Научная статья на тему 'Тоғ олди дарёлар ўзанидаги жараёнларни баҳолашда табиий дала тадқиқотлари таҳлили'

Тоғ олди дарёлар ўзанидаги жараёнларни баҳолашда табиий дала тадқиқотлари таҳлили Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
12
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ўзан / деформация / дарѐ / туб чўкиндилар / лойқа / гидроузел / заррача / оқим / гидроузел / Русло / деформация / река / донные наносы / мутность / гидроузел / поток / частица.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Ахмедов Исломбек Ғуломжонович, Умаров Исроилжон Исоқжон ўғли

Мазкур мақолада ўзандаги деформацион жараѐн юзага келишда таъсир этувчи омиллар табиий дала шароитида олинган маълумот асосида таҳлил этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Analysis of natural field studies in assessment of processes in foothill riverbeds

В настоящей статье анализированы факторы, влияющие на возникновение деформационного процесса в руслах на основе полученных сведений в естественных полевых условиях

Текст научной работы на тему «Тоғ олди дарёлар ўзанидаги жараёнларни баҳолашда табиий дала тадқиқотлари таҳлили»

КИСКА ХАБАРЛАР Хулоса

Урганилаётган жараёнга таъсир этадиган омиллар, яъни галвирнинг тебранишлар сони nr, галвир тешикларининг диаметри dr, галвирнинг киялик галвирнинг тебранишлар амплитудаси Аг ни энг макбул кийматларини аниклаш учун (4.5) ва (4.6) регрессия тенгламалари экстремумга рухсат этилди ва бирга булган х,олда ечими х,исоблаб чикилди.Белгиланган вазифа х,озирги замон компьютерларида мавжуд булган дастурлар асосида векторли макбуллаштириш усулида амалга оширилди хдмда узгарадиган омилларнинг кодланган куринишдаги макбул кийматлари келтириб чикарилди. Макбул кийматлар олингандан кейин кодланган кийматлардан натурал кийматларга утказилди хдмда яхлитлаб чикилиб, омилларнинг рационал кийматлари олинди

АДАБИЁТЛАР

1. Назаров М., Исомиддинов М., Мамадалиев F., Ганиев К. Утмишдош экинларнинг тупрок ва х,осилга таъсири// Узбекистон кишлок хужалиги. - Тошкент, 2009. - № 2. - 23 б.

2. Остонакулов Т., Маматов Б. Сабзавот маккажухори такрорий экин сифатида// Узбекистон кишлок хужалиги. - Тошкент, 2008. -№5. - 26 б

3. Астонакулов К.Д., Каршиев Ф.У. Маккажухори поясининг айрим физик-механик хусусиятлари// Узбекистон кишлок хужалиги. -Тошкент, 2003. - № 8.

4. Хатамов Б.А. Маккажухори йигиш машинасининг сута шнегигакелиб тушаётган сута ва унинг таркибидаги барг-поя улчамларини никлаш// Кишлок хужалигида хусусий тадбиркорликни ривожлантириш стикболлари мавзусидаги: Республика илмий-амалий анжумани маколалари туплами. -Андижон: АндКХИ, 2011. -Б. 257-260.

5. Доспехов Б.А. Методика полевого опыта. - М.: Колос. 1979. - 416 Пьянков А.И. Кукуруза // Физико-механические свойства растений, почв и удобрений. - М., 1970. - С. 226-241.

6. Valijonovich R. S., Axmadjanovich T. A., Khoshimjon Y. S. Causes And Consequences Of Floods And Floods In The Safety Of Life, Measures To Protect The Population And The Territory //International Journal of Progressive Sciences and Technologies. - 2021. - Т. 25. - №. 1. - С. 83-86.

7. Yoqutxon G'ulomjonovna, Y. ., & Xoshimjon o'gli, Y. S. . (2021). Causes of flood and flood damage also prepare to do the right action in this emergency situation. International Journal of Development and Public Policy, 1(5), 158-161. Retrieved from http://openaccessj ournal s.eu/index.php/ij dpp/arti cle/vi ew/398

УДК: 627.152.123

TOF ОЛДИ ДАРЁЛАР УЗАНИДАГИ ЖАРАЁНЛАРНИ БА^ОЛАШДА ТАБИИЙ ДАЛА ТАДЦЩОТЛАРИ ТА^ЛИЛИ

Ахмедов Исломбек Гуломжонович НамМКИ доценти, +99899-814-12-26, E-mail: islombek.ahmedov@bk.ru

Умаров Исроилжон Исокжон угли НамМКИ укитувчиси, +99894-138-02-18 E-mail: Isroilumarov92@gmail.com

Аннотация: Мазкур маколада узандаги деформацион жараён юзага келишда таъсир этувчи омиллар табиий дала шароитида олинган маълумот асосида тах,лил этилган.

Аннотация: В настоящей статье анализированы факторы, влияющие на возникновение деформационного процесса в руслах на основе полученных сведений в

естественных полевых условиях

Annotation: This article analyzes the factors influencing the occurrence of the deformation process in the channels based on the information obtained in the natural field conditions.

Таянч сузлар: Узан, деформация, дарё, туб чукиндилар, лойка, гидроузел, заррача, оким, гидроузел.

Ключевые слова: Русло, деформация, река, донные наносы, мутность, гидроузел, поток, частица.

Key words: Bank, deformation, river, sediment, turbidity, waterworks, stream, particle.

Дарё узанидаги жараёнларни бах,олаш ва узан деформациясини башоратлашнинг х,исоблаш усуллари ва технологияларини такомиллаштириш мух,им масалалардан бири х,исобланади. Шу жихдтдан, узан жараёнларини бах,олашда дарё узанидаги ва каналдаги гидротехник иншоотларни лойка босишини олдини олиш буйича илмий тадкикот ишларига алох,ида эътибор каратилмокда [1,2,3].

Тог олди дарёларнинг узига хос хусусиятларидан бири, дарё узанининг нишаблиги юкори булганлиги масаланинг ечимини анча мураккаб лойка окизиклар микдорининг куплиги хисобига уларни бошкариш ва таксимот динамикаксини аниклаш муаммолари мавжуд.

Жорий йилда табиий дала шароитида Сух дарёси хдвзасида жойлашган Сухсой узанида юзага келаётган жараёнлар тах,лил этилди. Тадкикотлар давомида: Сухсой узанининг марфометрияси, оким сарфи ва лойкалиги урганилди.

Тог олди дарё узанларида чукиндиларнинг, иншоотни гидравлик элементлари узгаришига таъсири куп йиллардан бери урганиб келинмокда [4,5,6,7]. Узандаги жараёнларни бах,олашда, таъсир этувчи асосий омиллардан бири дарё чукиндиларидир. Аммо шунга карамасдан чукиндиларнинг механик таркиби тахлили ва чукиндилар характеристикаларини аниклаш муаммолари тула ечилмаган [8,9]. Тог олди дарёларда туб чукиндиларнинг механик таркибини урганиш ва узан шаклланишига таъсирини бах,олаш буйича изланишлар олиб бориш лозим булади [10]. Маълумки дарё чукиндилари муаллак ва туб чукиндилардан иборат булиб, табиий дала изланишларида Сарикургон гидроузелидан сув олувчи Сухсой узанида чукиндилар микдори ва таркибини урганиш буйича тадкикотлар олиб борилди.

Сухсой узанида чукиндилар микдори, фракцион таркибини аниклаш максадида бир нечта пикетлар танлаб олинди ва бу пикетларда узан динамикаси урганилди (1-расм).

1-расм Сухсой узанини ПК-12 даги жараён

Олиб борилган изланишларда муаллак ва ту6 чyкиндилар микдори, фракцион таркиби ва yларнинг yзан узунлиги бyйича yзгариши Урганилди. Тадкикотларда чyкиндиларни пикетлар бyйича таксимоти (2-расм), тyFрисида маълумотлар олинди. Соxсой yзани бир неча створларга ажратилди х,ар бир створнинг параметрлари йил давомида тах,лил этилди.

31.07.2018 Й.16.08.2018 Й. 19.08.2018 Й.25.08.2018 Й.30.08.2018 Й. 2.09.2018Й 6.09.2018Й

2-расм ПК-12 Лойкалик микдорининг сув сарфига боFликлик графиги

Изланишлар натижасига ^ра Cyxсой yзанида пикетлар бyйича муалак чyкиндилар фракцион таркиби 1-жадвалда келтирилган. Тах,лил асосида шуни кайд этиш мумкинки асосий кисмини 0.1-0.05 мм ва 0.05-0.01 мм диаметрдаги заррачалар ташкил этиб, уларнинг умумий улуши 68.9 % ва 27.6 % ни ташкил этади (1-жадвал,).

1-жадвал

Сух-Сой узанида чукинди заррачалар фракцион таркиби

№ Намуна олиш нуктаси Чукинди диаметри (мм), % да

1,00,5мм 0,50,25мм 0,25-0,1мм 0,10,05мм 0,05-0,01 мм

ПК-12 Cyx-Сой yзан бошланиши - 4,6 17,64 62,95 4,81

ПК-62 Cyx-Сой yзан yрта кисми 2,52 16 71,39 10,09

ПК-92 Cyx-Сой yзан оxирги кисми 7,4 32,39 59,61

Даре чyкиндиларининг фракцион таркибининг тах,лили бyйича ПК-12 да 0.50.25мм диаметрли заррачалар 4,6% ни 0.25-0.1 мм диаметрли заррачалар 17.64%, 0.10.05мм диаметрли заррачалар 62.95%, 0.05-0.01мм диаметрли заррачалар 4.81% ни ташкил этди, ПК-62 да 0.5-0.25мм диаметрли заррачалар 2.52% ни 0.25-0.1 мм диаметрли заррачалар 16%, 0.1-0.05 мм диаметрли заррачалар 71.39%, 0.05-0.0 мм диаметрли

заррачалар 10.09% ни ташкил этади, Сухсой узаннинг охриги пикетида чукиндининг таркибий кисми куйидагича узгаради: ПК-92 да 0.25-0.1 мм диаметрли заррачалар 7.4%, 0.1-0.05мм диаметрли заррачалар 32.39%, 0.05-0.01мм диаметрли заррачалар 59.61% ни ташкил этади. Пикетлар буйича чукиндилар таркибий кисми узгарувчан булсада, уларнинг асосий к;исмини 0,1 ва 0,05 ммли чукиндилар ташкил к;илади (3-расм).

3-расм. Сухсой узанида чукиндиларнинг ПКлар буйича фракцион таркиби

Юкоридаги тахлиллардан маълумки, узанда кечадиган жараёнлар мураккаблиги, куп омилларни инобатга олиш билан изохланади. Чукиндилар тахлилидан шуни хулоса килиш мумкинки Сухсой узанининг куйи кисмига кум заррачалари оким билан бирга окиб келмокда бу холат гидроузелнинг иш режимига салбий таъсир курсатади ва гидроузелда кушимча ишлар килиш муаммоси мавжуд булади шуларни инобатга олиб куйидаги чора тадбирлар амалга оширилса гидроузелда маълум микдорда ишнинг хажмини камайишига эришилади.

Сухсой узаннинг гидравлик параметрларини узгартириш тавсия этилади натижада гидроузелга оким билан келадиган чукиндиларнинг узаннинг узида ушлаб колишга хамда гидроузелда маълум микдорда иш хажмини камайтиришга эришилади.

АДАБИЁТЛАР

1. Fathulloev A.M., Eshev S.S., Samiev L.N., Ahmedov I.G'., Jumaboyev X., Arifjanov S. Boglanmagan gruntlardan tashkil topgan uzanlarda yuvilmaslik tezliklarini aniklash [To the determination of non-effective speed in the beds containing from unconnected soils] //Journal "Irrigatsiya va melioratsiya". Tashkent. - 2019. - С. 27-32.

2. Arifjanov A., Akmalov Sh., Akhmedov I., Atakulov D. Evaluation of deformation procedure in waterbed of rivers //IOP Conference Series: Earth and Environmental Science. -IOP Publishing, 2019. - Т. 403. - №. 1. - С. 012155.

3. Arifjanov A., Samiyev L., Akhmedov I., Atakulov D. Innovative Technologies In The Assessment Of Accumulation And Erosion Processes In The Channels //Turkish Journal of Computer and Mathematics Education (TURCOMAT). - 2021. - Т. 12. - №. 4. - Pp. 110-114.

4. Axmedov I.G'., Muxitdinov M., Umarov I., Ibragimova Z. Assessment of the effect of sedibles from sokhsoy river to kokand hydroelectric power station //InterConf. - 2020.

5. Arifjanov A.M., Ibragimova Z.I., Axmedov I.G'. Analysis Of Natural Field Research In The Assessment Of Processes In The Foothills The American Journal of Applied sciences. -2020. - Т. 2. - №. 09. - Pp. 293-298.

6. Арифжанов А.М., Самиев, Л.Н., Абдураимова, Д.А., Ахмедов, И.Г. Ирригационное значение речных наносов [Irrigation value of river sediments] //Актуальные

проблемы гуманитарных и естественных наук. - 2013. - №. 6.

7. Ахмедов И.Е., Ортитов И.А., Умаров И.И. Дарё узанидаги деформацион жараёнлаарни бах,олашда инновацион технологиялар [Innovative technologies in the assessment of deformation processes in the riverbed] // Фаргона политехника институти илмий-техника журнали. - Фаргона. - 2021. - Т.25, №.1. - С. 139-142.

8. Axmedov I.G'., Ortiqov I.A., Umarov I.I. Effects of water flow on the erosion processes in the channel of GIS technology // https://doi.org/10.5281/zenodo.5819579

9. Tadjiboyev S., Qurbonov X., Akhmedov I., Voxidova U., Babajanov F., Tursunova E., Xodjakulova D. Selection of Electric Motors Power for Lifting a Flat Survey in Hydraulic Structures // AIP Conference Proceedings 2432, 030114 (2022); https://doi.org/10.1063/5.0089643

10. Abduraimova D., Rakhmonov R., Akhmedov I., Xoshimov S., Eshmatova B. Efficiency of use of resource-saving technology in reducing irrigation erosion // AIP Conference Proceedings 2432, 040001 (2022); https://doi.org/10.1063/5.0089645

ОЦЕНКА ТЕРМОНАПРЯЖЕННОГО СОСТОЯНИЯ БЕТОННОГО МАССИВА

Ковшар Сергей Николаевич БНТУ к.т.н., доцент кафедры «Строительные материалы и технология строительства», г. Минск

Гущин Сергей Вячеславович

научный сотрудник Научно-исследовательской испытательной лаборатории бетонов и строительных материалов филиала БНТУ «Научно-исследовательский политехнический институт», г. Минск

Эралиев Боходир Абдурахмонович НамМКИ, тютор +998 33-301-72-01

Аннотация. Целью работы являлась разработка методики оценки термонапряженного состояния монолитных массивных сооружений. Объектом исследования являлись бетонная смесь и конструкционный бетон в массиве конструкции.

В процессе исследований изучена величина экзотермического разогрева и распределение температур внутри бетонного массива.

Разработана методика для расчета ожидаемой температуры бетона в массиве конструкции, распределения в ней температурных полей и оценки термонапряженного состояния конструкции.

Установлено, что безопасный с позиции трещинообразования уровень температуры бетона в массиве обеспечивается совокупностью технологических мероприятий и системой последующего ухода за твердеющим бетоном. Допустимая величина разности температур между ядром массива и боковыми поверхностями может быть принята от 15 до 25 0С; между ядром и открытой поверхностью конструкции не более 20 0С. Точные величины разности температур могут быть получены в результате расчета температурных полей и термонапряженного состояния бетонного массива. Для оценки вероятности образования трещин в бетонном массиве можно также использовать и величину градиента температур по сечению конструкции, которая не должна превышать 50 0С/м.

ABSTRACT The aim of the work was to develop a methodology for assessing the thermal stress state of solid monolithic structures.

The object of the study was concrete mixtures and structural concrete in the structure mass.

In the process of research, the value of exothermic heating and the distribution of

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.