Научная статья на тему 'ТОШКЕНТ ВОХАСИ ШАРОИТИДА ИСПАН МИНГБОШИНИ ЕТИШТИРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ'

ТОШКЕНТ ВОХАСИ ШАРОИТИДА ИСПАН МИНГБОШИНИ ЕТИШТИРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ Текст научной статьи по специальности «Сельскохозяйственные науки»

CC BY
35
1
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Agro Inform
Ключевые слова
Испан мингбоши / уруғ / экиш / кўпайтириш / етиштириш / хосил.

Аннотация научной статьи по Сельскохозяйственные науки, автор научной работы — Жумабоев Ғ.Ш., Махкамов Т. Х., Авазова М. А.

Испан мингбошининг уруғлари тўғридан-тўғри тупроққа 5,5-8 кг/га нисбатда экилди. Уруғилари майда, бир граммда 150-250 уруғ мавжуд. Шунинг учун экиш чуқурлиги жуда муҳимдир. Испан мингбошини уруғидан экиб кўпайтиришда тупроққа яхши ишлов берилган бўлиши керак. Тавсия этилган экиш чуқурлиги 1-2 см. Қатор оралиғи одатда 20 см. Катта майдонларга экишда рапс (Brassica napus L.) экиш учун ишлатиладиган ускунадан фойдаланиш мумкин. Ўсимликни экишдан олдин тупроққа “Isoxaflutole” препарати билан ишлов берилади. ҳаво ҳарорати 150С дан кўтарилиши билан экиш ишларини бошлаш мумкин. Испан мингбошининг жадал ўсиши учун азотли ўғитлар яхши таъсир этади. Шунинг учун экишдан олдин 100 кг/га азот, 25 кг/га фосфор ва 20 кг/га олтингугурт солинади. Ўсимлик 3 жуфт барг чиқаргандан сўнг, югуртириб суғорилади ва тупроқни юмшатиш ишлари амалга оширилади. Тупроқни юмшатишда кўндалангига бороналанади. Кўндалангига бороналашдан мақсад, ерни юмшатиш билан бирга бир йиллик бегона ўтларга қарши курашишдир. Кейинги суғориш ишлари ўсимлик гуллаш даврида олиб борилади. Мавсум давомида ўсимликни 3-4 марта суғорилади. Ўсимликни хом ашёси уруғи хисобланиб, вегетациясининг 90-100 кунлари хосилни йиғиш мумкин. Хосилни рапс йиғишга мўлжалланган комбайн ёрдамида йиғиб олиш мумкин. Хосил 5500-6000 кг/га н ташкил этади. Уруғ каноп қопларга жойланиб, устига ёрлиқ ёпиштирилади ва қypyқ жойда сақланади. Сақлаш муддати 3 йил.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ТОШКЕНТ ВОХАСИ ШАРОИТИДА ИСПАН МИНГБОШИНИ ЕТИШТИРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ»

Received: 12 November 2022 Accepted: 21 November 2022 Published: 15 December 2022

УДК: 582.669.2: 631.54

Агротехнология

ТОШКЕНТ ВОХАСИ ШАРОИТИДА ИСПАН МИНГБОШИНИ ЕТИШТИРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ

Жумабоев F.III.1, Махкамов Т. X.1, Авазова М. А.1

'Тошкент давлат аграр университета,

Аннотация. Испан мингбошининг уруглари тугридан-тугри тупрокда 5,5-8 кг/га нисбатда экилди. Уругилари майда, бир граммда 150-250 уруг мавжуд. Шунинг учун экиш чукурлиги жуда мух,имдир. Испан мингбошини уругидан экиб купайтиришда тупрокда яхши ишлов берилган булиши керак. Тавсия этилган экиш чукурлиги 1-2 см. Цатор оралиги одатда 20 см. Катта майдонларга экишда рапс (Brassica napus L.) экиш учун ишлатиладиган ускунадан фойдаланиш мумкин. Усимликни экишдан олдин тупровда "Isoxaflutole" препарати билан ишлов берилади.хаво х,арорати 150С дан кутарилиши билан экиш ишларини бошлаш мумкин. Испан мингбошининг жадал усиши учун азотли угитлар яхши таъсир этади. Шунинг учун экишдан олдин 100 кг/га азот, 25 кг/га фосфор ва 20 кг/га олтингугурт солинади. Усимлик 3 жуфт барг чицаргандан сунг, югуртириб сугорилади ва тупро^ни юмшатиш ишлари амалга оширилади. Тупрок;ни юмшатишда кундалангига бороналанади. Кундалангига бороналашдан мак,сад, ерни юмшатиш билан бирга бир йиллик бегона утларга карши курашишдир. Кейинги сугориш ишлари усимлик гуллаш даврида олиб борилади. Мавсум давомида усимликни 3-4 марта суторилади. Усимликни хом ашёси уруги хисобланиб, вегетациясининг 90-100 кунлари хосилни йириш мумкин. Хосилни рапс йитишга мулжалланган комбайн ёрдамида йигиб олиш мумкин. Хосил 5500-6000 кг/га н ташкил этади. Уру? каноп цопларга жойланиб, устига ёрлик; ёпиштирилади ва курук; жойда сацланади. Caiyiam муддати 3 йил.

Калит сузлар: Испан мингбоши, ypyf, экиш, купайтириш, етиштириш, хосил.

Кириш. Усимликлардан фак;ат усимлиги булиб, Willenborg ва Johnson (2013)

озик;-овк;ат, кийим-кечак ёки курилиш [5] маълумотларга кура, жуда ^улай агротехник

материаллари сифатида эмас, балки согликни хусусиятларга эга. Шу билан бирга уругларида

сакдаш мак;садларида хам етиштириш крахмал, циклопептидлар ва сапонинларнинг

концепцияси усимликлар биотехнологияси мавжудлигибутурнимух,имдориворусимликка

ва агротехникасини х,ам аста-секинлик билан айлантириш э^тимолини кучайтиради [6, 7, 8]. узгартирмокда. Бутун дунёда зираворлар, Сунгги йилларда дунё бозорларида

ноанъанавий озуца ва доривор усимликларга бир щанча янги нутриентлар пайдо булди.

^изи^иш ортиб бормокда. Chamomilla recutita Улар озик;-овкат биофаол бирикмаларини

L., Datura stramonium L. [1], Silybum marianum уз ичига олган фармацевтик дори шакллари

(L.) Gaertn. [2, 3] ва V. hispanica (Mill.) Rauschert (таблеткалар, кукунлар, капсулалар, флаконлар

[4] кабилар шифобахш ма^садларда кенг ва бошкалар) дир. Биофаол фитокимёвий

^улланиладиган доривор усимликлардандир. моддалар озук;авий таркибий ^исмлар учун

Табиий дори-дармонлар синтетик дориларга жуда мух,им манбага айланди [9]. Сапонинлар

Караганда анча хавфсизрок, деган ишонч х,ам бир катор биофаолликка эга мух,им

сунгги йилларда кенг оммалашди ва озу^авий моддалардир [10]. Сапонинлар

фитофармацевтикадан фойдаланишнинг одатда патоген ва утхур организмларга ^арши

кескин усишига олиб келди. курашиш учун усимликлар томонидан ишлаб

Хонакилаштириш учун потенциал чикариладиган биофаол бирикмалардир.

номзодлардан бири - Испан мингбоши Усимликларни ^имоя к;илишдаги уРниДан

ташк;ари, сапонинлардан дори тадкик;отлари учун фойдаланиш тобора ортиб бормокда, чунки улар бир нечта хал^ табобатининг фаол таркибий к;исми булиб, к;имматли фармакологии хусусиятларни таъминлайди [11]. «Нутриент (озиклантирувчи}» атамаси 1989 йилда Тиббиётда инновациялар жамтармаси (Нью-Йорк, АК;Ш] томонидан биотиббиёт тад^шфтларининг тез усиб бораётган со^асига ном бериш учун киритилган. Нутриент мах,сулоти озик;-овкат ёки унинг бир к;исми деб цисобланиши мумкин булган ва касалликнинг олдини олиш ва даволаш учун тиббий ёки соглик; учун фойда келтирадиган х,ар кандай модда деб таърифланган [12].

СагуорЬуИасеае оиласи 2000 дан ортик; турни ва 100 дан орти^ туркумни бирлаштиради. Ушбу оиланинг гайриоддий хусусияти шундаки, усимликларни бир цисмини сувга солиб чайк;атилганда, барк;арор ва тургун купик пайдо булишидир. Ушбу хусусият сапонинларнинг мавжудлиги белгиси булиб, таркибда к;анча куп сапонин тутса шунча куп купик х,осил килади [13].

Испан мингбошининг кенг тар^алиш ареалига эга эканлигига к;арамай, сунгги йилларда бутун Европада бу тур йу^олиб бормокда. Чехия Республикасида йу^ булиб кетган [14], Австрия [15], Словакия [16], Венгрия [17] ва Польшада [18] "йук;олиб кетиш хавфи остидаги тур" деб ^исобланади. Ундан доривор усимлик ёки очик; манзарали усимлик сифатида фойдаланиш имконияти мавжуд [19, 20, 21]. Шундай экан, х,озирги кунгача Узбекистонда "бегона ут" деб ^аралаётган ва маълум ма^садларда фойдаланилмасдан келинаётган истик;болли доривор усимлик - Испан мингбошини купайтириш ва етиштиришнинг илмий асосланган усулларини ишлаб чик;иш долзарб масалалардан биридир.

Тадкицот объекти ва цулланилган методлар. СагуорЬуИасеае оиласига мансуб

бир йиллик ут усимлик Vaccaria hispanica (Mill.) Rauschert - Испан мингбоши, испан к;орамуги х,исобланади.

Испан мингбоши Узбекистан флорасига Европадан кириб келган инвазив усимликдир. Испан мингбоши иссикушксевар ва кальций бирикмаларига бой тупроцларни афзал куриб, Узбеки стоннингтекислик,адир, куйивауртатог худудларида, далалар, ^аровсиз ва ташланди^ жойлар, ари^ ёк;алари, яйловларда тар^алган, маълум бир ма^садда фойдаланилмасдан келган бегона ут х,исобланади.

Испан мингбошини биоморфологияси, купайтириш ва етиштириш буйича илмий тадкик;от ишларини 2020-2022 йилларда Тошкентдавлатаграр университетихузуридаги Ахборот маслах,ат маркази (Extension center) ДУКнинг тажриба майдонида амалга оширилди.

Vaccaria hispanica нинг морфологик белгиларини аникушшда "Атлас по описательной морфологии высших растений" [22] асаридан фойдаланилди. Усимлик уругидан униб, поясини яхши тутиб олгунча ^ар 3 кунда кузатиб борилди. Кейинги кузатувлар усимликнинг усиш ва ривожланиш тезлигига Караб )^ар 5, 7 ва 10 кунда олиб борилди.

Усимликларнинг морфобиологик

хусусиятлари морфогенезда 21 та усимлик тупида урганилди.

Усимликнинг мавсумий ривожланиш маромини урганишда Г.Н. Зайцев (1973) [23] ва И.Н. Бейдеман (1974) [24] усулларидан фойдаланилди. Бунда вегетатив ва генератив даврлар кайд этилди. Вегетатив даврида усишнинг бошланиши, фаол усиши< баргларнинг пайдо булиши, улчами ва тукилиши, илдизпоянинг пайдо булиши, улчами ва сони кузатилиб борилди. Генератив даврида гунчадан то мева х,осил булгунга ^адар тулик; кузатилди.

Олинган натижалар ва уларнинг тахлили. Адабиётларда Испан мингбошининг пояси

баландлигини 60 см булиши к;айд этилган булиб, пояси Тошкент вохаси шароитида, 2020-2022 йиллар давомида кузатув натижасида 21-63 см ни ташкил этди. Энг баланд поя 2020 йилда кузатилган булиб, буйининг баландлиги 62,7 см ни ташкил этган. Пояда 8 та ён шох булиб, жами барглар сони 78 та, гуллар сони 159 тани ташкил этди. Пояси туксиз ва шохланган. Уругпалла барглари чузинчок, туксиз, узунлиги 9-32 мм, эни 3,5-8 мм. Карама-к;арши барглари пояда спирал холатда жойлашган. Барглари найзасимон, узунлиги 2-10 см. Барглари поянинг пастидан юк;орисига караб кичрайиб боради. Поянинг пастки к;исмидаги барглар 8-10 см, поянинг урта кисмидаги барглар 6-8 см, поянинг ю^ори к;исмидаги барглар 2-4 см ни ташкил этади. Барглари пояни ураб туради, ранги кук-яшил, туксиз. Усимлик, поянинг юк;ори ^исмида ёрк;ин пушти гуллар хосил булгандан сунг, усишдан тухтайди. Гуллари Куш гулкургонли. Косачабарг ва тожибарглари 5 аъзоли. Чангчилари тожибарглардан узунрок; ва ташк;и томонга цайрилган. Уруглари юмалок, кулрангдан то кора ранггача, диаметри 2 мм ва Кобиада уралган [25].

Испан мингбошининг уругини морфологик ва анотомик тузилиши, уруг унувчанлиги ва кимёвий таркиби буйича маълумотлар аввалги ма^олаларимизда келтирилган [26, 27].

Испан мингбошининг уруглари тугридан-тугри тупроеда 5,5-8 кг/га нисбатда экилди. Уругилари майда, бир граммда 150-250 уруг мавжуд. Шунинг учун экиш чукурлиги жуда мухимдир. Испан мингбошини уругидан экиб купайтиришда тупроцк;а яхши ишлов берилган булиши керак. Тавсия этилган экиш чукурлиги 1-2 см. Катор оралиги одатда 20 см. Катта майдонларга экишда рапс (Brassica napus L.) экиш учун ишлатиладиган ускунадан фойдаланиш мумкин.

Усимликни экишдан олдин тупроцка

"Isoxaflutole" препарата билан ишлов берилади. Гербицидни, экин билан боглик; булган бегона утларнинг спектрига мослаб танлаш зарур булади. Демак, турли экологик мух,итларда турли хил бегона утлар булишини х,исобга олиш мумкин.

Узбекистан шароитида февраль ойининг иккинчи декадасидан бошлаб х,аво х,арорати кутарила бошласада, бахор фаслидаги кечки сову^лар купчилик экинларга зарар келтиради. Аммо, х,ароратнинг бундай кескин тушиб кетиши испан мингбошига таъсир этмайди. Усимлик них,олларининг совук;к;а чидамлилиги жуда говори. Шунинг учун х,аво х,арорати 15°С дан кутарилиши билан экиш ишларини бошлаш мумкин. Одатда 15°С дан ю^ори харорат к;ишнинг охирги декадасида ёки бахорнинг дастлабки декадасида содир булиб, экиш учун кулай муддат хисобланади. Бу икки муддатнинг бирини танлашда асосан ёгингарчиликсиз келган муддат белгиловчи омил хисобланади. Экиш ишлари тугагандан сунг сугориш ишлари олиб борилади. Усимликни уруги 1-2 см чукурликка экилгани боис, захлатиб сугоришгача олиб борилмайди.

Испан мингбошининг жадал усиши учун азотли угитлар яхши таъсир этади. Шунинг учун экишдан олдин 100 кг/га азот, 25 кг/га фосфор ва 20 кг/га олтингугурт солинади [28].

Испан мингбошини етиштиришнинг дастлабки кунларида бегона утларнинг кескин купайиб кетиши усимликни усишига чекловчи омил булиши мумкин. Испан мингбоши "Clethodim" ва "Isoxaflutole" препаратларига чидамли. Бир паллали бегона утларга карши кураш учун 56 г/га "Clethodim" гербициди, икки паллали бегона утларга к;арши кураш учун "Isoxaflutole" гербициди 56 г/га микдорида куллаш яхши натижа беради.

Усимликнинг дастлабки усиш даврида агротехник тадбирлар ва^тида олиб борилиши керак. Сабаби, усимликнинг кейинги усиб

ривожланиши айнан шу даврдаги парваришга боглик;. Усимлик 3 жуфт барг чик;аргандан сунг, югуртириб сугорилади ва тупрок;ни юмшатиш ишлари амалга оширилади. Тупро^ни юмшатишда кундалангига бороналанади. Кундалангига бороналашдан мак;сад, ерни юмшатиш билан бирга бир йиллик бегона утларга ^арши курашишдир. Кейинги сугориш ишлари усимлик гуллаш даврида олиб борилади. Мавсум давомида усимликни 3-4 марта сугорилади.

Усимликни хомашёси уруги х,исобланиб, вегетациясининг 90-100 кунлари х,осилни йигиш мумкин. Хосилни рапс йигишга мулжалланган комбайн ёрдамида йигиб олиш мумкин. Х,осил 5500-6000 кг/га ни ташкил этади. Уруг каноп к;опларга жойланиб, устига ёрлик; ёпиштирилади ва курукжойда сак;ланади. Caiyiaui муддати 3 йил.

Испан мингбоши куплаб зараркунандалар ва касалликларга мойил. Х,озирги ва^тда ушбу усимлик учун кулланиладиган пестицидлар руйхатга олинмаган. Кушма Штатларда Koike ва бошк;. [29] испан мингбоши патогени сифатида Alternaria saponariae (Peck) Neergaard х,а^ида хабар берган. Зарарланиш симптомлари -диаметри 8 мм гача булган думало^, жигарранг, некротик барг доглари ва енгилрок; ва куюкрок; тукималарнинг концентрик зоналаридан иборат. Доглар атрофида хлоротик чегаралар пайдо булади (1-расм).

Испан мингбоши х,ашаротларга х,ам сезгир. Канадада испан мингбоши билан озик;ланувчи Euxoa ochrogaster (Guenée) кайд этилган [28] (2-расм).

Бу дар к;андай х,ашарот зараркунандалари испан мингбоши билан ози1у1аниши дак,ида дастлабки маълумот х,исобланади. Willenborg & Dosdall (2011) хабар беришича, Euxoa ochrogaster нинг зарари генотиплар орасида сезиларли даражада фарк; к;илади, баъзи генотиплар <10%, боцщалари эса >45% зарарланади. Уруглик х,осилдорлиги генотиплар орасида дам сезиларли даражада фарк; к;илади ва Euxoa ochrogaster нинг зарарланиш даражаси билан кучли чизик^ш алоцани курсатди, яъни зарар микдори к,анча кенг булса,уругх,осилдорлиги шунча паст булди.

1-расм. Alternaria saponariae (Peck) Neergaard

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Gonzalez-Tejero, M.R., Casares-Porcel, М., Sanchez-Rojas, С.Р., Ramiro-Gutierrez, J.M., Molero-Mesa, J., Pieroni, A., Giusti, M.E., Censorii, E., de Pasquale, C., Delia, A., Paraskeva-Hadijchambi, D., Hadjichambis, A., Houmani, Z., El-Demerdash, M., El-Zayat, M., Hmamouchi, M., Eljohrig, S., 2008. Medicinal plants in the Mediterranean area: synthesis of the results of the project Rubia. J. Ethnopharmacol. 116, 341-357.

2. Bhattaram, V.A., Graefe, U., Kohlert, C., Veit, M., Derendorf, H., 2002. Pharmacokinetics and bioavailability of herbal medicinal products. Phytomedicine 9,1-33.

3. Karkanis, A., Efthimadou, A., Bilalis, D., 2011. Cultivation of milk thistle (Silybum marianum L. Gaertn.), a medicinal weed. Ind. Crops Prod. 34, 825-830.

4. Kumar, M., Bussmann, R.W., Mukesh,)., Kumar, P., 2011. Ethnomedicinal uses of plants close to rural habitation in Garhwal Himalaya, India. J. Med. Plant Res. 5, 2252-2260.

5. Willenborg CJ, Johnson EN (2013) Influence of seeding date and seeding rate on cow cockle, a new medicinal and industrial crop. Ind Crops Prod 49:554-560.

6. Efthimiadou A., Karkanis A., Bilialis D., Katsenios N. Cultivation of cow cockle (Vaccaria hispanica (Mill.) Rauschert): an industrial-medicinal weed // Industrial Crops and Products. - 2012. - V. 40.-P. 307-311.

7. Mazza G., Biliaderis C., Przybylski R., Oomah B. Compositional and morphological characteristics of cow cockle (Saponaria vaccaria) seed, a potential alternative crop // Journal of Agricultural and Food Chemistry. - 1992. - V. 40. - №. 9. - P. 1520-1523.

8. Sonnet P., Petit L., Marty D., Guillon J., Rochette J., Brion J.D. First synthesis of segetalin A and analogous cyclohexapeptides // Tetrahedron Letters. - 2001. - V. 42. - №. 9. - P. 1681-1683.

9. Espin, J.A., Garci'a-Conesa, M.T., Tomäs-Barberän, F.A., 2007. Nutraceuticals: facts and fiction. Phytochemistry 68, 2986-3008.

10. Sharma, O.P., Kumar, N., Singh, В., Bhat, Т.К., 2012. An improved method for thin layer chromatographic analysis of saponins. Food Chem. 132, 671-674.

11. Augustin, J.M., Kuzina, V., Andersen, S.B., Bäk, S., 2011. Molecular activities, biosynthesis and evolution of triterpenoid saponins. Phytochemistry 72, 435-457.

12. Andlauer, W., Fürst, P., 2002. Nutraceuticals: a piece of history, present status and outlook. Food Res. Int. 35,171-176.

13. Bottger, S., Melzig, M.F., 2011. Triterpenoid saponins of the Caryophyllaceae and Illecebraceae family. Phytochem. Lett. 4, 59-68.

14. Kropäc Z. (2006): Segetal vegetation in the Czech Republic: synthesis and syntaxonomical revision. Preslia 78(2) 123-210.

15. Nikifeld H., Schratt-Ehrendorfer L. (1999): Rote Liste gefährdeter Farn- und Blütenpflanzen (Pteridophyta und Spermatophyta) Österreichs. 2. Fassung. In: H. Nikifeld H. (ed.). Rote Listen gefährdeter Pflanzen Österreichs. Grüne Reihe des Bundesministeriums für Umwelt, Jugend und Familie 10: 33-151.

16. Elias P. jun., Elias P. sen., Baranec T. (2005): The new red list of Slovak endangered weeds. In: P. Elias jun. (ed.). Threatened weedy plant species. Book of proceedings from the international conference. Slovak University of Agriculture, Nitra: 23-28.

17. Kiräly G. (2007): Red list of the vascular flora of Hungary. Sopron, Hungary.

18. Torzewski K., Kazienko A., Drapiewski A., Sienkiewicz T. (2018): Vaccaria hispanica (Caryophyllaceae) rediscovered in Poland. Steciana 22, 4: 129-132.

19. Ahmad K, Khan MA, Ahmad M, Shaheen N, Nazir A (2010). Taxonomic diversity in epidermal cells of some sub-tropical plant species. Int. J. Agric. Biol., 12: 115-118.

20. Ari E, Gürbüz E, Ay TS (2014). Seed Germinations of 20 Wild Species Growing in Antalya (Turkey) with Outdoor Ornamental Plant Potential. Fifth International Scientific Agricultural Symposium Agrosym, 439-445.

21. Duddu HSN, Shirtliffe SJ (2014). Variation of Seed Dormancy and Germination Ecology of Cowcockle (Vaccaria hispanica), Weed Science 62:483-492.

22. Артюшенко 3.T., Федоров A.A. Атлас по описательной морфологии высших растений: Плод. - Л.: Наука, 1986. - 392 с.

23. Зайцев Г. Н. Методика биометрических расчетов. - М.: Наука, 1973. 256 с.

24. Бейдеман И.Н. Методика изучения фенологии растений и растительных сообществ. Новосибирск: Наука, 1974. - 154 с.

25. Rover, F., Dickinson, R., 1999. Weeds of Canada and the Northern United States: a guide for

identification. The University of Alberta Press, Ring House 2 Edmonton, AB Canada, pp. 334-335.

26. Жумабоев F.IIL, Иноятова M.X., Махкамов T.X. Инвазив усимлик - Испан мингбоши (Vaccaria hispanica (Mill.] Rauschert) ни маданийлаштириш истик;боллари ва уруг унувчанлиги // ГулДУ ахборотномаси. - Гулистон, 2022. №1. - Б. 17-23.

27. G'ulom Sh. Jumaboev, Dilfuza В. Berdibaeva, Trobjon Kh. Makhkamov. Anatomy and phytochemistry of the seeds of the medicinal and ornamental plant Vaccaria hispanica (Mill.) Rauschert. // Ann. Phytomed. 2022, ll(l):l-7.

28. Willenborg, C.J., Dosdall, L.M., 2011. First report of redbacked cutworm damage to cow cockle [Vaccaria hispanica(Mill.) Rauschert], a potential new crop for western Canada. Can. J. Plant Sci. 91, 425-428.

29. Koike, S.T., Henderson, D.M., Tjosvold, S.A., Simmons, E.G., 1999. Outbreak of leaf spot of Saponaria caused by Alternaría saponariae in California. Plant Dis. 83, 694.

References:

22. Artyushenko Z.T., Fedorov A.A. Atlas po opisatel'noy morfologii vysshikh rasteniy: Plod. -L.: Nauka, 1986. - 392 s. (in Russian]

23. Beydeman I.N. Metodika izucheniya fenologii rasteniy i rastitel'nykh soobshchestv. Novosibirsk: Nauka, 1974. - 154 s. (in Russian)

24. Zaytsev G. N. Metodika biometricheskikh raschetov. - M.: Nauka, 1973. 256 s. (in Russian) 26. G'.Sh. Jumaboev, M.X. Inoyatova, Maxkamov T.X. Invaziv o'simlik - Ispan mingboshi

(Vaccaria hispanica (Mill.) Rauschert) ni madaniylashtirish istiqbollari va urug' unuvchanligi // GulDU axborotnomasi. - Guliston, 2022. №1. - B. 17-23. (in Uzbek)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.