфиатбахш аст. Баъд аз ба воя расидан адаб додан фоида набахшад.

Х,амчунон нихолро гар рост кунй, рост шавад, вале чуби хушкро рост кардан натвонй.

Auij¿ цй fl^JI цДии Jj*JlS Lj^JI ц Aúji ¿л ¿I j

(4, с.91).

Kасе, ки уро дар кудаки тарбия карди, мисли нихолест, ки хангоми руста-наш ба он об медихй. Мукоиса шаванд: "То нихол тар аст, бояд рост кард" (2, ч.

I, с.540), "Чуби тарро чунон ки хохй печ, нашавад хушк чуз ба оташ рост" (2, ч.

II, с.632), "Адаб ба вакташ судманд бошад" (9, с.23).

ljjvij ¿jjâ újiA uALlâ aj^l^j ^jjnj j ¿jJ ^AxJI

(6, с.138).

Илм зинат аст ва шарафу обруст барои сохибаш. Пас талаб намо, то расй бар фунуни илму адаб. Мукоиса шавад: "Илмат ба амал чу ёр гардад, кадри ту яке хазор гардад" (7, ч. II, с.146), "Илму амал" (7, ч. II, с.148), "Илм бо кор судманд бувад, илм бекор пойбанд бувад" (2, ч. II, с.1110).

Бо ин хама назароти мухталиф касрати корбурди зарбулмасал ва макол дар ашъори Солех ибни Абдулкуддус гувох бар он аст, ки y бо фарогирии андешаву тафаккури мардумони эронитабор ва тачассуми афкори мардум дар сурати зарбулмасал ва макол онро ба хукми як вижагии хосаи шеър карор дода, анъа-наи истифодаи хикмату андарз ва маколу зарбулмасалро дар шеър нусрат

бахшидааст. Ин аст, ки тачрибаи Солех ибни Абдулкуддус минбаъд низ дар адабиёти форсу точик идомаи шоёне пайдо намуда, дар тахкими чанбаи ахло-киву хикамии шеър накши муассир гузоштааст. Аз суи дигар, метавон гуфт, ки девони у мачмуаи зарбулмасалу макол ва панду андарзхои форсй буда, макоми шоирро дар мачмуъ гардонидани зарбулмасалу маколхои форсиву арабй бозгуй мекунад.

Калидвожауо: Солеу ибни Абдулцуддус, адабиёти асри VIII, девони Солеу, кунияи Абул-фазл, фаруанги адабиёти то исломии халцуои эронй, зарбулмасали форси ва арабй,

Пайнавишт:

1. Давидов, X. Фаруанги зарбулмасалуо; тарцумаи Фарид Чавоуиркалом / X. Давидов. - Теурон, 1387. - 871с.

2. Деухудо, А. Амсол ва уикам: дар 4 ц. /А. Деухудо. - Теурон, 1363; 1370

3. Зоуидов, Н. Адабиёти арабизабони форсу тоцик аз истилои араб то ауди Сомониён / Н. Зоуидов. - Хуцанд:Рауим Чалил, 1999. - 142с.

4. Ибн ал-Муътаз(з). Табацоту-ш-шуаро / Ибн ал-Муътаз(з). -Цоуира: Дору-л-маориф, 1972. - 580с.

5. ал-Кутуби, Мууаммад ибн Шокир. Фавоту-л-вафиёт: дар 2 муцаллад. / Мууаммад ибн Шокир ал-Кутуби. - Бейрут: Дор Содир, 1974.

6. ал-Басри, Солеу ибн Абдулцуддус. Девон; мураттиб Абдуллоу ал-Хатиб / Солеу ибн Абдулцуддус ал-Басри. - Басра: Дор маншуроти -л-басри, 1967. - 72с.

7. Фозилов, М. Фаруанги зарбулмасал, мацол ва афоризмуои тоцикию форси: дар 2 ц. /М. Фозилов. - Душанбе: Ирфон, 1975, 1977. - Ч- 1-2.

8. ал-Хамавй, Ёцут. Муъцаму-л-удабо: дар 20 ц. / Ёцут ал-Х,амавй. - Байрут: Дору-л-фикр, 1980. -Ч. 11.

9. Хамидцонов, М., Писарчик, А. Зарбулмасал ва мацолуои тоцикй / М. Хамидцонов, А. Писарчик. - Душанбе: Нашриёти давлатии Тоцикистон, 1960. - 108с.

10. Шавцй, Зайф. Таърихи адабиёти араб / Зайф ШавШ. - Цоуира: Дору-л-маориф, 2002. - 684с.

Reference Literature

1. Davydov, H. Interpretation Dictionary of Proverbs and Sayins; translated into Persian by Farid Javohirkalom. - Tehran, 1387. - 871p.

2. Dehhudo, A. Proverbs, Sayings and Aphorisms. In 4 v. - Tehran, 1363; 1370. - V.4.

3. Zahidov, N. Persian - Tajik literature written in Arabic since the Time of the Arabic Conquest up to the Samanids Dynasty. - Khujand: State publishing house named after Rahim Jalil, 1999. - 142p.

4. Ibn al-Mu'taz. Dynasties of poets. -Cairo: Enlightenment publishing-house publisher, 1972. - 580p.

5. al-Kutubi, Muhammad ibn Shakir. The Life of Great Predecessors / Muhammad ibn Shakir al-Kutub. - Beirut: Sodir (outgoing), 1974. -V.2.

6. al-Basri, Saleh ibn Abdulkuddus. Divan. - Basra: Basra Publications, 1967. - 72p.

7. Fozilov, M. Explanatory Dictionary of Tajik-Persian Proverbs, Sayings and Aphorisms: in 2 v. - Dushanbe: Enlightenment, 1977. - V.2.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

8. al-Hamawi, Yakut. Gatherings of Poets: in 20 v. - Beirut: Thinking publisher, 1980. -V.11.

9. Hamidjonov, M., Pisarchik, A. Tajik proverbs and Sayings. -Dushanbe: State publishing house of Tajikistan, I960. - 108p.

10. Shavky, Sayf. History of Arabic Literature. - Cairo: Enlightenment publisher, 2002. -684pp.

Традиционное использование пословиц и поговорок в творчестве арабоязычного поэта таджикско-персидского происхождения Солеха ибн

Абдулкуддус

Ключевые слова: литература VIII-го века, диван Солеха, персидские и арабские пословицы и поговорки, персидские назидания и наставления

В статье рассматривается вопрос использования пословиц и поговорок в творчестве (в поэзии) арабоязычного персидско-таджикского поэта Солеха ибн Абдулкуддуса (год смерти 783) на основании литературных и исторических источников. Автор стремился определить достойное место и статус этого великого поэта в истории арабоязычной литературы, одновременно рассмотрел в статье цель и методы использования пословиц и поговорок в творчестве Солеха, что является художественной особенностью этого мастера слова. В ходе научного исследования обсуждается использование пословиц и поговорок и в таджикско-персидской литературе, что в итоге указывает на научную ценность данной статьи.

Traditional Usage of Proverbs and Sayings in the Creation of the Poet of Tajik-Persion Origin Solekh ibn Abdulkuddus who Wrote in Arabic

Key words: the literature of the VIII-th century, Solekh^s divan, Persian and Arabic proverbs and sayings, Persian precepts and edifications

The article dwells on the usage ofproverbs and sayings in the poetical creation of Solekh ibni Abdulkuddus, the Persian-Tajik poet who wrote in Arabic (died in 783) on the grounds of literary and historic sources. The author strives to determine a worthy place of this great poet in the history of the Arabic literature; concurrently the aim and methods of the usage of proverbs and sayings in Solekh's creation being considered; both the formers and the latters are a belles-lettres peculiarity of this master of word. In the course of scientific research proverbs and sayings presented in the Tajik-Persian literature are treated as well pointing to the scientific value of the article.

Роцеъ ба муаллиф:

^оцибоева Муътабар Сайдуллоевна, аспиранти кафедраи филологияи араби Донишгоуи давлатии Хуцанд ба номи акад. Б. Гафуров (Цумуурии Тоцикистон, ш. Хуцанд), e-mail: hms_83@mail.ru

Сведения об авторе:

Ходжибаева Муътабар Сайдуллоевна, аспирант кафедры арабской филологии Худ-жандского государственного университета имени академика Б. Гафурова (Республика Таджикистан, г. Худжанд), e-mail: hms_83@mail.ru

Information about the author:

Khodjibayeva Mutabar Saydulloyevna, Aspiring Degree Candidate of the department of Arabic philology under Khujand State University named after acamemician B. Gafurov (Tajikistan Republic, Khudjand), e-mail: hms_83@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.